Hvala puno, uvaženi predsedavajući. Trudiću se da na samom kraju ove današnje rasprave budem, koliko god je moguće, što kraća.
Prvo, želim da napomenem da mi je žao što smo današnju sednicu počeli sa raspravom o izmenama člana 29. stav 2, bilo da istu podržavamo, bilo da istu osporavamo, a završavamo je sa komentarisanjem Fiskalnog saveta, paljenjem Skupštine, barikadama, itd. Najmanje vremena u današnjem danu je posvećeno upravo izmeni Zakona o overi potpisa, rukopisa i prepisa. Kazaću i dodaću – nažalost. Na žalost nas koji smo predstavnici tih istih građana i na žalost tih istih građana.
Naime, u prvom redu, ono što se mora istaći jeste da nepoznavanje prava škodi i to nepoznavanje prava nepravnicima se uopšte ne može uzeti za zlo zato što je greška učinjena iz neznanja, ali kada pojedine, potpuno neistinite izjave dolaze od strane pravnika, onih koji su po svom obrazovanju diplomirani pravnici, onda je to zasigurno na štetu građana.
Naime, dokaz za tako nešto, pored amandmana, koje je pominjao moj kolega Martinović, mislim da se vrhunac cinizma ogleda u amandmanu, gde je kao prvopotpisani diplomirani pravnik, a koji glasi: „član 2. menja se i glasi – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku“.
Znate, onaj ko se zalaže da ovakvo rešenje bude trajno, znači da postoji dualizam, bez ikakvog ograničenja roka od 1. januara 2017. godine, zapravo predlaže ovakvim jednim amandmanom da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja, znači sledeće nedelje, a to dalje znači nakon 1. marta, koji pada u nedelju ove nedelje, i nakon zapravo potpunog prenošenja u isključivu nadležnost javnih beležnika za vršenje poslova overavanja potpisa, prepisa i rukopisa.
Moram se osvrnuti i na neistine koje su ovde izrečene. Tako je rečeno, propisi o javnim beležnicima se menjaju brzo, što vidimo, i tačno. Više puta su moje kolege urgirale i rekle, pa ću opet ponoviti, danas se uopšte nije raspravljalo o Zakonu o javnom beležništvu, danas je na dnevnom redu izmena Zakona o overavanju potpisa, prepisa i rukopisa, tako da mislim da neki od nas danas nisu uopšte bili ni upoznati sa dnevnim redom, a daleko od toga da su pročitali osnovni tekst zakona kao i predloženu izmenu.
U pogledu pomenutog Zakona o javnom beležništvu, moram da napomenem jednu činjenicu da su poslednje izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu rezultat dogovora stručnih timova Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde i ako se neko danas zaboravi, očigledno bilo je i takvih narodnih poslanika, to su naravno potvrdili svojim izlaganjima u okviru dogovora između advokata i ministarstva, rečeno je da se ovaj zakon neće menjati, a ova izmena za koju mnogi kažu – samo se menja rok. Da, tačno je, samo se menja rok, ali postavlja se pitanje zašto se izmena tog roka čini? Pa, ne čini se zato što smo mi dokoni i nemamo pametnijeg posla da radimo, nego se čini iz jednog prostog razloga, a to je da 1. marta ne bi u isključivu nadležnost prešli svi poslovi obavljanja, odnosno overavanja prepisa, rukopisa i potpisa u nadležnost javnih beležnika. Čini se zapravo ono što je neophodno, ono što je nužno, neke kolege iz opozicije rekle bi – iznuđeno. Mogu se složiti sa tim delom da jeste iznuđeno, ali ta iznuda čini se apsolutno zarad građana.
Ono što je suština ovog predloga zakona za koji napominjem, mislila sam da će danas biti daleko stručnija rasprava o njemu i da će se mnogo više vremena posvetiti ovom predlogu zakona, jeste ono što građani Srbije treba da znaju i građani Srbije, naime, treba da znaju da ne moraju da strahuju da će od ponedeljka morati da odlaze kod javnih beležnika da bi, recimo, overili potpis, nego da se upravo predloženim rešenjem, koje smo moje kolege i ja predale, koji smo potpisnici ovakvog jednog predloga zakona, upravo građanima Srbije i dalje pruža prilika i dalje pruža mogućnost da sami biraju gde će to učiniti. Znači ovde je upitanju pravo izbora. Onaj ko želi da overi potpis, rukopis, prepis može birati sam da li će to činiti kod javnog beležnika, da li će to učiniti u osnovnom sudu, da li će to učiniti u opštinskoj upravi.
To je suština predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu. Mislim da nema potrebe ništa dodatno navoditi, bar ne u ovom delu kada govorimo o raspravi.
Suština jeste da je primljen određen broj amandmana, čini mi se 15 od kojih je jedan povučen. Povučen je, mislim iz razloga što je napravljena tehnička greška, tako da nije 20117, nego 2017. godina, bar ja tako želim da verujem u dobru nameru podnosioca amandmana. Tako da, nastavićemo sa raspravom, ima određenih amandmana koji zasigurno zavređuju pažnju tako da tu istu pažnju će dobiti u sredu kada u raspravi u pojedinostima budemo i govorili. Time demantujemo, takođe pojedince koji su ovde isticali da se u ovoj Skupštini zapravo ne želi čuti tuđe mišljenje i ne želi čuti uopšte različitost. Demantovali smo takve danas, demantovaćemo takve, naravno i u sredu.
Ono što je suština i na šta ja još jednom u ime moji kolega koji su danas sve vreme, moram skrenuti pažnju i na to, bili strpljivi, sedeli, poput gospodina Neđa Jovanovića, do skoro kolege Dragana Nikolića i drugih, takođe ovlašćenih predlagača ovog zakona. Želimo samo zapravo da skrenemo pažnju na to da je narod taj koji je nas birao kao narodne poslanike, i kao njihove predstavnike u ovoj Narodnoj skupštini, i otuda smo mi prvopozvani da te njihove interese u prvom redu štitimo, bez obzira da li se radi o naizgled jednoj običnoj izmeni zakona, bez obzira da li se radi o jednom zasedanju, sa jednom sednicom gde ima samo jedna tačka dnevnog reda, zaboga to su sve primedbe koje su iznošene.
Ali, napominjem, i sve to je manje bitno ukoliko pogledamo rezultat onoga što će uslediti, a to je upravo zaštita građana i jednostavno pravo izbora da biraju i dalje do januara 2017. godine, da li će navedene poslove kao što sam već navela, obavljati ili kod javnog beležnika, ali uz napomenu da se zadržava i naravno nadležnost osnovnih sudova i opštinskih uprava za vršenje svih poslova overe potpisa, rukopisa i prepisa. Zahvaljujem.
