Mislim da mogu da vam obezbedim samo četiri minuta, iako smo pričali već sedam minuta. Preostalo vreme još 4 minuta. Izvolite.

Dobro, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsiću, ja sam se pitao šta bi se dogodilo, na primer, gospodine Arsiću, a sada to pitanje koje sam sebi postavio, postavljam svim našim koleginicama i kolegama, ovde, narodnim poslanicima, da koleginica Olgica Batić, kao jedan od predlagača ovog zakona, nije primetila da 1. marta ove godine ističe rok do kojeg potpise, rukopise i prepise mogu da overavaju osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave.

Ja sam zaključio poštovana gospodo da bi našoj Vladi to promaklo, iako je sama Vlada insistirala upravo na ovakvom roku, poštovana gospodo. Ja onda zaključujem da mi narodni poslanici moramo stalno da popravljamo strašne greške koje čini Vlada Republike Srbije.

Zaključio sam da je gospođa Jekov bila apsolutno u pravu kada je zahtevala ovde da mi narodni poslanici kažemo Vladi i ministru Selakoviću da je pogrešio i da ovde treba da obezbedimo neku saglasnost oko toga, da i poslanici Napredne stranke kažu – jeste, grešio je ministar Selaković što po više puta šalje iste Predloge zakona, pa promeni jednu tačku, pa promeni rok i onda posle nekog vremena mi vidimo da je to pogrešno, i da poslanici Napredne stranke kažu kada su oni sami pogrešili, jer su sledili pogrešni put ministra Selakovića.

Poštovana gospodo, zar moramo ovde i u ovom sazivu Narodne skupštine da se podsećamo više od 100 godina stare rečenice - da ne treba narodni poslanici svaku varvariju da oblače u pravničko ruho, poštovana gospodo, a mi smo to ovde uveli kao praksu sada.

Pitao sam se, da nema poslanika, evo sada Olgice Batić, na primer, šta bi se desilo? Ušli bismo u pravni nered po ko zna koji put. Zato je važno, gospodine Arsiću, da se pozivamo na Ustav, jer nas Ustav pre bilo kog drugog dokumenta podseća na vrednosti vladavine prava koja valjda treba da bude osnovni integrativni faktor naše države ovde.

Mislim, poštovana gospodo, povodom rasprave o Predlogu zakona o izmeni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, da mi ovde treba da se zamislimo o neefikasnosti našeg pravosuđa.

Malo sam se pripremio za ovu raspravu. Saznao sam da smo mi, naša država, poštovana gospodo, narodni poslanici, na prvom mestu po broju predstavniki pred Evropskim sudom za ljudska prava u odnosu na broj stanovnika. Da li je u redu da se zamislimo oko toga?

Druga stvar, poštovana gospodo, povodom rasprave o ovom predlogu zakona, mislim da je red da se zamislimo o ne pravičnosti našeg pravosuđa.

Imam još jednu informaciju za vas, ako ona ovde nije poznata. Evropski sud za ljudska prava je u preko 20% svih meritorno okončanih postupaka protiv naše države utvrdio da je povređeno ljudsko pravo na pravično suđenje. Imamo posla sa nepravičnim pravosuđem i onda je logično pitanje, poštovana gospodo, odgovornosti nečije za to, pa i ministra pravde i ove Vlade.

Treća stvar, poštovana gospodo, da se zamislimo povodom rasprave o ovom predlogu zakona o tome da je naše pravosuđe, ne samo nepravično, ne samo neefikasno, nego skupo i faktički neuređeno. Ako to možemo ovde da konstatujemo, pozivajući se na činjenice, onda mislim da moramo da delamo tako da se menja ovakvo stanje pravosuđa koje može da se opiše danas kao da je u kolapsu.

Zato ne razumem gospodina Babića kada postavi pitanje – šta je šteta onoga što je delanje gospodina Selakovića? Zar nije dovoljno samo podsećanje na višemesečni štrajk advokata, poštovana gospodo. Dovoljno je da ti ljudi ne rade, pa da imamo evidentnu štetu, poštovana gospodo.

Mogao bih ovako u još nekoliko tačaka da govorim, a sve podovom rasprave o ovom predlogu zakona, da mi gospodin Arsić nije skratio vreme na četiri minuta i 33 sekunde, poštovana predsednice Narodne skupštine, a ja imam pravo na punih pet minuta, kao poslanik Nove stranke.

Da, samo što vam je on vratio vreme. Izvolite.

Mogu li onda još 30 sekundi da govorim?

Da podsetim gospodina Babića, mogli bismo da se zamislimo i oko toga, što je važna tema povodom rasprave o ovom predlogu zakona, da je naše pravosuđe politički zavisno, poštovana gospodo. Evo, sudska i tužilačka nadležnost je danas u našoj državi zamenjena političkom voljom, ne jedne stranke, nego jednog čoveka, poštovana gospodo, da se zamislimo oko toga. Hvala, predsednice Narodne skupštine.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.

Kritiku sam malopre dobio od gospodina Pavićevića da ne govorim o tački dnevnog reda, a evo pet minuta gospodin Pavićević nije govorio o tački dnevnog reda.

Vrlo rado ću, kao što sam malopre dao odgovor gde je gospodin Selaković, sada dati odgovor i zašto je pravosuđe, ako je i zašto je, neefikasno, nepravično i skupo? Znate zašto, gospodine Pavićeviću? Zbog ovog načina kako su sudije i tužioci birani za vreme onih koje ste vi podržavali. Kako može da bude efikasno pravosuđe u kojem se bira više tužilac samo zato što je dugogodišnji simpatizer, citiram, DS odbacivao sve krivične prijave protiv funkcionera DS? Kako takvo pravosuđe može da bude iz momenta i efikasno i pravično kada odbacuješ krivične prijave protiv funkcionera opštinskog odbora DS?

Ne može, ali to nije pitanje za gospodina Selakovića. To nije pitanje za ovu skupštinu većinu. To je pitanje za vaše kolege koje sede u klupama ispred vas, a koji su napravili takvo pravosuđe, gospodine Pavićeviću.

Još jedno pitanje – zašto vama, odnosno gospođo predsednice, mislim da bi mogli da uputite gospodina Pavićevića u jedno pitanje, zašto nekome ko je autohtoni rođeni Kotoranin smeta prefiks – srpski u imenu SNS? Zbog čega se forsira samo napredna stranka? Što je tako teško izgovoriti – srpski? Zašto je teško izgovoriti pun naziv SNS? To se radi permanentno i stalno i ima pozadinu.

Dozvolite da intervenišem, znate da smo prošli put o tome pričali i nije postignut konsenzus da ovu stranku zovemo samo stranka. Dogovorili smo se da upotrebljavamo pune reči naziva partija kako su i registrovane. Inače bi bilo mnogo takvih primera, SDPS bi bila samo DS, nastala bi opšta konfuzija, DS bi bila samo stranka, Nova stranka bi bila isto stranka. Nemojte, ima simpatičnih stvari, ali ima i onih koje zaista zadiru u neku tendenciju da nekoga omalovažimo. Svi će onda osim napredne stranke biti stranka ili npr. partija Srbije umesto SPS.

Nije to baš to tako bezveze, moram da intervenišem i prošli put sam intervenisala.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, povreda Poslovnika.

Ukazujem na povredu člana 27. i 107. koji nas obavezuje da se starate o redu na sednici Narodne skupštine, jer je potpuno neprimereno da bilo koji narodni poslanik bilo kom drugom narodnom poslaniku sugeriše, izražava sumnju sa stilskim figurama ili bez stilskih figura o tome da li je mu smeta ili ne smeta pridev srpski. Neke stvari se ne rade.

(Zoran Babić, s mesta: Ajde.)

Narodni poslanik Zoran Babić dobacuje – ajde. Da, neke stvari se ne rade kao što se ne dobacuje sa ironijom i pri tome krši Poslovnik Narodne skupštine i ne dobacuje se sa ajde na jednu ozbiljnu primedbu o kojoj bi svi trebalo da razmislimo.

Potpuno razumem zahtev i predlog predsednice Narodne skupštine da se imena stranaka izgovaraju onako kako stranka imenom glasi, ali smatram strašno lošim prećutati i pustiti da se na ovakav način, a toga smo se nagledali i naslušali 25 godina u raznim prilikama, sugeriše da se zna kako se neko oseća kada se povezuje pridev koji je definicija etničkog ili nacionalnog porekla. To se ne radi.

Ako nas to nisu naučili po kućama naše babe i oni koji su nas vaspitali, onda nažalost to moramo da radimo u sali Narodne skupštine. Moja molba vama, potpuno podržavajući da se stranke izgovaraju u komunikaciji punim imenom, da na ovakve poruke nemile reagujete u budućnosti.

Iskreno rečeno, nisam primetila konotaciju o kojoj ste govorili. Tako da namera o povredi Poslovnika nije bilo. Tačno ne znam o čemu se uopšte radilo, ali možda ću shvatiti u toku ove diskusije.

Da li želite da glasamo o povredi? (Ne.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Biću jako kratak. Izvinjavam se što sam dobacio ajde. Više je bilo za internu upotrebu u okviru poslaničke grupe kojom predsedavam, ali smatram da je skandalozno, šokiran sam da u Narodnoj skupštini Republike Srbije tražim da se ime moje stranke u punom imenu SNS, nisam dobro naučio kući ako tražim prefiks u nazivu srpski.

Skandal je zahtevati, tražiti i pozivati se na dobro domaće vaspitanje, ako u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne smem da kažem srpski. Reći ću srpski, uz poštovanje sve šarenolikosti našeg društva i u različitim veroispovestima i u različitoj nacionalnoj strukturi. Mislim da smo mi jedna lepa šarena bašta koja treba da neguje i neguje sve te različitosti. Iz tih različitosti učimo, te različitosti poštujemo, ali ne terajte me nikada da u Narodnoj skupštini ne izgovaram srpski, jer pre ću se odreći sebe nego što ću se odreći svoje države, nego što ću se odreći srpstva.

I da se to povezuje sa lepim vaspitanjem koje smo trebali ili nismo trebali da ponesemo od svoje kuće, ovo je skandal, ovo je najgora ljaga za Narodnu skupštinu Republike Srbije koju sam čuo za sedam godina koliko sedim ovde. Molim vas da takve stvari sankcionišete, ili bar da prekinete u budućnosti.