Hvala.
Dakle, danas smo imali jednu raspravu koja je, po običaju, više puta izmakla svojoj kontroli i to ne menja činjenicu niti ugrožava na bilo koji način da je današnja sednica Skupštine zakazana sa ciljem promene jednog člana koji će omogućiti građanima da koriste usluge overe i u opštinama i u sudovima još dve godine.
Ono što je naš politički stav i što ne mora da bude u skladu sa amandmanskim procesom, da objasnim, jeste da ovo treba da bude trajno opredeljenje. Ali svakako, ponavljam, znajući da vi za to ne hajete i znajući da ste od ove procedure napravili nešto što je nedopustivo i do sad neviđeno, ne da su menjali isti zakon pet puta ja to nikada nisam rekao. Rekao sam sve što je vezano za javne beležnike smo bar pet puta se ovde sastali i zante da je to tako, možda i više, pokušavajući stalno da pomerite rokove koji su vas neprestano vas same iznenađivali.
Vi ste bili žrtve sopstvenog iznenađenja jer nikako niste mogli da budete u ravni u skladu sa onim što ste i obećali građanima Srbije i što ste inicijalno predložili u Skupštini Srbije.
Dakle, kada mi ovde kroz amandmanski proces koji vam uvek smeta i koji sada dozvoljava predsedavajući da poslanici sadašnjeg režima čitaju naše amandmane, uvedite promenu Poslovnika da ubuduće vi vršite reviziju naših amandmana. Ja zaista ne razumem to ponašanje. Smeta vam kad piše „briše se“, smeta vam kada se stavljaju razni datumi simboličkog karaktera da pokažu nemogućnost sagledavanja realnosti koji ima sadašnji režim, koji ne može sa sobom da se dogovori do kada će važiti ovaj institut.
Ja smatram i tvrdim da je bolje da ovaj institut postoji uporedo sa institutom javnog beležnika da bi građani imali mogućnost da jeftinije, a nažalost i kvalitetnije obave poslove overe.
Zašto? Zato što javni beležnici često, ne u svim slučajevima, nisu u stanju da odgovore izazovu u kojim je zakon pružio. Nisu u stanju, ali su ustanju da to debelo naplate.
To je tačno da su nama potrebni javni beležnici. Tačno je da niste dobro procenili, tačno je da dva puta niste dobro procenili, tačno je da tri puta niste dobro procenili, ali pet puta, pa dajte bar kažite ljudski da to nije bilo dobro, da je to bila loša procena i bar da vam je žao, ne zbog nas, nego zbog građana Srbije koji su za vas glasali, primarno za vas glasali.
Dakle, budimo pošteni. Niko ovde neće da abolira greške koje su činjene u pravosuđu. Više puta smo potpuno otvoreno o tome pričali. Da li sada tih grešaka nema? Pa, naravno da ih ima. Pričao je šef većine u režimu ovde kako stoje, po fiokama su stajali da neko ne bi bio proganjan. Ja verujem da je to tačno. Da li mislite uvaženi kolega da toga sada nema? Ima i te kako, samo u Novom Sadu ne mogu da zatvore fioke od ljudi iz javnih komunalnih preduzeća i vi to možete vrlo lako da se raspitate. Pitajte vašu ovlašćenu predstavnicu ona zna o tome, ne u smislu da je ona nešto, da budem precizan, nego ima saznanja.
Dakle, to se radi još gore nego što se radilo. To ni na koji način vas ne može da opere. Zato što građani hoće da vide najzad rezultat vaše vladavine. Hoće da vide taj boljitak o kojem ste pričali i tu budućnost koju čekaju. Vaš najveći problem je kada se suočite sa ovakvim pitanjem iz meni nepoznatog razloga, možda kembelovskog razloga, posežete za onim što je bilo nekad umesto da kažete šta ćete raditi. Zašto? Zato što, evo ovaj zakon vam je dobar primer. Imali ste mogućnost da predvidite. Ako nemate dovoljno beležnika, a slažemo se da ih nema dovoljno. Ako je komora formirana protivzakonito, a slažemo se da je formirana protivzakonito. Ako znamo da su često beležnici nedostojni i ne znaju da rade svoj posao, a znamo da je tačno. Ako znamo da su preskupi, a znamo da je tačno. Ako znam da nema jedinstvene evidencije, a znamo da nema.
Dakle, sve vam je nacrtano i sve smo rekli više puta i ministru kada je bio tu, ne sporim da je ministar dolazio mnogo više nego ostali, to vam nije nikakav argument. Što nije došao i danas kada je toliko često u Skupštini, šta fali? On zna da ćemo mi tražiti njegovu ostavku, to je naš politički stav. Mi znamo da je njegov stav – smenite me ako možete. To se zove cinizam, to se zove bahatost.
Čovek kome je četiri meseca stalo pravosuđe uz ogromne štete građana Srbije, ogromne, koje nema ko da nadoknadi, će da priča o tome da – hajde smenite me ako smete i ako možete. Ne možemo, ali moći ćemo. Kada se da perspektiva u rečeničnom nizu, o tome šta ćemo mi uraditi, to nije pretnja. Sve u okvirima zakona i na demokratski miran način.
Žao mi je što neki od vas to ne razumeju, žao mi je što neki od vas uporno pokušavaju da od onoga što opozicija govori predstave kao nešto što je zlo i mržnja prema državi Srbiji.
Žao mi je što niste u stanju da nađete snagu da izađete iz tih okvira. Stvar je vrlo jasna, precizna. Pričamo o jednom članu. Zašto smo predlagali različite rokove. Zašto predlažemo različite godine? Zato što želimo da pokažemo koliko je besmisleno to što radite.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Što tako niste napisali?)
Zato što to obrazloženje bi bilo predmet nepotrebne rasprave.
