Zahvaljujem gospođice Batić.

Reč ima šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić.

(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Replika na vaše izlaganje, a onda vi na izlaganje gospođice Batić.

Izvolite gospodine Babiću.

Kada u Narodnu skupštinu Republike Srbije kao predlagač zakona, odnosno u ime predlagača zakona dođe ministar u Vladi RS, gospodin Đurišić se javi za reč i kaže – Narodna skupština je protočni bojler, Narodnu skupštinu niko ništa ne pita, šta smo mi ovde?

Kada su predlagači zakona po Poslovniku, po Ustavu narodni poslanici, jedan ili grupa ili poslanička grupa, isti gospodin Đurišić kaže – gde je ministar?

Dajte, gospodine Đurišiću, jednom se dogovorite sami sa sobom da li hoćete predstavnike Vlade ili hoćete narodne poslanike kao predlagače? I jedni i drugi imaju pravo i nemojte praviti teatralnost od svega toga tamo gde je nema.

Voleo bih da je 2008. godine kada ste vi vedrili i oblačili neko od narodnih poslanika smeo da bude predlagač zakona. Ne, nije smeo, gospodin Đurišiću, i ni jedan zakon od 2008. do 2012. godine nisu predložili narodni poslanici.

Rekoste – tirada u uvođenju javnih beležnika. Znam da bi vi želeli neku kolektivnu amneziju, neku puj-pik, samo da se zaboravi sve. Ko je započeo tu tiradu gospodine Đurišiću? Kada je izglasan Zakon o javnom beležništvu? Ko je tada rekao – izvinite građani zato što smo nesposobni da taj zakon sprovedemo do kraja? Tada vam nije bila tirada kada ste usvajali Zakon o javnom beležništvu 2011. godine i nemam ništa protiv toga. Sve zemlje u okruženju, sve uređene evropske zemlje imaju uvedene javne notare i javne beležnike i sada smo krivi mi koji želimo da to sprovedenom, da uvedemo po zakonu koji ste vi glasali 2011. godine i niste rekli tirada. Ne, tada je to bilo najbolje, najsnažnije, ali neka neko drugi primenjuje.

Imate problem kao i gospodin Pavićević, žao mi je što nije u sali, jer nam je ostao dužan odgovor - koji je to notar zaradio 180 hiljada evra za jedan mesec? Ali, vi ste u sali i vi imate obavezu da kažete koji je to građanin i kod kog notara je mora da plati 20 puta više nego što se plaćalo do pre nekoliko meseci, imenom i prezimenom.

Vreme, gospodine Babiću.

Samo još jedna rečenica, molim vas, gospodine predsedavajući.

Izvolite.

Kada smo već kod cena koštanja sednice i koliko sve ovo košta, pa, pogledajte sa vaše desne strane, pogledajte u narodne poslanike i koliko će koštati to što su predvideli amandmane da se ovaj zakon primeni od 2117 godine. Ko se tu igra građanima i ko se igra Narodnom skupštinom? To nije ni predlagač zakona, ni vladajuća većina Skupštine.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, replika na izlaganje gospođice Batić i gospodina Babića. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Vidim da bezuspešno pokušavate da pobegnete od pitanja odgovornosti ministra. Prebacujete priču na usvajanje Zakona o javnim beležnicima 2011. godine. Mi danas raspravljamo o zakonu koji je donet 31. avgusta 2014. godine od ove većine, posle rasprave u kojoj je ministar tvrdio, tvrdio izričito da će ovaj rok biti ispoštovan i da će do ovog roka biti imenovano još javnih beležnika u opštinama gde to nije slučaj, a da će oni koji su imenovani biti u mogućnosti da preduzmu sav ovaj posao. Otuda moje pitanje gde je ministar? Zašto ste ga danas abolirali da ne dođe ovde i da odgovori zašto taj posao nije završen? O tome govorim.

Kakve veze ima to kad je usvojen Zakon o javnim beležnicima? Pet puta ste ga menjali od tada. Mi ga nismo primenjivali preko noći. Svesni problema nismo hteli da politizujemo izbor notara, da uradimo ono što ste vi uradili, da imenujete svoje partijske kolege, da napravite jednu kastu zatvorenu, da kršite taj zakon koji ste menjali pet puta. Kakve veze ima Zakon iz 2011. godine sa ovim zakonom danas? Pročitajte ta dva zakona, nemaju veze jedan sa drugim u najvažnijim odredbama.

Pitanje je ovde odgovornosti za posao koji nije urađen za šest meseci, koji je trebao da uradi ministar Selaković, jer ste mu vi dali mandat da taj posao obavi u roku od šest meseci glasajući za ovaj zakon. Mi nismo glasali za ovaj zakon, glasali smo protiv, između ostalog i zato što smo mislili da ovaj rok nije primeren.

Vreme.

Dva minuta i 40 je kolega imao prethodnu repliku.

Znači, ja vas molim da govorimo ovde o odgovornosti i da se izvinite građanima što će se danas ovde potrošiti milion dinara na sednicu samo zato što neko nije hteo da sluša drugo mišljenje pre šest meseci.