Vreme.

Molim vas da me ne prekidate, zato što je i gospodin Stefanović osam minuta govorio o svemu, samo nije govorio o tački dnevnog reda.

Kako da se prikrije buka kojom se pitamo kako je moguće da neko demokratski održava i drži vlast u Vojvodini sa nepunih 6% podrške? To je buka kojom se prikriva pitanje ko to ne može sam sa sobom da se dogovori, predlagači ovog zakona koji su predvideli pomeranje roka za 1. januar 2017. godine ili poslanička grupa bivšeg režima, koja nas je tako bombardovala datumima, verovatno datumima svojih rođendana, koji su važili od nekoliko meseci 2016. godine, pa sve do 2117. godine.

Ko onda tu ne može da se dogovori sam sa sobom i koje je to pravo i pravilo u Narodnoj skupštini Republike Srbije gde uvaženi kolega Aleksandar Martinović, koji je proučio svih 15 predloženih amandmana, probajući da nađe razloga da se eventualno prihvati, a sa druge strane taj čuvar vatre demokratije u Narodnoj skupštini Republike Srbije postavlja pitanje zašto čitaš naše amandmane? Da li je to gospodina Stefanovića stid što su napisani takvi amandmani ili je to jedna vrlo ružna šala sa parlamentom Republike Srbije, gde pišete neke amandmane čisto da bi ih napisali, a ne da verujete u istinitost i u razloge zbog čega pišete i predlažete te amandmane, jer da je drugačije ne bi gospodin Stefanović verbalno se zalagao u trajno i održivo rešenje, a predložio amandman kojim se skraćuje taj postupak i skraćuje se taj rok čini mi se na februar 2016. godine, na 5. februar 2016. godine.

Ne znam zašto 5. februar? Možda zato što je to godišnjica održavanja jednog velikog mitinga SNS ovde ispred Doma Narodne skupštine, gde smo pokazali šta znači, gde smo pokazali veliki otklon, kako neko reče, od 5. oktobra, baš da bi pokazali kako može da se protestvuje a da se iza tog mitinga, iza 100.000 ljudi, kojih je bilo, ne ostane ni jedna plastična flaša, da svi budu bezbedni i grad u kojem smo bili i učesnici tog mitinga. Ako je to razlog, onda podržavam, ali drugi smisleni razlog ili možda drag datum, emotivno drag datum, ali to je trebalo napisati u obrazloženju. Nekako ono što se verbalno zalaže ovde i amandman koji je predložio nisu u saglasju. Šta je to, Jin i Jang u jednom narodnom poslaniku?

Izrečene su neke stvari za koje ne moram ja da tražim, zatražili su ljudi koji su zaista ozbiljni, ljudi na međunarodnoj političkoj sceni, zatražio je i gospodin Han dokaz. Za sve je potreban dokaz.

I sve dok gospodin Stefanović, tako brz na obaraču, bude govorio bez dokaza, ta buka će biti veća, jer, znate, prangije proizvode veliku buku, ali ništa dalje od te buke ne biva zato što dokaza nema. Ništa dalje od tih prepunih fijoka u Novom Sadu nema ako nema imena i prezimena. Ja mogu da kažem i imena i prezimena punih fijoka i svega onoga što su radili i Bora Novaković, šta radi Vrebalov, milioni za zgradu koja nije ni ukrovljena, milioni dati, prosuti netragom i time se bavi tužilaštvo.

Kada smo donosili slike i kada smo predstavljali šta je to i zašto su potrošeni ti milioni, okrenute su glave na drugu stranu, ali ja ne želim da se bavim time. Nemam ovlašćenje. Neka se bavi tužilaštvo time i neka se bavi Razvojnom bankom Vojvodine i time kako je to kada se sifonima garantuju krediti.

Da li je to briga o penzionerima koji žive u Vojvodini tako što ćete im dati sifone, četkice za zube. Od čega da čiste zube? Od onoga što ste odneli kući, pojedinci što su odneli kući?

Odnos sa MMF-om je danas i ne samo danas, već i u nedeljama i mesecima iza nas, ali i pred nama, politička tema par ekselans i isti oni ljudi koji su 2011. godine oterali MMF iz samo jednog razloga – kako bi bez ikakvog monitoringa mogli da koriste budžetska sredstva, sredstva svih građana Republike Srbije u predizbornoj kampanji. Oterali su monitoring, oterali su one oči i uši, stručne oči i uši su oterali kako bi ta sredstva mogli da koriste i kako bi njihova opcija pobedila na izborima. To su uradili i opet nisu uspeli, a sada spočitavaju SNS, sada spočitavaju Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije zbog čega smo spremni na monitoring, zbog čega smo spremni na kontrolu trošenja javnih sredstava. E u tome se ogleda razlika između nas i njih. Mi se ne plašimo kontrole, ne plašimo se monitoringa. Neka dođu, ne dajemo laka rešenja radikalne levice, poteći će med i mleko, dovoljno je samo da se skine sako i skine kravata i to je to. To su rešenja, par lakih nota na bas gitari? Od toga niko u Srbiji nije živeo bolje. Neophodna nam je kontrola javnih finansija, neophodna nam je kontrola javnih preduzeća. Neophodno nam je korporativno ponašanje, korporativno poslovanje javnih preduzeća. Sve je to deo i sklop dogovora sa MMF-om.

Smeta i onima kojima je jasna poruka poslata da je dogovor i ugovor sa MMF-om, koji će se danas, nadam se, potpisati i dobiti saglasje je atest, onaj dobar potvrdni pečat za našu zemlju da je stabilna, stabilnija, bolja za ulaganja.

Taj pečat smo jednom dobili potpisivanjem Briselskog sporazuma, datuma za otpočinjanje pregovora. Verujem rečima Dejvida Mekalistera i otvaranjima poglavlja. Taj atest ćemo, nadam se, dobiti danas potpisivanjem sporazuma sa MMF-om. Ko može da se ne raduje tome? Samo oni koji su oterali MMF odavde, samo oni koji misle da bez kontrole trošenje javnih sredstava će oni moći da naprave neku svoju politiku bas gitare. Ja se radujem kontroli. Radujem se atestima koje dobija naša država. Radujem se ozbiljnošću koju naša država pokazuje.

Nema lakih rešenja. Zasadite luk u zemlju, pa je potrebno pre toga da tu zemlju oplevite, da otkinete kriminal i korupciju koja je bila zasađena, taj korov našeg društva. Morate da okopate, morate da pođubrite, da zasadite, da zalijete i da sačekate da nikne. A oni koji su jedino zasađivali korov, a sad očekuju da od danas do sutra nikne nemoguće, ne borimo se mi za shvatanje vaše, borimo se za shvatanje građana Republike Srbije. Borimo se za shvatanje Međunarodne zajednice. Borimo se da naša država, bez obzira na političku cenu, bez obzira koliko će nas u budućnosti sedeti u ovim klupama, mnogo veća cena i mnogo značajniji zadatak je izgradnja bezbednog, stabilnog, uređenog društva, društva koje ne igra po lakim notama bas gitare, društva koje se ne zasniva na pozivanju na barikade, na ukrajinske scenarije i na svu onu buku kojoj smo, nažalost, zbog političke mržnje mesecima unazad izloženi.

 

Zahvaljujem, gospodine Babiću.

Pre nego što dam repliku gospodinu Stefanoviću, vi ste meni, gospodine Babiću, zamerili nekoliko stvari - zašto nisam gospodina Stefanovića opomenuo kada je govorio o novosadskim fiokama? Ja baš podržavam da se posle ovih 14 godina otvore te novosadske fioke i da se razni direktori fondova, direktori banaka i ustanova u Novom Sadu, u Vojvodini procesuiraju.

Takođe, ovde je zamereno gospodinu Martinoviću što je uzimao primere iz nekih amandmana. Znači, da su citirani amandmani kompletno, da su čitani amandmani ja bih pozvao da se to radi u danu za raspravu po pojedinostima, ali pošto su samo neki datumi spominjani iz amandmana koji su podneti, nije se nalazila logika u tome. To je sasvim legitimno pravo svakog poslanika da to radi.

Sve mi ovo nije problem, veći mi je problem što se osporava jednoj dami, gospođici Batić, da bude ovlašćeni predstavnik poslanika koji su podneli ove izmene i dopune zakona koji je danas na dnevnom redu.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika.

Očekivao sam ovako nešto. Ništa niste odgovorili, niste prihvatili pruženu ruku, niste u stanju da argumentovano razgovarate.

Da znate bilo šta o solfeđu, koji vidim da želite da položite, znali bi da ne postoje lake note u bas gitari, postoje samo teške note. Ali, za vas lakih dovoljno nema, gospodine Babiću, tako da ista stvar.

Što se tiče ostalog, Fiskalni savet je danas izjavio da će nam javni dug biti 83% BDP najkasnije do 2018. godine. Pošto ste vi na vlasti pet godina i za tih pet godina ste ovu zemlju toliko unazadili, da to više niko živ neće moći da pokupi, niti treba da mislite da bilo ko razmišlja o bilo kakvim, kako ste rekli, nasilnim metodama, barikadama i tome slično. To nikome ne pada na pamet, javno vam kažem.

Cela stvar će se završiti na miran, demokratski način, bez stiropora, bez džakova sa listićima. Uz pruženu ruku, osmeh, ispratićemo vas iz kancelarija, na miran način. Niko nikoga neće ni mrzeti, ni progoniti, ni slično. To će biti vaš politički kraj. To je nešto što sigurno dolazi. Zovite to kako god hoćete, sa ili bez kravate.

Kada smo birali te datume, nisam znao da je tad bio vaš veličanstveni miting. To je onaj sa stiroporom, zbog građana, da razumeju. Jeste vi pokupili, uvek se hvalite time da ste pokupili svo smeće, svaka čast. Problem je šta ste uradili u državi posle toga, to je problem. To je ono što vam građani neće zaboraviti.

Vreme.

Ponavljam, kada kažem da vam neće zaboraviti, odnosi se na politički odnos prema onome što vi radite. Vi tu ne možete da uvidite razliku i meni je strašno žao. Stalno vam se priviđaju scenarija, gospodine Babiću, ne znam zašto. Pitajte se šta to znači u vama?

Zahvaljujem.

Ja bih molio poslanike koji diskutuju da ipak tako olako ne kažu – pet godina, 10 godina. Vrlo jasno znamo u ovom parlamentu da SNS u punom kapacitetu vodi Vladu.

(Borislav Stefanović, s mesta: Pet godina.)

To po vama možda, gospodine Stefanoviću, ali po građanima Srbije godinu dana.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Postoji jedna izreka u srpskom narodu – vuk dlaku menja, ali ćud nikada.

Kako da verujemo onima koji su i na Kosovu dizali, pa spuštali barikade, onima koji su palili ovu Skupštinu, koji su linčovali direktora RTS-a, uvodili krizne štabove i u NBS ulazili sa kalašnjikovima i sa čarapom na glavi, koji siluju demokratiju i vlast u Vojvodini drže sa 6% podrške, e ti su sada tako fini, mirni, još samo kada bi se zaboravile sve one izjave koje su davali i danas i onomad o ukrajinskom i bosanskom i bilo kakvom scenariju? Kako da verujemo tim ljudima? Kako da verujemo i da odgovaramo na pitanja?

Ja sam spreman da odgovorim na svako pitanje, ali sam spreman i da ta pitanja rangiramo po vremenu kada se neka nepravilnost desila.

Pre nego što odgovorim na pitanje gospodina Stefanovića, voleo bih da gospodin Stefanović meni odgovori na pitanje – kako je moguće da u reformi pravosuđa u režiji DS gospodina Stefanovića reper, način na koji su ljudi dobijali mesto tužioca ili sudije je mišljenje, potpis i pečat opštinskog odbora DS i predsednika opštinskog odbora, kojim on kaže za nekog, ne želim da govorim ime i prezime, da je pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran, stručan, iskusan, dugogodišnji simpatizer DS i kao najvažnije, da je odbacivao sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora DS?

Kako možemo da verujemo tim ljudima kojima je jedini način da su odbačene krivične prijave protiv funkcionera opštinskog odbora način za reformu pravosuđa i da im treba dati šansu?

Zahvaljujem.

Tu je bilo i nekih kandidata koji su možda korumpirani.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika.

Zahvaljujem.

Samo da odgovorim uvaženom kolegi. Apsolutno, to sam vam i ranije rekao da osuđujem to, tu praksu, ako je dokazano, a nije, ali i da jeste osuđujem i da nije osuđujem.

Moram jednu zanimljivost da kažem zbog građana. Znam za taj papir. U pitanju je, čini mi se, opština Vlasotince i čovek koji je te karakteristike skupljao kao društveno-politički radnik je odavno napustio DS, ali i to nije bitno. Znate šta je važnije? Taj čovek, što st ga čitali da je pravio te spiskove, je danas vaš koalicioni partner u toj opštini. Da li vi to znate, gospodine Babiću­?

To je vaš čovek, sa njim ste u koaliciji, a naš narod, na to volite da se pozivate, kaže – s kim si onakav si ili s kim si takav si. Prema tome, kada već krećete da mašete tim papirima, barem se pripremite da je čovek vaš koalicioni partner. Nema smisla prema njima. Ima i ovde ljudi koji su bili u toj našoj vlasti, pa im sada sve neprijatno. Razumete? Dajte, molim vas, malo izravnajte svoju poziciju. Nemam ništa protiv, ali to je zaista vodvilj šta vi radite. Taj čovek je vaš koalicioni partner i on pravi spiskove podobnosti. Vaš čovek, vaš koalicioni partner. Zato nije više u našoj stranci.

(Zoran Babić, s mesta: Da li zbog toga?)

Između ostalog i zbog toga.

Znate šta, nije lako sa pozicije vlasti, kako vi radite, ovako izvrtati priču, izvrtati reči. Sve je to u redu što ste rekli, ali nije u redu, zbog građana Srbije, da ih dovodite u zabludu i da kažete neistine oko toga da li je neko dizao barikade, da li je palio Skupštinu, da li je pozivao na nasilje. To su ozbiljne optužbe. Mogli bi ipak da se suzdržite, u tom smislu. Molim vas, ja sam vam rekao kako ćemo vas ispratiti sa vlasti i održaću reč.