U skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
(Jovan Marković, s mesta: Da li mogu da dobijem pravo na repliku?)
Dobićete pravo na repliku u nastavku sednice.
Sa radom nastavljamo u 15,00 sati.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, saradnici ministarke, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je već ceo dan u diskusiji, reč je o veoma važnim zakonima iz oblasti zaštite životne sredine. Zapravo, pred sobom imamo Zakon o izmenama i dopunama tri Zakona o hemikalijama, o biocidnim proizvodima i integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Osnovna misao kada govorimo o onome što je savremeni trenutak, što je savremena tehnologija ide u pravcu razmišljanja o opasnostima i rizicima koji sobom donosi ta savremena tehnologija i svi njeni proizvodi. Naročito se ovo odnosi na hemijsku industriju.
Neki hemijski proizvodi imaju veoma različito dejstvo, mutageno dejstvo na genetski materijali, imaju teratogeno dejstvo i konačno letalno, veoma opasno dejstvo koje ugrožava sve što je živo.
Prema tome, ako imamo nekontrolisanu ovu oblast onda to može da ostavi razne efekte nepovoljne, ali ne samo nepovoljne efekte može da dovede do katastrofalnih posledica i iz tih razloga sa ovim nema igranja i zato je potrebno ovu oblast do kraja urediti na najbolji mogući način.
Dakle, nekontrolisano korišćenje hemikalija i biocidnih proizvoda veoma je opasno i mora da se tu zavede red. Mora se primetiti, ja bih se složio sa tim, ministarka je rekla na početku i naravno govorim u ime poslaničke grupe SPS, da pitanje zaštite životne sredine je prioritetno pitanje današnjice i čitavog čovečanstva, i ono zaslužuje pažnju i ima prioritet u odnosu na sve ono ostalo što su potrebe današnjeg čovečanstva.
U trci za profitom, za novim proizvodima, za osvajanjem tržišta, možda neke kompanije ili u nekim zemljama se podređuje ovo pitanje. Odnos prema zaštiti životne sredine, nažalost, nije isti u svim zemljama, i može se reći da zapravo EU kao jedna grupacija zemalja pridaje tome veliku važnost, i mi kao pretedenti, kao buduće članice EU, moramo ići u tom pravcu, ne zbog toga što ćemo mi postati članica EU, već zbog toga što je to sušta potreba koja ide u korist čoveka, u korist budućih generacija.
Čini se da ekološka svest nije na odgovarajućem nivou, na onom nivou, potreba koja je danas veoma prisutna, da tako kažem, i koja opominje.
Važno je istaći za sva tri zakona koja danas razmatramo da se ovim izmenama i dopunama bitno ne menjaju suštinska rešenja koja su već data njima.
Dalje, da ovi zakoni, kada je reč o Zakonu o hemikalijama, odnosno izmenama i dopunama ovog zakona i o biocidnim proizvodima da su njime uvedeni jedinstveni načini pravljenja hemikalija i biocidnim proizvodima.
Drugo, što je veoma važno da su oni usaglašeni sa zakonodavstvom EU i da se, a to treba naglasiti i to je suština, da se njima osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. Takođe, ovim izmenama i dopunama se poboljšava slobodan promet hemikalija i biocidnih proizvoda sa zemljama EU kao i sa drugim zemljama.
Naravno, da, eto, mi poslanici SPS znamo da ima zaista dosta problema u ovoj oblasti i da predstoje mnogi poslovi koji treba da idu u pravcu daljeg rešavanja svih aktuelnih pitanja u cilju usaglašavanja sa zakonodavstvom EU, ali i u cilju onoga što je konačno važno, a to je potpuna zaštita zdravlja i životne sredine u našoj zemlji. Kažem, ima zaista dosta problema.
Imamo ovde možda jednu veoma oštru kritiku na koju mi poslanici iz SPS ne stavljamo primedbu, kritike treba da bude. Složio bih se i sa ocenom, poštovane ministarke, ali naše mišljenje jeste i to da ovi problemi nisu nastali od 2014. godine u junu ili kada je već formirana ova Vlada, već da ti problemi postoje godinama, pa i decenijama.
Mislimo da nije možda odgovarajući napredak u ovoj oblasti, učinjeno ni u protekloj od 2000. godine na ovamo ako se želi istaći da pre 2000. godine ništa se nije radilo na tom planu, mada to nije tačno.
Moramo biti realni da su teškoće mnogobrojne, ali važno je i to da u veoma teškim uslovima mi ipak idemo korak po korak u tom pravcu i da pokušavamo da uhvatimo korak sa onim što su rešenja u naprednim zemljama i u zemljama EU.
Rekao bih da rešenja predviđena Zakonom o budžetskom sistemu upućuju na reviziju naknada taksi u posebnim zakonima, uključujući i ove zakone o hemikalijama i biocidnim proizvodima. Naime, u budžetskom sistemu propisano je da se takse mogu voditi samo zakonom kojim se može propisati njihova visina, ili se određuje subjekt koji će se ovim pitanjem pozabaviti. Najvažnije od svega da za mnogobrojne postupke, takse koje se uvode ne idu na teret građana i da zapravo taj teret nose oni koji se bave prometom ili koji se bave proizvodnjom ovih opasnih materija.
Važna je i činjenica usklađivanja dva zakona o hemikalijama i biocidnim proizvodima, jer naime je 2012. godine brisana nadležnost Agencije za hemikalije. Kada pominjemo Agenciju za hemikalije, čuli smo u nekim diskusijama da je ona bila među boljim agencijama, da je ona revnosno i dobro radila, itd, ali to ne znači da posao ubuduće i bez te agencije ne može da bude obavljen na najbolji mogući način u okviru onoga što je nadležnost ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gde imamo ingerencije po ovom pitanju.
Te nadležnosti su prvo prenete na Ministarstvo energetike i razvoja i životne sredine, a danas pravno formalno praktično se izvršava izmena organa nadležnog za sprovođenje ovog zakona.
Jedno od važnih pitanja u ovim zakonima jeste i to da te izmene preciziraju nadležnosti različitih sektora inspekcije i to pre svega tržišne, sanitarne i inspekcije za zaštitu životne sredine. Kada je reč o primeni Zakona o biocidnim proizvodima i veterinarske inspekcije, kojima se obavlja, koja ima zadatak da kontroliše onaj deo koji se odnosi na veterinarsku delatnost ili u oblastima i objektima koji su pod veterinarskim nadzorom.
Kada je reč o trećem zakonu, zapravo o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja, imamo i treba da kažemo da je glavni razlog usklađivanje odredaba zakona koji se odnose na početak rada postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kako bi se postrojenjima obezbedio kontinuitet u radu.
Da bi postrojenja mogla da rade i posle probnog rada, predviđeno je još 240 dodatnog vremena za pribavljanje integrisane dozvole, ali pod uslovom i to je sada mnogo važno, da taj deo funkcioniše u primeni zakona i da tu nema određenih propusta ili određenih subjektivnosti koje mogu dovesti do teških posledica, a ti uslovi su da su rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine u toku trajanja probnog rada u skladu sa propisanim dozvoljenim vrednostima, naravno, ukoliko je izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu pozitivan.
Naravno, nad primenom ovoga treba izvršiti s vremena na vreme i strogu kontrolu i tu ne sme biti nikakve improvizacije, jer posledice mogu da budu veoma teške. S druge strane, ovakva jedna pogodnost ima svoj značaj jer se time izbegava negativan ekonomski efekat ako bi došlo do prekidanja u radu određenog postrojenja posle probnog rada, bez ovog dodatnog vremena.
Takođe, jedan od razloga ili ciljeva donošenja ovih izmena i dopuna jeste preciziranje shodne primene zakona o upravnom postupku na pitanja pokretanja, vođenja i okončanja postupka izdavanja integrisane dozvole, koja nisu uređena ovim zakonom. Dakle, i tu imamo jednu veoma važnu kariku u celokupnom sistemu funkcionisanja, radi kontinuiranog rada jednog postrojenja.
Važno je još istaći da se nadležnom organu obezbeđuje i odgovarajuća dinamika za izdavanje dozvola, obezbeđuje jedna odgovarajuća dozvola za postrojenja aktivnosti a najkasnije do 31. 12. 2020. godine. Ovde imamo duži rok za izdavanje integrisane dozvole i on je opravdan zbog sticanja statusa kandidata Republike Srbije za članstvo u EU, sa stanovišta dobijanja dužeg tranzicionog perioda za prilagođavanje postojećih postrojenja standardima EU.
Sve u svemu, iz ovoga što sam rekao u ime poslaničke grupe SPS, mislim da se lako moglo zaključiti da je moj pokušaj bio da na jedan afirmativan način govorim o onome što su bili napori Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i da zapravo tu imamo jednu politiku ove Vlade i ovog ministarstva koja je okrenuta napretku u ovoj oblasti, kako ne bi bilo nekih improvizacija koje bi se na nepovoljan način odrazile i ostavile posledice na zdravlje ljudi i na ono što je životna sredina, kao jedan preduslov zdrave budućnosti čitavog čovečanstva i mogućnost kvalitetnog života budućih generacija.
Naravno, ove izmene i dopune su samo jedna kockica u čitavom mozaiku koji treba da se popuni, samo jedan korak u nizu koraka koji treba da uslede. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i ova Vlada, imaće svu podršku poslaničke grupe SPS da nastavi ovim pravcem. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Branislav Blažić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, gosti iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o tri izmene i dopune zakona, o hemikalijama, o biocidnim sredstvima i o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine. To su vrlo značajni zakoni kada je u pitanju naša životna sredina, međutim, oni suštinski ništa ne menjaju postojeće zakone. Ovo je samo jedan redosled poteza koji je nastao kada je ukinuta agencija za hemikalije, kada su naknade koje su plaćene za promet hemikalija prebačene i tada je rečeno da će se uskladiti sa budžetskim sistemom i da će sistemom taksi biti obezbeđeno da za administrativni rad ministarstva, za oni koji traže i koji učestvuju u prometu hemikalija budu taksama nadoknađeni. I to nije sporno i mislim da tu ne treba mnogo trošiti vremena zato što je prirodno i normalno da to plaćaju oni koji učestvuju u prometu i koji od toga imaju određene koristi, a ne da se sve to svede na leđa građana Srbije.
Ono što je suština i jasno je koliko je opasnost od hemikalija i biocidnih sredstva i akutna u smislu akutnog trovanja i hroničnog izlaganja tim sredstvima opasno i rizično po zdravlje i život građana. Skoro svakodnevno se nalazimo u prilici da vidimo koliko neodgovorno rukovanje određenim sredstvima može da bude pogubno. Pre dva dna je u ataru Srpske Crnje nađeno nekoliko srndaća koji su otrovani, lisica i fazana. Otrovani su neodgovornim trovanjem glodara od strane nekih građana. Da ne govorim koliko je hronično izlaganje određenim hemijskim materijama opasno po zdravlje i život, kada pogledamo da smo mi narod koji najkraće živi u Evropi.
Poseban problem kao zemlja u razvoju imamo danas, što je stravičan pritisak na zemlje u razvoju, da se proizvodnja i promet hemikalija i opasnih sredstava u tim državama i odvija. Zemlje bogate razvijenog sveta su prešla na alternativne supstance koje su manje štetne i manje škodljive i prebacuju sada i traže nova tržišta u zemljama u razvoju. To se sve odigrava vrlo teško zato što zakonska regulativa u tim zemljama nije naročito razvijena, s jedne strane, a s druge strane i svest građana za opasnost od hemikalija i biocidnih sredstava nije na tom nivou na kom bi trebala da bude. Zbog toga je tu sada nastao veliki problem u tim zemljama, a to se očigledno vidi i kod nas, s obzirom da je ekološka svest kod nas još uvek na nekom nivou koji nije adekvatan i ne zadovoljava.
Nadam se da ćemo u narednom periodu gledati da izbegnemo to da samo 4% građana Srbije životnu sredinu oseća kao prioritet svog življenja, dok je 70% građana EU životnu sredinu vidi kao prioritet svog življenja. Tu vidimo koliko smo mi daleko od toga i vidimo koliko ćemo mi u našem mentalitetu morati da menjamo kako bi obezbedili za buduće generacije neko normalno stanje i normalno pravo na zdravu životnu sredinu.
Ovde je bilo puno priča o Agenciji za hemikalije, kao da Agencija bez nje ne može i kao da ako ona ne postoji da mi nećemo znati da uredimo problem kada su u pitanju hemikalije i biocidna sredstva.
Mogu da kažem da posle čuvene promene i revolucije koja je nastala kada je došlo do toga da najviše javna potrošnja i ljudi elite iz javne potrošnje, koja je preuzela vlast da komanduje državom, zaboravila na proizvodnju i zaboravila na privredu i zaboravila na poljoprivredu i kada je došlo do eksplozije javne potrošnje u ovoj zemlji, kada se počelo stvarati ogroman broj agencija, da ih danas imamo 160, više nego čitava EU, kada su počele da se pune sve moguće kancelarije i lokalne samouprave i ministarstva i javna preduzeća i kada se sve to slomilo na leđa onako krhke privrede koja je zatečena, s jedne strane kroz privatizaciju koja je uništila bukvalnu svu proizvodnju, a da se privatni sektor nije mogao razmahnuti, nije imao snage da iznese to, desilo nam se da se kičma proizvodna slomila i da smo došli u situaciju u kojoj se danas nalazimo, da jednostavno naša privreda nije u stanju da iznese tako preglomaznu administraciju, birokratiju.
Prema tome, uzor, što je EU sa svojom administracijom bila, da mi to treba da prepišemo, EU to može, ona ima privredu koja može tu glomaznu administraciju da nosi, a mi to nemamo. Prema tome, ukidanje i plakanje za nekom agencijom uopšte nije društveno odgovorno. Po meni, ja bih sve agencije ukinuo i ne bih ostavio ni jednu dok jednog dana ovo društvo ne stane na noge, dok se privreda ne razmahne, dok ne možemo sami da to finansiramo. Ovako imamo situaciju da nam se sada skida 10% od plate, možda će se skinuti još 20%. Mnogo je proizvodnih radnika ostalo bez posla, mnogo je malih firmi i srednjih zatvoreno zato što nisu mogli da plaćaju namete ovoj državi da bi mogle da se finansiraju agencije ove i slične i administracija koja je pojela samu sebe.
Prema tome, nemojte da kukamo za agencijama. Ovde je bila priča i o fondu. Ako ćete fond koji je bio onakav kakav je bio, da on i dalje finansira životnu sredinu, onda mogu da kažem da u periodu od 2008. do 2012. godine fond nije finansirao životnu sredinu. Dvadesetpet miliona evra je otišlo na neke više korumpiraške poslove u smislu „očistimo Srbiju“, gde se kroz flajere, majice, novine, finansirale razno-razne kampanje i marketinški potezi, a daleko od toga da se reši i jedan vitalan problem kada je u pitanju životna sredina Srbije.
Znači, nemojte da tražimo to i da razgovaramo o nečemu što je više otišlo na para ekološke stvari nego na nešto značajno kada su u pitanju problemi u životnoj sredini.
Naš problem je svakako i otvaranje poglavlja 27. Neko će reći da ćemo mi vrlo lako zatvoriti poglavlje 27 u odnosu na druga poglavlja i da je to lakše. Međutim, ja mislim da smo u velikoj zabludi. Najteže će nam biti da zatvorimo poglavlje 27. Najteže će nam biti da ispunimo uslove koje EU od nas traži kada je u pitanju životna sredina.
Implementacija životne sredine u druge sektorske politike u smislu održivog razvoja je „conditio sine qua non.“ ulaska u EU. Mi toga moramo biti potpuno svesni. Priču o tome kako ćemo mi kroz pregovore sa njima nešto se dogovoriti, verujte, to nema veze. Nikakve pregovore mi ne možemo voditi. Radi se o tome da ono što se zove nekad njihov pravni poredak i ono što se zove njihova pravna regulativa u toj oblasti, a to je jedna trećina zakona EU u životnoj sredini, oni od toga neće odustati uopšte. Tu nema pregovaranja. Tu ima jednostavno ispunjavanje onih uslova i zahteva koji su pre svega u interesu našem, ali nešto što je vezano i što je uslov ulaska u EU. Zato bi bilo pametno da se dozovemo malo više pameti kada je u pitanju naša organizacija i pristup tome. Mi moramo i možemo jedino napraviti rokove. Mi možemo napraviti prioritete i možemo videti i uskladiti ono što nam ne valja, a što možemo da popravljamo i to što pre. Vrlo malo je stvari koje će nam eventualno dozvoliti da odložimo i tu moramo biti oprezni, jer može lako da nam se dogodi da zbog toga produžimo vreme ulaska u EU.
Ono što je još bitno reći to je taj inspekcijski nadzor. Do sada je bio predlog da se formira neko zajedničko telo koje će zajedno kontrolisati hemikalije i iz Ministarstva životne sredine i iz zdravstva, sanitarna inspekcija i tržišna inspekcija. To se u praksi pokazalo kao vrlo loše.
Danas su precizirane nadležnosti svake inspekcije i mislim da će to svakako dati malo bolje rezultate, ali ipak je trebalo u tim stvarima definisati ko je nosilac praćenja i ko je nosilac kontrole kada je u pitanju hemikalija ili kada su u pitanju biocidna sredstva.
Ono sa čim ću završiti, ovi zakoni i svi naredni koji će doći i sve ono u čega ćemo sutra verovati i raditi i što želimo da ostavimo nekim budućim generacijama usko su povezani sa našim finansijskim mogućnostima. Mnogo se govori o nekih 10 milijardi evra koje su nam potrebne da ispunimo sve ove zahteve koji će se pred nas staviti. Da li je baš sve tako? Znate, jednu stvar da vam kažem, kada je u pitanju životna sredina i kada su u pitanju investicije u životnu sredinu i kada je u pitanju odnos Evrope prema nama kada je u pitanju životna sredina, mislim da te pare nisu toliko potrebne. Nigde lakše nećemo dovesti investitora nego kada je u pitanju investicija u životnu sredinu. Nigde lakše nećemo obezbediti da oni ulože nešto kod određene koncesione varijante i da se nama kasnije vrati sve to, ali da donesu i znanje i da održe taj sistem dvadeset ili već na koliko se godina naprave ugovori da bi to kasnije ostalo u ovoj zemlji i znanje i funkcionisanje i zdravlje životne sredine. Od toga se neprekidno beži, ne znam zašto, a tvrdim da na takav način možemo mnogo toga rešiti i na takav način mnogo toga smanjiti od onoga što je predviđeno da je to 10 milijardi evra.
Možda ćemo napraviti taj sistem, ja se iskreno nadam, i kada je u pitanju upravljanje otpadom i kada je u pitanju prečišćavanje voda, ali bez toga teško da ćemo i ovo moći da napravimo, bez obzira na svu podršku i pomoć koju ćemo imati.
Na nama je da se organizujemo, na nama je da radimo. Na nama je da shvatimo koliko je bitna životna sredina. Na nama je da tu svest popravimo i da u škole uvedemo nastavu, a i kroz neprekidan rad i na terenu i medijsku podršku, koju ovoga puta životna sredina u Srbiji, nažalost, nema dovoljno. Hvala lepo.

Gospodine Markoviću, po kom osnovu želite reč?
(Jovan Marković, s mesta: Ili replika, ili po Poslovniku, pa izaberite.)
Na čije izlaganje replika?
(Jovan Marković, s mesta: Na izlaganje prethodnog govornika.)
Ne može. Možete po Poslovniku.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika član 107. gde se kaže da je poslanik dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Ja sam upravo dok je prethodni govornik govorio obratio pažnju i na vas da li ste bili potpuno prisutni u sali i da li pratite izlaganje. Pošto vidim da niste reagovali, onda sam prinuđen da ukažem na povredu Poslovnika, mada mislim da ste mi trebali dati pravo na repliku.
Radi se upravo o ovom delu izlaganja gde je prethodni govornik ukazao na eventualne korupcionaške projekte i afere koje su postojale u periodu od 2008. do 2012. godine. Ja upravo od vas očekujem da i nas narodne poslanike, a i ljude koji su radili u interesu države i ovog društva u tom periodu, zaštitite. Od vas očekujem da ukažete upravo na to da ovo nije mesto gde se na ovakav način govori o tim ljudima i da upravo zbog diskusije koju sam imao i u kojoj sam naveo niz primera koji govore upravo o tome šta je sve urađeno pozitivno u tom periodu, da ukažete prethodnom govorniku na štetnost njegove diskusije.
Još jednom hoću da naglasim da je upravo kroz kampanje, koje je govornik pomenuo, kao što je „Očistimo Srbiju“, u tom periodu očišćeno pet hiljada divljih deponija u Srbiji, da je uklonjeno preko 200 hiljada kubika otpada na godišnjem nivou…

Vreme.

… da su desetine, stotine i hiljade ljudi radili na ovakvim i sličnim projektima kako bismo naše zakonodavstvo i naše institucije i naše ponašanje u ovoj oblasti usmerili u dobrom pravcu.

Vreme. Zahvaljujem.
Mislim da nije bilo povrede Poslovnika iz prostog razloga što smatram da nije moja obaveza da ulazim u istinitost diskusije narodnih poslanika.
Vi možete da se s tim složite ili ne složite, stvar je jednostavna. Prema tome, vi znate da i po Poslovniku nije zabranjeno da poslanik govori neistinu, ali je veoma bitno na koji način to govori. Ja nisam osetio da je nešto posebno prema vama bilo uvredljivo i zato nisam ni reagovao.
Ako ja vama delujem ponekad odsutno, verujte da pažljivo slušam ljude i pokušavam da sam u toku. Ja vas molim da mi to ne spočitavate, iz prostog razloga, ja sam čovek odgovoran i ne želim nikoga ovde da potcenim, niti da uvredim. Sad, da li ja u nekog gledam ili ne gledam ili sam malo na stranu pogledao, nemojte mi to zameriti. Ja ću se čak i to truditi, da ubuduće gledam direktno u govornika. Želim da ovaj dom upristojimo.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, po Poslovniku.