Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, imajući u vidu značaj izveštaja Evropske komisije iz 2014. godine, koji u svojoj posebnoj celini obrazlaže upravo položaj institucija i rad institucija države Srbije u prethodne dve, tri godine po pitanju zaštite životne sredine, i koji je izuzetno negativan i loše ocenjen u tom delu, očekivao sam da ministarka zajedno sa svojim saradnicima danas izađe ne samo sa obrazloženjem seta zakona koji danas raspravljamo, nego da izađe i sa predlogom mera i sa određenom vizijom i planom kako ćemo u narednom periodu kao društvo i kao sistem rešavati veoma nagomilane probleme.
Umesto toga, ministarka je u prvom svom izlaganju, u prvoj svojoj rečenici ukazala na to da je stanje jako teško, da je nasleđe veoma teško i to je retorika i to je priča koju smo slušali ne samo po ovom zakonu. To su izgovori koji ovde traju već mesecima.
Ministarka je u svom izlaganju vrlo detaljno obrazložila i ukazala na to koliko je u prethodnih tri godine postupanje i ove i prethodne Vlade bilo loše, koliko je sa uvođenjem raznih zaokreta koji su potpuno neusaglašeni sa ranijim predlozima zakona i putem Srbije u pridruživanju EU, znači, ti zaokreti koji su bili pre svega izraženi u 2012. godini, koliko je bilo, kako da kažem, loših postupaka i posledica koje su zbog tih zaokreta nama učinile štetu.
Znači, smatram da je upravo set ovih zakona potvrda koliko je Vlada Republike Srbije u prethodne tri godine sa promocijom neznanja, nestručnosti i uvođenjem stotine kadrova koji nisu zaslužili da budu na mestima na kojima jesu, u stvari ugrozila interese građana. Mislim da upravo analiza ovih zakona može da ukaže na svu pogubnu politiku Vlade, posebno u ovoj oblasti.
Imajući u vidu da je 30% poslova naših institucija, koje su vezane za put države i ovog društva u EU, vezano upravo za zaštitu životne sredine, očekujemo konkretne odgovore i očekujemo viziju kako ćemo u narednom periodu rešavati probleme.
Takođe sam očekivao da uvod ministarke u ovoj temi bude vezan za period od pre 10, 12 godina, kada je država Srbija od 2004. godine uradila nacionalni, ekološki i akcioni plan, koji je bio osnova da se i u toku 2006, 2007. i 2008. godine rade nacionalni i ekološki planovi na svim nivoima, od lokalnog nivoa, od republičkog, od pokrajinskog nivoa itd. Očekivao sam da danas imamo plan i predlog kako će svi ti planovi i akcioni planovi biti u datom trenutku usaglašeni i usmereni u jednom pravcu, a to je da se rešavaju goruća pitanja.
Po tom nacionalnom, ekološkom i akcionom planu iz 2004. godine definisani su osnovni problemi: zagađenje vazduha, zagađenje zemljišta, zagađenje voda, zagađenje koje nastaje radom industrije. Definisani su i putevi kako se rešava pravilno upravljanje otpadom, kako ćemo dalje razvijati reciklažne centre itd, itd. Ti planovi su na neki način rezultirali da država Srbija u 2007. i 2008. godini, prilikom formiranja ministarstava, prilikom formiranja Fonda za zaštitu životne sredine i Agencije za hemikalije, u stvari kroz to delovanje stavi kao prioritet postupanja i Vlade i svih institucija pitanje životne sredine u prvi plan.
Međutim, ovde ostaje jedna dilema i na to želim danas u svojoj diskusiji posebno da ukažem. Posle velikih rezultata koji su ostvareni u radu Vlade i ministarstava od 2008. godine, hoću da istaknem samo neke rezultate, usvojeno je preko 30 zakona u tom periodu, preko 200 podzakonskih akata, pokrenuti su reciklažni centri, pokrenuta je reciklažna industrija i zaposleno je preko 10.000 ljudi u ovoj oblasti. Takođe, očišćeno je 500 divljih deponija, uklonjeno je svake godine preko 200.000 kubika otpada, izgrađeno je sedam regionalnih deponija, uložen je veliki novac u komunalnu infrastrukturu, u nabavku kontejnera, kamiona itd. Počeli su procesi i oko izgradnje postrojenja za otpadne vode, uređenje Srbije je bilo vidljivo na svakom mestu i uložen je veliki novac i veliki trud da u tom periodu pokrenemo određena pitanja i da rešavamo probleme.
Međutim, sa formiranjem nove naprednjačke vlasti 2012. godine, dolazi do potpunog zastoja i dolazi do potpunog zaokreta. Svedoci smo da kao prvi korak u tom zaokretu imate odluku da se ukine Agencija za hemikalije. Ona je ukinuta 29. septembra 2012. godine, iako je 95% korisnika usluga te agencije bilo zadovoljno sa njenim radom, iako ste imali sugestiju i Evropske komisije i gospodina Dežera, predsednika Evropske komisije u tom periodu, da ne sme doći do ukidanja Agencije za hemikalije i da je između pet agencija koje su bile neophodne za razvoj ove oblasti, odnosno ovog društva, Agencija za hemikalije jako nužna i potrebna.
Međutim, pre svega zbog nerealnih obećanja koja ste davali građanima Srbije, zbog toga što ste ušli u obećanja koja ne možete da ostvarite, a vezana su za agencije i njihovo ukidanje, vi ste se, naravno, bez dobre procene, bez stručne procene, upustili u avanture i prvo što ste uradili je bilo ukidanje Agencije koja je dala najbolje rezultate u svom funkcionisanju i svom radu. Mislim da je, ministarka, vrlo pošteno i korektno danas, posle dve i po godine, izaći pred građane Srbije, priznati tu grešku i reći – počinjemo od nule, idemo da u narednom periodu vratimo ono što je bilo dobro, da priznamo svoje greške.
Druga greška koja je učinjena jeste da se u drugom, odnosno u zadnjem kvartalu 2012. godine gasi Fond za zaštitu životne sredine, koji je u tom periodu, u tom trenutku imao oko 4,5 milijarde dinara sredstava na godišnjem nivou. Nekome je bilo prihvatljivo i primamljivo da taj novac ubaci u budžet, a niko nije postavio pitanja – šta se dešava sa svim programima, sa svim projektima, sa svim ovim nacionalnim i lokalnim planovima ekološkog razvoja i upravljanja otpadom, šta se dešava sa vizijama koje su postojale i da li je naše pravo i naša perspektiva u tome da gasimo ono što je bilo dobro? Ja tvrdim da je upravo ovo što danas govorimo i ovo što je i ministarka u svom izlaganju negde formalno priznala, da je formalizovanje i gašenje agencije upravo cilj današnjeg usvajanja, odnosno rasprave o ovom zakonu i eventualnog usvajanja ovog zakona.
Danas ste preskočili da posebno pomenemo temu zbog čega je potrebno da se ovi zakoni usvajaju po hitnom postupku. Kada se vratimo u hronologiju i postavimo pitanje – ko je bio nadležan i ko je bio odgovoran i da li ova država, odnosno Ministarstvo i nadležne institucije imaju informacije o tome ko upravlja u ovih dve i po godine ovim sistemima, zbog čega vam je bio potreban hitan postupak za usvajanje ovog zakona, ako su većinom ovi zakoni već u maju 2012. godine predloženi Vladi? Zbog izbora su pomereni, pa se onda u decembru 2013. godine ponovo stavljaju pred Vladu, pa se ne usvajaju. Znači, dve i po godine se o ovim zakonima priča, oni su prisutni u Skupštini, a sada dolazite pred poslanike da kažete da nije bilo javne rasprave, da nije bilo debate oko ovih tema, da nije važno da ona bude i da usvajate ovaj zakon po hitnom postupku.
Onda nam u obrazloženju zbog čega je važno usvojiti ove zakone kažete sledeće: „Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa odredbama zakona itd, itd, a imajući u vidu da bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po efikasan rad organa i organizacija na poslovima upravljanja biocidnim proizvodima, a time i da domaću privredu dovede u nekonkurentan položaj u odnosu na države EU“. Znači, dve i po godine ovaj zakon čeka na usvajanje, svesni ste svih štetnih posledica tog čekanja i odlaganja, a onda nam predlažete da upravo danas moramo da po hitnom postupku usvojimo ove zakone.
U daljem obrazloženju kažete: „Osnovni razlog zbog kog se predlaže da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ je potreba da se obezbedi kontinuitet u funkcionisanju sistema upravljanja biocidnim proizvodima, kao i zakonski okvir za promenu nadležnosti u ovoj oblasti“.
Tumačenja idu dalje pa kažete kako je osnovnim Zakonom o biocidnim proizvodima i dalje kao organ nadležan za postupanje ostala definisana Agencija za hemikalije, javio se formalno pravni problem u sprovođenju istog zakona. Sa ovim obrazloženjem, po mom tumačenju, vi prihvatate odgovornost, prihvatate grešku da dve i po godine ova Vlada, odnosno ova ministarstva ništa nisu učinila da se od trenutka ukidanja Agencije, u septembru 2012. godine, premosti taj pravni vakuum i da se i nadležnosti i upravljanje itd, smesti u ministarstva.
Vaša izjava u vašem uvodnom izlaganju u kojem kažete da je taj pokušaj da se kroz tripartitno telo između tri ministarstva reše i nadležnosti i problemi, upravo ukazuju i dokazuju ovo o čemu govorim. Vaša izjava da ste vi svesni da je ovo telo samo jedan sastanak održalo onda kada su se sastali govori o svoj neozbiljnosti i o neradu ove Vlade i ministarstava koje predstavljate.
Moje pitanje je, dalje u obrazloženju Zakona pozivate se na podatke iz 2012. godine, i o Zakonu o biocidnim proizvodima i o Zakonu o hemikalijama, vi govorite o podacima koji su vezani za podnošenje zahteva, za procedure, za nadoknade itd, ali iznosite podatke iz 2012. godine. To je još jedna dokaz da u tom periodu, od 2012. godine do danas, sistem nije funkcionisao. To je još jedan dokaz da ova država nema ozbiljan odgovor, recimo, na pitanje zbog čega je došlo do problema oko izgradnji ovih zgrada, ko je odgovoran što su se pri izgradnji zgrada koju su vodili državni organi, znači državne institucije, Direkcija za izgradnju Srbije i Direkcija za izgradnju Beograda, ugradili proizvodi: boje, farbe i lakovi koji su štetni za ljudsku upotrebu, odnosno kontakt.
Da li danas, posle godinu i po dana od pokretanja te afere, imamo utvrđenu odgovornost? Ja sam potpuno siguran, da je postojala agencija za hemikalije, da bismo imali mogućnosti da utvrdimo odgovornost ko je kriv što su desetine i stotine ljudi prevareni, što su uložili svoj kapital, što su uložili svoj trud, a nemaju državnu podršku.
Danas kada pričamo o ovoj temi, takođe postavljamo pitanje, na Odboru smo postavili to pitanje, nismo dobili odgovor, da li postoji registar, u ove dve i po godine, biocidnih proizvoda, koji je ranije bio vrlo ažuran, koji je vođen kako treba i koji danas praktično i ne postoji? Da li imamo odgovor na pitanje, ukinuli ste Fond, raduje me činjenica da ima najava da će se on vratiti, da imate neku procenu da preko 7,5 milijardi dinara može da bude u tom fondu, iako bi pet-šest godina odvajali taj novac za razne projekte u državi Srbiji po ovom pitanju, dolazili bi polako do tog nivoa da ispunimo svoje obaveze u procesu pridruživanja EU.
Postavljam pitanje – da li ste vi ili neko od vaših saradnika imali uvid i analizu u podatke koji su ranije bili vezano za Fond i period od ukidanja Fonda? Odnosno, da li imate odgovore, da li posle ukidanja Fonda, u državi Srbiji, na zakonom predviđen način se meri kvalitet vazduha, kvalitet voda, kvalitet zemljišta, imamo li monitoring i imamo li informaciju da kažemo građanima Srbije, da ne budu uplašeni?
Poslednja dešavanja koja su bila, dva primera ću navesti. Pre nekoliko dana - požar u Makišu. Televizije, mediji, daju se izjave, oblak dima u kadru, u ekranu, informacije idu – da, velika je katastrofa, ali ne brinite, zagađenja nema. Nikakve informacije građani nemaju o tome na kakav je način reagovano u toj situaciji, nemaju zvanične informacije od nadležnih institucija u kom pravcu ide ta katastrofa.
Moje pitanje koje posebno hoću da postavim, a vezano je, recimo, za zagađenje vode u Užicu, i vama i vašim saradnicima, je sledeće – da li se od 2012. godine, kada je ukinut Fond za zaštitu životne sredine, meri kvalitet površinskih voda na akumulacijama u Srbiji? Da li u ovih dve i po godine imate ugovore Agencije za zaštitu životne sredine sa nadležnim institucijama o merenju kvaliteta površinskih voda, o merenju kvaliteta zemljišta, o svim drugim poslovima koji su nekada bili u nadležnosti te agencije?
Po mojim informacijama, ogromni problemi nastaju upravo zbog toga što ste napravili nenormalno veliki presek, rez u kontinuitetu. Zbog toga danas treba da kažemo, od usvajanja Zakona 2009. godine, od formiranja Agencije, od formiranja Fonda za zaštitu životne sredine, ocena evropskih institucija i Evropske komisije o stanju u toj oblasti je uvek bila pozitivna i dobra. Od zaokreta koji ste napravili od 2012. godine, dolazi do vrlo negativnih posledica, dolazi do toga da imamo loše ocene, dolazi do toga da ste ukinuli svu inicijativu, da preko institucija ove države i na lokalnom i na državnom nivou imate zatišje. Ove izjave su, naravno, usaglašene sa zakonima iz 2009. godine. Načelno, mi možemo da razgovaramo o njima kao o dobrim ili lošim, ali ono što je problem jeste da ste upravo zbog ovog kontinuiteta ugrozili funkcionisanje institucija u ovoj oblasti i ugrozili bezbednost ljudi.
Znači, predlažem da amandmane koje smo dostavili za ove zakone ozbiljno razmotrite. Naša namera nije bila da se politički ovde promovišemo jer smatramo da je ovo najznačajnija nepolitička tema za sve nas. Potpuno sam siguran da vi lično i vaši saradnici imate dobru volju, ali da nemate dovoljno podrške i autoriteta da se iznesu velike reforme i veliki izazovi. Vaša podrška treba da bude pre svega vezana za struku i za građane i za javnost, a ne za politiku, da nametnete predloge i mi ćemo te ozbiljne predloge i podržati. Ključno je da smatramo da su izmene koje su se desile 2012. godine nedopustive, da struka mora da se vrati na mesto gde se donose odluke i gde se vrše kontrole i da to bude put kako ćete u narednom periodu rešavati stvari.
Ideja, opet se vraćam na Nacionalni ekološki akcioni plan iz 2004. godine, između ostalih je bila da se povremeno, kroz edukaciju i kroz redovan sistem obrazovanja, uvede i u vrtiće i u osnovne i srednje škole predmet koji se tiče zaštite životne sredine. To neka bude naš zajednički predlog. To neka budu putevi kako ćemo u narednom periodu rešavati određene stvari. Očekujem da ćete i ovo uzeti u obzir.
Predlozi i primedbe koje su bile i od koleginice Lazić i od kolege Ivana Karića su takođe za nas prihvatljivi i potpuno ih podržavamo.
Ono što sam hteo da još postavim kao pitanje jeste – da li imate informaciju šta se dešava sa projektom oko izgradnje postrojenja za otpadne vode u Užicu? Dobili smo donaciju od 15,4 miliona evra od države Srbije i EU. Na tom poslu dve i po godine se ništa ne radi. Posle izgradnje Regionalne deponije „Duboko“, gde smo rešili pitanje upravljanja otpadom komunalnim za Užice, Čačak i još osam opština, očekivali smo da i ovaj posao bude završen.
Hvala vam pa ću imati još vremena za diskusiju.

Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želela sam samo da prokomentarišem ocene prethodnog govornika ali i još nekih poslanika koji su uz diskusiju o predloženim zakonima dosta govorili o čitavom problemu zaštite životne sredine.

Želim da kažem da smo mi svesni problema i obima posla koji nam predstoji u ovoj godini, ali smatram da gospodine Markoviću, vi ste neko ko možda najmanje u ovoj sali ima prava da postavlja pitanja, jer vi postavljate pitanja 2012. godine, 2015. godina, a sada je februar. Ako ste vi dobro radili do 2012. godine otkud nama sada ovoliki problemi zbog kojih vi ovoliko brinete. Mi smo svesni šta smo nasledili. Znamo dobro koliki je naš problem. Naš problem je ekološki problem, bezbednost građana, ali i prazna kasa.

Godine 2012. Fond je ukinut, tada je na računu Fonda bilo nula dinara, a bilo usput, budi rečeno 2.200 spornih projekata. I danas, mi umesto da nastavimo ono što ste vi dobro uradili, mi sada moramo da rešavamo probleme koje smo nasledili. Malo je vremena ove dve godine koje vi nama pripisujete, a ja bih želela da vas podsetim da smo mi na vlasti, odnosno da sam ja preuzela ovaj resor od pre samo deset meseci.

Mi smo svesni šta znači imati fond, imati sredstva i sa sredstvima sa kojima raspolažete rešavati probleme u ekologiji. Moram da vam kažem da smo naišli na veliko razumevanje i kod Vlade i kod ministra finansija, i mi intenzivno i uporno radimo na pronalaženju najboljeg modela za Fond zaštite životne sredine. Iz tog fonda mi moramo da rešavamo probleme koje smo nasledili ni krivi ni dužni.

Nismo pesimisti i ne želim da naši građani steknu utisak da mi ne vodimo računa o zaštiti životne sredine. Naprotiv, i te kako vodimo računa, bili smo na bilateralnom skriningu u Briselu, predstavili smo stanje u životnoj sredini, stanje koje sada očekujemo i očekujemo ocenu u septembru i nadamo se da ta ocena neće biti negativnija nego što je ocena koje su dobijale i druge zemlje kada su postajale kandidat za članstvo u EU.

Imamo dobre projekte, dobra rešenja i nadamo se da ćemo uspeti da u rokovima u kojima ćemo pregovarati sa EU, implementiramo sva pozitivna zakonska rešenja koja ćemo prethodno naravno usaglasiti, da ih implementiramo u praksi. Još jednom hvala svima.

U skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
(Jovan Marković, s mesta: Da li mogu da dobijem pravo na repliku?)
Dobićete pravo na repliku u nastavku sednice.
Sa radom nastavljamo u 15,00 sati.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, saradnici ministarke, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je već ceo dan u diskusiji, reč je o veoma važnim zakonima iz oblasti zaštite životne sredine. Zapravo, pred sobom imamo Zakon o izmenama i dopunama tri Zakona o hemikalijama, o biocidnim proizvodima i integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Osnovna misao kada govorimo o onome što je savremeni trenutak, što je savremena tehnologija ide u pravcu razmišljanja o opasnostima i rizicima koji sobom donosi ta savremena tehnologija i svi njeni proizvodi. Naročito se ovo odnosi na hemijsku industriju.
Neki hemijski proizvodi imaju veoma različito dejstvo, mutageno dejstvo na genetski materijali, imaju teratogeno dejstvo i konačno letalno, veoma opasno dejstvo koje ugrožava sve što je živo.
Prema tome, ako imamo nekontrolisanu ovu oblast onda to može da ostavi razne efekte nepovoljne, ali ne samo nepovoljne efekte može da dovede do katastrofalnih posledica i iz tih razloga sa ovim nema igranja i zato je potrebno ovu oblast do kraja urediti na najbolji mogući način.
Dakle, nekontrolisano korišćenje hemikalija i biocidnih proizvoda veoma je opasno i mora da se tu zavede red. Mora se primetiti, ja bih se složio sa tim, ministarka je rekla na početku i naravno govorim u ime poslaničke grupe SPS, da pitanje zaštite životne sredine je prioritetno pitanje današnjice i čitavog čovečanstva, i ono zaslužuje pažnju i ima prioritet u odnosu na sve ono ostalo što su potrebe današnjeg čovečanstva.
U trci za profitom, za novim proizvodima, za osvajanjem tržišta, možda neke kompanije ili u nekim zemljama se podređuje ovo pitanje. Odnos prema zaštiti životne sredine, nažalost, nije isti u svim zemljama, i može se reći da zapravo EU kao jedna grupacija zemalja pridaje tome veliku važnost, i mi kao pretedenti, kao buduće članice EU, moramo ići u tom pravcu, ne zbog toga što ćemo mi postati članica EU, već zbog toga što je to sušta potreba koja ide u korist čoveka, u korist budućih generacija.
Čini se da ekološka svest nije na odgovarajućem nivou, na onom nivou, potreba koja je danas veoma prisutna, da tako kažem, i koja opominje.
Važno je istaći za sva tri zakona koja danas razmatramo da se ovim izmenama i dopunama bitno ne menjaju suštinska rešenja koja su već data njima.
Dalje, da ovi zakoni, kada je reč o Zakonu o hemikalijama, odnosno izmenama i dopunama ovog zakona i o biocidnim proizvodima da su njime uvedeni jedinstveni načini pravljenja hemikalija i biocidnim proizvodima.
Drugo, što je veoma važno da su oni usaglašeni sa zakonodavstvom EU i da se, a to treba naglasiti i to je suština, da se njima osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. Takođe, ovim izmenama i dopunama se poboljšava slobodan promet hemikalija i biocidnih proizvoda sa zemljama EU kao i sa drugim zemljama.
Naravno, da, eto, mi poslanici SPS znamo da ima zaista dosta problema u ovoj oblasti i da predstoje mnogi poslovi koji treba da idu u pravcu daljeg rešavanja svih aktuelnih pitanja u cilju usaglašavanja sa zakonodavstvom EU, ali i u cilju onoga što je konačno važno, a to je potpuna zaštita zdravlja i životne sredine u našoj zemlji. Kažem, ima zaista dosta problema.
Imamo ovde možda jednu veoma oštru kritiku na koju mi poslanici iz SPS ne stavljamo primedbu, kritike treba da bude. Složio bih se i sa ocenom, poštovane ministarke, ali naše mišljenje jeste i to da ovi problemi nisu nastali od 2014. godine u junu ili kada je već formirana ova Vlada, već da ti problemi postoje godinama, pa i decenijama.
Mislimo da nije možda odgovarajući napredak u ovoj oblasti, učinjeno ni u protekloj od 2000. godine na ovamo ako se želi istaći da pre 2000. godine ništa se nije radilo na tom planu, mada to nije tačno.
Moramo biti realni da su teškoće mnogobrojne, ali važno je i to da u veoma teškim uslovima mi ipak idemo korak po korak u tom pravcu i da pokušavamo da uhvatimo korak sa onim što su rešenja u naprednim zemljama i u zemljama EU.
Rekao bih da rešenja predviđena Zakonom o budžetskom sistemu upućuju na reviziju naknada taksi u posebnim zakonima, uključujući i ove zakone o hemikalijama i biocidnim proizvodima. Naime, u budžetskom sistemu propisano je da se takse mogu voditi samo zakonom kojim se može propisati njihova visina, ili se određuje subjekt koji će se ovim pitanjem pozabaviti. Najvažnije od svega da za mnogobrojne postupke, takse koje se uvode ne idu na teret građana i da zapravo taj teret nose oni koji se bave prometom ili koji se bave proizvodnjom ovih opasnih materija.
Važna je i činjenica usklađivanja dva zakona o hemikalijama i biocidnim proizvodima, jer naime je 2012. godine brisana nadležnost Agencije za hemikalije. Kada pominjemo Agenciju za hemikalije, čuli smo u nekim diskusijama da je ona bila među boljim agencijama, da je ona revnosno i dobro radila, itd, ali to ne znači da posao ubuduće i bez te agencije ne može da bude obavljen na najbolji mogući način u okviru onoga što je nadležnost ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gde imamo ingerencije po ovom pitanju.
Te nadležnosti su prvo prenete na Ministarstvo energetike i razvoja i životne sredine, a danas pravno formalno praktično se izvršava izmena organa nadležnog za sprovođenje ovog zakona.
Jedno od važnih pitanja u ovim zakonima jeste i to da te izmene preciziraju nadležnosti različitih sektora inspekcije i to pre svega tržišne, sanitarne i inspekcije za zaštitu životne sredine. Kada je reč o primeni Zakona o biocidnim proizvodima i veterinarske inspekcije, kojima se obavlja, koja ima zadatak da kontroliše onaj deo koji se odnosi na veterinarsku delatnost ili u oblastima i objektima koji su pod veterinarskim nadzorom.
Kada je reč o trećem zakonu, zapravo o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja, imamo i treba da kažemo da je glavni razlog usklađivanje odredaba zakona koji se odnose na početak rada postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kako bi se postrojenjima obezbedio kontinuitet u radu.
Da bi postrojenja mogla da rade i posle probnog rada, predviđeno je još 240 dodatnog vremena za pribavljanje integrisane dozvole, ali pod uslovom i to je sada mnogo važno, da taj deo funkcioniše u primeni zakona i da tu nema određenih propusta ili određenih subjektivnosti koje mogu dovesti do teških posledica, a ti uslovi su da su rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine u toku trajanja probnog rada u skladu sa propisanim dozvoljenim vrednostima, naravno, ukoliko je izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu pozitivan.
Naravno, nad primenom ovoga treba izvršiti s vremena na vreme i strogu kontrolu i tu ne sme biti nikakve improvizacije, jer posledice mogu da budu veoma teške. S druge strane, ovakva jedna pogodnost ima svoj značaj jer se time izbegava negativan ekonomski efekat ako bi došlo do prekidanja u radu određenog postrojenja posle probnog rada, bez ovog dodatnog vremena.
Takođe, jedan od razloga ili ciljeva donošenja ovih izmena i dopuna jeste preciziranje shodne primene zakona o upravnom postupku na pitanja pokretanja, vođenja i okončanja postupka izdavanja integrisane dozvole, koja nisu uređena ovim zakonom. Dakle, i tu imamo jednu veoma važnu kariku u celokupnom sistemu funkcionisanja, radi kontinuiranog rada jednog postrojenja.
Važno je još istaći da se nadležnom organu obezbeđuje i odgovarajuća dinamika za izdavanje dozvola, obezbeđuje jedna odgovarajuća dozvola za postrojenja aktivnosti a najkasnije do 31. 12. 2020. godine. Ovde imamo duži rok za izdavanje integrisane dozvole i on je opravdan zbog sticanja statusa kandidata Republike Srbije za članstvo u EU, sa stanovišta dobijanja dužeg tranzicionog perioda za prilagođavanje postojećih postrojenja standardima EU.
Sve u svemu, iz ovoga što sam rekao u ime poslaničke grupe SPS, mislim da se lako moglo zaključiti da je moj pokušaj bio da na jedan afirmativan način govorim o onome što su bili napori Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i da zapravo tu imamo jednu politiku ove Vlade i ovog ministarstva koja je okrenuta napretku u ovoj oblasti, kako ne bi bilo nekih improvizacija koje bi se na nepovoljan način odrazile i ostavile posledice na zdravlje ljudi i na ono što je životna sredina, kao jedan preduslov zdrave budućnosti čitavog čovečanstva i mogućnost kvalitetnog života budućih generacija.
Naravno, ove izmene i dopune su samo jedna kockica u čitavom mozaiku koji treba da se popuni, samo jedan korak u nizu koraka koji treba da uslede. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i ova Vlada, imaće svu podršku poslaničke grupe SPS da nastavi ovim pravcem. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Branislav Blažić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, gosti iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o tri izmene i dopune zakona, o hemikalijama, o biocidnim sredstvima i o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine. To su vrlo značajni zakoni kada je u pitanju naša životna sredina, međutim, oni suštinski ništa ne menjaju postojeće zakone. Ovo je samo jedan redosled poteza koji je nastao kada je ukinuta agencija za hemikalije, kada su naknade koje su plaćene za promet hemikalija prebačene i tada je rečeno da će se uskladiti sa budžetskim sistemom i da će sistemom taksi biti obezbeđeno da za administrativni rad ministarstva, za oni koji traže i koji učestvuju u prometu hemikalija budu taksama nadoknađeni. I to nije sporno i mislim da tu ne treba mnogo trošiti vremena zato što je prirodno i normalno da to plaćaju oni koji učestvuju u prometu i koji od toga imaju određene koristi, a ne da se sve to svede na leđa građana Srbije.
Ono što je suština i jasno je koliko je opasnost od hemikalija i biocidnih sredstva i akutna u smislu akutnog trovanja i hroničnog izlaganja tim sredstvima opasno i rizično po zdravlje i život građana. Skoro svakodnevno se nalazimo u prilici da vidimo koliko neodgovorno rukovanje određenim sredstvima može da bude pogubno. Pre dva dna je u ataru Srpske Crnje nađeno nekoliko srndaća koji su otrovani, lisica i fazana. Otrovani su neodgovornim trovanjem glodara od strane nekih građana. Da ne govorim koliko je hronično izlaganje određenim hemijskim materijama opasno po zdravlje i život, kada pogledamo da smo mi narod koji najkraće živi u Evropi.
Poseban problem kao zemlja u razvoju imamo danas, što je stravičan pritisak na zemlje u razvoju, da se proizvodnja i promet hemikalija i opasnih sredstava u tim državama i odvija. Zemlje bogate razvijenog sveta su prešla na alternativne supstance koje su manje štetne i manje škodljive i prebacuju sada i traže nova tržišta u zemljama u razvoju. To se sve odigrava vrlo teško zato što zakonska regulativa u tim zemljama nije naročito razvijena, s jedne strane, a s druge strane i svest građana za opasnost od hemikalija i biocidnih sredstava nije na tom nivou na kom bi trebala da bude. Zbog toga je tu sada nastao veliki problem u tim zemljama, a to se očigledno vidi i kod nas, s obzirom da je ekološka svest kod nas još uvek na nekom nivou koji nije adekvatan i ne zadovoljava.
Nadam se da ćemo u narednom periodu gledati da izbegnemo to da samo 4% građana Srbije životnu sredinu oseća kao prioritet svog življenja, dok je 70% građana EU životnu sredinu vidi kao prioritet svog življenja. Tu vidimo koliko smo mi daleko od toga i vidimo koliko ćemo mi u našem mentalitetu morati da menjamo kako bi obezbedili za buduće generacije neko normalno stanje i normalno pravo na zdravu životnu sredinu.
Ovde je bilo puno priča o Agenciji za hemikalije, kao da Agencija bez nje ne može i kao da ako ona ne postoji da mi nećemo znati da uredimo problem kada su u pitanju hemikalije i biocidna sredstva.
Mogu da kažem da posle čuvene promene i revolucije koja je nastala kada je došlo do toga da najviše javna potrošnja i ljudi elite iz javne potrošnje, koja je preuzela vlast da komanduje državom, zaboravila na proizvodnju i zaboravila na privredu i zaboravila na poljoprivredu i kada je došlo do eksplozije javne potrošnje u ovoj zemlji, kada se počelo stvarati ogroman broj agencija, da ih danas imamo 160, više nego čitava EU, kada su počele da se pune sve moguće kancelarije i lokalne samouprave i ministarstva i javna preduzeća i kada se sve to slomilo na leđa onako krhke privrede koja je zatečena, s jedne strane kroz privatizaciju koja je uništila bukvalnu svu proizvodnju, a da se privatni sektor nije mogao razmahnuti, nije imao snage da iznese to, desilo nam se da se kičma proizvodna slomila i da smo došli u situaciju u kojoj se danas nalazimo, da jednostavno naša privreda nije u stanju da iznese tako preglomaznu administraciju, birokratiju.
Prema tome, uzor, što je EU sa svojom administracijom bila, da mi to treba da prepišemo, EU to može, ona ima privredu koja može tu glomaznu administraciju da nosi, a mi to nemamo. Prema tome, ukidanje i plakanje za nekom agencijom uopšte nije društveno odgovorno. Po meni, ja bih sve agencije ukinuo i ne bih ostavio ni jednu dok jednog dana ovo društvo ne stane na noge, dok se privreda ne razmahne, dok ne možemo sami da to finansiramo. Ovako imamo situaciju da nam se sada skida 10% od plate, možda će se skinuti još 20%. Mnogo je proizvodnih radnika ostalo bez posla, mnogo je malih firmi i srednjih zatvoreno zato što nisu mogli da plaćaju namete ovoj državi da bi mogle da se finansiraju agencije ove i slične i administracija koja je pojela samu sebe.
Prema tome, nemojte da kukamo za agencijama. Ovde je bila priča i o fondu. Ako ćete fond koji je bio onakav kakav je bio, da on i dalje finansira životnu sredinu, onda mogu da kažem da u periodu od 2008. do 2012. godine fond nije finansirao životnu sredinu. Dvadesetpet miliona evra je otišlo na neke više korumpiraške poslove u smislu „očistimo Srbiju“, gde se kroz flajere, majice, novine, finansirale razno-razne kampanje i marketinški potezi, a daleko od toga da se reši i jedan vitalan problem kada je u pitanju životna sredina Srbije.
Znači, nemojte da tražimo to i da razgovaramo o nečemu što je više otišlo na para ekološke stvari nego na nešto značajno kada su u pitanju problemi u životnoj sredini.
Naš problem je svakako i otvaranje poglavlja 27. Neko će reći da ćemo mi vrlo lako zatvoriti poglavlje 27 u odnosu na druga poglavlja i da je to lakše. Međutim, ja mislim da smo u velikoj zabludi. Najteže će nam biti da zatvorimo poglavlje 27. Najteže će nam biti da ispunimo uslove koje EU od nas traži kada je u pitanju životna sredina.
Implementacija životne sredine u druge sektorske politike u smislu održivog razvoja je „conditio sine qua non.“ ulaska u EU. Mi toga moramo biti potpuno svesni. Priču o tome kako ćemo mi kroz pregovore sa njima nešto se dogovoriti, verujte, to nema veze. Nikakve pregovore mi ne možemo voditi. Radi se o tome da ono što se zove nekad njihov pravni poredak i ono što se zove njihova pravna regulativa u toj oblasti, a to je jedna trećina zakona EU u životnoj sredini, oni od toga neće odustati uopšte. Tu nema pregovaranja. Tu ima jednostavno ispunjavanje onih uslova i zahteva koji su pre svega u interesu našem, ali nešto što je vezano i što je uslov ulaska u EU. Zato bi bilo pametno da se dozovemo malo više pameti kada je u pitanju naša organizacija i pristup tome. Mi moramo i možemo jedino napraviti rokove. Mi možemo napraviti prioritete i možemo videti i uskladiti ono što nam ne valja, a što možemo da popravljamo i to što pre. Vrlo malo je stvari koje će nam eventualno dozvoliti da odložimo i tu moramo biti oprezni, jer može lako da nam se dogodi da zbog toga produžimo vreme ulaska u EU.
Ono što je još bitno reći to je taj inspekcijski nadzor. Do sada je bio predlog da se formira neko zajedničko telo koje će zajedno kontrolisati hemikalije i iz Ministarstva životne sredine i iz zdravstva, sanitarna inspekcija i tržišna inspekcija. To se u praksi pokazalo kao vrlo loše.
Danas su precizirane nadležnosti svake inspekcije i mislim da će to svakako dati malo bolje rezultate, ali ipak je trebalo u tim stvarima definisati ko je nosilac praćenja i ko je nosilac kontrole kada je u pitanju hemikalija ili kada su u pitanju biocidna sredstva.
Ono sa čim ću završiti, ovi zakoni i svi naredni koji će doći i sve ono u čega ćemo sutra verovati i raditi i što želimo da ostavimo nekim budućim generacijama usko su povezani sa našim finansijskim mogućnostima. Mnogo se govori o nekih 10 milijardi evra koje su nam potrebne da ispunimo sve ove zahteve koji će se pred nas staviti. Da li je baš sve tako? Znate, jednu stvar da vam kažem, kada je u pitanju životna sredina i kada su u pitanju investicije u životnu sredinu i kada je u pitanju odnos Evrope prema nama kada je u pitanju životna sredina, mislim da te pare nisu toliko potrebne. Nigde lakše nećemo dovesti investitora nego kada je u pitanju investicija u životnu sredinu. Nigde lakše nećemo obezbediti da oni ulože nešto kod određene koncesione varijante i da se nama kasnije vrati sve to, ali da donesu i znanje i da održe taj sistem dvadeset ili već na koliko se godina naprave ugovori da bi to kasnije ostalo u ovoj zemlji i znanje i funkcionisanje i zdravlje životne sredine. Od toga se neprekidno beži, ne znam zašto, a tvrdim da na takav način možemo mnogo toga rešiti i na takav način mnogo toga smanjiti od onoga što je predviđeno da je to 10 milijardi evra.
Možda ćemo napraviti taj sistem, ja se iskreno nadam, i kada je u pitanju upravljanje otpadom i kada je u pitanju prečišćavanje voda, ali bez toga teško da ćemo i ovo moći da napravimo, bez obzira na svu podršku i pomoć koju ćemo imati.
Na nama je da se organizujemo, na nama je da radimo. Na nama je da shvatimo koliko je bitna životna sredina. Na nama je da tu svest popravimo i da u škole uvedemo nastavu, a i kroz neprekidan rad i na terenu i medijsku podršku, koju ovoga puta životna sredina u Srbiji, nažalost, nema dovoljno. Hvala lepo.

Gospodine Markoviću, po kom osnovu želite reč?
(Jovan Marković, s mesta: Ili replika, ili po Poslovniku, pa izaberite.)
Na čije izlaganje replika?
(Jovan Marković, s mesta: Na izlaganje prethodnog govornika.)
Ne može. Možete po Poslovniku.
Izvolite.