Molim narodne poslanike da se ne smeju dok govori gospodin Veselinović.

Poslanicima SNS je smešno kada se priča o socijalno ugroženim licima, o licima koja nemaju osnovne uslove za život, o invalidnim licima, licima bez vida. Gospodinu Babiću je smešno kada pričam o licima bez vida, a koji nemaju mogućnost da izađu na ulicu, koji nemaju mogućnost da imaju psa vodiča i koji nemaju mogućnost da prehrane svoju porodicu, jer je gospodin Babić izglasao prvo Zakon o radu kojim je ukinut minuli rad i smanjio prihode slabovidim licima, pa je izglasao Zakon o smanjenju plata i penzija i time je dodatno smanjio prihode slabovidim licima i danas ovaj zakon, koji dolazi, rekao sam na početku da jeste formalno-pravno zakon koji daje mogućnost tim licima da imaju pse vodiče i da u okviru nekih standarda, koji postoje i u drugim modernim zemljama, koriste te pse vodiče. Međutim, mi nismo moderna zemlja, niti smo država koja na drugi način omogućava da ta lica žive normalno. To je ono što sam pominjao, lokalna samouprava, verovatno nije mnogo bolje stanje ni u Beogradu, ni u Vranju, ni u Nišu, niti tamo slabovida lica žive bolje nego što žive u Novom Sadu.
Zbog toga sam smatrao da ste ovu diskusiju trebali uzeti kao opis realnog stanja, gospodine Vulin, i vrlo pažljivo zabeležiti ono što sam rekao, ne zbog mene, nego zbog lica o kojima sam govorio, umesto što ste se smejali na pominjanje činjenice da slabovida lica ne mogu da izađu iz svog stana. Hvala.

Reč ima ministar.

Pitao sam se kada ćemo prestati da raspravljamo o zakonu? I dobio sam odgovor. Pitao sam se kada će provaliti politikanstvo? I dobio sam odgovor. Pitao sam se kada ćemo prestati da raspravljamo o zakonu koji ima 15 članova, vrlo je jasan, apsolutno stručan, neupitan u svakom pogledu i kada ćemo početi da se bavimo dnevnom politikom? Dobio sam odgovor.
Priznajem, nisam očekivao da će provaliti mržnja. Nisam očekivao da će provaliti ovoliki bes. Nisam očekivao da će biti napadano ako ja branim predsednika svoje Vlade i predsednika svoje koalicije. Vrlo zanimljivo. Ako bih ja sada rekao par reči mog najdubljeg poštovanja prema nekim drugim predsednicima, verovatno bi poslanici, koji su glasali za njih, aplaudirali, govoreći da je jako dobro govoriti loše o njima. Samo Vučića ne smete da branite. Da li je tako? Samo njegovu porodicu ne smete da zaštitite, pa kada neće niko drugi, kada neće Zaštitnik građana da štiti njegovo dete, ja ću, i to nije za kritiku.
No, vratimo se zakonu, ukoliko zakon uopšte zanima neke od uvaženih narodnih poslanika.
Ako ovaj zakon ima smisla, a sami ste rekli da ćete glasati za njega, mogli ste da ga donesete u 12 godina sopstvene vlasti. Na pamet vam nije palo. Mi smo ga doneli, mi ga donosimo. Mogli ste da donesete zakon o, recimo, znakovnoj upotrebi jezika. Na pamet vam nije palo da ga donesete. Mi ćemo ga doneti posle osam meseci. Vi ga niste doneli posle 12 godina, ali ne, vi brinete. Kao što vidite, mi brinemo. Mogli ste da donesete zakon o udruženjima osoba sa invaliditetom, ali na pamet vam nije palo, a mi ćemo ga doneti za godinu dana od našeg bavljenja ovim ministarstvom. Da, mi brinemo. Ni jedno socijalno davanje u ovoj zemlji nije umanjeno, pa ni invalidsko. Da, mi brinemo, ni jedno jedino.
Kada pominjete Zakon o radu, u odredbama tog Zakona o radu, protiv koga ste tako žestoko, a koliko čujem, kada se vidite sa stranim ambasadorima i nekim drugim predstavnicima EU, hvalite taj zakon i kažete da je neko ipak morao da ga donese, ali ovde za dnevnu politiku ćete se igrati kako mislite da treba, po prvi put osoba sa invaliditetom koja postaje tehnološki višak ima pravo na otpremninu, a do sada nije imala …
(Janko Veselinović, s mesta: NIS?)
… i NIS. Po odredbama zakona koje ste vi doneli osoba sa invaliditetom koju otpustite kao tehnološki višak iz NIS nije imala pravo na otpremninu, a sada ima pravo na otpremninu.
Ja bih voleo da mogu da zaštitim svaku osobu sa invaliditetom i svakog radnika od gubitka posla, ne mogu. Ali, ovo što mogu, mogu. Osobe sa invaliditetom smo zaštitili, bar time što imaju otpremninu. Po vašem zakonu nije bilo otpremnine i niste NIS i nismo ugovor sa NIS-om pravili mi, već vi. Dakle, ako već i o tome treba da govorimo, što se tiče osoba sa invaliditetom samo za ovu godinu smo predvideli 500 miliona dinara za podsticaje u njihovom zapošljavanju, smo ove godine, prošle godine smo zaposlili, možda niste bili tu pa niste čuli, 4123 lica, osoba sa invaliditetom na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje su zaposlene, od ukupno 21 hiljada koliko ih od prilike ima na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Dakle, i te kako brinemo.
Kada već pričate i o stvarima koje očigledno ne poznajete i ne razumete se u njih, pa tako najlakše kritikovati druge, onda bi ste morali da prošetate malo po, recimo preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju, takozvane zaštitne radionice, desovi, kako ih mi obično znamo, pa bi ste videli koliko smo uspeli da uložimo i čak, smo ih zaštitili od prinudne privatizacije, jer za njih važe posebna pravila. Ali, naravno da vas to ne zanima, ne zvuči dobro, nije politično, to vas ne zanima, ne dovoljan, valjda broj birača, a posebno kada vlast, kako vodi računa o njima. Žao mi je što ovaj zakon, ovaj dobar zakon evo služi za politikanstvo. Žao mi je, što služi za to da se bezuslovno napada jedan čovek, da se napada jedna politika, da se napada jedna Vlada, da se prave vrlo, vrlo nategnuta poređenja. Teško je ovaj zakon uvesti u domen dnevne politike. Teško je.
Ovaj zakon su pisala udruženja osoba sa invaliditetom. Ovaj Zakon je pisalo Udruženje slepih i slabovidih. Naravno da vas to ne zanima. Da vas to zanima vi bi ste se time bavili. Ali, to vas ne zanima, uredu. Vi imate svako pravo, ja to pravo poštujem, da kao narodni poslanik govorite ovde šta god mislite da treba da govorite. Nadam se da će vam to pomoći u političkoj karijeri u prikupljanju glasova. Ali, da znate ovaj Zakon to ne zaslužuje.
Pitao sam se, kada ćemo prestati da se bavimo Zakonom i početi da se bavimo dnevnom politikom. Odgovor sam dobio, ali ovoliku količinu mržnje i ostrašćenosti nisam očekivao.

Želite repliku?
Vi niste spomenuti. Iskočili ste iz teme, to sam pratila, pričali ste o svemu osim o Zakonu. Vaše izlaganje nije bilo o tački dnevnog reda. Pomno sam pratila i da sam bila na mestu predsedavajućeg ja bi reagovala. On je bio maksimalno tolerantan. Ovakav zakon nije zaslužio raspravu mimo dnevnog reda, niti ljudi na koji se odnosi. Ono je bilo karikiranje.
Neću vam dati repliku, zato što možete po Poslovniku, izvolite, moraće te se držati Poslovnika. Izvolite sada.

Član 106. i 107. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, povredili ste Poslovnik, zato što niste opomenuli predstavnika Vlade, ministra Vulina, jer je dva ili tri puta izgovorio reč, da je u mom izlaganju bilo mržnje.
Dakle, u mom izlaganju nije bilo nikakve mržnje, ni trunka mržnje. U svom izlaganju sam samo obrazlagao kontekst u kome se ovaj Zakon donosi. Osim toga, nisam imao suštinskih primedbi na sam zakon, već na kontekst i znam da su u donošenju ovog Zakona i pisanja učestvovala udruženja slepih i slabovidih, jer sam čitao celu analizu pripreme tog Zakona i odredbi koje su bile predlog i nisu ušle ili su naknadno ušle u taj Zakon.
U našoj poslaničkoj grupi, svi detaljno čitaju zakon, a to što predstavnici vlasti u isti prepoznaju mržnju, to je njihov problem, ali nije vaše, čak predsednice da dajete ocenu mog izlaganja. Moje izlaganje bilo fokusirano na temu dnevnog reda, a to su slabovida i slepa lica koja dobijaju jednu mogućnost, ali im je u međuvremenu oduzeta svaka druga mogućnost da pristojno, dostojanstveno žive. U tom kontekstu sam govorio.
Dakle, jedan zakon ima svoj društveni kontekst. Vi bi kao pravnik trebali da znate. On se ne donosi van vremena i prostora. On treba da se primenjuje na konkretne ljude koji nemaju da jedu, a imaće pse vodiče.

Zahvaljujem.
Sada ću vam odgovoriti o povredi Poslovnika.

Nadam se da sam vam objasnio zbog čega ste povredili Poslovnik.

Sve ste mi objasnili i ja savršeno razumem.
Govorili ste 12 sekundi duže, pa te povredili pravilo Poslovnika, ako ćemo tako da razgovaramo.
Član 106. potpuno ste promašili temu i mislim da ste bezveze naveli član.
(Janko Veselinović, s mesta: Ne možete reći – bezveze.)
Nemojte mi dobacivati.
(Janko Veselinović, s mesta: Nije govorio o temi. Vi ste bezveze.)
Eto, šta da vam kažem. Ovo gleda javnost, možete da dobacujete, a ja ne smem da kažem jednu srpsku reč – bezveze.
(Janko Veselinović, s mesta: Vi ste bezveze.)
Prihvatam da sam bezveze, apsolutno.
Ali, ja prihvatam, za razliku od vas, ne skačem, ne vređam, neću vam dobacivati. Ja prihvatam da mi poslanici kažu šta god smatraju da treba u ime svojih birača da kažu u ime građana Srbije. Vi niste ovde Janko Veselinović, nego ste poslanik određenog broja građana Srbije.
Tako da shvatam da ste u ime vaših glasača rekli da sam bezveze i slažem se.
(Janko Veselinović, s mesta: Vi ste meni rekli da sam bezveze.)
Slažem se skroz, ja sam u ime svojih glasača.
Znači, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. U vašem obrazloženju niste govorili o tome. Ne znam na kog govornika ste mislili.
Član 106. niko ne može da prekida govornika. Niko ga nije prekidao. Vi ste rekli da sam ja povredila Poslovnik. Osim predsednika Narodne skupštine, nisam vas prekidala. Nisam ni bila u sali. Za vreme govora ili drugih učesnika nije dozvoljeno dobacivanje, ometanje govornika, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora, ni to nije učinjeno.
Moja konstatacija je da ste se javili i rekli član 106. samo da bi rekli nešto, stoji.
(Janko Veselinović, s mesta: Rekao sam i član 107.)
Dobro i 107. i sada ćete navesti još nekoliko. Nije problem, nije povređen uopšte Poslovnik. Po članovima koje ste vi naveli nije povređen Poslovnik.
I dalje stojim kod svoje konstatacije da ste želeli samo da dobijete reč. Moje je pravo da dajem konstatacije.
Naravno, glasanjem i nadam se da ćete prisustvovati tom glasanju, molila bih sve poslanike koji izriču povrede Poslovnika da i prisustvuju glasanju, a ne da kažnjavaju ostale poslanike da moraju da glasaju za nešto što nisu ni tražili. Zahvaljujem i vama i ostalim poslanicima da olako ne traže glasanje, jer onda kažnjavaju ostale poslanike koji tu sede vredno i shvataju da je važan i proces glasanja, a ne samo proces govora.
(Janko Veselinović, s mesta: Niste me pitali da li želim da se glasa o povredi Poslovnika?)
Jesam, rekli ste, konkudentnom radnjom, klimanjem glave i dobacivanjem shvatila sam da ćemo glasati.
(Janko Veselinović, s mesta: Neću konkudentnom radnjom da…)
Menjate mišljenje ili?
Zahvaljujem.
Nisam raspoložena da se šalimo, tema je vrlo ozbiljna, pogotovo, kao što vidite, nosim naočare, vrlo ozbiljno shvatam ovu temu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Zahvaljujem se gospođo predsednice i nadam se da ćete ovih pola minute koje je izgubljeno nažalost, zbog polemike sa gospodinom Veselinovićem, nadoknaditi. Javljam se po ličnom pominjanju, a moja uvažena koleginica Vesna Rakonjac će se javiti kao predstavnik poslaničke grupe SNS.
Reče malopre jedan kolega i optuži i tako baci jednu salvu i grudvu mržnje prema Vladi, prema vama gospodine ministre, da ste cinični i da je neko ciničan.
Mislim da će ovo ući u udžbenike kao definicija cinizma. Kada neko ko je za samo četiri godine vlasti, kao što je to radio gospodin Veselinović, ostavio bez posla 400.000 ljudi, kada je neko kada je preuzeo vlast u Srbiji 2008. godine zatekao 13% nezaposlenih, a 2012. godine, kada je voljom građana Republike Srbije ta politika bila kažnjena, vratio sa 26% nezaposlenih, može i sme da digne glavu i da digne glas za radnike i za zaposlenog.
Neko ko je kao gospodin Veselinović sa njegovim liderom sa Borisom Tadićem, obećao 200 hiljada radnih mesta sme da priča o zaposlenima i zaposlenju i branjenju radnika u Srbiji. Zbog stavova koje je malopre izneo, čak i kolege koji sede iza njega, a gledao sam, bili su posramoćeni te količine mržnje koja je izneta bez ikakve argumentacije.
Cinizam je, gospodo, kada prodate i sastavite ugovor i pregovarate oko prodaje NIS-a, a onda kažete – a zašto se takve i takve stvari rade? Pa, rade se, gospodine Veselinoviću, zato što ste vi omogućili da se rade. Vi niste zaštitili. Vama je bio bitan tada samo taj ugovor, kao i SSP kao i mnoge druge stvari, samo da bi se pohvalili pred građanima Srbije, da biste se ih predstavili onakve kakve nisu.
Sada je vreme da izađete i da ustanete i da …