Zahvaljujem se gospođo Aleksić.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će, naravno u danu za glasanje podržati Zakon o inspekcijskom nadzoru, jer smatramo da inspekcijski nadzor u ovom trenutku nije prilagođen potrebama moderne javne uprave, privrede i poslovnog ambijenta, što sve uslovljava da praktično to ugrožava konkurentnost Republike Srbije, da utiče negativno na priliv novih investicija i da uslovno rečeno kažem guši privredni ambijent u Srbiji.
Zbog toga je ideja zakonodavca bila upravo da se ujednači i poveže čitav inspekcijski nadzor, odnosno da se stvori jedan novi sistem inspekcijskog nadzora koji će biti u stanju da odgovori svim zahtevima na jedan kvalitetan, profesionalan, delotvoran i efikasan način.
Mislim da je vrlo važno reći da ne možemo sistem inspekcijskog nadzora posmatrati u vakumu, da je on deo jednog šireg konteksta, odnosno deo jedne šire reforme, odnosno reforme javne uprave.
U tom smislu pozdravljam ono što ste vi najavljivali ovih dana da je napravljen jedan kvalitetniji akcioni plan za period između 2015. i 2017. godine usmeren na postizanje upravo boljeg funkcionisanja i države i tržišta, ali nije reforma javne uprave važna samo zbog funkcionisanja države i tržišta. Ona je važna i zbog naših evrointegracija i želeo bih da podsetim sve one koji slušaju ovo da je pre samo nekoliko dana predstavnike EU u Srbiji, ambasador Devenport rekao da je jedna od tri ključne stvari u procesu evrointegracija Srbije, upravo reforma javne uprave.
Kakvo je trenutno stanje u oblasti inspekcijskog nadzora u Srbiji? Mi i dan danas primenjujemo, što zvuči kao naučna fantastika, Zakon iz 1992. godine, mada smo se još 2005. godine, kada smo donosili novi Zakon o državnoj upravi obavezali da ćemo taj zakon, odnosno ovaj zakon o inspekcijskom nadzoru ubrzo doneti. To ubrzo traje već deset godina, to je zaista, rekao bih predugi rok.
Druga stvar je da je ova oblast uređena sa preko 1.000 različitih propisa i tu je, čini mi se rekorder, neslavni rekorder poreska uprava koja primenjuje čak 149 različitih propisa i onda kada se nekad ljutimo na naše inspektore, ne govorim naravno o onima koji su skloni koruptivnim aktivnostima, zbog grešaka koje prave, moramo da uzmemo u obzir i to da primenjuju veliki broj propisa međusobno su neretko u koliziji ili su rešenja dvosmislena ili su konfuzna i onda nije teško i pogrešiti u takvoj situaciji.
Takođe, ovde smo čuli različite podatke, ja više nisam siguran da li 35, 36. ili 37. različitih inspekcija. Anketa koju USAID već godinama radi 1.000 privrednika, je recimo 2012. godine pokazala da je po negativnom uticaju na poslovanje u Srbiji inspekcijski nadzor zauzima vrlo loše peto mesto.
Činjenica je da se 2013, 2014. godine to nešto promenilo, odnosno da su rezultati nešto bolji, odnosno da su se privrednici nešto povoljnije izrazili o oblasti inspekcijskog nadzora, ali u svakom slučaju, ne dovoljno, i dalje stoji generalni stav da se moralo hitno pristupiti izmenama, odnosno temeljnim izmenama ovog zakona.
Kada sam čitao materijale koji su vezani za ovu oblast, ne samo zakon i ove izveštaje, nego i neke primere iz prakse, naišao sam na veliki broj paradoksa koji postoje u našoj inspekcijskoj praksi, a koje upravo ovaj zakon treba da reši.
Jedan od njih je taj što su u prednosti, što je prosto neverovatno u našoj zemlji oni koji se nalaze u sivoj zoni, jer oni vrlo često nisu, a ponekad i ne mogu da budu predmet kontrole.
S druge strane imamo one koji, da kažem legalno posluju, koji su vrlo često preopterećeni opet inspekcijskim kontrolama.
Druga stvar, koja je problematična i koja stvara jednu paradoksalnu situaciju jeste da s jedne strane imamo nepotpuno definisane nadležnosti inspekcija i da ponekad ne znamo kome treba da se obratimo, a da sa druge strane postoji preklapanje u nadležnostima između različitih inspekcija i da se čak dešava u praksi da različite inspekcije na istu temu imaju različita mišljenja, što je prosto neverovatno.
Treća stvar koja je paradoksalna, je shvatanje da je posao inspekcije i da se uspešnost inspekcije meri brojem kontrole, odnosno brojem mera koje su izrečene.
Naprotiv, zadatak inspekcije jeste da uvede sve privredne subjekte u legalno poslovanje. Nekada se naravno to mora uraditi i na način koji se zove primena određenih mera, odnosno kaznena politika, ali se mora dosta toga uraditi i kroz prevenciju.
Dakle, ideja treba da bude da se mi bavimo prevencijom, a ne represijom, odnosno kako kaže naš narod – bolje je sprečiti nego lečiti. Mi smo, nažalost, vrlo često i lečili čini mi se na pogrešan način.
Još jedan paradoks koji postoji jeste da se umesto da imamo određene planove po mogućstvu višegodišnje planove, to je ono što će doneti ovaj zakon.
Mi vrlo često radimo inspekcijski nadzor arbitrarno, odnosno na ad hok bazi.
Rešenje za to je moglo biti samo donošenje jedinstvenog sistemskog zakona, kakav je ovaj koji se nalazi pred nama, koji je proizvod, odnosno koji je usaglašen sa svim međunarodnim dobrim praksama i sa standardima EU.
On nije usaglašen u potpunosti sa EU, zato što jednostavno ne postoji jedna direktiva u EU, ali zato se kroz mnoga poglavlja koja ćemo naravno otvarati u nekom narednom periodu provlači inspekcijski nadzor i u tom smislu on je vrlo važan.
Vrlo je važno i uvođenje mehanizma koordinacije, odnosno stvaranje te takozvane koordinacione komisije koja ima zadatak da prati i analizira stanje i da daje strateške pravce i da, naravno koordinira rad svih inspekcija.
Zatim imamo jednu jedinicu u okviru ministarstva koje je zaduženo za davanje podrške, i imamo takođe i upravnu inspekciju koja je zadužena za monitoring, odnosno za nadgledanje primene svega ovoga.
Vrlo važno je i uvođenje procene rizika koji smo imali i do sada, ali u vrlo malom obimu, na osnovu kojeg se vrši planiranje, kao što su važne i kontrolne liste koje su pri tom, kao što reče ministarka javni dokument, a na osnovu kojih se u stvari i na osnovu procene ekonomske snage, određenog subjekta i veličine prekršaja, određuje koja će se mera prema njemu primeniti.
Kontrolna liste takođe imaju preventivnu ulogu jer one služe kao instrument za samokontrolu i za samoprocenu, odnosno privredni subjekti praktično imaju mogućnost da provere u kojoj meri greše i da koriguju svoje greške pre nego što postanu predmet inspekcijske kontrole.
Vrlo su važne i mere usmerene protiv sive ekonomije koje možda treba na prvo mesto staviti, odnosno redefinisanje iz nadležnosti inspekcijskih službi.
Svakako je važno i uvođenje jedinstvenog informacionog sistema o čemu bih hteo da kažem nekoliko reči, odnosno da dam jedan predlog ministarki.
Prethodno bih pohvalio to što je ovaj zakon prošao zaista vrlo obimnu i najtransparentniju čini mi se proceduru, zbog čega je doživeo pohvalu i Evropske komisije i našeg nevladinog sektora.
Ono što bih hteo da kažem vezano za ovaj jedinstveni informacioni sistem, odnosno da vam dam jedan predlog iz neke svoje lične da kažem pod znacima navoda ekspertize, ja bih predložio da taj neki budući sistem koji će zaživeti za dve godine, koji se zove E-inspektor, umesto jednog informacionog sistema bude u stvari takozvana kompanijska mreža, odnosno interna biznis društvena mreža. Da ne bi bilo nesporazuma interne biznis društvene mreže nemaju apsolutno nikakve veze sa društvenim mrežama kakav je Fejsbuk, nego naprotiv one su osmišljene kao nešto što predstavlja jedan kontejner znanja koji se stalno širi i koji stalno praktično dopunjuje svoja znanja i onda ta znanja širi kroz čitav sistem.
Da biste razumeli koliko je to važno ja ću vam reći da su neke vrlo ozbiljne kompanije u svetu razvijale svoje sopstvene interne biznis društvene mreže, recimo „Diloit“, poznata revizorska kuća, „Majkrosoft“ pa IBM, mnoge druge velike kompanije i neke druge kompanije su, pošto su u međuvremenu počele takve kompanijske mreže da se prave u obliku portala, odnosno u obliku softvera koji se mogu preuzeti, a onda na osnovu njih se praviti sopstvene mreže su implementirale u svom poslovanju i tu bukvalno iz svih mogućih sektora imate kompanije, nisam siguran da li inspekcije su to radile u svetu, ali zašto ne bismo mi bili prvi.
Mogu da vam kažem da su to radili recimo Tim Obajl, „Šel“, „Dženeral elektrik“ i „Filips“, dakle ogromne kompanije.
Koje su to mogućnosti koje bismo na ovaj način mogli da imamo? Uzmimo recimo jedan primer da jedan inspektor se susretne sa nekim problemom za koji nema rešenje, a za koji znamo da postoji jedan inspektor u inspekcijskoj službi koji rešenje za to ima.
U klasičnoj komunikaciji on može putem mejla da mu pošalje poruku da od njega dobije odgovor i u tom slučaju broj onih koji znaju odgovor na to pitanje, odnosno rešenje za taj problem je dva, dakle, povećava se inkrementalno.
Kada vi imate implementiranu društvenu mrežu, odnosno kada su ljudi umreženi, sa svima komuniciraju, odnosno znanje se širi eksponencijalno, odnosno putem geometrijske progresije.
Druga stvar koja je vrlo važna jeste da vi vremenom u stvari stvarate jednu vrstu sveukupnog znanja, jer se to znanje permanentno nadopunjuje. Vi u stvari pravite jednu vrstu koja može biti i ne mora biti tako organizovana inspekcijske Vikipedije, koja pri tom permanentno stiče nova znanja i ta znanja se šire kroz čitav sistem, što će reći, svi novi mladi inspektori, osim što stiču znanja na terenu, mogu da stiču znanje i zahvaljujući toj umreženosti, zahvaljujući tome što se iskustva starijih inspektora na njih prenose tako što su svi oni umreženi i svi koriste taj jedan kontejner znanja koji postoji.
Svaki problem koji neki inspektor ima, on taj problem može, kako se to moderno kaže, postuje na neki zid ili da stavi pitanje na neki forum ili u neko pitanje i odgovor, odnosno „q and a“ sekciju i da taj odgovor tu ostane upisan zauvek.
Ono što je vrlo važno je da svako znanje koje se stvori ostaje zauvek upisano, nikada ne nestaje i stalno se dopunjuje. Ono se stalno širi i stalno postaje sve veće.
Dalje, jedna vrlo važna stvar jeste što imamo širenje znanja i po horizontali i po vertikali, međusektorskom, međuljudskom. Ono što je problem, vi možete da umrežite i policiju i sud i tužilaštvo i oni mogu da imaju pristup tome i da takođe im daju određene impute, ali isto tako imate i topdaun komunikaciju, odnosno više hijerarhijske nivoe, da tako kažem, pod znacima navoda, možete da uključite i da oni imaju priliku da sa ljudima koji se nalaze na prvoj liniji fronta, da tako kažem, komuniciraju direktno, odnosno da od njih dobijaju direktne informacije.
Vi, ministarka, znate, a to nije vezano samo za politiku, vezano je i za biznis, ljudi koji dođu do vrha vrlo često izgube kontakt sa onim što se događa na prvoj liniji fronta. Na ovaj način, vi imate priliku da stalno dobijate informacije iz prve ruke praktično, odnosno da znate stalno koji su problemi sa kojima se susreću oni koji su na prvoj liniji fronta, oni imaju najviše informacija i da zahvaljujući tome imate šansu praktično da stalno taj sistemski okvir, koji se zove sistem inspekcijskog nadzora, nadopunjujete, unapređujete ga i činite ga boljim.
Da ne govorim o tome da možete da u određenoj meri otvorite to prema spolja, pa da dobijate određene impute, da na taj način pomažete onima kojima žele da posluju legalno, da posluju legalno. Da možete da iskoristite jedan resurs u kome se vrlo retko govori i koji se stalno zaboravlja, a to su ljudi koji su, recimo, radili u inspekciji ili bilo kojoj drugoj državnoj službi godinama, decenijama.

Vreme

Završavam za tridesetak sekundi.

Isteklo je vreme vaše poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Kori Udovički.

Samo bih da se zahvalim gospodinu Baueru na sugestiji koju sam razumela i koja mi izgleda vrlo zanimljivo i koju ćemo svakako uzeti u razmatranje. Mislim da je to dobra ideja.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice, poštovani gosti, poštovani građani, na početku moram prvo da pohvalim rad ovog ministarstva, koji je deo sistemskih zakona, sistemskih rešenja koje ova Vlada sprovodi od kako je stupila na dužnost. Na 42 strane urađen je jedan sistemski dobar zakon, koji ima 70 članova i koji je obuhvatio sve probleme koji su dugi niz godina otežavali rad i privrede i inspekcijskih nadzora, odnosno inspektora i život građana snižavali na jedan niži nivo nego što je to bilo predviđeno.
Obaveštavamo sve poštene privrednike da je država tu da ih zaštiti i da istovremeno zaštiti i njihove interese i interese ministarstva i Vlade s jedne strane i, naravno, građana sa druge strane, koji su i najbitniji u celoj ovoj priči.
Set izuzetno ozbiljnih zakona koji su već doneti nastavlja se sa ovim zakonom i bez obzira na njihovu primenu, koja je do sada bila takva kakva je bila, donošenjem ovog zakona gledano na duže staze dobićemo jedno rešenje na koje neće biti prigovora i rešenje koje će dati odgovore na sva pitanja.
Kontrolne liste koje će biti korišćenje u radu tih inspektora biće transparentne, biće javno dostupne svima. Između ostalog, zaista je dobro, pričamo o 2015. godini, april je mesec, elektronski sistem inspekcijskog nadzora, odnosno E-inspektor, zaista je izuzetno značajan. Konačno Srbija ulazi u red država koje će imati uređen inspekcijski nadzor.
U borbi protiv sive ekonomije, u borbi protiv kriminala jednostavno nema kalkulacija i to upravo ovaj zakon pokazuje. Osnovni cilj ovog zakona i cilj svih prethodnih zakona je, pre svega, uređenje države, delovanje pravne države, koje će dovesti do poboljšanja poslovnog ambijenta i ukupnog ambijenta države, a to će direktno uticati na investitore, kako strane, tako i domaće, čime ćemo stvoriti uslov da se zaposle ljudi i da žive život dostojan čoveka jedne napredne države.
Moramo pogledati istini u oči, koja je, nažalost, u ovom slučaju bolna. Primenjuje se zakon iz daleke 1992. godine i nemoguće je ne postaviti pitanje – ko je odgovoran da zakon iz 1992. godine bude u primeni od 2000. do 2012, 2013. godine? Zašto prethodne vlasti nisu uzimale u razmatranje promenu ovako bitnih i važnih zakona? Verovatno bi promena Zakona o inspekcijskom nadzoru smanjila stepen korupcije i prevara koje su bile posledica delovanja vlada koje nisu vodile brigu o svojim građanima, nego su vodile brigu upravo o onima koji su te građane dovodili do stanja da ostaju bez posla, da ostaju bez egzistencije i da nemaju i ne vide izlaz iz svoje situacije.
Konačno je u Srbiji na vlasti stranka koja je spremna da se uhvati u koštac sa svim problemima i konačno u Srbiji privrednici koji rade pošteno ne moraju da brinu o nelegalnoj konkurenciji. Obaveštavamo sve one koji rade pošteno da će biti zaštićeni, to ponavljam još jednom. Takođe, obaveštavamo i sve one koji rade nelegalno i nepošteno da je tome došao kraj, da će im država stati na put i u narednom periodu ili neka zatvore te nelegalne objekte u kojima rade i kojima ugrožavaju poslovanje privrede, ugrožavaju i ekonomski sistem Srbije, odnosno finansijski sistem, da im jednostavno ovim zakonom to neće biti dozvoljeno.
Građani su to verovatno i znali, ali ja ću ponoviti. Po starom zakonu, verovali ili ne, inspekcijski nadzor nije bio moguć u objektima koji su neprijavljeni, znači, u isto vreme je bilo moguće raditi u neprijavljenom objektu, gde inspektori nisu imali pravo da vrše kontrolu, a istovremeno su kontrolisali one koji rade pošteno, plaćaju PDV, imaju prijavljene zaposlene i to je toliko štetna situacija da se jako teško može izračunati u finansijskom efektu, ali gledano na broj zaposlenih, sigurno u nekoliko desetina hiljada.
Uprava i privreda konačno, zahvaljujući ovom zakonu, postaju partneri. Delovaće se isključivo preventivno, a po potrebi i kazneno. Predviđena je i kaznena politika.
Ono što je takođe bitno, i ovaj zakon je o svemu vodio računa, pa i o tome da ta kaznena politika mora biti prilagođena subjektu koji se kažnjava sa jedne strane, odnosno veličini tog subjekta. Neće se generalno kažnjavati istom kaznom onaj koji ima jednog i 1.000 ili 2.000 zaposlenih, što je do sada bio slučaj. Gledaće se veličina rizika i gledaće se veličina subjekta koji se kažnjava. Jednostavno, ovo je zakon koji garantuje poštenje, odnosno pošten odnos države s jedne strane, privrednika i odnos koji će sigurno povećati finansijski prihod Ministarstva ekonomije, odnosno Vlade.
Za kraj, neću više dužiti, najbitnije od svega je da ovaj zakon stupa na snagu u relativno kratkom roku, da oni koji su radili nelegalno imaju načina i vremena da se uvedu u legalne tokove.
U prethodnom periodu, to je zaista tako, postoje inspektori koji zloupotrebljavaju svoje funkcije i evo, sa ovog mesta, iz Narodne skupštine već sada pozivam građane, odnosno privrednike koji imaju takvih problema da se slobodno obrate načelnicima okruga, ministarstvima. Imaju koga da ih zaštiti. To je u ovom slučaju država. Znači, niko nema pravo da širi korupciju, da im traži mito i da zloupotrebljava položaj.
Ponavljam, još jednom, obratite se načelnicima okruga, obratite se Ministarstvu, ima ko da vas zaštiti.
Poruka za kraj, zakon koji je na dnevnom redu mora biti podržan od svakog ko dobro misli ovoj Republici Srbiji i našim građanima, i u skladu sa tim pozivam sve da u Danu za glasanje izglasamo jednoglasno ovaj zakon.

Zahvaljujem, gospodine Birmančeviću.
Reč ima narodna poslanica Vesna Simić.
Izvolite, gospođo Simić.

Gospodine predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog celovitog zakona o inspekcijskom nadzoru koji je podnela Vlada videli smo danas neminovan je. Da je to tako ukazuje činjenica da su se svi privredni subjekti složili sa potrebom donošenja ovog zakona, i to kao sistemskog, a ne u vidu izmena i dopuna koje bi pružale samo polovična rešenja, mada je tokom razmatranja o donošenju ovog zakona bilo i takvih ideja.
Konsultovani su svi privredni subjekti. I svi su ukazali da je apsolutno neprihvatljivo buduće postupanje po odredbama Zakona o državnoj upravi iz 1992. godine. Takođe, nedovoljna su, prevaziđena i polovična i zastarela rešenja iz Zakona o opštem upravnom postupku, koja su primenjivana u ovoj materiji.
U ovoj materiji, pre negoli usvojimo ovaj zakon, inspekcijski nadzor bio je regulisan sa oko 1000 propisa; što zakona, uredbi, pravilnika i drugih podzakonskih akata. To je dovodilo do toga da su pojedini privredni subjekti kontrolisani više puta, dok drugi nisu uopšte kontrolisani. To je dovodilo do kolizije normi, kao i do toga da neki od subjekata, odnosno mnogi privredni subjekti uopšte nisu znali koja su sve njihova prava i obaveze upravo zbog ovolikog broja zakonskih rešenja koja su regulisala ovu materiju, pa mnogi verovatno i ne bi kršili propise da su mogli da budu upoznati sa njima. Ali kako pratiti 1000 zakonskih rešenja? To ni mi pravnici ne možemo.
Oni koji su najviše bili na udaru to su, naravno, bili mali privrednici, sa malim brojem radnika. Pored toga što su morali da imaju uvek po jedno zaposleno lice koje bi koordiniralo samo sa inspekcijskim organima, ipak naravno nisu mogli da dođu u kontakt sa svim potrebnim rešenjima iz materije inspekcijskog nadzora i zbog toga više puta bili bespotrebno kažnjavani.
Naravno, ovo je pogodovalo sivoj ekonomiji, odnosno neprijavljivanim preduzećima ili pak preduzećima koja su bila prijavljivana, ali nisu poštovala svu zakonsku proceduru. Sa donošenjem sistemskog zakona koji će regulisati ovu materiju, ovakve zloupotrebe, kao i preklapanje normi više neće biti moguće.
Danas smo čuli toliko pohvala na račun ovog zakona. Čuli smo toliko mnogo od strane svih političkih grupacija o potrebi njegovog donošenja. Zamolila bih samo da u Danu za glasanje svi podržimo ovaj zakon, jer je zaista potreban, kako našoj privredi u celini, u smislu njenog daljeg afirmisanja, tako i u smislu privlačenja budućih stranih investitora. Hvala.