Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Treću sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 120 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 140 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslanički grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika. (Da.)
Reč ima dr Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege, predsedništvo, želim da vas upoznam sa jednim problemom koji ima verovatno većina delova naše države, ali je zaista problem markantan i najnaglašeniji u Sandžaku.
Naime, želim da ukažem na problem koji imaju lica koja zaista jedan dugotrajan i mukotrpan proces prolaze u procesu ostvarivanja prava na dobijanju državljanstva. To je zaista naglašeno u mom kraju i ja bezmalo svake nedelje imam po jedan poziv od ljudi koji ostvaruju sva prava i imaju sve uslove da bi im se taj, praktično, zahtev za državljanstvom i ostvario.
Zvanično sam zatražio od Policije uprave u Novom pazaru da mi da koliko ljudi u zadnjih pet godina, odnosno deset godina je zatražilo ovo odobrenje i došao sam do podatka da je u zadnjih pet godina oko 5.200 lica zatražilo, a da je negde oko 2.730 lica dobilo, praktično, potvrdu i dobilo pozitivan odgovor na zahtev o državljanstvu.
U zadnjih deset godina je taj zahtev podnelo negde oko 7.000 ljudi, a dobilo ga je oko 3.500 ljudi. Znači, oko 3.500 ljudi u Novom Pazaru i okolini nije rešilo svoj status i apsolutno je u jednom statusu čekanja i to čekanje može da bude čak do pet godina.
Moram da naglasim da je to period u kojem ova lica ne mogu da ostvare sva prava, pravo na rad u državnim institucijama, pravo na kompletnu zdravstvenu zaštitu, itd. i to je za njih zaista veliki problem.
Novi Pazar je centar privredni, kulturni, industrijski, bošnjački praktično najveći grad u Republici Srbiji i tu gravitira zaista veliki broj ljudi sa severa Kosova, iz Makedonije, iz Bosne, odnosno sa severa Crne Gore. Naravno da su to mladi ljudi i najveći broj ovih praktično zahteva jeste po zahtevu za ostvarivanje bračnog prava i to su mladi ljudi koji su zasnovali svoje porodice u Novom Pazaru i tu žele da razvijaju svoj biznis i svoje porodice. Mogu da kažem da je reč o perspektivnim, časnim ljudima, uglavnom majkama od kojih društvo na lokalu, a generalno u samoj državi ima velikih zaista velikih dobrih uslova i zaista su bitni za razvoj našeg kompletnog društva.
Druga svakako grupacija jesu ljudi koji su poreklom iz Sandžaka, žive u Turskoj, uglavnom uspešni biznismeni, ljudi koji žele da svoj biznis razgranaju i prošire i na naš kraj, na našu državu. Naravno, ima tu i porodičnih veza i svakako ljubavi prema svojoj matici i svakako trebamo tim ljudima omogućiti da što pre i na što brži i kvalitetniji način dobiju ovo svoje pravo.
Stoga želim da zamolim Ministarstvo unutrašnjih poslova i ministra Stefanovića da ojača kadrovski i na bilo koji način ovu službu, da ovi ljudi zaista ne čekaju ovako dugo ako imaju sve uslove, jer moram da naglasim da je ovo mesto na kojem može da bude mnogo zloupotreba i to usko grlo može da bude izvor različite korupcije.
Da bi ove insinuacije potpuno izbegli, da bi praktično što kvalitetnije i što brže ovi ljudi došli do svog prava na državljanstvo, molio bih Ministarstvo da ojača ovu strukturu, jer ljudi su glavni resurs svake države, tako da to treba i državi Srbiji imponuje da ovoliko ljudi traži državljanstvo i da ovoliko ljudi želi da živi i da razvija svoj biznis u ovoj državi, pogotovu u trenutku kada ova država ima pad u broju stanovnika i ova država ima jaku migraciju.
Mislim da ove naše ljude treba oberučke prihvatiti i dati im ovo pravo koje im pripada u najkraćem roku. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Ljiljana Kosorić.

Hvala lepo.
Postavljam pitanje ministru Verbiću – čime se Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja rukovodila kada je na osnovu regionalnog plana upisa u srednje škole Zlatiborskog okruga predložilo da Tehnička škola u Kosjeriću umesto dosadašnjeg elektrotehničkog smera, zanimanje elektrotehničar računara, inače četvorogodišnja škola, raspiše konkurs za novo područje u 2015. i 2016. godini – mašinstvo i obrada računara, trogodišnja škola?
Da li su uzeli u obzir već postojeće uslove za održivost dosadašnje Tehničke škole, tj. neodrživost novootvorene Mašinske škole? Činjenice su da ovakav plan regionalnog plana upisa škola u srednje škole nisu podržali ni lokalna zajednica ni privredne organizacije, ni učenici, ni roditelji.
Moram da istaknem da odmah po dobijanju dopisa i dobijanju planu upisa u sledeću školsku godinu oglasila se i tehnička škola Kosjerić i poslala je dopis Ministarstvu upravo gde navode da njihov kolektiv se ne slaže sa ovakvim planom upisa i jednostavno se zalaže za opstanak elektrotehničkog smera, smatrajući da bi njegovo ukidanje nepovoljno uticalo na dalju budućnost škole. Oni dalje ističu - zato vas molimo da nas razumete i založite se za naš stav od kojeg zavisi ne samo opstanak ove jedine srednjoškolske ustanove u gradu, nego i perspektiva mladih u opštini Kosjerić.
Uz ovaj dopis kolektiva tehničke škole Ministarstvu je prosleđeno i mišljenje nastavničkog veća, pozitivno mišljenje za opstanak prethodne škole, kao i mišljenje učeničkog parlamenta i mišljenje privrednih organizacija.
Šta je ono što su ovde činjenice? Pre svega što zainteresovanost mladih koji završavaju osnovne škole za upis u trogodišnje škole za ovaj profil je veoma mali, što je pokazala i anketa, kako i učenika tako i roditelja, koja je sprovedena u opštini Kosjerić.
Dalje, zbog činjenice, i mislim da je ova činjenica i najvažnija, znači, zbog činjenice da su mnoga preduzeća u kojima bi učenici obavljali praktični rad ugašena, tako da ne postoje uslovi za obavljanje praktične nastave u smerovima koji su ponuđeni i koji su dati predlogom Ministarstva.
Moje mišljenje je ako je ova odluka Ministarstva o gašenju četvorogodišnje škole i otvaranju trogodišnje konačno opredeljenje Ministarstva, onda bi sigurno trebalo i vremena kako bi se po pitanju motivacije učenika, tako i promocije upisa učenika u ovakvu vrstu škole dosta toga poradilo i posebno za ovaj određen obrazovni profil, a s obzirom da već ne postoje uslovi za već prethodno predloženo od Ministarstva, a škola je radila sa određenim kadrom do sada, određenom opremom, zašto se ne bi opredelili za neku trogodišnju školu kao recimo „siensi“ operator za kompjutersko upravljanje ili neko slično, ako je toliko stalo Ministarstvu da ugasi četvorogodišnje i uvede trogodišnje škole.
Dalje, zaista nije zanemarljiva činjenica da tehnička škola u Kosjeriću poseduje stručni kadar, na kome je dosta radila, kao i opremu kabineta, više od 50 računara i gde je uloženo dosta sredstava, kako njihovih ličnih, tako i lokalne zajednice, tako da za otvaranje mašinske škole sigurno bi trebala i dodatna sredstva.
Najosnovnije je da učenici u proteklim godinama su ostvarivali veoma dobre rezultate u tehničkoj školi, pobeđivali su na republičkim takmičenjima, a mnogi od njih su upisali i završili fakultete.

Vreme.

Zaista bih postavila ovo pitanje – čime se rukovodio Ministarstvo? Želela bih da dobijem što brži odgovor, tj. u zakonskom roku, i da ozbiljno razmotre ovaj apel, kako lokalne zajednice, tako i privrednih preduzeća i škola. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Najpre bih zamolio vas, uvaženi predsedavajući, i gospođu predsednicu da se postarate da institucije kojima narodni poslanici dostavljaju poslanička pitanja poštuju rokove i da na vreme dostavljaju svoje odgovore.
Tražili smo od predsednika Vlade da odgovori ko je dozvolio koaliciju u Novom Pazaru, da prezaduži grad daleko iznad dozvoljenog iznosa, koji prema našim podacima iznosi više od tri budžeta. Po zakonu za toliko zaduživanje posebno je potrebno odobrenje Vlade.
Ponavljam sada pitanje i tražim hitan odgovor – ko je u ime Vlade Srbije i po kom osnovu dozvolio prezaduživanje grada Novog Pazara i kome to odgovara njegovo dalje propadanje?
Ukoliko to niko nije iz Vlade dozvolio, pitam još jednom – šta će Vlada uraditi da kazni odgovorne za ove nezakonitosti?
Ukazao sam da su javna preduzeća u katastrofalnom stanju, posebno ona na čijem čelu se nalaze kadrovi ministra Ljajića, koji već osam godina, koliko su na vlasti, uništavaju čitav grad. U međuvremenu, računi svih javnih preduzeća u Novom Pazaru koja vode Ljajićevi kadrovi su blokirani, a mnogo ranije su blokirani računi svih škola u Novom Pazaru. Prema podacima NBS, za sada su blokirani računi tri od šest Novopazarskih javnih preduzeća i to na iznosu od 131 milion dinara. Za sada je to 1,1 milion evra i to nisu sva potraživanja. Na ovo treba dodati i ne isplaćene plate radnicima, koje u nekim preduzećima kasne 10, 12, pa čak i 22 meseca. Takođe, doprinos za PIO nisu uplaćivani i do tri godine.
Ovde je narušeno ljudsko dostojanstvo poštenim radnicima, a oni danas pored svih ovih poniženja koja trpe ne mogu da ostvare ni osnovno pravo na obavezno zdravstveno osiguranje, već su primorani da plaćaju sve zdravstvene usluge zato što ne mogu da overe svoje zdravstvene knjižice.
Možemo da krenemo redom, račun Direkcije za izgradnju grada je u neprekidnoj blokadi od 25. septembra 2012. godine i to za iznos od skoro 103,8 miliona dinara, račun Zavoda za urbanizam blokiran je još duže, od 25. marta 2012. godine i trenutno iznos blokade iznosi 18,8 miliona dinara, a NBS je ovom preduzeću u avgustu 2014. godine uvela zabranu raspolaganja svim sredstvima na svim računima u svim bankama u zemlji.
Među blokiranim preduzećima je i javno preduzeće za informisanje, odnosno regionalna televizija Novi Pazar, koju stranka Rasima Ljajića koristi kao svoj partijski bilten, a ona ja blokirana na 8,5 miliona dinara. Međutim, kada je u pitanju regionalna televizija, ovo nije jedina malverzacija u vezi sa njom. Pre nekoliko meseci oglašena je prodaja ove televizije za cenu od 460 hiljada evra i u tu cenu je uračuna i socijalni program, tačnije otpremnine za višak zaposlenih radnika koje treba da plati potencijalni kupac te televizije.
Kao kupac se pojavila firma „Vizija“, inače u vlasništvu sadašnjeg direktora Denisa Mavrića, kadra Rasima Ljajića. On je pre nekoliko meseci fantomski prebacio upravljačka prava na nekog svog prijatelja, a nakon utvrđivanja ukupne cene, a pre prodaje regionalne televizije, koalicija u Novom Pazaru donosi odluku o otpuštanju 51 jednog radnika regionalne televizije, kojima će otpremnine biti isplaćene iz gradskog budžeta Novog Pazara, dakle ono što je bila obaveza kupca.
Ovo je otvorena pljačka građana Novog Pazara. Zato tražim od Tužilaštva za organizovani kriminal da ispita ulogu i vezu ministra Telekomunikacija Rasima Ljajića, gradonačelnika Meha Mahmutovića, direktora televizije Denisa Mavrića i firme „Vizija“. Očekujem da će se Vlada u najskorijem roku, hitno pozabaviti ovim problemom i da će zaustaviti dalje propadanje Novog Pazara, jer ukoliko se ovakvo propadanje nastavi, pitanje je da li će već iko biti u stanju da izvadi grad iz ovog dužničkog ropstva u koji ga je trenutna koalicija za osam godina na vlasti uvela. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nada Lazić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje na inicijativu opštine Beočin, a radi se o uvođenju komunalnih naknada.
Naime, većina zakona koje je Skupština Republike Srbije usvojila zadnjih godina donela je nove nadležnosti jedinicama lokalne samouprave, što je sa jedne strane za poštovanje, jer bi se moglo podvesti pod princip decentralizacije vlasti.
U poveravanju poslova se nije vodilo računa o sredstvima koja su neophodna za obavljanje prenetih nadležnosti. U većini slučajeva, nažalost, imamo i činjenicu da nisu doneti ni podzakonski akti, tako da se može govoriti o svojevrsnoj paralizi sprovođenja zakonske regulative kada su u pitanju lokalne samouprave, pa je tako bezmalo u svim oblasti.
Ali, ja u ovom slučaju želim da se fokusiram samo na ovu oblast koja se odnosi na komunalne naknade, jer tu je kao jedan od izrazitih primera gde se zakonom ukida jedna vrsta prihoda lokalne samouprave, drugim zakonom određuje novi prihod i zbog, nažalost, nedonošenja podzakonskih akata onemogućava se lokalna samouprava da ostvari svoje zakonske obaveze.
Podsetiću da je Zakonom o komunalnim delatnostima određeno 14 delatnosti kao komunalne obaveze lokalnih samouprava i kada se pogleda spisak, jasno je da su to delatnosti od najvećeg značaja za ostvarivanje životnih potreba stanovništva. Želim i da ih pročitam, da i građani i narodni poslanici znaju o kojim se tu obavezama radi.
Kao prvo, tu je snabdevanje vodom za piće. Drugo, prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda. Zatim, proizvodnja i distribucija toplotne energije. Četvrto, upravljanje komunalnim otpadom, rak-ranom Srbije, nažalost. Peto, gradski i prigradski prevoz putnika. Šesto, upravljanje grobljima i pogrebne usluge. Sedmo, upravljanje javnim parkiralištima. Osmo, obezbeđivanje javnog osvetljenja. Deveto, upravljanje pijacama. Deseto, održavanje ulica i puteva na nivou opština. Zatim, održavanje čistoće na površinama javne namene. Sledeće, održavanje javnih zelenih površina. Dalje, dimničarske usluge i delatnost zoo-higijene. Nije na odmet da podsetim na ove obaveze.
Drugim rečima, jedinica lokalne samouprave je dužna da stvori uslove i obezbedi kvalitet, obim, dostupnost i kontinuitet u pružanju svih ovih usluga koje sam navela.
Postavlja se pitanje održivosti svih komunalnih sistema u lokalnim sredinama, baš zbog toga što one nemaju obezbeđene naknade, odnosno sredstva.
Što se tiče naknade, ono što se do sada koristilo na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, bilo je propisano da: „Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta plaća se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji“, „Službeni glasnik“ iz 2006. godine, dok se navedena naknada ne integriše u porez na imovinu, a najkasnije do 13. 12. 2013. godine. Kao zamenu za ovaj prihod, jedinice lokalne samouprave ili kao način da se obezbede sredstva za razvijanje komunalne infrastrukture i obavljanje delatnosti od opšteg interesa, članom 45. Zakona o komunalnim delatnostima, daje se mogućnost, jer se propisuje komunalna naknada kao jedan od prihoda lokalne samouprave, predviđa se ovim zakonom da će se naplaćivati narednog dana od dana prestanka naplate naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Drugim rečima, ukidanjem jedne naknade, uvodi se nova naknada kao komunalna naknada, a najkasnije od 1. 1. 2014. godine. Mi smo u 2015. godini ovaj podzakonski akt, koji je trebalo da reguliše ove komunalne naknade, ja se izvinjavam predsedavajući ali ja skoro ne čujem ni samu sebe, postavlja se pitanje kada će doći do ove zamene, odnosno do uvođenja komunalne naknade, odnosno do donošenja ovih propisa i do normalne održivosti komunalnog sistema u lokalnim samoupravama? Drago mije što je ovde ministarka.
Mi tražimo odgovor od Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija, a mislim da bi bilo dobro i da Ministarstvo za lokalnu samoupravu bude isto tako jedan od onih koji će odgovoriti, kada će se doneti akt u skladu sa članom 27. Zakona o komunalnim delatnostima, kojim treba da se propiše ko su obveznici komunalne naknade, osnov za obračun ovih naknada, merila za obračun iznosa komunalnih naknada, najviše iznose za te komunalne naknade, ko će biti oslobođen od njihovog plaćanja i jednostavno da se utvrde iznosi koji će omogućiti lokalnim samoupravama da naplate ove svoje naknade. Hvala lepo.