Zahvaljujem gospodine Veselinoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 167 od ukupno 184 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Biljana Hasanović Korać na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama zakona o lokalnoj samoupravi, koji je podnela Narodnoj skupštini 7. oktobra 2014. godine.
Da li narodni poslanik Biljana Hasanović Korać želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u dogovoru sa kolegama iz moje poslaničke grupe Boris Tadić, Socijaldemokratska stranka – Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, ponovo sam predložila da se stavi na dnevni red Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim bi se proširila nadležnost lokalnih samouprava, time što bi im se predvidelo da mogu da uređuju, obezbeđuju stipendije učenika i studenata.

Prošli put sam objasnila stanje po ovom pitanju i stanje u obrazovanju koje je katastrofalno, jer štrajkovi traju jako dugo, a Vlada i nadležno ministarstvo ne preduzimaju adekvatne mere. Tada nisam naišla na razumevanje da se ovaj Predlog zakona stavi na dnevni red. Uz dužno poštovanje prema većini članova vladajuće koalicije, i njih kao ličnosti, i njihovog obrazovanja, moram da konstatujem da među njima, a pogotovo na važnim mestima ima onih koji su vrlo brzometno i na vrlo upitan način došli do diploma i do doktorata. Verovatno zato nemaju osećaj za stipendiranje dobrih učenika i studenata koji su u teškom materijalnom stanju.

Lokalne samouprave su u neposrednom kontaktu sa građanima i sa njihovim problemima i zato su osetljivije na ovo pitanje i pokušavaju i trude se da reše ovaj problem. Većina lokalnih samouprava izdvaja bar deo sredstava, iako je kriza, da se pomogne dobrim učenicima i studentima koji su u teškom materijalnom stanju. Do pre dve, tri godine, to je davano kao stipendije. Međutim, revizori su okarakterisali ovaj način pomoći učenicima i studentima kao prekršaj, jer ne postoji pravni osnov da lokalne samouprave to rade. Sada su se lokalne samouprave snašle pa su donele odluke o pružanju pomoći učenicima i studentima i donele neke kriterijume na osnovu kojih dele te pare.

Usvajanjem predloženog zakona, lokalne samouprave bi dobile pravni osnov da na legalan način, koristeći utvrđene kriterijume, pomognu dobrim učenicima i studentima koji su lošeg materijalnog stanja.

Sada predlažemo da se donese ovaj zakon da bi lokalne samouprave imale dovoljno vremena da pripreme podzakonska akta i kriterijume na osnovu kojih će se dodeljivati stipendije i da u budžetu za narodnu godinu opredele sredstva za to. Ovo bi imalo višestruki pozitivan efekat.

Vreme.

Mogu da završim rečenicu samo?

Da, da, završite samo, molim vas.

Hvala.

Pomoglo bi da se materijalno pomogne dobrim učenicima i studentima da postignu bolje rezultate. Društvu bi se obezbedili stručnjaci koji bi imali moralnu obavezu i prema zemlji Srbiji i prema lokalu iz koga dolaze, da ostanu ovde, a ne da odlaze čim završe školovanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Hasanović Korać.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 164 od ukupno 181 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Babić, na osnovu člana 92. stav 2, a u skladu sa članom 157. stav 7. Poslovnika Narodne skupštine, predložio da se pretres u pojedinostima o Predlogu zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta izgradnje „Beograd na vodi“, obavi odmah po završetku načelnog pretresa tog Predloga zakona.
Da li narodni poslanik Zoran Babić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 127, protiv – tri, uzdržanih – nema, nije glasalo 50 od ukupno 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, o predlozima za dopunu od predloženog dnevnog reda i o predlogu da se pretres u pojedinostima obavi odmah posle načelnog pretresa, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 49 od ukupno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godine, u celini.
D n e v n i r e d :
1. Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru;
2. Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekata izgradnje „Beograd na vodi“;
3. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju;
4. Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 13. stav 3. tačka 5) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11 i 55/13).
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju dr Kori Udovički, potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave, Miloš Popović, šef Kabineta potpredsednika Vlade, Vidosava Džagić, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Natalija Pavlović Šiniković, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave, Tatjana Zeljković Babić, načelnik Sektora normative u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Jelena Parezanović, savetnik za odnose s javnošću potpredsednika Vlade, Irena Otašević, savetnik u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Prelazimo na Prvu tačku dnevnog reda - Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, dr Kori Udovički, potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave, želi reč? (Da)
Reč ima dr Kori Udovički.

Uvaženi gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na početku rasprave u načelu dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa Predlogom zakona o inspekcijskom nadzoru.
Najpre, želim da naglasim da zakon koji je pred vama će suštinski promeniti način na koji rade sve inspekcijske službe u Srbiji.
S obzirom da se na rad inspekcija oslanjaju svi nivoi vlasti u čak 12 resora organizacija uprave, ovim zakonom će se zapravo u velikoj meri promeniti i rad cele državne uprave.
Promene koje donosi ovaj zakon odnose se na sve najvažnije aspekte rada uprave koje želimo i koje treba da menjamo. Menja se odnos između inspekcija, tj. uprave i privrede i građana, menja se način na koji inspekcija sarađuju među sobom, unapređuje se planiranje njihovog rada i koordinacija, a unapređuje se i kvalitet znanja i informacija na kojima se njihov rad zasniva.
Sprovođenje ovog zakona zahtevaće ozbiljno unapređenje organizacije rada i obučenosti i kvaliteta inspekcijskih službenika i zahtevaće dve pune godine. Ali, rezultati će biti vredni truda i troška. Radikalno će se smanjiti prostor za korupciju, radikalno će se smanjiti prostor i za sivu ekonomiju i bitno će se smanjiti opterećenje privrede troškovima nadzora.
Pre nego što izložim te novine, dozvolite da kažem nešto o donošenju ovog zakona. Donosimo ovaj zakon zato što su to tražili privrednici i građani Srbije. Pored toga što ovaj zakon i sistem košta privredu, kao što dosadašnji sistem košta privredu, kao što sam maločas pomenula, privrednici i građani Srbije prepoznali su da je suštinski najveći problem sa kojim se suočavamo danas, a sa kojim će se ovaj zakon obračunati, taj da je danas ne reformisani sistem takav da dovodi do nepredvidivosti poslovnog ambijenta, a nepredvidivost poslovnog ambijenta je jedan od najvećih kočnica za investicije, razvoj i rast radnih mesta, odnosno zaposlenosti u Srbiji.
Taj ne reformisani sistem poslednji put je uređivan 1992. godine, kada su odredbe koje danas reguliše inspekcijski nadzor utvrđene i ostale jedine važeće do sada u Zakonu o državnoj upravi. Od tada, izrasla je neuređena regulatorna masa od oko hiljadu posebnih zakona i podzakonskih akata. Nije čudo što privrednici ne mogu da se snađu, ni da predvide šta će i kada i koji inspektor da kaže i uradi prilikom nadzora.
Privrednici i građani tražili su donošenje sveobuhvatnog sistemskog zakona koji bi na jedinstven način uredio metodologiju postupanja u inspekcijskom nadzoru, ovlašćenja i obaveze učesnika inspekcijskog nadzora koji bi uredio koordinaciju rada inspekcija, kao i bolje korišćenje resursa inspekcija, a samim tim i njihovih resursa privrednika.
Promene u sistemu inspekcijskog nadzora koje danas razmatrate predviđene su u strategiji reforme javne uprave u Republici Srbiji, usvojene još u februaru 2014. godine, ali i instituti i rešenja iz predloga ovoga zakona u velikoj meri proizlaze iz načina na koji su pripremani, a pripremani su još od juna 2011. godine, kada je započeto sa sprovođenjem detaljne analize stanja u oblasti inspekcijskog nadzora, kao i sistematičan dijalog sa predstavnicima zainteresovanih strana, inspekcija i privrednih subjekata uz veliku podršku USAID Projekta za bolje poslovanje.
Dijalog je vođen sa predstavnicima zainteresovanih strana, kako iz javnog, tako i iz privatnog sektora, i vođen je kroz kontinuirane konsultacije sa domaćim i međunarodnim stručnjacima. Prihvaćene su dobre međunarodne i uporedno pravne prakse, kao i standardi koje su neke inspekcije kod nas već uvele ili počele da uvode u toku ovog perioda.
Na kraju, ovaj regulatorni proces pozitivno je ocenila i nevladina organizacija „Transparentnost Srbije“, koja je pratila njegovu usklađenost sa preporukama studije, koja, sigurna sam vam je poznata, o unapređenju zakonodavnog postupka u Republici Srbiji, koju je pripremala i nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
Prelazim sada na to šta ovaj zakon donosi. Najvažnije što ovaj zakon donosi jeste promena odnosa između inspekcije i nadziranog subjekta, a to znači promenu odnosa između države i privrede i građana. Na novim principima uprava i privreda postaju partneri u izgradnji jednog zdravijeg, naprednijeg društva. Napušta se koncept uprave kao isključivog regulatora i kontrolora privrede i građana. Napušta se nasleđe prema kome je vrhunski zadatak uprave da zaštiti društvo od privrednika, pogotovo ako su ti privrednici privatnici.
Naglasak se sada stavlja na preventivne mere, umesto da inspekcija prevashodno lovi grešku i kažnjava, ona zapravo postaje instrument sprovođenja politika, ona postaje instrument većeg usklađivanja poslovanja privrede sa zakonom. Naravno, onaj ko ne bude poštovao zakon snosiće odgovornost, ali će sada ta odgovornost morati da bude srazmerna i precizno definisana, i onda kada je velika i onda kada je mala. Takav pristup inspekcije manje košta, a daje bolje rezultate kada je reč o usaglašavanju rada privrede sa zakonom. Još važnije je što takav pristup menja ceo privredni ambijent i podstiče preduzetništvo, investicije i otvaranje novih radnih mesta.
Činjenica je da privredni subjekti po otpočinjanju poslovanja po pravilu najpre se susreću sa državnim sistemom oličenim baš u inspektoru. Svrha ovog zakona je da taj prvi utisak ohrabri privrednika i omogući mu trajno i uspešno poslovanje.
Ovu promenu odnosa između subjekta i inspektora ovaj zakon donosi kroz niz instituta. Pre svega, redovni inspekcijski nadzor će biti od sada planiran kod svih inspekcija, a ne kao do sada kod samo polovine, a ti planovi nadzora kao izveštaji o izvršenju planova će biti objavljivani, a redovne inspekcije će biti najavljivane subjektima nadzora. Planiranje inspekcijskog nadzora će se zasnivati na proceni rizika, a procena rizika će se zasnivati na činjenicama. To će dovesti do ušteda i državi i privredi, jer će se smanjiti nepotrebno kontrolisanje onih koji su već uskladili svoje poslovanje sa propisima, za koje se već videlo da izmiruju sve svoje obaveze prema državi redovno, a koji su do sada ponekad bili predmet inspekcija baš zato što se znalo da će se kod njih lakše popuniti inspekcijske norme. Zatim, na ovaj način se bitno umanjuje verovatnoća zloupotrebe i samovolje, a smanjuje i prostor za korupciju, uvode se kontrolne liste u postupku nadzor koje su javno dostupne i koje obezbeđuju veću predvidivost poslovnog ambijenta. I subjekt nadzora i inspektor imaće ista pravila po kojima rade, znaće se koje oblasti su predmet nadzora i tačno koji je očekivani obim nadzora.
Uvodi se standardizacija postupka, vrste i oblika inspekcijskog nadzora, kao i standardizacija obaveze i odgovornosti inspektora i nadziranih subjekata, uvodi se i standardizacija inspekcijskih mera koje se izriču, uvodi se pravilo da inspekcijske mere treba da budu, malopre sam to pomenula, srazmerne procenjenom riziku učinjenoj nezakonitosti i srazmerne ekonomskoj snazi subjekta. Ne možemo uništavati malog privrednika merom ili kaznom koja je odmerena za neko mnogo veće preduzeće. Ujednačavanje prakse postupanja inspekcije je jedan od važnijih elemenata zakona.
Druga velika promena koju donosi ovaj zakon je što zahteva potpunu koordinaciju između inspekcijskih službi u planiranju, sprovođenju i praćenju inspekcijskog rada. Predviđa se osnivanje koordinacione komisije koju će obrazovati Vlada, a čiji posao će biti usklađivanje planova nadzora različitih inspekcija, usmeravanje postupanja inspekcija i unapređenje delotvornosti, učinkovitosti, kvaliteta inspekcijskog nadzora, što uključuje i ujednačavanje inspekcijske prakse i podizanje nivoa stručnosti inpektora.
Na taj način otkloniće se procepi nedorečenosti, ali i preklapanja u radu inspekcija koja su nepotrebno opterećivala privrednika do sada. Sa jedne strane, završiće se za građane izluđujuća praksa prebacivanja odgovornosti sa jednog organa, odnosno sa jedne inspekcije na drugu, igranje ping-ponga sa nadležnostima, kako mi to zovemo. Sa druge strane, otkloniće se preklapanje i preplitanje inspekcija u vršenju inspekcijskog nadzora, pri čemu se od istog nadziranog subjekta često traži da dostavi ili stavi na uvid ista dokumenta, iste podatke, isprave i predmete više puta različitim inspekcijama. Smanjiće se prostor za neujednačeno ili protivurečno tumačenje propisa, opet između različitih inspekcija.
Ipak, najvažniji procep koji se zatvara ovim zakonom jeste što on predviđa jasna ovlašćenja inspekcija za nadziranje neregistrovanih, odnosno neprijavljenih subjekata, takozvanih onih koji su u sivoj ekonomiji. Time će se popuniti zakonske praznine koje su dovodile do toga da inspekcija nadzire legalno prijavljenog subjekta, a prolazi pored nelegalnog koji tu istu delatnost obavlja na mnogo rizičniji način.
Treća velika promena koju donosi ovaj zakon je to što će zahtev za planiranje, na osnovu analize rizika i koordinacija među organima, zahtevati i značajna unapređenja analitičkog osnova u radu inspekcijskih službi. Rad komisije biće podržan uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema, takozvani E-inspektor, koji će obezbediti potpunu razmenu podataka i elektronskih dokumenata u planiranju i sprovođenju inspekcijskog nadzora. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obezbediće stručnu i analitičku podršku za to integrisano planiranje, a obaveza planiranja sama po sebi će se sada odnositi i na onih 54% inspekcija koje to danas ne rade, a unaprediće se i kvalitet planiranja za sve.
Poštovani poslanici, donošenje ovog zakona samo je prvi korak u reformi inspekcijskog sistema, za kojim treba da uslede druge zakonske, regulatorne i institucionalne promene, kao i nove prakse upravljanja i kontrole kvaliteta u inspekcijskim organima. Pred nama je dve godine velikog posla. Zakon stupa na snagu osam dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“. Koordinaciona komisija na nivou Vlade mora biti osnovana već tri meseca kasnije, a na osnovu inicijative Ekonomskog kokusa, ukoliko se usvoji taj amandman, moraće već za tri meseca na snagu da stupe i nadležnosti inspekcija za kontrolu neregistrovanih privrednih subjekata u sopstvenoj delatnosti, za pet meseci moraće da stupi na snagu nadležnost inspekcija za neregistrovane subjekte u drugim delatnostima, a za šest meseci moraće da budu sačinjene i objavljene kontrolne liste za sve inspekcije. Primena zakona u celini počinje 12 meseci od dana objavljivanja, a dve godine od dana objavljivanja moraće i svi posebni zakoni inspekcijskih službi koji danas postoje da budu usaglašeni sa njim.
Na kraju ovog uvodnog izlaganja, dozvolite mi da vam se zahvalim pre svega na pažnji koju smo videli i u konstruktivnim predlozima amandmana koji nam pristižu, kao i da izrazimo očekivanje da će posle rasprave u načelu i pojedinostima predloženi zakon biti usvojen, čime će se obezbediti da javna uprava postigne bolje rezultate u zaštiti javnog interesa i unapređivanja konkurentnosti privrede Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Udovički.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, uvažena gospođo ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM podržava donošenje novog sistemskog zakona o inspekcijskom nadzoru koji, kao što smo čuli u uvodnom izlaganju uvažene ministarke, zapravo uređuje celu metodologiju inspekcijskog nadzora, kao i obaveze i ovlašćenja svih učesnika u inspekcijskom nadzoru, ali, pošto je on sveobuhvatan i ovo je njegova suština, uređuje i sva ostala pitanja koja se tiču ove oblasti.
Nažalost, još uvek se trenutno ova materija nalazi u izuzetno velikom broju zakona i podzakonskih akata i oni međusobno nisu usaglašeni, pa je stoga cilj donošenja novog zakona upravo izbegavanje ovih kolizija, odnosno neusklađenosti pravnih normi, kao i veoma različita praksa, situacija da se različito postupa u vrlo sličnim ili istim situacijama na terenu. Jedna od osnovnih novina je ono što bih želela najviše da naglasim, a to je upravo koordinacija rada različitih inspekcija i bolje korišćenje resursa istih.
Kao što ste čuli, verovatno ćemo danas više puta ponoviti, osnovni razlog za donošenje ovog zakona, koji je zapravo o planiranju i vršenju inspekcijskog nadzora, jeste potreba postojanja jednog osnovnog sistemskog zakona da bi se zaista uredilo stanje u ovoj izuzetno kompleksnoj oblasti. Nedostatak koordinacije u razuđenoj organizaciji inspekcijskog nadzora nažalost još uvek umanjuje efikasnost istog i dovodi do izuzetno velikog opterećenja privrede, nadziranih subjekata u pogledu učestalosti nadzora, znači, kod nekih vrlo često dolaze razni inspektori, ali i, kao što smo čuli, istovetnosti predmeta inspekcijskog nadzora od različitih inspekcija.
Opšte je poznato da najveći teret administrativnog i finansijskog opterećenja, pritiska nose upravo mikro i mali privredni subjekti koji imaju svega nekoliko zaposlenih. Inspekcijski nadzor je obaveza ili zadatak državne uprave. Jedan od ciljeva donošenja ovog zakona o inspekcijskom nadzoru je da se značajno promeni privredni ambijent, što nam je izuzetno neophodno u funkcionisanju javne uprave, da ona bude efikasnija, kao i da se na efikasan i delotvoran način usaglasi čitava oblast inspekcijskog nadzora, koja se tiče velikog broja ministarstava.
Jedan od najvećih problema u našoj ekonomiji je obavljanje delatnosti od strane neregistrovanih ili neprijavljenih subjekata, tzv. siva ekonomija. To zapravo dovodi do nelojalne konkurencije među privrednim subjektima. Jedan od osnovnih zadataka ovog zakona je da upravo preventivno deluje na pojavu i širenje sive ekonomije, da otkloni štetne posledice sive ekonomije, kao i da u znatnoj meri suzi oblast korupcije.
Kada pričamo o ovim prijavljenim privrednim subjektima, ovaj zakon bi trebao da garantuje veću transparentnost nadziranih subjekata prilikom njihovog poslovanja, privređivanja, delovanja i da spreči obavljanje delatnosti i vršenja aktivnosti od strane neregistrovanih, neprijavljenih subjekata. Suzbijanjem obavljanja delatnosti neprijavljenih subjekata, neregistrovanih unapredila bi se slobodna tržišna utakmica i štitila bi se lojalna konkurencija od tzv. sive ekonomije, što nažalost nije bio slučaj u prošlosti. Stoga je izuzetno značajno i potrebno da inspektori identifikuju ove neprijavljene subjekte koji obavljaju potpuno nelegitimno poslovanje i da preuzmu neophodne mere i radnje da se njihovo poslovanje najpre uskladi sa zakonom i sa propisima, što naravno uključuje i sankcionisanje, odnosno kažnjavanja.
Trenutno imamo dve nelogičnosti. Sa jedne strane postoji izuzetno visoko administrativno opterećenje subjekata koji legitimno posluju, a sa druge strane u praksi postoji nedostatak kontrole onih subjekata koji nisu upisani u odgovarajući registar i koji bez valjanog pravnog osnova zapošljavaju, angažuju lica da rade kod njih. Znači, nedovoljna je kontrola, odnosno ne postoji kontrola onih koji svesno krše zakon i propise i to neki rade dugo i kontinuirano.
Zbog toga je izuzetno značajno da oni koji legalno posluju kada dođe do određenih promena propisa zakonodavstva tačno znaju koje su njihove obaveze i šta treba da urade da bi uskladili svoje poslovanje i postupanje sa propisima. Cilj je da se postigne najbolja moguća obaveštenost kako samog inspektora o nadziranom subjektu i predmetu nadzora, a sa druge strane da se smanji administrativni teret, teret samog nadziranog subjekta, znači privrednih subjekata.
Nadležni u budućnosti neće moći više da prebacuju odgovornost jedni na druge, odnosno nadležnost, jer nažalost svi građani, svi mi koji smo imali raznih problema u praksi vidimo da vrlo često, da razni inspektorati kažu da oni nisu nadležni za određeno pitanje. To neće moći da se desi u budućnosti pošto će oni biti umreženi, ili koordinisani i neće moći da se prebacuje odgovornost naročito u onim pitanjem kada pričamo o neprijavljenim ili ne registrovanim subjektima. Od sada će sve inspekcije biti nadležne da vrše inspekciju kod neregistrovanih subjekata, pogotovo ako su oni u njihovoj oblasti. Međutim, ukoliko nisu iz njihove nadležnosti, njihove oblasti onda će imati obavezu da tu sumnju prijave, odnosno nepravilnosti da prijave onim inspekcijama u čijoj oblasti rada je ovaj dotični subjekat.
Postojaće, dakle, izričita obaveza za sve, a ne samo za neke inspekcije da sprovode inspekcijski nadzor prema neregistrovanim subjektima. Vrlo je značajno da se ukine ova stalna praksa prebacivanje odgovornosti jedni na druge, prema kojoj svako kaže da nije nadležan za određena pitanja i to normalno, logično građane izuzetno iritira.
Neće više biti toga da inspektor kod nekoga ode ili ne ode zato što su se tako dogovorili sa privrednim subjektom. Postojaće u planu jasan razlog kako, ko, zašto, koliko često, sa kojom redovnošću ulazi u redovan plan inspekcijskog nadzora i to će se obavljati sa kojom redovnošću, zašto?
Nema više toga da inspektor dođe kod nekog i da boravi tu duže vremena nego što je planirano da bude tu dok god ne nađe neku nepravilnost da radi ovakvo ili onakvo tumačenje kako bi po svaku cenu izvukao određenu kaznu od tog privrednog subjekta ili ne daj bože samo stavio sebi nešto u džep.
Inspekcijski nadzor, bar redovni inspekcijski nadzor, će u budućnosti biti najavljen neće se vršiti na prepad, odnosno nadzirani subjekti će biti unapred obavešteni o tome da ih očekuj redovan inspekcijski nadzor.
Naravno, zakon predviđa u izuzetnim slučajevima da inspekcijski nadzor ne mora da bude najavljen, znači može da počne i bez obaveštavanja nadziranog subjekta u onim situacijama kada postoje razlozi za neodložno postupanje ili opravdana bojazan da bi upravo ovo obaveštavanje unapred umanjilo ostvarenje cilja inspekcijskog nadzora i kada to nalaže zaštita javnog interesa, odnosno otklanjanje raznih opasnosti.
Što se tiče koordinacije inspekcijskog nadzora čuli smo u uvodnom izlaganju gospođe ministarke da zakon propisuje da Vlada u roku od tri meseca formira tzv. koordinacionu komisiju koja bi bila zadužena upravo za koordinaciju rada, koordinaciono telo radi obuhvatnijeg i delotvornijeg nadzora, odnosno izbegavanje preklapanja i nepotrebnih ponavljanja nadzora, ka usklađivanju, vršenju inspekcijskog nadzora.
Zadatak te koordinacione komisije zapravo treba da bude da se obezbedi efikasnije i sveobuhvatniji nadzor. Saradnja nadležne inspekcije sa drugim organima državne uprave takođe je izuzetno značajna i ona će obuhvatiti kako međusobno obaveštavanje, razmenu podataka, pružanja pomoći i zajedničke mere i radnje od značaja za inspekcijski nadzor.
Najznačajnija novina ovog zakona su zapravo preventivne mere, kontrolne mere. Cilj je da se preventivnim delovanjem i kontrolisanjem mera obezbedi zakonitost i transparentnost poslovanja i postupanja nadziranih subjekata kao i da se spreče i otklone štetne posledice.
Ostali ciljevi koji se ovim zakonom podstiču su eliminacija neujednačenosti, kao što sam pričala, samovolje, koruptivnosti, neopravdane učestalosti trajanja inspekcijskog nadzora kod jednih i izostanka inspekcijskog nadzora upravo kod onih drugih privrednih subjekata koje na primer nisu prijavljeni, kao i smanjenje administrativnog tereta privreda. Značajno je da ovaj zakon prepoznaje kako redovnu, tako i vanrednu odnosno kontrolni i dopunski inspekcijski nadzor.
Nekoliko detalja koji još nisu spomenuti, a koji su značajni. Znači, najznačajnija novina je upravo ova preventiva da se inspekcijski nadzor ne odnosi samo na kažnjavanje, već i na obaveštavanje privrednih subjekata kako mogu svoje poslovanje da dovedu u sklad sa zakonom i propisima. Inspekcija je dužna da sačini kontrolne liste iz svoje oblasti inspekcijskog nadzora i da ih objavi na svojoj internet stranici i da će inspektori od sada biti vezani zapravo sadržinom naloga, odnosno predmetnom inspekcijskog nadzora, znači, neće moći duže tu da ostaju i da kontrolišu sve i svašta. Ovo se ne odnosi samo na situaciju kada se radi o neregistrovanim privrednim subjektima u tim slučajevima inspekcijski nadzor može da se vrši bez naloga i van uskog predmeta koji je određen ovim inspekcijskim nalogom.
Ono što je takođe značajno jeste da nadzirani subjekti imaju jednaka prava i obaveze u inspekcijskom nadzoru što uključuje i pravo da inspekcija jednako postupa u istim i sličnim situacijama prema svim nadziranim subjektima.
Da zaključim, najznačajniji elementi novine u ovom novom sistemskom zakonu o inspekcijskom nadzoru su preventivno, korektivno delovanje inspekcije, suzbijanje sive ekonomije kao i ujednačavanje prakse inspekcijskog nadzora. Poseban značaj ima koordinacija različitih inspekcija koji vrše druge inspekcije, jedne sa drugom, a sve radi delotvornosti, efikasnosti, ekonomičnosti inspekcijskog nadzora.
Podržavamo i povećanje kazni za one koji svesno krše propise i deluju neregistrovano, odnosno neprijavljeno. U danu za glasanje poslanici LSV glasaće za ovaj zakon. Zahvaljujem.