Zahvaljujem, gospođo Tomić.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članom 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebi da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda sednice.
Sada prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Da li je gospodin Jovanović u sali? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite.

Poštovani kolege i koleginice, poštovana ministarka i predstavnici Ministarstva, poštovani predsedavajući, Srpska narodna partija smatra da je važno donošenje jednog krovnog zakona koji bi uredio rad inspekcijskih službi i ojačao njihovu koordinaciju. Do sada je zbog odsustva zakonskog regulisanja ove oblasti najviše trpela privreda kroz pojave sive ekonomije, ali i država zbog izbegavanja plaćanja poreza. Niko se u prethodnom periodu nije ozbiljno bavio inspekcijama. Bilo je pojedinačnih slučajeva uređivanja segmenata u ovoj oblasti, kao što je, recimo, Zakon o upravnoj inspekciji. Baš iz tih razloga u pogledu propisa koji uređuju ovu oblast tu vlada neorganizovanost određena, jer se procenjuje da ima oko 1000 propisa koji regulišu inspekcijski nadzor, svako ministarstvo ima svoj neki vid inspekcije, a nije postojala nikakva koordinacija, nikakav plan rada između njih. Prostor za korupciju je bio ipak ogroman, a dokaz je upravo taj visok stepen sive ekonomije u Srbiji, zbog čega su trpeli najviše privrednici i preduzetnici koji su pošteno radili svoj posao i plaćali državi sve svoje zakonske obaveze.
Srpska narodna partija smatra da se, kako u interesu građana, tako i u interesu privrede, mora ojačati svaki segment državne uprave i podići autoritet javnih službenika. Državna uprava jeste servis građana i privrede i reforme bi trebale odmah da počnu. Slabo se, doduše, radilo i na edukaciji. Dobar deo uprave je v.d. stanju jer se ne poštuje Zakon o državnim službenicima, niti se raspisuju konkursi za službenička mesta. To traje već godinama. Nemamo informaciju koliko stvarno ima zaposlenih u javnoj upravi, ni koliko je stvarno potrebno da postoji. Srpska narodna partija smatra da se reformom javne uprave mora doći do jednog efikasnog državnog aparata koji bi pomogao da se stvari koje su u interesu privrede rešavaju bržim putem. Takve promene mogu dovesti do novih radnih mesta u realnom sektoru. Želimo da verujemo da je donošenje ovog zakona početak reformi koje smo očekivali.
Mi imamo primedbe na ovaj zakon i uložili smo amandmane. Smatramo da pojedina rešenja i dalje ostavljaju dobar prostor za korupciju, da se neki postupci nepotrebno usložnjavaju, da neka pitanja jednostavno nisu rešena.
Recimo, mislimo da je loše rešenje da se najavljuje inspekcija tri dana unapred, smatramo da ta najava ne treba da postoji. Čak izuzeci koji se prave po ovom pitanju dati su preširoko, i ostaju potpuno u diskreciji inspektoru. To sve može biti prostor za korupciju.
Takođe, imamo i primer izostajanja nekoliko grupa, čitavih grupa pravnih lica, recimo, sindikata, jer su članom 3, taj član 3. odnosi se samo na subjekte osnovane u Agenciji za privredne registre. O tom svim amandmanima ćemo govoriti u načelnoj raspravi, naravno.
Ono što je najvažnije jeste da treba ojačati položaj inspektora, ojačati njegov autoritet, jer samim tim ojačavamo autoritet države. Time jačamo i poverenje građana i privrede u državi. Inspektor mora biti dobro plaćen, veoma stručan, i mora biti ponosan što radi za državu.
Takođe, mora se pojačati koordinacija inspekcijskih službi, pošto je to sada najveći problem. Očekujemo da ćete pažljivo razmotriti sve amandmane koje sam podneo u ime Srpske narodne partije, jer smatram da će njihovim usvajanjem ovaj tekst biti znatno poboljšaniji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer. Nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, novi Zakon o inspekcijskom nadzoru nudi poboljšanja, nudi nove procedure koje su na neki način kroz javnu raspravu poboljšane i to je nešto što je dobro u ovom predlogu.
Slažem se da predlog kao predlog treba da doprinese smanjenju sive ekonomije, jer ne delim optimistične najave ministarke da će to ključno uticati na sam obim sive ekonomije, jer je opšte poznato da je sam inspekcijski nadzor tek na petom mestu po značaju kada se radi o sivoj ekonomiji.
Mislim da je daleko značajnije od toga na koji način će teći investicioni ciklus u Srbiji, koliki će biti porezi, koliko će privrednici biti opterećeni i parafiskalnim nametima koje privrednici vide kao mnogo veći problem.
Naravno, inspekcije jesu problem, naročito one tri najveće, i njih privreda vidi kao nešto što je problematično, pre svega zbog procedure koja je netransparentna, zbog inspektora koji nekada nisu dovoljno edukovani, inspektora koji nekada i ne deluju samo u skladu sa zakonom, nego su podložni raznim konkurentskim uticajima. To privrednici vide kao problem, kao nedostatak. Ovi problemi veoma mnogo koštaju privredu.
Mislim da je dobro što se uvodi mogućnost dobrog informacionog sistema kroz ovaj zakon u praksu, ali mislim da nije dovoljno što su samo tri člana, odnosno tri stava zakona se bave ovom temom. Mislim da je trebalo i samim zakonom malo bolje definisati na koji način će naći informacioni sistem primenu u samom ovom zakonu.
Primena ovog zakona je ključan problem. Mislim da mi treba od sistema koji je trom, zastareo, neefikasan, i ljudi koji u njemu isto tako funkcionišu, dođemo do sistema koji će dovesti da naši inspekcije budu mnogo efikasnije, da se njihov uspeh ne meri po visini kazne koju su naplatili, nego da se meri po tome koliko su doprineli sprovođenju zakona, koliko su doprineli tome da građani konkretno osete šta znači kada Narodna skupština donese neki reformski zakon. Ako taj zakon ostane mrtvo slovo na papiru, i ako ne postoji nadzor nad njegovom primenom, onda nismo puno toga uradili.
Mislim da kod primene ovog zakona će značajnu ulogu imati upravna inspekcija i nadzor nad primenom, jer postoje problematična mesta, naročito član 22. gde mislim da svakako treba strogo voditi računa o tome na koji način postupaju pojedinačni inspektori.
Postoji veliki broj amandmana narodnih poslanika. Siguran sam da ćete razmotriti te amandmane i da će oni koji su dobri, a ima ih, biti prihvaćeni i da će ovaj zakon biti još malo poboljšan.
Nadam se da ćemo primenom ovog zakona doći do situacije u kojoj privreda, građani neće više videti inspektore kao neprijatelje, i neće više strahovati, čak i ako posluju u skladu sa zakonom, od samog dolaska inspektora, jer to je bila praksa u dosadašnjem periodu. U 2014. godini imamo povećan broj i naplaćenih kazni, imamo situacija da gotovo četvrtina privrednika, kaže da ukoliko ponude dovoljno veliki mito da će inspektor pristati da zažmuri na jedno oko kada je u pitanju primena određenog zakona.
Ovaj zakon je veoma značajan po pitanju i evropskih integracija Srbije, po pitanju usklađivanju propisa, ali pre svega značajan da se naš privredni ambijent upodobi tom evropskom slobodnom tržištu. Kažem, ključno je to, na koji način ćete primeniti ovaj zakon, i ključno je to koliko brzo i kojom dinamikom će elektronski sistem moći takođe da se primeni.
Mislim da tu leži velika mogućnost naročito kada je u pitanju procena rizika, jer ukoliko je državni službenik neko ko administrira, ko može biti koruptivan, to informacioni sistem ne može biti. Kod informacionog sistema samo zahvaljujući egzaktnim podacima može se doći do liste za kontrolu i može se doći do pravednog plana kontrole privrednih subjekata i građana. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodna poslanica Milena Ćorović. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici ministarstva, poštovani narodni poslanici, Zakon o inspekcijskom nadzoru koji danas razmatramo treba da rešava sva sporna pitanja vezana za postupanje inspekcije u okviru državne uprave. Poslove inspekcijskog nadzora obavlja mali broj izvršilaca državnih službenika kod ogromnog broja subjekata nadzora, pa je velika verovatnoća da pojedine inspekcije kod pojedinih subjekata nadzora ne dolaze godinama, a naročito gde se obavlja delatnost van gradova i sedišta opština. Kada dođe neka inspekcija striktno se ograničava u okviru svojih ovlašćenja pri čemu i kada registruje nepravilnosti iz nadležnosti drugih inspekcija to ne evidentiraju svojim zapisnicima i ne obaveštavaju druge inspekcije o nepravilnostima koje uočavaju na terenu.

Ovaj zakon obavezuje sve inspektore bez obzira u okviru koje inspekcije deluje da u postupku inspekcijskog nadzora evidentiraju i nepravilnosti koje uoče iz nadležnosti druge inspekcije i da blagovremeno obaveste nadležnu inspekciju radi daljeg postupanja i preduzimanja mera. Ovim zakonskim rešenjem stvaraju se uslovi da nedostaci budu evidentirani i da će se brže otklanjati jer praktično u njihove detekcije učestvuje veliki broj službenika državne uprave, odnosno inspektora.

Primera radi, ako nadzor vrši veterinarska inspekcija, poljoprivredna inspekcija ili tržišna inspekcija, pa u postupku utvrdi da zaposleni nema obavljen sanitarni pregled logično je da to evidentira u zapisnik i da o tome obavesti nadležnu sanitarnu inspekciju. Takođe, ako nadzor vrši bilo koja inspekcija između ostalog utvrdi da zatečeno licu u procesu rada nema zaključen odgovarajući ugovor sa poslodavcem, logično je da o tome obavesti poresku upravu i inspekciju rada.

Od ovog zakona se najviše očekuje da će dati velike rezultate u pogledu eliminacije bespravnog rada, rasprostranjenog u Srbiji, a koji je pokretač sive ekonomije. Poznato je da ogroman broj građana obavlja nekakvu delatnost bez registracije kod APR, pa samim tim i državi ne plaćaju porez, a to znaju građani, u okviru, na primer, jedne mesne zajednice.

Takođe, u svakoj mesnoj zajednici, u svakom selu, zna se ko bespravno prodaje robu, ko bespravno obavlja ugostiteljsku delatnost, ko bespravno obavlja prevoz, neku proizvodnju ili zanatsku delatnost. Ali, građani ne znaju da je za obavljanje trgovine nadležna tržišna inspekcija, za obavljanje bespravnog ugostiteljstva turistička inspekcija, za bespravni prevoz saobraćajna inspekcija, za bespravnu zdravstvenu delatnost zdravstvena inspekcija, iz tih razloga dobro je zakonsko rešenje koje omogućava da sve inspekcije se uključe u bespravni rad i da se brže otkriju počinioci prekršaja i da se blagovremeno obavesti poreska uprava kako bi svi koji obavljaju delatnost plaćali i porez.

Po ovom zakonu kada inspektor nađe da je nadzirani subjekat učinio prekršaj kroz povredu zakona za koji je nadležna druga inspekcija, dužan je da na osnovu svog znanja i iskustva, da sastavi zapisnik, konstatuje utvrđene nepravilnosti i bez odlaganja prosledi nadležnoj inspekciji i koordinacionoj komisiji radi daljeg preduzimanja mera.

Kada je u pitanju neregistrovani subjekat koji se bavi delatnošću iz nadležnosti druge inspekcije, inspektor je dužan da odmah obavesti poresku upravu i inspekciju u čijem je delokrugu delatnost koju obavlja neregistrovani subjekat. Takođe, kada inspektor uoči kod nadziranog subjekta da se obavlja delatnost iz nadležnosti druge inspekcije potrebno je da preduzme hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život i zdravlje ljudi, imovinu, životnu sredinu ili biljni i životinjski svet. Potrebno da je da odmah obavesti inspekciju u čijem je delokrugu je delatnost koju obavlja nadzirani subjekat i sektor za vanredne situacije pri MUP-u.

Neposredno po obaveštenju nadležnih organa postupajući inspektor sačinjava službenu belešku o zatečenom stanju i izvršenim obaveštenjima. Znači, da je neregistrovani subjekat ujedno i nadzirani subjekat i sve mere propisane zakonom se primenjuju iako nije registrovan kod APR.

Kada postupajući inspektor u postupku inspekcijskog nadzora kod subjekta koji je upisan u odgovarajući registar zatekne lice koje radi bez odgovarajućeg ugovora i ima sva ovlašćenja koja ima i prema neregistrovanom subjektu treba napomenuti da će se inspekcijski nadzor kod neregistrovanog subjekta vršiti bez najave pa čak i kada nije predviđen planom inspekcijskog nadzora bez izdavanja naloga za inspekcijski nadzor.

Mišljenja sam da će primena ovog zakona znatno doprineti efikasnosti rada inspekcijskog organa i boljoj saradnji imajući u vidu da su inspekcije organizovane u više ministarstava. Očekuje se da će zakon doprineti većoj stručnosti imajući u vidu da će inspektori biti na proveri znanja kroz polaganja odgovarajućeg ispita. Posebno se izašlo u susret poslodavcima koji godinama obavljaju delatnost uz poštovanje propisa, jer će imati najavljene inspekcijske posete prema planu nadzora i neće se više događati da isti poslodavci imaju u kratkom vremenskom periodu veliki broj nadzora od strane više inspekcija.

Poslodavci će imati mogućnosti da se preko interneta upoznaju sa planom nadzora, sadržajem nadzora i drugim pitanjima vezanim za postupanje inspektora.

Veliki finansijski efekat se očekuje agresivnim nadzorima u oblasti sive ekonomije, gde će bespravni rad biti znatno smanjen i sveden u realne okvire, a to su godinama i zahtevali poslodavci koji na zakonit način obavljaju svoje delatnosti.

Pored nabrojanih pozitivnih činjenica, smatram da će Zakon o inspekcijskom nadzoru dati veliki doprinos ukupnoj racionalizaciji i efikasnijem radu državne uprave, od opština, gradova, pokrajina, do državnih organa institucija.

Iz ovih razloga, poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati Zakon o inspekcijskom nadzoru.

Zahvaljujem gospođo Ćorilić.
Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković.

Zahvaljujem, gospodo narodni poslanici i gospođo ministar, dobro je da danas raspravljamo o ovom zakonu koji se dugo priprema i moram da kažem da je dobro što je vođena jedna javna rasprava u kojoj su učestvovale i brojne nevladine organizacije, udruženja, poslovan udruženja koja imaju interes da se ova oblast uredi.
Ministarka je govorila u uvodu o tome, koliko je ovaj zakon značajan za poslovnu zajednicu u Srbiji. Kada svi mi kao narodni poslanici, koji predstavljamo građane od kojih su neki, voleli bismo da su mnogo više od njih, predstavnici biznisa i poslovne zajednice, znamo da svi oni u kontaktima sa inspekcijama kakve su do sada bile i kako su do sada radile, da su ih doživljavali kao neku vrstu kaznenih ekspedicija, koje u sistemu ovako duboke korupcije zaista jesu otežavali rad naše privrede, naročito onog segmenta koji čine mala i srednja preduzeća u lokalnim zajednicama gde ne postoji dovoljno prostora ni za zaštitu, ni za kontrolu.
Dakle, ovaj zakon jeste jedna jako dobra ideja. On je nastao, pošto sam se nešto bavila tom temom i znam kako su reformisali sistem inspekcijskog nadzora i u BiH, u Hrvatskoj, dakle, čitava ta ideja o stvaranju jedne koordinacije na nivou centralnog koordinacionog tela je dobra.
Ono što je važno, to je da se uvode neki novi elementi, a to je recimo preventiva, znači da inspekcije imaju neku preventivnu ulogu i da u tom smislu nisu samo kaznene ekspedicije, nego da treba i da pomognu onom segmentu društva sa kojim treba da rade.
Međutim, bojim se da će efekti ovakvog zakona, da se nije zapravo otišlo daleko u definisanju rešenja koja su predložena i da će, ukoliko se bude htelo, zaista imamo neku promenu na bolje u ovom segmentu državne uprave, da će vrlo brzo morati neke stvari dodatno da se definišu nekim novim zakonom, odnosno izmenama i dopunama.
Sigurno da je u praksi naših inspekcija potrebno, možda objedinjavanje nekih inspekcija, objedinjavanje resursa nekih inspekcija, jer mi znamo da naši inspekcijski organi imaju zapravo strašno male resurse.
Kada pogledate na koji način deluju inspekcije veterinarske ili inspekcije rada, sa koliko malo resursa i opreme funkcioniše, to je nemoguće očekivati velike i značajnije rezultate, ali znamo da su inspekcije nužne upravo za primenu onih standarda, kada govorimo o uvođenju evropskih standarda u sve oblasti našeg rada i života, inspekcije treba da kontrolišu na koji način se ti standardi primenjuju. Resursi su nedovoljni. Znači, mora se ići na neko objedinjavanje resursa.
Nema dovoljno toga u ovom zakonu. Takođe, nema plana decentralizacije. Većini inspekcije je i dalje predviđeno da funkcioniše zapravo na nivou decentrisanih jedinica, a ne decentralizacije, što bi bilo negde logično u smislu neke demokratizacije i približavanja nekih organa uprave, više lokalnoj zajednici i građanima.
Ono što bi takođe bilo važno to je da ojačamo kapacitete inspektora kroz edukaciju.
Vrlo sam razočarana jednim rešenjem koje je predviđeno zakonom, a to je da će svi inspektori koji su trenutno zaposleni u inspekcijskim organima, a ne ispunjavaju uslove koje predviđa ovaj novi zakon, tek za dve godine, toliko će biti potrebno državi da oni polože ispit koji bi bio u skladu sa novim zakonom.
Ono što je takođe važno, to je da imao u vidu, kako građani vide inspekcije. Građani jesu po nekim istraživanjima koja su rađena, vrlo nezadovoljni radom inspekcije, pre svega onim inspekcijama sa kojima oni imaju najviše dodira, to je komunalna, građevinska itd, jer to je ono što njih najviše interesuje u njihovom svakodnevnom životu i građani su ti koji daju primedbe, zapravo prijave različitim inspekcijama.
Ono što je važno i što svi građani kažu, mi kada prijavimo inspekciji da nešto nije u redu, nikada nemamo povratnu informaciju šta se dogodilo i to je nešto što bi bilo moguće predvideti ovim zakonom. Mislim da bi za građane to bilo vrlo važno.
Ono što su tri glavna loša rešenja, pre svega je pitanje kako je definisana komisija za koordinaciju. Predviđeno je da će se u roku od tri meseca, od dana stupanja na snagu, da će biti formirana koordinaciona komisija, ali nije zakonom jasno predviđen ni njen sastav ni mandat njenih članova, niti su jasno definisane njene nadležnosti. Jeste da o tome može da odlučuje Vlada, ali bi s obzirom na revolucionarnost ovog zakona, kako se najavljuje, bilo bolje, da zakonom to detaljnije bude regulisano, zato što se na ovakav način kada nije zakonom definisano, opet otvara jedan veliki prostor za arbitrernost, da će Vlada tu komisiju popunjavati bez nekih naročitih kriterijumima, možda po nekim političkim podobnostima.
Takođe, kada pogledamo član 69. mi vidimo da zapravo do tog usklađivanja zakona, svi govorimo o tome da su vrlo neusklađeni kriterijumi po kojima rade komisije, da postoji komplikovana podela nadležnosti i da su nedovoljna razgraničenja i mnogi naši privrednici i preduzetnici o tome govore, da se zapravo često radi da inspekcije pokrivaju praktično ista pitanja, ali da su na različit način, različite odredbe različitih zakona neusaglašene.
Član 69. ne daje nam dovoljno razloga da mislimo da do takvog usaglašavanja zapravo neizostavno mora do dođe. Procedura koja je predviđena je vrlo komplikovana itd.
Ono što mene najviše zabrinjava, o tome je govorila i koleginica Čomić, a to jeste član 22. i po našem mišljenju jedno ozbiljno ugrožavanje prava na nepovredivost stana, zbog toga što član 22. predviđa da inspekcija može da traži odobrenje suda, kako se kaže u stavu 1, ukoliko se vlasnik stana ili korisnik stana, odnosno držalac protivi vršenju uviđaja.
Veliki broj naših građana ne zna ništa o svojim pravima. Nemojmo da imamo iluzije. Ovo je, ukoliko razmislimo o tome da toliki broj inspektora, a vi znate sigurno bolje nego ja koliko ih ima, ima pravo da od vlasnika stana traži da uđe u vaš stan i da vrši neki uviđaj, a da o tome nema nikakvu odluku, ovo je vrlo opasno rešenje. Ja se bojim da će to da stvori veliki broj zloupotreba, da građani neće imati nikakvu zaštitu i da je to suštinski suprotno Ustavu, a pogledajte i član 40. Ustava o nepovredivosti stana, a i član 20, koji govori o tome kako se može primeniti ograničenje ljudskih i manjinskih prava. Znači, dužni su da se vodi računa o suštini prava koje ograničava. Nepovredivost stana je jedno od ključnih prava, kolege poslanici i ministri.
Znači, važno je da se vodi računa o svrsi ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, a da ne govorim o tome koliko će sudovi biti dodatno opterećeni time što će na zahteve brojnih inspekcija morati da daju odluke i mišljenja da li treba vršiti uviđaj i pretres.
Dakle, ovo će biti jedno ozbiljno kršenje ljudskih i građanskih prava i mislim da ovakvim rešenjima stvaramo dodatni prostor za delovanje Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, gospođo Vučković.
Reč ima ministar dr Kori Udovički. Izvolite.

Ja sam sasvim saglasna sa gospođom Vučković kada ona navodi da će biti potrebno još puno regulatornog rada da bi se ovaj zakon u potpunosti sproveo i mi smo to već i predvideli i pripremili. Postoji akcioni plan za naredne dve godine, postoji niz podzakonskih akata koji moraju da budu doneti i koji su delom pripremljeni, nisu svi. Postoji, naravno, predviđen ceo hodogram kako da se do sprovođenja ovog zakona u potpunosti dođe i što je najvažnije i što govori o tome koliko je sprovođenje ovog zakona i promena rada inspekcija važno za ovu Vladu, predviđena su i povećana sredstva u budžetu Republike Srbije za naredni period, kao što, naravno, radimo i na obezbeđivanju donatorskih sredstava za neke od krupnijih elemenata, kao što je npr. izgradnja E-inspektora, tj. informacionog sistema.
Dakle, nema sumnje da se sprovođenje ovakvog zakona ne dešava samo po sebi. Moraćemo da mu budemo posvećeni, moraćemo da ga prioritizujemo, moraćemo u to da uložimo sredstva, ali plan je tu i volja je tu.
Što se tiče člana 22, ja predlažem da vidimo vaše amandmane. Mi stojimo iza toga da u ovoj formi on ne ugrožava ustavna prava građana, a uvek smo otvoreni za dobar predlog, ako mislite da postoji neka bolja mogućnost. Ovako kako stoji, ja ne bih ulazila sada u raspravu o detaljima, ali možemo i te kako da porazgovaramo. Toliko. Hvala.