Uvaženi predsedavajući, gospođo ministar sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, zakon o kome danas raspravljamo odnosi se na reformu državne uprave, tačnije na njen veoma važan segment, a to su inspekcijske službe.
Sama činjenica da je poslednji poseban Zakon o inspekcijskom nadzoru bio predviđen Zakonom o državnoj upravi iz 2005. godine i da su još na snazi davno prevaziđena rešenja Zakona o državnoj upravi iz 1992. godine, koji je ukinut u svemu, osim u delu inspekcijskog nadzora, govori o tome koliko je našem društvu neophodan ovaj zakon.
O stanju u 36 inspekcija, raspoređenih u 12 ministarstava, najbolje govori istraživanje koje svake godine sprovodi NALED na više od hiljadu privrednih subjekata.
Veliki broj primedbi anketiranih subjekata odnosio se, na primer, na to da učestalost i dužina inspekcijskog nadzora ne odgovaraju riziku, pa često ljudi kažu – zašto stalno dolaze kod nas kad mi poslujemo bezbedno i legalno. Privredni subjekti se, takođe, žale na to da su inspekcijske procedure i metodologije nedovoljno transparentne, da su propisi obimni i nejasni, a stručna pomoć i savet o tome kako postupiti jednostavno su nedostupni.
O osrednjim etičkim, profesionalnim standardima inspektora, da i ne govorimo, prosto je degutantno. Na primer, dešava se da traže i najmanju grešku da bi opravdali nadzor.
Sve u svemu, 39% privrednih subjekata delotvornost i rad inspekcije ocenjuje sa ocenom tri, a čak 20% je onih koji su inspekciji dali ocenu jedan.
Na drugoj strani, stanje u inspekcijama je vrlo teško. Pre svega, vrlo je mali broj inspektora u odnosu na broj sprovedenih kontrola. Zvuči neverovatno, ali istinito, dva i više inspektora dele jedan računar. Specijalizovane softvere poseduje mali broj inspekcija, a o vozilima koje nema inspekcija, da i ne govorimo. Svu ovu, usuđujem se da kažem, stihiju ovaj zakon mora da reguliše.
Pomenuću samo nekoliko benefita koje ćemo imati kada ovaj zakon stupi na snagu. Pre svega, to je suzbijanje sive ekonomije. U vezi sa tim, zakon propisuje, ako neka inspekcija zatekne neregistrovanog subjekta kako se bavi delatnošću iz delokruga druge inspekcije, dužna je da o tome bez odlaganja obavesti nadležnu inspekciju.
Takođe, ovaj zakon propisuje rangiranje nadziranih subjekata prema mogućem riziku od toga da naprave prekršaj i, u vezi sa tim, obavezu inspekcijskog organa da naprave prioritete nadziranja na osnovu procene rizika.
Značajno je i to da zakon uvodi obavezno izdavanje naloga za inspekcijski nadzor. Takođe, zakon propisuje i gradiciju inspekcijskih mera, tj. da inspekcijske mere budu u srazmeri sa procenjenim rizikom, nezakonitostima, a pre svega sa ekonomskom snagom nadziranog subjekta.
Na kraju, zakon je važan za proces evrointegracija naše zemlje, jer je inspekcijski nadzor zastupljen u svim oblastima o kojima se pregovara. Na primer, u životnoj sredini, trgovini, oblasti rada, zdravlja, telekomunikacija, itd.
Zbog svih ovih benefita za naše društvo, poslanička grupa SNS će naravno podržati ovaj zakon. Još jednom da naglasim, to je partnerski zakon države, društva i privrede, kao i da mu je cilj zaštita dobara, prava i interesa svih nas kroz obezbeđivanje reda u poslovnom ambijentu. Zahvaljujem.