Dame i gospodo narodni poslanici, koliko ja vidim istraga napreduje u dobrom pravcu. Čim se spominju optuženi, sudije itd. bojim se da se moj kolega preporučuje možda za usluge budućeg advokata. Koliko znam kolega Jovanović je advokat i svakako da je moj kolega to primetio. Ali u prethodnom govoru mog uvaženog kolege poljoprivrednika, koji je rekorder ne u prinosima, već rekorder po dobijenim subvencijama, ja sam vrlo lako izračunao da je dobio on sam više 2007. godine nego 126 naprednih šumadijskih sela. Dakle, svi poljoprivrednici u 126 šumadijskih sela iz kragujevačkog okruga, nisu dobila subvencija koliko je dobio moj kolega poljoprivrednik.
Stoga se ja pitam šta je radio poljoprivredni inspektor, šta je radio fitosanitarni inspektor, kako poljoprivredni inspektori nisu mogli da primete da je neko podneo zahtev i fitosanitarni inspektor da ustanovi da je neko podneo zahtev 15.8. za dodelu 525.000 evra podsticaja, subvencija za zasad vinovih loza, da je to zasadio na parcelama 15.8. koje je podneo, na parcelama 2817, 2818, 2819 kao Krčedin, a da pri tome nisu primetili da je ugovor sklopljen tek 7.11.2007. godine i da nisu mogli da primete da je u proleće, u martu, aprilu, maju, ali da nikako ne može da bude u novembru?
Ne znam šta je radio fitosanitarni inspektor 1.11. kada je došao u kontrolu tih zasada koji su trebali već da budu povelički, kako nije ustanovio da ugovora još uvek nema? Šta je radio poljoprivredni inspektor kada nije video da na licitaciji koja je sprovedena u opštini Inđija za zakup tog poljoprivrednog zemljišta da su se međusobno takmičile dve firme? Kako inspektor nije primetio da je obe firme zastupao jedan čovek na licitaciji? I vinariju i „Agrouniju“, zastupao je Branko Đurić, koji je direktor Agrounije, čiji je vlasnik MK? Kako se jedan čovek takmičio sam protiv sebe?
Zato mislim da bez obzira što će moj kolega podržati ovaj zakon, pošto je govorio o subvencijama koje su toliko bez potrebe stranim investitorima, ja predlažem da to što su namenili stranim investitorima da daju mom kolegi poljoprivredniku, možda se opet opredeli za uzgoj vinove loze. S obzirom da ono što je dobio nije bilo dovoljno da ga zadrži u poljoprivrednim vodama, već je on to posle tri godine zajedno sa firmom prodao Miodragu Kostiću, odnosno firmi „Agrounija“, čiji je vlasnik MK.
Povodom ovog zakona, moram da kažem da podržavam ovaj zakon, jer će on po prvi put sprečiti da građani doživljavaju državu kao nasilje činovnika, inspektora nad njima. Ovaj zakon će svakako sprečiti, a nije donet ni jedan od 1992. godine do danas, pa može da se postavi to pitanje – šta su neki čekali 15 godina, od 2000. godine, šta su čekali posle promena, što nisu vršili reforme, pa i reforme u ovom smislu inspekcijskog nadzora, šta su radili 15 godina, odnosno 12 godina, da nisu doneli ovakav zakon?
Ovaj zakon vredi podržati i ja pozdravljam što ga podržavaju mnogi, a sprečava da sektor za inspekcijski nadzor uklanja poslovna konkurencija. Dakle, mi koji živimo u unutrašnjosti vrlo dobro znamo da su razni inspektori bili u službi raznih privrednika, tajkuna itd. i da se kroz inspekcijski nadzor mogla i ukloniti poslovna konkurencija u zavisnosti koja vrsta inspekcije je bila, da li je to bila lokalna, na teritoriji lokalne samouprave, da li je bila pokrajinska, da li je bila gradska i da li je bila republička.
Onaj ko je držao vlast je inspektore mogao, s obzirom na nedoslednosti zakona, da ovakav sistemski zakon nije ni postojao, mogao inspekcijski nadzor grubo zloupotrebiti u svrhe uklanjanja konkurencije.
Takođe se mogao zbog toga što su političke stranke bile u to vreme, posebno stranka bivšeg režima izuzetno politički osvetoljubiva prema svima onima koji ne daju materijalni, finansijski i glasački doprinos stranci bivšeg režima, ona je inspekcijske službe mogla, inspekcijski nadzor da zloupotrebi i radila je da ih zloupotrebi u političke svrhe, odnosno usko stranačke svrhe stranke bivšeg režima.
Navešću neke primere. Recimo građevinska inspekcija u Inđiji je podnela niz krivičnih prijava protiv seljaka koji su kopali septičke jame, pravili šupe itd. Ali im je u centru Inđije napravljena zgrada „Trejdjunik“, poslovno stambena od 30 do 40 hiljada kvadrata bez građevinske dozvole. Da bude čudo još veće, bez upotrebne dozvole opština Inđija je kupila dva-tri miliona evra kvadrature, iako ta zgrada nije imala ni građevinsku, ni upotrebnu dozvolu.
Dakle, ne da su investitora pustili da izgradi, nego su i opštinska sredstva ubacili kupujući prostor u zgradi koja nije imala upotrebnu dozvolu. Šta je radila takva građevinska inspekcija? I gle čuda, baš na poslednjem spratu tog poslovnog, stambenog, velike zgrade, znači, jednog kvarta, na poslednjem spratu, gle čuda, predsednik opštine Inđija i potpredsednik stranke bivšeg režima, ima penthaus od 250 kvadrata.
Da li je taj inspekcijski nadzor lokalni, mogao biti koruptivan? Znači, mogao je biti koruptivan, mogao je biti politički, mogao je uklanjati poslovnu konkurenciju, jer se recimo za kupovinu tog prostora pojavila druga firma koja je umesto 2000 evra za kvadrat tražila 1000, ali gle čuda prostor od strane opštine Inđija kupljen u objektu gde je cena bila dva puta veća, iako se radilo gotovo identičnim poslovnim prostorima.
Ja pitam, šta su radile razne lokalne građevinske inspekcije kada su dopustile da se u centru Inđije sazida zgrada od 30 do 40 hiljada kvadratnih metara, a pri tome su zemljoradnicima na teritoriji opštine Inđija podnosili krivične prijave za izgradnje magacina, šupa, kotobanja, pa čak, čini mi se, i za kopanje septičkih jama, nisam siguran? Šta je radio pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine? Šta je radio u opštini Inđija kada je dopustio da se na vodozahvatu Inđija napravi fabrika za reciklažu olovnih akumulatora, a da se otpadne vode iz takve industrije, koja svakako nije čista i koja se nalazi iznad bunara, iznad vodozahvata, da se otpadne vode, s obzirom da ne mogu da se puste u regionalnu kanalizaciju koja ide u Dunav, pa može da napravi neke posledice, pa da neko zatvori Fabriku za reciklažu olovnih akumulatora? Našlo se rešenje da se otpadne vode puštaju u upojni kanal iza zgrade, što znači jedan rov, u jedna šanac i da se na takav način zbrinjava ekološki otpadna voda iz Fabrike za reciklažu olova. Šta je radio inspektor za zaštitu životne sredine kada je to dopustio, što je kasnije prouzrokovalo i to da kvalitet vode u Inđiji bude jako nizak i da to za posledicu ima nekorišćenje vode u određenom periodu, gotovo godinu dana?
Šta je radio građevinski inspektor na tom lokalitetu, kada je imao čak i rešenje gospodina Dulića da se zabranjuje izgradnja i projektovanje čak fabrike za reciklažu akumulatora u Inđiji? Šta je uradio građevinski inspektor koji je dopustio da se na dozvolu za izgradnju portirnice napravi fabrika od više hiljada kvadrata bez ikakve građevinske dozvole? Šta su radili lokalni građevinski inspektori? Kakav je to bio inspekcijski nadzor kada su tako nešto dozvolili? Šta su uradili zajedno građevinski inspektor i veterinarski inspektor i inspektor za zaštitu životne sredine po pitanju „Energo-Zelene“, gde su se pripadnici stranke bivšeg režima u firmu koju su osnovali u Belvilu učipili sa 50% vlasništva, na konto toga što će im obezbediti prolaz kroz inspekcijske nadzore da dobiju odgovarajuće dozvole i pri tome im obećali da će imati 150.000 tona klaničnog otpada? Danas je strani investitor zatvorio tu fabriku, prestao da radi, da zbrinjava klanični otpad jer su ga prevarili. Uzeli su mu dva miliona i 250 hiljada, 700 hiljada za osnivačka prava, iako su imali samo papirološka koja su značila da će mu obezbediti tranzit i bolju poziciju kod inspekcijskih službi i državnih organa. Na konto toga su uzeli 700 hiljada evra, odnosno 50% te firme, a nije zakopao ašov u njivu. Šta su radile građevinske i druge inspekcije? Oni su mu već uzeli dva miliona i 250 hiljada, što za parcelu, što za komunalno opremanje, iako je parcela nekada bila državna, pa je na čudan način menjala vlasništvo itd.
Šta su radile sve te inspekcije kada su dozvolile da se to dešava? Ali, bile su revnosne i u Inđiji, a verujem i u drugim sredinama, kada je bila u pitanju politička ili eventualno poslovna konkurencija njihovih prijatelja koji su finansirali i njih i njihove stranke, a i njih same. Već sam opisao da neko živi u penthausu od 250 kvadrati, u zgradi koja je nelegalno sagrađena, u kojoj je opština kupila poslovni prostor, a da zgrada nije imala upotrebnu dozvolu.
Još nešto, kako neko takav, visokopozicioniran, potpredsednik u stranci bivšeg režima, stavi petokraku na svoj profil, a ima stan u Beču od 500.000 evra? Njegova najviša funkcija je bila predsednik opštine. Kako brat predsednika opštine može da ima kuću na Tatarskom brdu u vrednosti od 500.000 evra, a njegova je funkcija brat predsednika opštine Inđija i sadašnjeg potpredsednika stranke bivšeg režima? To su vam primeri kako su do sada radile inspekcijske službe, kako su radili ovi što sada imaju vladu u hladu, koji i dalje vladaju jednom četvrtinom teritorija, a glume opoziciju. Ukoliko neko misli da će nas u bolje sutra odvesti oni koji su nas opljačkali juče, taj je zreo za psihoanalizu, a o Frojdu možemo da raspravljamo. Bojim se da je neko tu opterećen nekim čudnim nagonima i motivima i zato spominje Frojda dva puta u pet minuta. Dakle, ukoliko mislite da oni koji su nas opljačkali juče mogu da nas odvedu u bolje sutra, onda ste zreli za psihoanalizu, za Frojda, za armiju psihijatara i psihijatriju. Verujem da ovde ima stručnjaka, ja nisam stručnjak tog tipa.
Želim ovima iz vlade u hladu, ovima iz senke želim da provedu što više vremena u senci, da iz nje ne izlaze, jer su oni i u senci sebi našli mesto pod suncem, iako su non-stop bili u senci i hladovini. Hvala.