Zahvaljujem gospođo Hasanović Korać.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 164 od ukupno 181 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Babić, na osnovu člana 92. stav 2, a u skladu sa članom 157. stav 7. Poslovnika Narodne skupštine, predložio da se pretres u pojedinostima o Predlogu zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta izgradnje „Beograd na vodi“, obavi odmah po završetku načelnog pretresa tog Predloga zakona.
Da li narodni poslanik Zoran Babić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 127, protiv – tri, uzdržanih – nema, nije glasalo 50 od ukupno 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, o predlozima za dopunu od predloženog dnevnog reda i o predlogu da se pretres u pojedinostima obavi odmah posle načelnog pretresa, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 49 od ukupno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godine, u celini.
D n e v n i r e d :
1. Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru;
2. Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekata izgradnje „Beograd na vodi“;
3. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju;
4. Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 13. stav 3. tačka 5) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11 i 55/13).
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju dr Kori Udovički, potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave, Miloš Popović, šef Kabineta potpredsednika Vlade, Vidosava Džagić, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Natalija Pavlović Šiniković, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave, Tatjana Zeljković Babić, načelnik Sektora normative u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Jelena Parezanović, savetnik za odnose s javnošću potpredsednika Vlade, Irena Otašević, savetnik u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Prelazimo na Prvu tačku dnevnog reda - Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, dr Kori Udovički, potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave, želi reč? (Da)
Reč ima dr Kori Udovički.

Uvaženi gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na početku rasprave u načelu dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa Predlogom zakona o inspekcijskom nadzoru.
Najpre, želim da naglasim da zakon koji je pred vama će suštinski promeniti način na koji rade sve inspekcijske službe u Srbiji.
S obzirom da se na rad inspekcija oslanjaju svi nivoi vlasti u čak 12 resora organizacija uprave, ovim zakonom će se zapravo u velikoj meri promeniti i rad cele državne uprave.
Promene koje donosi ovaj zakon odnose se na sve najvažnije aspekte rada uprave koje želimo i koje treba da menjamo. Menja se odnos između inspekcija, tj. uprave i privrede i građana, menja se način na koji inspekcija sarađuju među sobom, unapređuje se planiranje njihovog rada i koordinacija, a unapređuje se i kvalitet znanja i informacija na kojima se njihov rad zasniva.
Sprovođenje ovog zakona zahtevaće ozbiljno unapređenje organizacije rada i obučenosti i kvaliteta inspekcijskih službenika i zahtevaće dve pune godine. Ali, rezultati će biti vredni truda i troška. Radikalno će se smanjiti prostor za korupciju, radikalno će se smanjiti prostor i za sivu ekonomiju i bitno će se smanjiti opterećenje privrede troškovima nadzora.
Pre nego što izložim te novine, dozvolite da kažem nešto o donošenju ovog zakona. Donosimo ovaj zakon zato što su to tražili privrednici i građani Srbije. Pored toga što ovaj zakon i sistem košta privredu, kao što dosadašnji sistem košta privredu, kao što sam maločas pomenula, privrednici i građani Srbije prepoznali su da je suštinski najveći problem sa kojim se suočavamo danas, a sa kojim će se ovaj zakon obračunati, taj da je danas ne reformisani sistem takav da dovodi do nepredvidivosti poslovnog ambijenta, a nepredvidivost poslovnog ambijenta je jedan od najvećih kočnica za investicije, razvoj i rast radnih mesta, odnosno zaposlenosti u Srbiji.
Taj ne reformisani sistem poslednji put je uređivan 1992. godine, kada su odredbe koje danas reguliše inspekcijski nadzor utvrđene i ostale jedine važeće do sada u Zakonu o državnoj upravi. Od tada, izrasla je neuređena regulatorna masa od oko hiljadu posebnih zakona i podzakonskih akata. Nije čudo što privrednici ne mogu da se snađu, ni da predvide šta će i kada i koji inspektor da kaže i uradi prilikom nadzora.
Privrednici i građani tražili su donošenje sveobuhvatnog sistemskog zakona koji bi na jedinstven način uredio metodologiju postupanja u inspekcijskom nadzoru, ovlašćenja i obaveze učesnika inspekcijskog nadzora koji bi uredio koordinaciju rada inspekcija, kao i bolje korišćenje resursa inspekcija, a samim tim i njihovih resursa privrednika.
Promene u sistemu inspekcijskog nadzora koje danas razmatrate predviđene su u strategiji reforme javne uprave u Republici Srbiji, usvojene još u februaru 2014. godine, ali i instituti i rešenja iz predloga ovoga zakona u velikoj meri proizlaze iz načina na koji su pripremani, a pripremani su još od juna 2011. godine, kada je započeto sa sprovođenjem detaljne analize stanja u oblasti inspekcijskog nadzora, kao i sistematičan dijalog sa predstavnicima zainteresovanih strana, inspekcija i privrednih subjekata uz veliku podršku USAID Projekta za bolje poslovanje.
Dijalog je vođen sa predstavnicima zainteresovanih strana, kako iz javnog, tako i iz privatnog sektora, i vođen je kroz kontinuirane konsultacije sa domaćim i međunarodnim stručnjacima. Prihvaćene su dobre međunarodne i uporedno pravne prakse, kao i standardi koje su neke inspekcije kod nas već uvele ili počele da uvode u toku ovog perioda.
Na kraju, ovaj regulatorni proces pozitivno je ocenila i nevladina organizacija „Transparentnost Srbije“, koja je pratila njegovu usklađenost sa preporukama studije, koja, sigurna sam vam je poznata, o unapređenju zakonodavnog postupka u Republici Srbiji, koju je pripremala i nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
Prelazim sada na to šta ovaj zakon donosi. Najvažnije što ovaj zakon donosi jeste promena odnosa između inspekcije i nadziranog subjekta, a to znači promenu odnosa između države i privrede i građana. Na novim principima uprava i privreda postaju partneri u izgradnji jednog zdravijeg, naprednijeg društva. Napušta se koncept uprave kao isključivog regulatora i kontrolora privrede i građana. Napušta se nasleđe prema kome je vrhunski zadatak uprave da zaštiti društvo od privrednika, pogotovo ako su ti privrednici privatnici.
Naglasak se sada stavlja na preventivne mere, umesto da inspekcija prevashodno lovi grešku i kažnjava, ona zapravo postaje instrument sprovođenja politika, ona postaje instrument većeg usklađivanja poslovanja privrede sa zakonom. Naravno, onaj ko ne bude poštovao zakon snosiće odgovornost, ali će sada ta odgovornost morati da bude srazmerna i precizno definisana, i onda kada je velika i onda kada je mala. Takav pristup inspekcije manje košta, a daje bolje rezultate kada je reč o usaglašavanju rada privrede sa zakonom. Još važnije je što takav pristup menja ceo privredni ambijent i podstiče preduzetništvo, investicije i otvaranje novih radnih mesta.
Činjenica je da privredni subjekti po otpočinjanju poslovanja po pravilu najpre se susreću sa državnim sistemom oličenim baš u inspektoru. Svrha ovog zakona je da taj prvi utisak ohrabri privrednika i omogući mu trajno i uspešno poslovanje.
Ovu promenu odnosa između subjekta i inspektora ovaj zakon donosi kroz niz instituta. Pre svega, redovni inspekcijski nadzor će biti od sada planiran kod svih inspekcija, a ne kao do sada kod samo polovine, a ti planovi nadzora kao izveštaji o izvršenju planova će biti objavljivani, a redovne inspekcije će biti najavljivane subjektima nadzora. Planiranje inspekcijskog nadzora će se zasnivati na proceni rizika, a procena rizika će se zasnivati na činjenicama. To će dovesti do ušteda i državi i privredi, jer će se smanjiti nepotrebno kontrolisanje onih koji su već uskladili svoje poslovanje sa propisima, za koje se već videlo da izmiruju sve svoje obaveze prema državi redovno, a koji su do sada ponekad bili predmet inspekcija baš zato što se znalo da će se kod njih lakše popuniti inspekcijske norme. Zatim, na ovaj način se bitno umanjuje verovatnoća zloupotrebe i samovolje, a smanjuje i prostor za korupciju, uvode se kontrolne liste u postupku nadzor koje su javno dostupne i koje obezbeđuju veću predvidivost poslovnog ambijenta. I subjekt nadzora i inspektor imaće ista pravila po kojima rade, znaće se koje oblasti su predmet nadzora i tačno koji je očekivani obim nadzora.
Uvodi se standardizacija postupka, vrste i oblika inspekcijskog nadzora, kao i standardizacija obaveze i odgovornosti inspektora i nadziranih subjekata, uvodi se i standardizacija inspekcijskih mera koje se izriču, uvodi se pravilo da inspekcijske mere treba da budu, malopre sam to pomenula, srazmerne procenjenom riziku učinjenoj nezakonitosti i srazmerne ekonomskoj snazi subjekta. Ne možemo uništavati malog privrednika merom ili kaznom koja je odmerena za neko mnogo veće preduzeće. Ujednačavanje prakse postupanja inspekcije je jedan od važnijih elemenata zakona.
Druga velika promena koju donosi ovaj zakon je što zahteva potpunu koordinaciju između inspekcijskih službi u planiranju, sprovođenju i praćenju inspekcijskog rada. Predviđa se osnivanje koordinacione komisije koju će obrazovati Vlada, a čiji posao će biti usklađivanje planova nadzora različitih inspekcija, usmeravanje postupanja inspekcija i unapređenje delotvornosti, učinkovitosti, kvaliteta inspekcijskog nadzora, što uključuje i ujednačavanje inspekcijske prakse i podizanje nivoa stručnosti inpektora.
Na taj način otkloniće se procepi nedorečenosti, ali i preklapanja u radu inspekcija koja su nepotrebno opterećivala privrednika do sada. Sa jedne strane, završiće se za građane izluđujuća praksa prebacivanja odgovornosti sa jednog organa, odnosno sa jedne inspekcije na drugu, igranje ping-ponga sa nadležnostima, kako mi to zovemo. Sa druge strane, otkloniće se preklapanje i preplitanje inspekcija u vršenju inspekcijskog nadzora, pri čemu se od istog nadziranog subjekta često traži da dostavi ili stavi na uvid ista dokumenta, iste podatke, isprave i predmete više puta različitim inspekcijama. Smanjiće se prostor za neujednačeno ili protivurečno tumačenje propisa, opet između različitih inspekcija.
Ipak, najvažniji procep koji se zatvara ovim zakonom jeste što on predviđa jasna ovlašćenja inspekcija za nadziranje neregistrovanih, odnosno neprijavljenih subjekata, takozvanih onih koji su u sivoj ekonomiji. Time će se popuniti zakonske praznine koje su dovodile do toga da inspekcija nadzire legalno prijavljenog subjekta, a prolazi pored nelegalnog koji tu istu delatnost obavlja na mnogo rizičniji način.
Treća velika promena koju donosi ovaj zakon je to što će zahtev za planiranje, na osnovu analize rizika i koordinacija među organima, zahtevati i značajna unapređenja analitičkog osnova u radu inspekcijskih službi. Rad komisije biće podržan uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema, takozvani E-inspektor, koji će obezbediti potpunu razmenu podataka i elektronskih dokumenata u planiranju i sprovođenju inspekcijskog nadzora. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obezbediće stručnu i analitičku podršku za to integrisano planiranje, a obaveza planiranja sama po sebi će se sada odnositi i na onih 54% inspekcija koje to danas ne rade, a unaprediće se i kvalitet planiranja za sve.
Poštovani poslanici, donošenje ovog zakona samo je prvi korak u reformi inspekcijskog sistema, za kojim treba da uslede druge zakonske, regulatorne i institucionalne promene, kao i nove prakse upravljanja i kontrole kvaliteta u inspekcijskim organima. Pred nama je dve godine velikog posla. Zakon stupa na snagu osam dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“. Koordinaciona komisija na nivou Vlade mora biti osnovana već tri meseca kasnije, a na osnovu inicijative Ekonomskog kokusa, ukoliko se usvoji taj amandman, moraće već za tri meseca na snagu da stupe i nadležnosti inspekcija za kontrolu neregistrovanih privrednih subjekata u sopstvenoj delatnosti, za pet meseci moraće da stupi na snagu nadležnost inspekcija za neregistrovane subjekte u drugim delatnostima, a za šest meseci moraće da budu sačinjene i objavljene kontrolne liste za sve inspekcije. Primena zakona u celini počinje 12 meseci od dana objavljivanja, a dve godine od dana objavljivanja moraće i svi posebni zakoni inspekcijskih službi koji danas postoje da budu usaglašeni sa njim.
Na kraju ovog uvodnog izlaganja, dozvolite mi da vam se zahvalim pre svega na pažnji koju smo videli i u konstruktivnim predlozima amandmana koji nam pristižu, kao i da izrazimo očekivanje da će posle rasprave u načelu i pojedinostima predloženi zakon biti usvojen, čime će se obezbediti da javna uprava postigne bolje rezultate u zaštiti javnog interesa i unapređivanja konkurentnosti privrede Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Udovički.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, uvažena gospođo ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM podržava donošenje novog sistemskog zakona o inspekcijskom nadzoru koji, kao što smo čuli u uvodnom izlaganju uvažene ministarke, zapravo uređuje celu metodologiju inspekcijskog nadzora, kao i obaveze i ovlašćenja svih učesnika u inspekcijskom nadzoru, ali, pošto je on sveobuhvatan i ovo je njegova suština, uređuje i sva ostala pitanja koja se tiču ove oblasti.
Nažalost, još uvek se trenutno ova materija nalazi u izuzetno velikom broju zakona i podzakonskih akata i oni međusobno nisu usaglašeni, pa je stoga cilj donošenja novog zakona upravo izbegavanje ovih kolizija, odnosno neusklađenosti pravnih normi, kao i veoma različita praksa, situacija da se različito postupa u vrlo sličnim ili istim situacijama na terenu. Jedna od osnovnih novina je ono što bih želela najviše da naglasim, a to je upravo koordinacija rada različitih inspekcija i bolje korišćenje resursa istih.
Kao što ste čuli, verovatno ćemo danas više puta ponoviti, osnovni razlog za donošenje ovog zakona, koji je zapravo o planiranju i vršenju inspekcijskog nadzora, jeste potreba postojanja jednog osnovnog sistemskog zakona da bi se zaista uredilo stanje u ovoj izuzetno kompleksnoj oblasti. Nedostatak koordinacije u razuđenoj organizaciji inspekcijskog nadzora nažalost još uvek umanjuje efikasnost istog i dovodi do izuzetno velikog opterećenja privrede, nadziranih subjekata u pogledu učestalosti nadzora, znači, kod nekih vrlo često dolaze razni inspektori, ali i, kao što smo čuli, istovetnosti predmeta inspekcijskog nadzora od različitih inspekcija.
Opšte je poznato da najveći teret administrativnog i finansijskog opterećenja, pritiska nose upravo mikro i mali privredni subjekti koji imaju svega nekoliko zaposlenih. Inspekcijski nadzor je obaveza ili zadatak državne uprave. Jedan od ciljeva donošenja ovog zakona o inspekcijskom nadzoru je da se značajno promeni privredni ambijent, što nam je izuzetno neophodno u funkcionisanju javne uprave, da ona bude efikasnija, kao i da se na efikasan i delotvoran način usaglasi čitava oblast inspekcijskog nadzora, koja se tiče velikog broja ministarstava.
Jedan od najvećih problema u našoj ekonomiji je obavljanje delatnosti od strane neregistrovanih ili neprijavljenih subjekata, tzv. siva ekonomija. To zapravo dovodi do nelojalne konkurencije među privrednim subjektima. Jedan od osnovnih zadataka ovog zakona je da upravo preventivno deluje na pojavu i širenje sive ekonomije, da otkloni štetne posledice sive ekonomije, kao i da u znatnoj meri suzi oblast korupcije.
Kada pričamo o ovim prijavljenim privrednim subjektima, ovaj zakon bi trebao da garantuje veću transparentnost nadziranih subjekata prilikom njihovog poslovanja, privređivanja, delovanja i da spreči obavljanje delatnosti i vršenja aktivnosti od strane neregistrovanih, neprijavljenih subjekata. Suzbijanjem obavljanja delatnosti neprijavljenih subjekata, neregistrovanih unapredila bi se slobodna tržišna utakmica i štitila bi se lojalna konkurencija od tzv. sive ekonomije, što nažalost nije bio slučaj u prošlosti. Stoga je izuzetno značajno i potrebno da inspektori identifikuju ove neprijavljene subjekte koji obavljaju potpuno nelegitimno poslovanje i da preuzmu neophodne mere i radnje da se njihovo poslovanje najpre uskladi sa zakonom i sa propisima, što naravno uključuje i sankcionisanje, odnosno kažnjavanja.
Trenutno imamo dve nelogičnosti. Sa jedne strane postoji izuzetno visoko administrativno opterećenje subjekata koji legitimno posluju, a sa druge strane u praksi postoji nedostatak kontrole onih subjekata koji nisu upisani u odgovarajući registar i koji bez valjanog pravnog osnova zapošljavaju, angažuju lica da rade kod njih. Znači, nedovoljna je kontrola, odnosno ne postoji kontrola onih koji svesno krše zakon i propise i to neki rade dugo i kontinuirano.
Zbog toga je izuzetno značajno da oni koji legalno posluju kada dođe do određenih promena propisa zakonodavstva tačno znaju koje su njihove obaveze i šta treba da urade da bi uskladili svoje poslovanje i postupanje sa propisima. Cilj je da se postigne najbolja moguća obaveštenost kako samog inspektora o nadziranom subjektu i predmetu nadzora, a sa druge strane da se smanji administrativni teret, teret samog nadziranog subjekta, znači privrednih subjekata.
Nadležni u budućnosti neće moći više da prebacuju odgovornost jedni na druge, odnosno nadležnost, jer nažalost svi građani, svi mi koji smo imali raznih problema u praksi vidimo da vrlo često, da razni inspektorati kažu da oni nisu nadležni za određeno pitanje. To neće moći da se desi u budućnosti pošto će oni biti umreženi, ili koordinisani i neće moći da se prebacuje odgovornost naročito u onim pitanjem kada pričamo o neprijavljenim ili ne registrovanim subjektima. Od sada će sve inspekcije biti nadležne da vrše inspekciju kod neregistrovanih subjekata, pogotovo ako su oni u njihovoj oblasti. Međutim, ukoliko nisu iz njihove nadležnosti, njihove oblasti onda će imati obavezu da tu sumnju prijave, odnosno nepravilnosti da prijave onim inspekcijama u čijoj oblasti rada je ovaj dotični subjekat.
Postojaće, dakle, izričita obaveza za sve, a ne samo za neke inspekcije da sprovode inspekcijski nadzor prema neregistrovanim subjektima. Vrlo je značajno da se ukine ova stalna praksa prebacivanje odgovornosti jedni na druge, prema kojoj svako kaže da nije nadležan za određena pitanja i to normalno, logično građane izuzetno iritira.
Neće više biti toga da inspektor kod nekoga ode ili ne ode zato što su se tako dogovorili sa privrednim subjektom. Postojaće u planu jasan razlog kako, ko, zašto, koliko često, sa kojom redovnošću ulazi u redovan plan inspekcijskog nadzora i to će se obavljati sa kojom redovnošću, zašto?
Nema više toga da inspektor dođe kod nekog i da boravi tu duže vremena nego što je planirano da bude tu dok god ne nađe neku nepravilnost da radi ovakvo ili onakvo tumačenje kako bi po svaku cenu izvukao određenu kaznu od tog privrednog subjekta ili ne daj bože samo stavio sebi nešto u džep.
Inspekcijski nadzor, bar redovni inspekcijski nadzor, će u budućnosti biti najavljen neće se vršiti na prepad, odnosno nadzirani subjekti će biti unapred obavešteni o tome da ih očekuj redovan inspekcijski nadzor.
Naravno, zakon predviđa u izuzetnim slučajevima da inspekcijski nadzor ne mora da bude najavljen, znači može da počne i bez obaveštavanja nadziranog subjekta u onim situacijama kada postoje razlozi za neodložno postupanje ili opravdana bojazan da bi upravo ovo obaveštavanje unapred umanjilo ostvarenje cilja inspekcijskog nadzora i kada to nalaže zaštita javnog interesa, odnosno otklanjanje raznih opasnosti.
Što se tiče koordinacije inspekcijskog nadzora čuli smo u uvodnom izlaganju gospođe ministarke da zakon propisuje da Vlada u roku od tri meseca formira tzv. koordinacionu komisiju koja bi bila zadužena upravo za koordinaciju rada, koordinaciono telo radi obuhvatnijeg i delotvornijeg nadzora, odnosno izbegavanje preklapanja i nepotrebnih ponavljanja nadzora, ka usklađivanju, vršenju inspekcijskog nadzora.
Zadatak te koordinacione komisije zapravo treba da bude da se obezbedi efikasnije i sveobuhvatniji nadzor. Saradnja nadležne inspekcije sa drugim organima državne uprave takođe je izuzetno značajna i ona će obuhvatiti kako međusobno obaveštavanje, razmenu podataka, pružanja pomoći i zajedničke mere i radnje od značaja za inspekcijski nadzor.
Najznačajnija novina ovog zakona su zapravo preventivne mere, kontrolne mere. Cilj je da se preventivnim delovanjem i kontrolisanjem mera obezbedi zakonitost i transparentnost poslovanja i postupanja nadziranih subjekata kao i da se spreče i otklone štetne posledice.
Ostali ciljevi koji se ovim zakonom podstiču su eliminacija neujednačenosti, kao što sam pričala, samovolje, koruptivnosti, neopravdane učestalosti trajanja inspekcijskog nadzora kod jednih i izostanka inspekcijskog nadzora upravo kod onih drugih privrednih subjekata koje na primer nisu prijavljeni, kao i smanjenje administrativnog tereta privreda. Značajno je da ovaj zakon prepoznaje kako redovnu, tako i vanrednu odnosno kontrolni i dopunski inspekcijski nadzor.
Nekoliko detalja koji još nisu spomenuti, a koji su značajni. Znači, najznačajnija novina je upravo ova preventiva da se inspekcijski nadzor ne odnosi samo na kažnjavanje, već i na obaveštavanje privrednih subjekata kako mogu svoje poslovanje da dovedu u sklad sa zakonom i propisima. Inspekcija je dužna da sačini kontrolne liste iz svoje oblasti inspekcijskog nadzora i da ih objavi na svojoj internet stranici i da će inspektori od sada biti vezani zapravo sadržinom naloga, odnosno predmetnom inspekcijskog nadzora, znači, neće moći duže tu da ostaju i da kontrolišu sve i svašta. Ovo se ne odnosi samo na situaciju kada se radi o neregistrovanim privrednim subjektima u tim slučajevima inspekcijski nadzor može da se vrši bez naloga i van uskog predmeta koji je određen ovim inspekcijskim nalogom.
Ono što je takođe značajno jeste da nadzirani subjekti imaju jednaka prava i obaveze u inspekcijskom nadzoru što uključuje i pravo da inspekcija jednako postupa u istim i sličnim situacijama prema svim nadziranim subjektima.
Da zaključim, najznačajniji elementi novine u ovom novom sistemskom zakonu o inspekcijskom nadzoru su preventivno, korektivno delovanje inspekcije, suzbijanje sive ekonomije kao i ujednačavanje prakse inspekcijskog nadzora. Poseban značaj ima koordinacija različitih inspekcija koji vrše druge inspekcije, jedne sa drugom, a sve radi delotvornosti, efikasnosti, ekonomičnosti inspekcijskog nadzora.
Podržavamo i povećanje kazni za one koji svesno krše propise i deluju neregistrovano, odnosno neprijavljeno. U danu za glasanje poslanici LSV glasaće za ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Kovač.
Reč ima dr Branko Đurović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, dame i gospodo narodni poslanici, priprema kao što je uvažena ministarka rekla, priprema ovog zakona je počela već davne 2011. godine na zahtev privrednika koji praktično nisu naišli na razumevanje u zakonskim propisima.
Mi imamo sada u ovom trenutku negde oko 37 inspekcija koje nisu modifikovane i koje su locirane u 12 ministarstava. Ne samo da se radi o ovoj horizontali na državnom nivou nego mi sada praktično nemamo ni reformu na vertikali autonomnim pokrajinama i na nivou lokalnih samouprava. Ovaj jedan sistemski zakon je trebao da bude inkorporiran u Zakon o državnoj upravi iz 2005. godine, ali nažalost praktično taj segment vezan za inspekcijski nadzor je tada amputiran tako da mi do današnjeg dana koristimo Zakon o državnoj upravi iz 1992. godine koji je u svim segmentima neutralisan, ali je ostao ovaj segment vezan za inspekcijski nadzor.
Kakav je ovaj sistemski zakon i kakav je odnos ovog sistemskog zakona u odnosu na druge zakonske norme. Imamo tri nivoa zakona na nivou državne uprave. Prvi ili opšti nivo, to je Zakon o upravnom postupku, Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima. Drugi nivo zakona ili tzv. srednji nivo zakona je ovaj Zakon o inspekcijskom .
Treći nivo su tzv. posebni ili sektorski zakoni koji definišu pojedine materije u sklopu pojedinih inspekcija.
Znači, praktično, mi pričamo o jednom zakonu koji je srednji nivo, ali koji je istovremeno krovni zakon za ove posebne ili sektorske zakone.
Uvažena ministarka je u svom govoru objasnila koji je to stepen nezadovoljstva privrednih subjekata, tako da je praktično kulminirao trenutak kada privreda odnosno određeni privredni subjekti, privredne organizacije, su zavapile za promenom ovim zakonskih propisa.
Prilikom javnih slušanja i javnih analiza svih propisa vezanih za ovu oblast, imali smo nesebičnu pomoć USAID, Projekta za bolje uslove poslovanja u svim oblicima i svim fazama. Takođe, aktivno je participirala i organizacija NALED, to je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski nadzor. Uz ova privredna udruženja, čitav sistem pripreme zakonskih propisa praćen je i od predstavnika Transparentnosti Srbije, nevladine organizacije.
Na osnovu Ankete hiljadu privrednika iz 2012. godine, dosadašnji zakonski propisi vezani za inspekcijski nadzor su bili na petom negativnom mestu što se tiče pozitivne odnosno zdrave privredne aktivnosti. Anketa koja je sprovedena 2014. godine, od maja do jula meseca, pokazala je da svaki drugi privredni subjekat ima neku zamerku na dosadašnje propise, vezane za inspekcijski nadzor.
Takođe, ovde treba napomenuti da pet najčešćih inspekcija su koštale našu privredu za 2014. godinu dva i po miliona evra. Znači, praktično, dosadašnji propisi koji treba da ostanu relikt prošlosti, služili su za kažnjavanje, tako da je praktično privreda samo na ime raznoraznih kazni u vidu najučestalijih pet inspekcija platila dva i po miliona evra. Ono što takođe zabrinjava, pojedinačna prosečna kazna je rasla iz godine u godinu. Prosečna kazna po privrednom subjektu za 2014. godinu je iznosila 2.012 evra, a za prethodnu, 2013. godinu, ona je iznosila 838 evra. Znači, nije praktično suština da mi kažnjavamo naše privredne subjekte, poenta je da mi aktivno njima pripomognemo u njihovom razvoju.
Velika primedba privrednih subjekata je bila na netransparentnost, na jedno vrednovanje inspekcije na osnovu određenih kvantifikatora. Praktično, rad inspekcija odnosno inspektora u sklopu pojedinih inspekcija se vrednovao na osnovu broja izlazaka na teren i na osnovu broja naplaćenih kazni.
Sve ovo zajedno je praktično uticalo na stvaranje jedne atmosfere da se u ovom Predlogu zakona sve preokrene na jedan drugačiji način. Ono što je osnovno u Predlogu ovog zakona jeste ujednačavanje, standardizacija i modernizacija inspekcijskog nadzora, gde pod brojem jedan treba da je u fokusu registrovani privredni subjekt koji treba da dobije uslove za pozitivnu privrednu atmosferu.
Sledeći dalji krucijalni korak u Predlogu ovog zakona je preventivno delovanje. To preventivno delovanje treba da bude početak redovne procedure inspekcijskog nadzora. Taj preventivni početak redovne procedure inspekcijskog nadzora treba da se sprovodi kroz akt o primeni pravila, kroz službene posete pojedinim privrednim subjektima i prilikom tih poseta da se pojedinim privrednim subjektima ukaže na određene faktore rizika, da oni sami u daljem procesu svog rada to promene i da bude u saglasju sa aktuelnim zakonskim propisima.
Treća stavka koja je izuzetno značajna u Predlogu ovog zakona jeste da svi ti privredni subjekti se ne stavljaju u jednu ravan. Mi praktično sada pravimo planove inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika, tako da imamo nekoliko entiteta što se tiče rizika. Imamo privredne subjekte koji imaju neznatni rizik poslovanja, koji imaju nizak, srednji, visok i kritičan rizik poslovanja. Znači, za sve planove inspekcijskih nadzora odlučujući parametar u tom planiranju biće nivo rizika poslovanja pojedinog privrednog subjekta.
Koordinaciono telo treba da bude telo Vlade koje će se formirati tri meseca od početka stupanja na snagu ovog zakona i ovo koordinaciono telo treba da bude koordinator između pojedinih organa inspekcijskog nadzora, ono telo koje će usaglašavati pojedine planove pojedinih inspekcija, koje će dozvoljavati i odobravati kontrolne liste, koje će nam davati predvidivost u radu pojedinih inspekcijskih organa.
Kada je bilo rasprave kako bi se zvalo to telo koje bi trebalo da koordiniše rad svih tih inspekcijskih organa, bila je jedna dilema da li da to bude jedno labilnije, uslovno rečeno, koordinaciono telo, ili da bude neko kohezionije telo u vidu jedinstvenog inspektorata? Mi sada u svetu imamo četiri zemlje koje nemaju praktično koordinaciono telo, nego imaju jedno telo koje je u tom kohezionom smislu izuzetno čvrsto, gde praktično imamo jednog generalnog inspektora koji treba, pod navodnicima, da zna probleme svih ostalih inspekcija. U praksi je to veoma teško izvodljivo, tako da je i Hrvatska u poslednje vreme odustala od tog koncepta jedinstvenog inspektorata.
Ovo koordinaciono telo, koje treba da se formira tri meseca od početka stupanja na snagu ovog zakona, treba da daje obavezujuće smernice i uputstva svim inspekcijskim organima. Mesec dana po formiranju koordinacionog tela, potrebno je da se napravi i protokol o radu tog tela.
Predlog ovog zakona istovremeno nam daje različite oblike inspekcijskog nadzora. Imamo redovan, vanredni, kontrolni i dopunski. Kada govorimo o redovnom inspekcijskom nadzoru, pravila se znaju, imamo tih devet etapa. Prva etapa, što radi inspekcijski organ određene inspekcije je analiza stanja poslovanja određenog privrednog subjekta. Druga etapa je procena rizika. Treća etapa je pravljenje plana koji je vezan za taj određeni privredni subjekat i koji se koordiniše sa ostalim planovima. Potom, praktično, izdaje se nalog za posetu određenom privrednom subjektu.
Sledeća etapa, koja je i te kako značajna, taj privredni subjekat se obaveštava da tad i tad, u to i to vreme dolazi određeni organ određene inspekcije. Po završetku procesa inspekcijskog nadzora izdaje se rešenje i na to rešenje određeni privredni subjekat može da uputi žalbu koja se rešava po upravnom sporu.
Glavna karakteristika ovog zakona leži u jednoj bespoštednoj borbi protiv sive ekonomije. Sada imamo situaciju da pojedini inspekcijski organi ne mogu mirno da prođu pored nekog neregistrovanog subjekta i imaju zadatak da takav jedan neregularni, neregistrovani subjekat, koji nije registrovan u privredni ili neki drugi registar ili koji nema validni angažman sa zaposlenima, takva inspekcija ima zadatak kada naiđe na takav jedan subjekat da primenjuje striktan postupak upisivanja u registar i dok se ne upiše u registar da prestane sa tom svojom aktivnošću.
Ovo je nešto što je novitet, to je da ne samo da inspekcija treba da ima uticaj na neregistrovane subjekte u svom materijalu definisanosti, nego praktično ima obavezu da, ako vidi neregistrovan ili registruje neregistrovani subjekt koji je iz domena neke druge inespekcije, odmah obavesti tu drugu inspekciju.
Ovaj zakon svrstavamo u jedan od suštinskih sistemskih zakona koji treba da poboljša privrednu atmosferu u našoj zemlji. Usaglašavanje sektorskih ili posebnih zakona sa ovim krovnim zakonom imaće postepene faze koje će trajati dve godine od dana početka stupanja na snagu ovog zakona. Usaglašavanje sektorskih zakona sa ovim krovnim, sistemskim zakonom će se bazirati na jedinstvenom informacionom sistemu, tzv. E ili elektronskom instruktoru. Sredstva iz budžeta su određena za ovu implementaciju informacionog sistema, tako da imamo određena sredstva i za 2015, 2016. i 2017. godinu.
Samo uvođenje centralnog informacionog sistema ima dve faze. Prva faza je procesna faza koja treba da se završi do kraja ove 2015. godine kada će svaka inspekcija da izvrši analizu svojih poslovnih procesa. Sledeća faza je tzv. softverska faza, gde će se sprovesti javna nabavka za implementaciju određenog softvera, tako da očekujemo u toku 2016. godine implementaciju ovog softverskog sistema u četiri najučestalije inspekcije. Do kraja 2016. godine ovaj informatički sistem treba da ima zaokruženu zajedničku osnovu, a sve inspekcije će biti umrežene do kraja 2017. godine.
Apsolutno podržavamo promenu člana 70. predloga ovog zakona, a koje je predložio ekonomski kokus naše Skupštine da ova bespoštedna borba u odnosu na sivu ekonomiju počne i pre početka života, a to je 12 meseci od stupa na snagu ovog zakona, da to počne po konstituisanju koordinacionog tela. Znači, tri meseca po stupanju na snagu ovog zakona, odnosno pet meseci po stupanju na snagu ovog zakona za inspekcije koje treba da krenu na neregistrovane subjekte iz domena nekih drugih inspekcija.
Prilikom javne rasprave, vezane za donošenje predloga ovog zakona o inspekcijskom nadzoru, Ministarstvo za poljoprivredu je uputilo jednu primedbu i tražilo je izuzeće. Ono je tražilo da imaju jedno izuzeće u smislu toga da postoji ekonomska zakonodavnost gde bi to trebalo da ima prednost u odnosu na našu zakonodavnost. Predložili su formiranje jedne uprave za hranu i veterinu koja bi objedinjavala četiri inspekcije – veterinarsku za hranu životinjskog porekla, poljoprivrednu za hranu biljnog porekla, fitosanitarnu inspekciju i sanitarnu inspekciju.
U daljem toku sigurno da će biti saradnje između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Oni su u svom dopisu naveli slučaj Slovenije, a u Sloveniji imamo da ta uprava za hranu i veterinu je deo sistemskog krovnog zakona, kao što je i predlog u sklopu ovog našeg zakona. U daljoj komunikaciji između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sigurno može da se nađe jedan kompromis i apsolutno podržavamo da Ministarstvo poljoprivrede bude u sklopu ovog našeg sistemskog krovnog zakona.
Na kraju, mogu da iskažem zadovoljstvo sa predlogom ovog zakona i poslaničke grupe SDPS će u danu za glasanje glasati za predlog ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, uvaženi narodni poslanici, nedostaju narodni poslanici u klupama SNS, pa sam se zbog toga iznenadio. Ovaj zakon je veoma bitan zakon i mi smo mu, uvažena ministarko, pristupili veoma ozbiljno.
Rekao bih da je ovo jedan od najvažnijih zakona koji je u protekle tri godine, za vreme ove koalicije, došao u skupštinsku proceduru. Ne znam koji bi to zakon imao veću važnost od zakona koji bi trebao da omogući veću primenu zakona, a kod nas, rekli smo, oko toga se svi slažemo, da nije problem u tome da mi nemamo zakone ili da nemamo adekvatne zakone, moguće da neki zakoni nisu do kraja kvalitetni, ali je osnovni problem u tome što se ti doneti zakoni ne poštuju, ne realizuju. Ovaj Zakon o inspekcijskom nadzoru bi trebao da obezbedi da se zakoni izvršavaju, jer inspekcije su te koje kontrolišu primenu zakona. Sem inspekcija, imamo još policiju, komunalnu policiju, i to je to. U suštini je to država.
U inspekcijama je ovaploćena država koja bi trebala da primeni silu koja je data na raspolaganje inspekcijama kroz sankcije koje proizilaze na bazi rešenja o inspekcijskom nadzoru i u tom smislu smatram da je ovaj zakon veoma, veoma bitan. Mi nismo zadovoljni u Socijaldemokratskoj stranci, Zajedno za Srbiju i stranka Zelenih poslaničke grupe Boris Tadić sa kvalitetom ovog zakona. Učinićemo sve da ovaj zakon popravimo i na 70 članova koje ima ovaj zakon, podneli smo 35 amandmana.
Reći ćemo i šta smo analizirali kada smo razmatrali kvalitet ovog zakona. Sam zakon, prateće zakonske akte u ovoj oblasti, ali nam je od velike koristi bila USAID i NALED analiza inspekcija u Republici Srbiji koja je urađena prošle godine. Od izuzetne je koristi, jer smo tu mogli da vidimo konkretne podatke o inspekcijama, o broju ljudi, o problemima sa kojima se suočavaju itd. Ta analiza nam je bila nužna, nije bitno što nije radila država već nevladin sektor, ona je od krucijalnog značaja za razumevanje ovog problema.
Ono što se jasno vidi iz ove analize jeste da stanje u ovoj oblasti nije zadovoljavajuće. Radi građana ću, ali i radi poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije pročitati koje mi sve inspekcije imamo u državi. Verujte za neke ni ja nisam čuo. Nisam čuo, nisam čuo, a pogotovo ne znam gde se nalaze koji su im brojevi telefona i koje su njihove nadležnosti, a što nisam ja čuo? Ja verujem da većina građana u Srbiji ne zna, niti gde se nalaze, ni koje su njihove nadležnosti. Imamo 37 inspekcija ili inspektorata.
U Ministarstvu finansija imamo Poresku upravu i budžetsku inspekciju. U Ministarstvu poljoprivrede imamo poljoprivrednu inspekciju, fitosanitarnu inspekciju, graničnu fitosanitarnu inspekciju, veterinarsku inspekciju, graničnu veterinarsku inspekciju, vodnu inspekciju, šumarsku i lovnu inspekciju i inspekciju zaštite životne sredine. U Ministarstvu građevine saobraćajne infrastrukture koju odlično vodi gospođa Mihajlović imamo građevinsku inspekciju, urbanističku inspekciju, republičku komunalnu inspekciju, geodetsku inspekciju, Republičko-geodetski zavod kao posebnu organizaciju, inspekcija za javne puteve, inspekcija za drumski i javni saobraćaj, inspekcija za železnički saobraćaj, inspekcija za unutrašnju plovidbu, vazduhoplovna inspekcija, Direktorat za civilno vazduhoplovstvo javna agencija. U Ministarstvu rudarstva i energetike imamo elektroenergetsku inspekciju, inspekciju zapravo, pod pritiskom rudarsko-geološku inspekciju. U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija imamo tržišnu inspekciju, turističku inspekciju, inspekciju za elektronske telekomunikacije, inspekciju za poštanski saobraćaj. U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, ministarko je li tako, imamo jednu inspekciju to je upravna inspekcija, upravni inspektorat, piše organ u sastav. Ministarstvo unutrašnjih poslova ima protivpožarnu inspekciju, Ministarstvo odbrane ima inspektorat odbrane, organ u sastavu, tako piše. U Ministarstvu zdravlja imamo zdravstvenu inspekciju, sanitarnu inspekciju, inspekciju za lekove i medicinska sredstva, inspekciju za opojne droge i prekursore. Zatim, imamo inspekciju Uprave za biomedicinu, organ u sastavu. U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja imamo prosvetnu inspekciju, u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja imamo inspektorat rada, u Ministarstvu omladine i sporta imamo sportsku inspekciju.
Dakle, 37 inspekcija. Čitao sam malo brže, da bih uštedeo sebi vreme, jer bih verovatno svojih 20 minuta utrošio u čitanju koje sve inspekcije postoje. Da li neko od građana Srbije, na koje se najvećim delom, odnosno u celosti odnosi delatnost ovih inspekcija, odnosno odnosi primena zakona, da li znaju gde se ove inspekcije nalaze, koji su brojevi telefona, da li se nalazi na 37 lokacija ili 370, imajući u vidu da su one dislocirane po gradovima Srbije? Svaka se nalazi u nekim posebnim kancelarijama, negde dobro označenim, negde loše označenim, ali nema jedinstvenog sajta na kojem bi se znale, čak i one koje imaju elektronsku komunikaciju. Naravno da znamo da svaka od ovih inspekcija ima svoj zadatak.
Vodna inspekcija da je radila svoj posao ne bi imali zatrpane kanale, ne bi došlo do poplave na nekim mestima, ne bi se šut bacao u kanale. Tu bi naravno trebalo da reaguje i ekološka inspekcija, jel tako ministarko, komunalna?
Da inspekcija za Javne puteve radi ne bi imali toliko rupa na putevima, ne bi toliko saobraćajnih nesreća imali zbog neobeleženih puteva. Da radi tržišna inspekcija ne bi imali neobeležene proizvode, proizvode kojima je istakao rok, prehrambene proizvode, za koje se ne zna zemlja porekla, da li ispunjavaju zdravstvene uslove, itd. Protiv požarna inspekcija, o ovoj temi pričamo samo kada se desi velika tragedija, nastradaju mladi ljudi, nastradaju ljudi u požaru. Prosvetna inspekcija, da imamo prosvetnu inspekciju ne bi imali na hiljade i hiljade ljudi koji su završili fakultete preko noći, ljude koji su magistrirali, doktorirali preko noći. Koliko imamo prosvetnih inspektora ministarko? Da li vi znate? Ministar je rekao nekoliko, čini mi se desetak prosvetnih inspektora na celu zemlju.
Šta se kaže u ovoj analizi koja je učinjena? Ovaj zakon ne odgovara na probleme i izazove koji su trenutno problem Srbije, a to je nepostojanje adekvatnog inspekcijskog nadzora.
U analizi se kaže – stepen postizanja svrhe kažnjavanja, odgovornost je i na inspektorima, tako i na tužilaštvu i na sudovima. Najmanje 50% postupaka zastari, uopšte ne dođe do prekršajnog ili krivičnog postupka zato što zastare predmeti u fiokama inspektora ili u fiokama tužilaštva ili u fiokama sudova. Kaže – neujednačena praksa izricanja neadekvatnih sankcija takođe narušava svrhu inspekcijskog nadzora.
Sa druge strane prekršajni sudovi ističu da su zapisnici inspektora nekvalitetni, preobimni i za njih neupotrebljivi. U analizi se kaže da se nadležnosti inspekcija preklapaju. Više od 50 analiziranih inspekcija je istaklo da u njihovom radu postoji preklapanje, a ono što je najgore jeste da je značajan broj njih rekao da znaju da za određene oblasti se zna da ne postoji ničija nadležnost. Dakle, ne samo što se preklapaju nego postoje i oblasti koje niko ne kontroliše, da izuzmemo ove nelegalne koje do sada niko nije kontrolisao, odnosno kontrolisala ih je samo jedna inspekcija na neadekvatan način.
Dakle, postoje oblasti za koje niko nije nadležan, a tamo gde se prepliću, mislite da radi i jedna i druga, ne, ne radi ni jedna ni druga. Svako upućuje na onog drugog. Ovo je preklapanje u horizontalnom nivou. Postoji preklapanje u vertikalnom nivou, na nivou država, pokrajina, lokalna samouprava i kada se to sve uzme mi nažalost imamo zakone koji se ne primenjuju.
Gledao sam analizu broja inspektora po oblastima, pa sam drastičnu razliku od potrebe video kod građevinske inspekcije. Od 13 sistematizovanih inspektora, koje bi trebala da ima, građevinska inspekcija ima svega sedam. Da ima 13 ne bi bilo potrebe da ministarka u helikopteru nadgleda da li radnici imaju šlem i da li rade na nekom projektu. To bi radila građevinska inspekcija.
Zbog toga smo mi, uvažena ministarko, podneli 35 amandmana. Ne mislim da ovi amandmani mogu da poprave zakon da bismo mi glasali za njega. Mislim da je on u suštini nedovoljan, da je on trebao da napravi pet koraka kako bi se znalo kome se obraćate, u kom roku reaguje, kada donosi rešenje i šta se dešava ako inspektor ne obavi inspekciju, ako tužilaštvo ne odreaguje, i ako sudija ne odreaguje i ako građanin prijavi nešto da se zna zbog čega to nije urađeno.
Dakle, da smo mi iz naše poslaničke grupe pisali ovaj zakon on bi bio mnogo, mnogo detaljniji i mnogo sistematičniji i dao bi veća ovlašćenja koordinaciji koja bi radila koordinaciju između inspekcija ili bi napravili neki novi sistem.
Ono što smo mi u našim amandmanima pokazali jeste da mora postojati odredba koja bi sprečila koruptivnost. Dakle, naši inspektori osim što ne mogu da stignu nisu baš sasvim, kako da kažem, pelcovani da ne budu koruptivni. Dakle, postoji…

Molim vas, gospodine Veselinoviću, nemojte takve reči.

Izvinjavam se. Možda nije bila adekvatna reč. Dakle, nisu imuni od koruptivnosti. To znaju oni koje kontrolišu i nemamo mehanizama da tu koruptivnost otklonimo u ovom zakonu, nemamo mehanizama. Problem su i plate inspektora. Vaša Vlada je i smanjila i plate inspektora. Naravno, da ti ljudi žive od svojih plata i ne opravdava ih to što će biti koruptivni, što imaju manju platu, ali nema mehanizama da to sprečimo. Dakle, tražimo da se u ovom delu unesu odredbe koje predupredile koruptivnost.
Tražili smo da se skrate rokovi državnim organima koji su dužni da odgovore na zahteve inspekcija sa 15 na sedam dana. Čekajte, ako inspekcija traži podatke od nadležnog državnog organa, kojem je posao da se bavi tom delatnošću, njemu treba 15 dana da odgovori inspektoru i taj odgovor može biti nepotpun. Inspektor može tražiti dodatno. Može proći mesec dana. Tražili smo da se taj rok skrati na sedam meseci, ja vas molim da to uzmete u obzir, a da se eventualno na zahtev tog organa taj rok produži možda za još sedam ili osam dana, nije važno, ako je baš takav problem da ne može da odgovori nadležni organ.
Tražili smo ozbiljne promene kada je su u pitanju odredbe koje se tiču ovog koordinacionog tela, odnosno koordinacione komisije. Prvo, mislim da je nedopustivo da ta koordinaciona komisija nema ni svog predsednika, ni zamenika, ni tako dalje, to mora biti u zakonu uređeno. Mora da se zna ko je predsednik, ko je zamenik, da ta komisija ima nekog sekretara. Kako mislite da ovu šumu inspekcija koordinira telo koje nema u zakonu predviđenog ni predsednika, ni zamenika, ni sekretara?
Predvideli smo i veće nadležnosti za tu komisiju, pre svega da ona prikuplja podatke od nadležnih inspekcija, vrši analizu primene zakona u određenim oblastima i daje obavezujuća uputstva inspekcijama u cilju primene zakona, da formira i objavljuje na svojoj zvaničnoj sajt prezentaciji objedinjene informacije o svim inspekcijama na državnom, pokrajinskom, i na nivou lokalnih samouprava, sa njihovim nadležnostima, adresama, telefonima i adresama elektronske pošte, kao njihovim rukovodiocima.
Smatramo u poslaničkom klubu da mora postojati jedinstvena, objedinjena evidencija o svim inspekcijama, prvo da građani znaju koje inspekcije postoje, a drugo da znaju kome za koji posao treba da se obrate.
Recite mi molim vas, ministarko, da sam ja građanin i da ste vi inspektor u nekoj od ovih inspekcija i kada bih vas pitao – kome da se obratim za to što su proizvodi na tržištu niskog kvaliteta ili su nedovoljno označeni itd. a vi ste vodoprivredni inspektor, da li biste vi znali kome da uputite ili bi vam bilo jednostavnije da kažete – na toj i toj sajt prezentaciji imate sve inspekcije, dragi građaninu, i obratite se, tamo možete da dobijete tu informaciju.
Tražimo da sankcije za one koji onemogućavaju inspekcijski nadzor budu veće. Kaže – sada je kazna, koliko sam razumeo, ne mogu da uporedim zakon, 200 hiljada za nekoga ko onemogućava inspekcijski nadzor. Zamislite nekoga ko ima veliki biznis i kome je 200 hiljada relativno malo za taj biznis i on kaže inspektoru – doviđenja, vidimo se nekom drugom prilikom i za to mu vi izreknete kaznu od 200 hiljada i tu je kraj. Mi smo predvideli da ta kazna bude maksimalna, da to bude dva miliona i da mu se obavezno uz to izrekne mera zabrane obavljanja delatnosti dok se ne omogući inspekcijski nadzor. Kako neko može da obavlja delatnost a ne dozvoljava inspekcijski nadzor? Ne znam čime ovo obrazlažete.
U tom smislu predlažemo da pogledate naše amandmane. Takođe tražimo da ova komisija jednom godišnje podnosi izveštaj obavezno Vladi, a da Vlada podnosi Skupštini o radu inspekcijskih organa, odnosno o primeni zakona. Takođe, smatramo da bi odgovornost za nepostupanje inspektora, načelnika inspekcija trebala da bude znatno detaljnije regulisana i sankcionisana.
Dakle, čini mi se da u ovom zakonu nema odredaba kojima bi se kažnjavali inspektori i načelnici inspekcije ukoliko oni ne postupe u određenom slučaju. Nisam našao takvu odredbu, niti oni imaju adekvatne rokove u kom roku moraju da postupe.