Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvaženi predsedavajući, drage kolege narodni poslanici, imam par pitanja i molim odgovore i objašnjenja od Vlade Republike Srbije, odnosno od generalnog sekretara Vlade.
Moje prvo pitanje se odnosi na, nažalost, ove teške vremenske prilike ili neprilike koje imamo na početku ove kalendarske 2015. godine, kada je više od 20 gradova i opština u Srbiji uvelo vanredno stanje na delu svoje teritorije ili u potpunosti na teritoriji svojih gradova i opština, nažalost, zbog obimnih padavina. Velike su štete, kako na infrastrukturi, tako i na poljoprivrednim gazdinstvima, domaćinstvima, itd.
Moje pitanje za generalnog sekretara Vlade – da li je Komisija za elementarne nepogode Vlade Republike Srbije davala novčanu pomoć gradovima i opštinama koje su najviše pogođene ovim elementarnim nepogodama od 1. januara 2015. godine i ako nije, kada će se ona sastati i kada će se izjašnjavati o zahtevima lokalnih samouprava koje vape za pomoć?
Moje drugo pitanje je namenjeno Kancelariji za obnovu zemlje. Da li Kancelarija i njen predsednik imaju jasan program sanacije klizišta? Kada govorimo o klizištima, najčešće se misli na velika klizišta koja pogađaju infrastrukturu na državnim putevima, pre svega prvog i drugog reda.
Ali, ja pre svega postavljam pitanje vezano za klizišta koja su po opštinama i gradovima u Srbiji, koja su na privatnim domaćinstvima građana Srbije i gde zbog novog Zakona o javnim nabavkama, da bi se sanirala ta klizišta, potrebna je vrlo komplikovana procedura koju ti građani najčešće ne mogu da čekaju.
O čemu se ovde konkretno radi? Radi se o tome da se dešava da u toku noći krene zemlja i ugrozi domaćinstva, kuće za stanovanje, pomoćne objekte, zgrade, pre svega na seoskom području, i mi onda dolazimo u situaciju da građani dolaze u opštine, u direkcije lokalne opštinske i mole za pomoć, a da nemamo načina i preciznih mehanizama kako tim ljudima da pomognemo. Zbog toga pitam i molim, pre svega Kancelariju za obnovu zemlje koja u svom delokrugu rada ima i ovaj deo, da što pre nađete jasan mehanizam na koji način možemo ovim ljudima da pomognemo.
Još jedno pitanje koje je vezano za Vladu, odnosno za ministarku poljoprivrede i vodoprivrede, a ono glasi – da li je za tekuću 2015. godinu usvojen plan rada JP „Srbijavode“? Zašto je ovo pitanje važno? Evo, imamo već u ovoj 2015. godini, nažalost, da su pojedini građani koji se nalaze pored vodotokova prvog reda, da ne pominjem sada reke od Morave, Kolubare, Jasenice i svih ostalih reka po Srbiji, po treći put poplavljeni u istoj godini. Stvarno ne vidim više šta bi trebalo da se desi da „Srbijavode“ krenu sa ozbiljnim radovima na ovim vodotokovima koji su jasno po zakonu u njihovoj nadležnosti, da se više ne prebacuje loptica između lokalnih samouprava i Republičke direkcije za vode i JP „Srbijavode“, već da se na jasan način zna da li je taj plan usvojen i koliki je obim radova na vodotokovima prvog reda predviđen za kalendarsku 2015. godinu.
Moje poslednje pitanje je za resornu ministarku za saobraćaj, građevinu i infrastrukturu, a odnosi se na rad JP „Pošta Srbije“. Mi pozdravljamo uspešnost rada ovog javnog preduzeća, ali imam pitanje koje je vezano i za rad svih, pre svega javnih preduzeća na lokalnom nivou, a ono glasi – kada će biti ukinut monopol „Pošta Srbije“ za predaju pošiljki do sto grama? To je vrlo važno, jer komunalna preduzeća i lokalne poreske administracije šalju račune, a ti računi, na primer za odnošenje smeća ili za vodu na pojedinim seoskim područjima, su od 120 do 150 dinara, a sama pošiljka je fiksno 20 dinara. Onda je, kada imate ovakav monopol, izuzetno lako da vi rukovodite takvim javnim preduzećem. S druge strane, dodatni problem je što na seoskom području poštari te pošiljke ne dostavljaju direktno potrošačima, već ostavljaju lokalnim prodavnicama, pa građani trebaju sami da se snalaze i da odlaze po te račune. Naravno da onda imamo problema i sa naplatom i onda govorimo, ono što su i moje kolege govorile, da imamo problem sa funkcionisanjem javnih preduzeća. Hvala puno.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Pitanja koja ću danas postaviti upućujem Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi, a u vezi su sa primenom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koji je usvojen u Narodnoj skupštini 30. maja prošle godine.
Tim zakonom je predviđeno da poslodavac, pravno lice, odnosno preduzetnik koji zaposli novo lice ima pravo na povraćaj dela plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade za novozaposleno lice. Predviđeno je da olakšicu u ovom vidu može ostvariti poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveća broj zaposlenih kod poslodavca u odnosu na broj zaposlenih na dan 31. mart 2014. godine. Takođe je i članom 2. stav 9. predviđeno da povraćaj plaćenih doprinosa koji se vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija mora biti izvršen u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za povraćaj nadležnom poreskom organu.
Takođe Poreska uprava je 5. jula, pošto se zakon primenjuje od 1. jula prošle godine, Poreska uprava je od 5. jula objavila korisničko uputstvo o načinu ostvarivanja prava na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku za novozaposlene radnike. Međutim, prema žalbama koje dobijamo Poreska uprava navedeni zakon uopšte ne primenjuje, pa postavljam sledeća pitanja.
Koliko zahteva za povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku za novozaposlene radnike su privredni subjekti u Srbiji podneli poreskoj upravi? Koliko novozaposlenih lica je tim zahtevima obuhvaćeno i koliko sredstava je za povraćaje tražen?
Moje pitanje je usmereno tako da podaci budu prikazani po mesecima od jula 2014. godine do marta 2015. godine. Dalje, koliko je od tih zahteva obrađeno i za koliko zahteva je izvršen povraćaj sredstava, naravno u skladu sa zakonom? Takođe, tražim da podaci sadrže i konkretne iznose koji su isplaćeni takođe po mesecima. Poslednje pitanje Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi – zašto se dosledno ne poštuje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koje je Narodna skupština usvojila 30. maja 2014. godine, naročito član 2. stav 9. tog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Srđan Dragojević. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, upućujem pitanje Ministarstvu privrede, gospodinu Sertiću. Verujem da u ovoj sali nema ni jedne jedine koleginice i kolege koji su ravnodušni prema sudbini koja je zadesila „Beograd film“ 2007. godine kada je kriminalnom privatizacijom Beograd ostao bez svih 14 bioskopa. Šta više mnogi od vas su mi prilazili i davali podršku što se uporno bavim ovom temom, pokušavajući da nam se vrati bar nekoliko bioskopa u Beograd. Zbog ovoga verujem da ću vas zainteresovati za temu prodaja „Avala filma“ najavljenu za 22. april. Ova prodaja po mnogo čemu podseća na kriminalnu prodaju „Beograd filma“.
Kao što su uz „Beograd film“ prodati i bioskopi „Balkan“, najstariji bioskop na Balkanu otvoren 1912. godine, bioskop „Zvezda“ najstariji fotografski atelje, oba bioskopa u zgradama od kulturnog značaja i pod zaštitom države. Tako se sada uz imovinu „Avala filma“ nekada najvećeg studija na Balkanu prodaje preko 200 filmova koji predstavljaju kulturnu baštinu ove zemlje.
Bavim se ovom temom više godina. Prošle godine u aprilu postavio sam Vladi Republike Srbije poslaničko pitanje u vezi sa sudbinom „Avala filma“. Namerno sam zaobišao Ministarstvo kulture zbog njihove sklonosti da se na moja pitanja vezana za važne kulturne teme uključujući i „Beograd film“ proglašavaju nenadležnim. Odgovor sam dobio u avgustu od Ministarstva kulture. Pogađate, odgovor je bio da nisu nadležni.
Ali, da ne ulazim u domen Kafkine literature niti u teatar apsurda Beketa Juneska podsećajući sebe na građanina koji ide od šaltera do šaltera tražeći ko je nadležan postavljam sada poslaničko pitanje gospodinu Sertiću i Ministarstvu privrede u želji da ću do 22. aprila kada je prodaja oglašena uspeti da do pravog šaltera stignem. Dakle, šta se prodaje u stečajnoj masi „Avala filma“ za oko devet miliona evra. Pored 200 filmova prodaju se oronuli studiji, opljačkani fundusi, scenografija, kostimi, laboratorija koja ne radi. Zašto bi neko kupio sve to. Odgovor je kao i u slučaju „Beograd filma“ isti. „Beograd film“ kupac nije video kao bioskope, kulturno dobro već kvadrate poslovnog prostora procenjene na preko 50 miliona evra. Ovde budući kupac ne vidi filmski studij kao kulturnu baštinu već 37 ha građevinskog zemljišta na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Beogradu. Realna vrednost ovog zemljišta je između 80 i 100 miliona evra. Dakle, deset puta veća od ponuđene cene.
Za kog se tajkuna namešta ovaj neverovatno profitabilan posao? Da li je moguće da se nije izvukla nikakva pouka iz prodaje „Beograd filma“? Podsetiću to je prodaja koja je završila skandalima, zatvorom i koja je građane Beograda ostavila bez kulturnih institucija. Ne ostaje mi ništa drugo nego da budem uporan i da ponovo dignem glas protiv nove, po građane Srbije, još štetnije prodaje.
Ne ostaje mi ništa nego da ponovim svoj predlog koji bi omogućio da svi građani Srbije imaju korist od „Avala filma“. Predlažem da se stopira ova prodaja, odmah, pre licitacije 22. aprila. Predlažem da se nacionalizuje filmski fond koji pripada „Avala filmu“. To su učinile mnoge zemlje istočne Evrope u slučajevima svojih državnih studija i filmova koji su ti studiji proizveli. Dug prema poveriocima zbog koga je „Avala film“ otišla u stečaj, a poverioci su mahom javna preduzeća je manji od tri miliona evra.
Predlažem da država nadoknadi taj dug, da država u saradnji sa gradom izvrši konverziju zemljišta i onda da na tenderu pod fer uslovima i realnoj ceni proda 37 ha na kojima se prostire „Avala film“. Od ovog novca mogla bi se obnoviti čitava kulturna infrastruktura Srbije, otvoriti i digitalizovati desetine bioskopa, obnoviti mreža domova kulture, izgraditi opera, moderna galerija i još mnogo stvari od kojih bi svi građani imali korist. Živimo u društvu u kome više od polovine naseljenih mesta nema knjižaru u svojoj sredini, 70% nema pozorište i bioskop.
Stalno govorim da za kulturu nema dovoljno novca i da postoje drugi prioriteti. Istovremeno spremni smo da desetine miliona evra kojim bi se kultura učinila dostupnijim svima predamo u ruke nekog tajkuna da bi on postao još bogatiji. Pitanje „Avala filma“ prevazilazi pitanje kulture. Ono otvara pitanje socijalne pravde, morala i etike. Otvara pitanje interesa svih građana Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvažene kolege imam nekoliko pitanja Vladi Srbije u nadi da će ovaj put najzad početi da odgovaraju na poslanička pitanja.
Prvo pitanje jeste dopuna pitanja moje koleginice Gordane Čomić vezano za izveštaj o padu helikoptera i tragičnoj pogibiji sedam građana Srbije. Dakle, mene interesuje samo dopuna, dakle, dva nova pitanja ministru odbrane i predsedniku Vlade. Kako se od Kruševca do Beograda stiže za 30 minuta? Pitanje za ministra Gašića. Pošto, uzimajući u obzir izjavu predsednika Vlade o boravku ministra Gašića u Kruševcu, a njegovom kasnijem stizanju na mesto nesreće, izračunali smo da mu je potrebno 30 minuta, rekordno od Kruševca do Beograda. Dakle pitanje, kako je to uspeo? Kojim prevoznim sredstvom? I da li je možda ministar Gašić neki novi helikopter upotrebio da bi došao da traži ljude nakon ove tragične nesreće?
Drugo pitanje je pitanje za predsednika Vlade - kada će, na koji način i u kom roku uspeti da nagovori ministra Vulina da se bavi svojim poslom, a ne da otvara nove ratove, verbalne u regionu, i da se bavi socijalom i boračkim pitanjima, pošto je, izgleda ministar Vulin preuzeo ingerencije ministra spoljnih poslova koji je ućutao i izazivajući i odgovarajući na izjavu hrvatskog premijera dodatno podgrejao inače vrelu atmosferu u odnosima između Hrvatske i Srbije, čime je pokazao, a što nas naročito brine kao poslanike i građane Srbije, citiram premijera Vučića – da je ministar Vulin pametniji od premijera Vučića? To nas jako zabrinjava.
Pitamo premijera - da li je moguće da je ministar Vulin pametniji od premijera Vučića? Ako je tačno, zašto se onda njih dvojica ne zamene, pošto vam deluje da ministar Vulin po nečijoj instrukciji priča to što priča i narušava odnose, izaziva i pravi ogroman problem u regionu, bez obzira na nekorektne elemente i izjave i hrvatskog premijera, a naročito odgovora hrvatskog kolege ministru Vulinu?
Treće pitanje, molim vas, ako možete malo tišine, mislim da vam je korisno, pošto znam da se slažete. Sledeće pitanje je za ministra energetike, a odnosi se na problematičan tender za izbacivanje vode iz Tamnave, koji je dobilo preduzeće „Južna Bačka“. Kako je moguće i zašto, ministre Antiću, da „Južna Bačka“ dobije produženje roka za izbacivanje vode od 120 dana, kada je po tenderu dobila da će to uraditi za 90 dana, čime je pobedila ostale koji su odustali od učešća na ovom tenderu? Zašto ste im produžili na 120 dana i koliko to košta?
Pitanje, ministre Antiću, koja firma, sa koliko zaposlenih i koje vlasnik te firme sve ovo vreme dok je poplavljen kop u Tamnavi vrši uvoz uglja za našu termoelektranu? Molim vas da mi odgovorite.
Kad smo već u toj temi, pitanje za ministra trgovine Ljajića i predsednika Privredne komore Čadeža, koji doduše nema dan iskustva u privredi, koja firma, ko je vlasnik te firme i prvih pet firmi koje izvoze jabuke na tržište Ruske Federacije u poslednjih dva meseca, da nam dostave koje su to firme, ko su njihovi vlasnici, koliko imaju zaposlenih i koji prihod su ostvarili, zato što sumnjamo da je u pitanju reeksport jabuka na rusko tržište iz EU?
Mene zanima, takođe, da li je tačno, pitanje za ministra zdravlja Lončara i direktora RFZO, da trudnice u Srbiji mesecima ne primaju naknadu za trudničko bolovanje, iako ste to najavili za 10. mart da će biti rešeno?
Sledeće pitanje, Kostolac, ministre Antiću, još jedno pitanje za vas – kada ćete i na koji način četiri preduzeća izdvojena iz EPS vratiti u sastav EPS radnike koji su nekoliko dana blokirali Kostolac i sa kojima ste bar imali toliko pristojnosti i snage da izađete i razgovarate? Obavestite Narodnu skupštinu kada ćete ih vratiti u EPS, pod kojim uslovima i sa jasnim rokovima, pošto ste, ne vi lično, ministre Antiću, ali je više puta to obećavano.
Na kraju, pitanje za ministra Sertića, šta će uraditi sa „Prvom petoletkom“, „14. oktobrom“, „Župom“ i „Trajalom“, zato što njihovi radnici očekuju rešavanje njihovih egzistencijalnih problema? Hvala.

Vreme.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, ovlašćeni predstavnik SNS, da postavi pitanje. Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da trošim vreme i novac građana, pa da se u vremenu koje je predviđeno za poslanička pitanja bavim i osvrćem neodgovornim i neistinitim izjavama prethodnika, ali prosto, moram da mu dam jedan savet, a to je da se pozabavi činjenicom da su mu građani Srbije već dali nadimak i taj nadimak je Borko Prada, verovatno aludirajući na činjenicu da nosi skupa odela, skupe satove, skupe cipele, samo ne znamo od kojih para. Samo da dam jedan blagonaklon savet, a to je da pokuša da natera svog predsednika stranke Bojana Pajtića da konačno počne da se bavi svojim poslom, za šta je plaćen od građana Vojvodine. Čovek nikada nije u radno vreme na svom poslu.
Ali, ne želim da trošim vreme i novac građana. Želim da postavim poslaničko pitanje u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine. Moje poslaničko pitanje se odnosi na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Želeo bih da izrazim zadovoljstvo što je danas tu gospođa Udovički, resorni ministar.
Ministarstvu državne uprave postavljam pitanje iz razloga što Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obavlja poslove državne uprave koji se odnose na sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, usmeravanje i podršku jedinicama lokalne samouprave u obezbeđivanju zakonitosti i efikasnosti rada. Iz tog razloga pitanje postavljam njima.
Naime, šta će ministarstvo preduzeti povodom pisanja u beogradskoj štampi, konkretno, jedan beogradski list je pre nekoliko dana objavio članak sa naslovom da je prvi čovek Vračara opštinskim novcem častio majčin fond. U nadnaslovu tog teksta predlaže se ostavka prvog čoveka Vračara. U antrofileu pomenutog članka spominje se da je predsednik Opštine Vračar Branimir Kuzmanović novcem iz opštinskog budžeta finansirao rad Fondacije za talente, čiji je upravnik niko drugi nego njegova majka.
Zanimljivo je da je ovo procena Agencije za borbu protiv korupcije, dakle, nije neka paušalna ocena, nije to stav nekog pojedinca. Ovo je procenila Agencija za borbu protiv korupcije i zaključila da je Branimir Kuzmanović u sukobu interesa zbog toga, te je zbog toga preporučila meru razrešenja sa javne funkcije. U rešenju Agencije se navodi da je Kuzmanović prekršio Zakon o agenciji i to tako što je kao predsednik opštine donosio odluke o izboru projekata Fondacije za talente Opštine Vračar, čiji je upravnik Verica Brančić, njegova majka. Citiram sada ovaj članak. Radi se o tri projekta u tri godine, čiji je ukupan iznos 550 hiljada dinara, a koji su finansirani iz opštinskog budžeta.
Takođe, navodi se i da je Kuzmanović donosio odluke na osnovu kojih je Fondaciji za talente isplaćivana i jednokratna pomoć u tri navrata, znači, od 2010. do 2012. godine u ukupnom iznosu od 130 hiljada dinara.
U rešenju Agencije piše i da je Kuzmanović o sukobu interesa koji je imao u ovim situacijama trebalo pismeno da obavesti i SO Vračar i Agenciju za borbu protiv korupcije, ali on to kako se navodi nije učinio. Takođe je Fondaciji, u odnosu na ostale nevladine organizacije, otišlo ubedljivo najviše novca.
Istine radi, Branimir Kuzmanović se oglasio, dosta nevešto je pokušao da kaže kako nije upoznat sa rešenjem Agencije, ali je najavio da će postupiti sa preporukama Agencije. Na žalost većine građana Vračara, u toj opštini je na vlasti još uvek DS, a ovaj primer je odličan pokazatelj suština njihove vlasti. Ovo pokazuje i kakav je njihov odnos prema državi i prema imovini i prema budžetu. To pokazuje kakav je njihov odnos prema opštini kojom upravljaju. Pokazuje se kakvo je njihovo shvatanje politike i bavljenje politikom.
Čvrsto verujem da ovakvi nepotistički primeri postoje i u nekim drugim opštinama gde je na vlasti DS. Čvrsto verujem da ovakvi nepotistički primer postoje i u ostalim, zapravo, i u vojvođanskoj administraciji, tzv. vojvođanskoj Vladi, gde je Bojan Pajtić na vlasti sa nepunih 6% građana Vojvodine.
Mene raduje jedna stvar, a to je da su se građani Vračara organizovali. Meni je jutros u poštansko sanduče stiglo jedno pismo sa pitanjem – da li nam treba ovakav predsednik opštine? Ja se pridružujem građanima Vračara i postavljam pitanje – da li nam treba ovakav predsednik opštine? Hvala.