Vreme.

Šta će vam inspekcije, šta vam trebaju inspekcije? Naravno, treba da budu negde u zapećku i negde bez zakonske regulative kako će funkcionisati.
Zbog toga gospođo Udovički samo napred, ovo je dobar zakon i SNS će glasati za njega.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade, gospođa dr Kori Udovički. Izvolite.

Samo bih htela da kažem, prvo, kada je reč o konkretnim primedbama koje su izložene, za sve njih postoji odgovor. Na primer, pominjanje neke kaznene odredbe za inspekcije ili za nadzirane subjekti ili u odgovarajućem iznosu nisu predviđene, naprotiv, ovaj zakon ima dobar broj članova koji pažljivo razrađuju odgovornost i usklađuju je, kao što smo rekli na početku, proporcijalno sa temom koja je u pitanju, sa prekršajem, sa ne postupanjem, sa ekonomskom snagom subjekta, sa odgovornošću i sa Zakonom o prekršajima.
Dakle, ta primedba ne stoji, ne stoji primedba o koordinacionoj komisiji, naravno da se te stvari uređuju podzakonskim aktom i detaljno će biti uređene, ali, što je najvažnije, žao mi je da čujem da nećete podržati zakon, zabrinula sam se kada sam to čula, ali nisam čula nijedan konkretan razlog koji bi govorio o tome da zaista ovaj zakon ne može i nije onaj odgovor koji je potreban trenutno na situaciju koju imamo u inspekcijama. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Udovički.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović, replika na izlaganje gospodina Babića.

Hvala predsedavajuća.
Ako je ova analiza koju je radio NALED, USAID o inspekcijama u Srbiji netačna, gde piše 37 inspekcija, čak je boldovano i navedeno je svih 37 inspekcija, onda sam ja pogrešio, ali pročitao sam ime svake od ovih 37 inspekcija. Meni je zaista to jedini izvor, moguće da je neka inspekcija u međuvremenu ukinuta, međutim ovo je izveštaj od skora.
Sa druge strane, ni jednom jedinom rečju nisam optužio ovu sadašnju Vladu za stanje u inspekciji, a mogao sam. Mogao sam da kažem da za tri godine ništa nije urađeno na tom planu, ali nisam zato što smatram da ovo jeste društveni problem, nepoštovanje donetih zakona, koji ne datira od danas, juče, prekjuče, datira od postojanja države kao nezavisne države, dakle, ne poštuju se zakoni. Nisam ni jednom jedinom rečju optužio ovu Vladu, i ako sam mogao da kažem – zašto nije u poslednje tri godine nešto urađeno.
Kada je u pitanju visine kazne, ministarko, jasno sam rekao. Dakle, ili nisu predviđene kazne ili su one blage. Kada sam govorio o tome da je kazna za privrednog subjekta, pravno lice, nadzirani subjekat koje odbije kontrolu, vrati, da budem slikovitiji, inspektora sa vrata i kažem mu – ne možeš vršiti kontrolu, kazna je od 100.000 do 800.000. Mi smo predložili da to bude dva miliona. Ono što sam istakao jeste da ovde nema mere bezbednosti kojom bi se tom licu zabranilo obavljanje delatnosti dok se ne obezbedi vršenje kontrole. Te mere bezbednosti nisam nigde našao.
Recite mi ministarko, da li bi to bilo normalno, ako je neko odbio da inspekcija vrši kontrolu, da mu se izrekne mera?

Vreme, gospodine Veselinoviću. Govorili ste 20 sekundi duže.

Ne bih više odgovarao na ove kritike, a i nemam vremena, koje su došle sa strane SNS i mislim da je cilj da bude dobar zakon.

Zahvaljujem gospodine Veselinoviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospođo ministre, SPO i DHSS su dugo čekali jedan ovakav zakon. Ranije, kada ste dolazili u NSRS, mogli da čujete našu ocenu da je svaki državni službenik, u konkretnom slučaju inspektor, lice i naličje određene države. Kako se ponašaju državni službenici, državni činovnici koji, pre svega, iz budžeta primaju svoju platu i izdržavaju svoje porodice, to je najbolja slika stanja društva i ogledalo države.
Prihvatili ste se jednog veoma značajnog zadatka i kada mi pričamo, kao zakleti antikomunisti, sa hiljadu i jednim argumentom u svakoj oblasti zbog čega smo antikomunisti, ovde se vi suočavate sa jednim teškim mentalnim nasleđem. Ovo je pokušaj promene jedne celokupne filozofije inspekcijskog nadzora, inspekcijskog postupanja u svim oblastima inspekcijskog nadzora. Zakon je dobar, a šta će biti u praksi, videćemo, jer problemi sa kojima se suočavaju svi oni koji ili vrše inspekcijski nadzor ili su predmet vršenja inspekcijskog nadzora su ogromni.
Pamtim mnogo toga, video sam mnogo toga, pročitao sam mnoge analize, apsolutno sam svestan stanja u Srbiji. Pre 30 i nešto godina uobičajeno ponašanje jednog inspektora je bilo – prvo ulazi supruga u restoran i sa vrata viče „inspekcija“, za njom ulazi suprug, idu u separe, ručaju ili večeraju, dobiju mito i vraćaju se kući. Ali, zato će već susedni restoran zbog neke trivijalnosti zatvoriti, zakonski kazniti. U takvom jednopartijskom sistemu nikome niste mogli da se žalite, jer je sve umreženo.
Iz jednopartijskog smo ušli u višepartijski sistem, ali se filozofija bitno promenila. Budući da mnogo toga zavisi od politike, i inspektori, kao i većina državnih službenika, se ponašaju u dosluhu sa politikom. Na koji način? U mojoj kompaniji, radio sam u osiguravajućoj kompaniji, jedan lokalni moćnik je poslao inspekciju koja je u osiguravajućoj kompaniji bila šest meseci, bez prestanka. Znate li šta znači šest meseci maltretiranja? Naravno da smo iz naših izvora znali da je krajnji cilj bio oduzimanje dozvole za rad. Koja je to šteta u poslovanju, koje je to narušavanje poslovnog ugleda, kakav je odnos klijenata kada šest meseci dolazi u neku kompaniju i šest meseci vide raznorazne inspekcije?
Pored toga, doneli smo Zakon o zaštiti uzbunjivača, znam da naši građani redovno obaveštavaju sve državne institucije, što zvaničnim dopisima, što anonimnim dopisima, i znam da je takva situacija u vašem Ministarstvu i da se otprilike zna ko kako radi. Do sada se, tu filozofiju treba promeniti, uspeh rada inspektora cenio kroz broj donetih kazni i kroz punjenje budžeta Republike Srbije na osnovu propisanih kazni. Da se takva filozofija nije mnogo promenila pokazao mi je slučaj od pre nekoliko meseci, kada sam prolazio kroz jednu manju varoš i želeo da kupim nešto u prodavnici. Nekoliko prodavnica jedna do druge su bile zatvorene i nekoliko ugostiteljskih objekata, a najčešći razlog je bio zbog toga što nisu izdavali fiskalni račun.
Znate li šta znači u današnjim uslovima ekonomske krize i poslovanja zatvoriti nekome radnju zbog neizdavanja fiskalnog računa, što je drakonska kazna? Koja težina prekršaja treba da bude da bi se nekome zabranilo obavljanje delatnosti i da svi zaposleni u tom najčešće malom preduzeću ne prime platu nekoliko meseci? Ta filozofija se pokušava promeniti ovim zakonom i normativno je to za nas u potpunosti prihvatljivo.
Međutim, kažem vam, videćemo, ako se budu dostavljali godišnji izveštaji o postupanju svih inspekcijskih službi, ne samo sa republičkog, već pokrajinskog i lokalnog nivoa, kakvi će otpori biti u primeni ovog zakona. Znam ja da je nemoguće da ministarstvo koje ima širok spektar svog dejstva apsolutno proprati, uz sve poslove koje obavlja, i poslove rada inspektora iz vaše nadležnosti, ali one grube, lake, jednostavne procene se vrlo lako mogu videti.
Inspekcije u razvijenim državama, gde država sa svojim službenicima, normativom i celokupnom delatnošću pospešuje razvoj privrede, pre svega imaju saradnički i edukativan karakter. Inspektori su nešto kao dobri saradnici kompanija. Oni su ti koji će malom ili srednjem preduzeću sa nekoliko zaposlenih koji ne mogu da isprate propise koji su doneti na vreme ukazati šta treba u svom poslovanju da prilagode, pokazaće fleksibilnost ako to nije urađeno u određenom roku, a ako budu morali da kazne kazna će biti primerena ekonomskoj snazi preduzetnika, neće biti drakonska. Krajnji cilj je da svi privredni subjekti napreduju, da ostvaruju profit i da se iz poreza, doprinosa i pružanja usluga puni budžet države, a ne samo kažnjavanjem. Mislim da su do sada to bili jako usamljeni primeri ponašanja inspektora.
Vi i u obrazloženju zakona kažete ono što sam ja inače imao nameru da kažem, a to je da su inspektori najčešće arogantni, da su teški za saradnju, da su koruptivni, da direktno ili indirektno traže mito, da se ponašaju kao država u državi, kao mali bogovi. To vi možete promeniti na nekoliko načina. Pored edukacije koja je neophodna svim inspektorima, potrebno je i kažnjavati inspektore, a bogami je potrebno i podnositi krivične prijave i davati otkaz. Mislim da bi ta vrsta pročišćenja bila sadejstvo svih ovih mera. To bi bio prvi korak koji treba da urade svi koji kontrolišu rad inspektora. Do sada se retko dešavalo da neko od inspektora odgovara za nezakonito delovanje, za traženje mita, uzimanje mita itd, a verujte mi da tarife postoje i da su one manje-više javne. Srbija je mala zemlja, u Srbiji se sve zna.
Zbog toga, mislim da ta vrsta mekoće i fleksibilnosti u postupanju inspekcija, ta životnost, taj krajnji cilj da se budžet ne puni kažnjavanjem, već pospešivanjem privrednog rasta i razvoja, da sve analize relevantnih institucija ukazuju da većina naših poslodavaca želi da radi u skladu sa zakonom, ali da je naprosto celokupan ambijent često usmeren protiv poslodavaca i mnogi koji su u sivoj zoni nisu u sivoj zoni svojom voljom. Ne žele baš svi oni da rade na crno, već su naprosto prinuđeni, ne samo zbog inspektora, već zbog celokupnog ambijenta i celokupnog načina poslovanja. Čini mi se da jedna od važnih karika u tom pozitivnom pristupu svim privrednim subjektima jesu upravo inspekcijske službe.
Šta dalje pokazuju analize? Da država na godišnjem nivou u sivoj ekonomiji, što je i za mene iznenađujući podatak, gubi negde oko tri milijarde evra. To je iznos koji je zaista za mene bio prilično iznenađujući. Sada je, ne samo pitanje inspekcijskog nadzora, nego i pitanje celokupnog odnosa Vlade, pre svega prema malim i srednjim preduzećima i prema privrednicima, kako će nizom svojih mera pospešiti izlazak iz sive zone, jer je to u interesu svih? To je i u interesu preduzeća, u interesu zaposlenih i u interesu države. Znam da je to jedan težak proces, jedan težak zadatak, ali naprosto mi živimo u uslovima u kojima živimo i mere Vlade i mere države moraju ići u skladu sa životom, a samim tim i sve što se tiče inspekcijskog nadzora.
Ono što je dobro u ovim predloženim rešenjima, to je da će se akcenat staviti na preventivnim i korektivnim merama, da će se verovatno inspektori dalje stručno usavršavati i obučavati, jer je nebrojano primera da dođu inspektori koji zaista ne poznaju osnove poslovanja ili osnove posla koji obavljaju, a krajnji cilj i jedini kada ga vidite po izrazu lica kada uđe da vrši inspekcijski nadzor je kasno. Obično se iza svake arogancije krije neznanje. To je tako i kod inspektora. Svi oni koji su spremniji na saradnju, koji su fleksibilniji itd, pokazuju kroz razgovor da imaju i više znanja. To nije nešto novo što sam ja otkrio, ali je jedan tipičan način ponašanja inspektora. Verujte mi, među sto građana na ulici, po aroganciji, po stavu odmah ćete prepoznati koji je inspektor.
Zatim, dobra mera je obezbeđivanje zakonitosti i bezbednosti u radu inspektora, preduzimanje niza korektivnih mera, a ne samo prinudnih, pokušaj da se ta formalistička, kruta tumačenja propisa zamene suštinskim, da inspektori imaju bolji pregled i analizu procena rizika gde treba da deluju preventivno, gde treba da deluju represivno, a gde edukativno. Takvo ponašanje će pre svega pomoći razvoju privrede i svih subjekata da posluju u skladu sa propisom, jer je to i njihova želja. Zatim, potrebna je koordinacija rada svih inspekcijskih službi. Znate, kada građanin ode kod neke inspekcije, dobije jedan kratak odgovor – nije to naša nadležnost, doviđenja. Zašto inspektor ne kaže ko je nadležan? Zašto ne napiše kolegi iz druge inspekcijske službe jedan kratak dopis? Pa, koliko je bilo povreda najtežih od strane poslodavaca obaveza iz radnog odnosa prema zaposlenima?
Nije mi poznato da je inspekcija rada nekada adekvatno reagovala ili stala u zaštitu zaposlenih. Kako onda zaposleni doživljava vlastitu državu. Pa, gleda je kroz lice inspektora i oseća se nemoćno. Država iza njega ne stoji kada treba da budu zaštićena njegova prava i interesi, ali onda sa punim pravom kaže – ali, država je tu kada treba od građanina da naplati sve obaveze prema državi. Zašto država kroz i ovaj oblik svog delovanja ne pokaže da ne vodi računa samo o svojim interesima, nego i o interesima svih građana? Tamo gde građani osete takvu vrstu ponašanja države, oni kažu sa punim ponosom – ja živim tu i tu, to je prava država. Gde toga nema, građani kažu – tu nema države. Mislim da će se sa ovim što ste vi sada predvideli i ta vrsta filozofije menjati na bolje, uz sve prateće probleme.
Zatim, dobro je što su propisana jača ovlašćenja inspektora u suzbijanju obavljanja delatnosti kod sive ekonomije i procedure, kao i što će biti bolja transparentnost rada i akata inspekcije i ujednačavanja inspekcijske prakse, jer i vi sami u obrazloženju kažete da inspektori često postupaju po nekom vlastitom tumačenju, čak mimo tumačenja zvaničnog ministarstva koga oni predstavljaju na terenu.
Zamislite takvo ponašanje inspektora, koji sebe stavlja iznad ministarstva, iznad države, iznad svega, koji je sam „dominus at deus“. Zatim, dobro je što će biti elektronsko povezivanje i razmena informacija preko jedinstvenog informacionog sistema i standardizacija pojma i postupka inspekcijskog nadzora.
Gospođo ministre, nama je neshvatljivo zbog čega, pošto je ova oblast bila regulisana u hiljadu zakona, propisa, podzakonskih akata i neke prethodne vlade nisu donele ovakav sistemski zakon o inspekcijskom nadzoru, dobro je što je to uradila ova Vlada. Ovo je prvi početni dobar korak, kažem, pre svega u menjanju jedne čitave filozofije. Ako se ovo što je cilj zakonodavca u potpunosti primeni u praksi, mi ćemo zaista i u tom delu imati jedan potpuno drugi i bolji ambijent, i ja ću moći, kao antikomunista, da kažem – evo u ovoj oblasti smo se oslobodili komunizma, ali, ako se sve završi na starom, onda smo uzalud krečili. Hvala.