Isteklo je vreme vaše poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Kori Udovički.

Samo bih da se zahvalim gospodinu Baueru na sugestiji koju sam razumela i koja mi izgleda vrlo zanimljivo i koju ćemo svakako uzeti u razmatranje. Mislim da je to dobra ideja.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice, poštovani gosti, poštovani građani, na početku moram prvo da pohvalim rad ovog ministarstva, koji je deo sistemskih zakona, sistemskih rešenja koje ova Vlada sprovodi od kako je stupila na dužnost. Na 42 strane urađen je jedan sistemski dobar zakon, koji ima 70 članova i koji je obuhvatio sve probleme koji su dugi niz godina otežavali rad i privrede i inspekcijskih nadzora, odnosno inspektora i život građana snižavali na jedan niži nivo nego što je to bilo predviđeno.
Obaveštavamo sve poštene privrednike da je država tu da ih zaštiti i da istovremeno zaštiti i njihove interese i interese ministarstva i Vlade s jedne strane i, naravno, građana sa druge strane, koji su i najbitniji u celoj ovoj priči.
Set izuzetno ozbiljnih zakona koji su već doneti nastavlja se sa ovim zakonom i bez obzira na njihovu primenu, koja je do sada bila takva kakva je bila, donošenjem ovog zakona gledano na duže staze dobićemo jedno rešenje na koje neće biti prigovora i rešenje koje će dati odgovore na sva pitanja.
Kontrolne liste koje će biti korišćenje u radu tih inspektora biće transparentne, biće javno dostupne svima. Između ostalog, zaista je dobro, pričamo o 2015. godini, april je mesec, elektronski sistem inspekcijskog nadzora, odnosno E-inspektor, zaista je izuzetno značajan. Konačno Srbija ulazi u red država koje će imati uređen inspekcijski nadzor.
U borbi protiv sive ekonomije, u borbi protiv kriminala jednostavno nema kalkulacija i to upravo ovaj zakon pokazuje. Osnovni cilj ovog zakona i cilj svih prethodnih zakona je, pre svega, uređenje države, delovanje pravne države, koje će dovesti do poboljšanja poslovnog ambijenta i ukupnog ambijenta države, a to će direktno uticati na investitore, kako strane, tako i domaće, čime ćemo stvoriti uslov da se zaposle ljudi i da žive život dostojan čoveka jedne napredne države.
Moramo pogledati istini u oči, koja je, nažalost, u ovom slučaju bolna. Primenjuje se zakon iz daleke 1992. godine i nemoguće je ne postaviti pitanje – ko je odgovoran da zakon iz 1992. godine bude u primeni od 2000. do 2012, 2013. godine? Zašto prethodne vlasti nisu uzimale u razmatranje promenu ovako bitnih i važnih zakona? Verovatno bi promena Zakona o inspekcijskom nadzoru smanjila stepen korupcije i prevara koje su bile posledica delovanja vlada koje nisu vodile brigu o svojim građanima, nego su vodile brigu upravo o onima koji su te građane dovodili do stanja da ostaju bez posla, da ostaju bez egzistencije i da nemaju i ne vide izlaz iz svoje situacije.
Konačno je u Srbiji na vlasti stranka koja je spremna da se uhvati u koštac sa svim problemima i konačno u Srbiji privrednici koji rade pošteno ne moraju da brinu o nelegalnoj konkurenciji. Obaveštavamo sve one koji rade pošteno da će biti zaštićeni, to ponavljam još jednom. Takođe, obaveštavamo i sve one koji rade nelegalno i nepošteno da je tome došao kraj, da će im država stati na put i u narednom periodu ili neka zatvore te nelegalne objekte u kojima rade i kojima ugrožavaju poslovanje privrede, ugrožavaju i ekonomski sistem Srbije, odnosno finansijski sistem, da im jednostavno ovim zakonom to neće biti dozvoljeno.
Građani su to verovatno i znali, ali ja ću ponoviti. Po starom zakonu, verovali ili ne, inspekcijski nadzor nije bio moguć u objektima koji su neprijavljeni, znači, u isto vreme je bilo moguće raditi u neprijavljenom objektu, gde inspektori nisu imali pravo da vrše kontrolu, a istovremeno su kontrolisali one koji rade pošteno, plaćaju PDV, imaju prijavljene zaposlene i to je toliko štetna situacija da se jako teško može izračunati u finansijskom efektu, ali gledano na broj zaposlenih, sigurno u nekoliko desetina hiljada.
Uprava i privreda konačno, zahvaljujući ovom zakonu, postaju partneri. Delovaće se isključivo preventivno, a po potrebi i kazneno. Predviđena je i kaznena politika.
Ono što je takođe bitno, i ovaj zakon je o svemu vodio računa, pa i o tome da ta kaznena politika mora biti prilagođena subjektu koji se kažnjava sa jedne strane, odnosno veličini tog subjekta. Neće se generalno kažnjavati istom kaznom onaj koji ima jednog i 1.000 ili 2.000 zaposlenih, što je do sada bio slučaj. Gledaće se veličina rizika i gledaće se veličina subjekta koji se kažnjava. Jednostavno, ovo je zakon koji garantuje poštenje, odnosno pošten odnos države s jedne strane, privrednika i odnos koji će sigurno povećati finansijski prihod Ministarstva ekonomije, odnosno Vlade.
Za kraj, neću više dužiti, najbitnije od svega je da ovaj zakon stupa na snagu u relativno kratkom roku, da oni koji su radili nelegalno imaju načina i vremena da se uvedu u legalne tokove.
U prethodnom periodu, to je zaista tako, postoje inspektori koji zloupotrebljavaju svoje funkcije i evo, sa ovog mesta, iz Narodne skupštine već sada pozivam građane, odnosno privrednike koji imaju takvih problema da se slobodno obrate načelnicima okruga, ministarstvima. Imaju koga da ih zaštiti. To je u ovom slučaju država. Znači, niko nema pravo da širi korupciju, da im traži mito i da zloupotrebljava položaj.
Ponavljam, još jednom, obratite se načelnicima okruga, obratite se Ministarstvu, ima ko da vas zaštiti.
Poruka za kraj, zakon koji je na dnevnom redu mora biti podržan od svakog ko dobro misli ovoj Republici Srbiji i našim građanima, i u skladu sa tim pozivam sve da u Danu za glasanje izglasamo jednoglasno ovaj zakon.

Zahvaljujem, gospodine Birmančeviću.
Reč ima narodna poslanica Vesna Simić.
Izvolite, gospođo Simić.

Gospodine predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog celovitog zakona o inspekcijskom nadzoru koji je podnela Vlada videli smo danas neminovan je. Da je to tako ukazuje činjenica da su se svi privredni subjekti složili sa potrebom donošenja ovog zakona, i to kao sistemskog, a ne u vidu izmena i dopuna koje bi pružale samo polovična rešenja, mada je tokom razmatranja o donošenju ovog zakona bilo i takvih ideja.
Konsultovani su svi privredni subjekti. I svi su ukazali da je apsolutno neprihvatljivo buduće postupanje po odredbama Zakona o državnoj upravi iz 1992. godine. Takođe, nedovoljna su, prevaziđena i polovična i zastarela rešenja iz Zakona o opštem upravnom postupku, koja su primenjivana u ovoj materiji.
U ovoj materiji, pre negoli usvojimo ovaj zakon, inspekcijski nadzor bio je regulisan sa oko 1000 propisa; što zakona, uredbi, pravilnika i drugih podzakonskih akata. To je dovodilo do toga da su pojedini privredni subjekti kontrolisani više puta, dok drugi nisu uopšte kontrolisani. To je dovodilo do kolizije normi, kao i do toga da neki od subjekata, odnosno mnogi privredni subjekti uopšte nisu znali koja su sve njihova prava i obaveze upravo zbog ovolikog broja zakonskih rešenja koja su regulisala ovu materiju, pa mnogi verovatno i ne bi kršili propise da su mogli da budu upoznati sa njima. Ali kako pratiti 1000 zakonskih rešenja? To ni mi pravnici ne možemo.
Oni koji su najviše bili na udaru to su, naravno, bili mali privrednici, sa malim brojem radnika. Pored toga što su morali da imaju uvek po jedno zaposleno lice koje bi koordiniralo samo sa inspekcijskim organima, ipak naravno nisu mogli da dođu u kontakt sa svim potrebnim rešenjima iz materije inspekcijskog nadzora i zbog toga više puta bili bespotrebno kažnjavani.
Naravno, ovo je pogodovalo sivoj ekonomiji, odnosno neprijavljivanim preduzećima ili pak preduzećima koja su bila prijavljivana, ali nisu poštovala svu zakonsku proceduru. Sa donošenjem sistemskog zakona koji će regulisati ovu materiju, ovakve zloupotrebe, kao i preklapanje normi više neće biti moguće.
Danas smo čuli toliko pohvala na račun ovog zakona. Čuli smo toliko mnogo od strane svih političkih grupacija o potrebi njegovog donošenja. Zamolila bih samo da u Danu za glasanje svi podržimo ovaj zakon, jer je zaista potreban, kako našoj privredi u celini, u smislu njenog daljeg afirmisanja, tako i u smislu privlačenja budućih stranih investitora. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Simić.
Reč ima narodni poslanik Dragan Polovina.
Izvolite, gospodine Polovina.

Zahvaljujem se, poštovani predsedavajući.
Poštovana ministarko sa kolegama, poštovani poslanici, dao bih jedan sumarni pregled najnovijih izmena ovih propisa koji treba da stupe na snagu, jer uglavnom smo danas imali priliku da čujemo dosta toga, ali bih se zadržao na onim stvarima koje su ključne, a koje su nove.
Dok u savremenim pravnim sistemima država evropske zajednice Uprava za inspekcijski nadzor ima jednu definisanu ulogu i organizovana je kao posebna državna služba, kod nas to nije slučaj zato što vlada mnoštvo sektorskih propisa koji su rasprostranjeni po mnogim zakonima, pa naspram toga i toliki broj inspekcijskih službi, što govori samo o jednoj neuređenosti te pravne oblasti i kolizionim problemima na koje često nailazimo zbog mnoštva propisa, a razlog je, između ostalog, u nesigurnosti i neizvesnosti subjekata koji primenjuju te propise.
Ovakav sistem kakav postoji kod nas je svakako zastareo, vreme ide dalje, on je anahron, pa otuda i potreba za novim sistemskim zakonom, što je u državama Evropske unije koje bi se prevazišlo aktuelno i uredila metodologija postupanja državnih službenika u inspekcijskoj oblasti, kao što je to u drugim državama.
Zbog toga je i nastala potreba za donošenjem ovog zakona, a nju su izrazili sami privredni subjekti koji su govorili i izjasnili se o ovoj inspekciji današnjeg tipa, kao neefikasnoj i podložnoj korupciji, sporoj, neadekvatnoj promenama koje su usledile sa reformskim propisima zbog čega je i ovaj zakon morao da zaživi u našoj Skupštini.
Osnovna karakteristika ovog aktuelnog sistema, koji je danas još uvek važeći, je odsustvo preventivnog rada i procene rizika od štetnih posledica da bi se stanje u toj oblasti popravilo i ustanovio stabilan i održiv sistem koji će u svemu odgovarati tržišnoj ekonomiji, solidnim privrednim poslovanjima, došlo se do saglasnosti o potrebi za ovim zakonom kao sistemskim, jer postojeći sistem nije odgovarajući novim reformama. Očigledno je da i koliko god jedno društvo bilo savremeno, imalo moderan upravni sistem, inspekcijski nadzor je taj koji treba da se kreće ispred postojećeg sistema, pa je u tome i nova uloga inspekcijske službe, a svodi se pored postojećeg na preventivno i kontrolno delovanje, što je suština promena koju ova dosadašnja pravna iskustva ne poznaju.
Ukratko bih izneo i sadržinu. Prevencija koja je toliko ključna promena, zakon je definiše u smislu pružanje stručne i savetodavne podrške nadziranim subjektima, ostvarivanjem javnosti rada, transparentnosti, objavljivanju važećih propisa i planova, a nabrojao bih i po zakonu koje su to preventivne mere, jer nisam čuo da su se one decidno iznosile. To je upozoravanje nadziranog subjekta u njegovim obavezama iz zakona i drugih propisa, kao i o propisima i radnjama i merama upravljenim prema nadziranom subjektu i sankcijama za postupanje suprotno ovome, ukazivanja nadziranom subjektu na mogućnost nastupanja štetnih posledica njegovog poslovanja ili postupanja, nalaganju za primenu određenih propisa, kao i preuzimanju ili uzdržavanju od određenih radnja u njegovom poslu, i naravno vršenje kontrole nadziranog subjekta u smislu primene propisa koje mu je inspektor naložio, a sve u cilju kako bi se izbegle štetne posledice.
Ko su nosioci nadzora i kontrole? To su svakako inspektori koji će za ovaj posao morati da budu, kako je to zakon odredio, posebno obučeni polažući stručni ispit u određenom vremenskom roku od dana stupanja na snagu ovog zakona, a druga ovlašćenja su mu da prati stanje u oblasti inspekcijskog nadzora, da procenjuje rizike nastupanja štete, donosi plan rada koji je ključan za preduzimanje redovnog postupka inspekcijskog nadzora.
Ako bismo pitali ko su nadzirani subjekti, ukratko samo, to su pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja nisu izvršila registraciju svojih delatnosti za koje zakon inače nalaže da budu registrovani, u suprotnom su u prekršaju, što je danas kako sam imao prilike ovde da čujem jedna česta pojava. Postupak je kao i u svakom drugom postupku dvostepenost osnovna karakteristika, što znači mogućnost izjavljivanja žalbe na rešenje inspekcijskog organa u roku od osam dana, na zaključak tri dana ukoliko se radi o nekim procesnim razlozima za njegovo donošenje, a u svakom slučaju vođenje upravnog spora na konačnu odluku ove službe.
Što se tiče vrste postupaka koje sam već napomenuo, a to je u zavisnosti da li se postupak pokreće u skladu sa predviđenim planom i redovna inspekcijska nadzorna kontrola, zatim ukoliko se radi o hitnim merama vanredni inspekcijski nadzor, ukoliko se radi o utvrđivanju izvršenja odgovarajućih mera koje su naložene nadziranom subjektu su kontrolni postupci i dopunski radi utvrđivanja određenih činjenica.
Nakon ove procedure inspekcijski organ donosi odluke o merama i radnjama koje su po zakonu, mogu da preduzimaju i rešenja i zaključke, kao i mišljenja, zatim sugestije, naloge, preporuke u širem smislu, jer su njihova opšta transparetna karakteristika kojom se zamenjuju dosadašnja široka diskreciona prava ovih subjekata. Kontrolno delovanje se svodi na proveru naloženog da li je nadzirano lice izvršilo nalog inspektora u smislu preporuke, saveta i slično, sve kako bi se izbegle nastupajuće štetne posledice.
Spominje se i posebno koordinaciono telo koje ovaj zakon nalaže. Ono je izuzetno značajno, zato što ono prati nivo koordinacije između inspekcijskih službi, inicira odgovarajuće mere. Njegovi zadaci su između ostalog utvrđivanje smernica za postupanje inspektora, daje i razmatra mišljenje direktive i metodološke materijale kako to zakon tačno navodi, zahteva podatke i obaveštenja i praktično globalizuje jedan sistem rada koji je novoustanovljen ovim zakonom i ustanovljavamo istovremeno strogu proceduru.
Suštinska izmena koju ovaj zakon predviđa jeste preventivna i kontrolna funkcija. One pružaju jedan značajan doprinos stvaranju modernog i uspešnog upravnog sistema u okviru ove službe, nasuprot sadašnjem aktuelnom za koji smo imali prilike da čujemo da je nefunkcionalan, anahron i nije dovoljno sposoban da odgovori izazovima i potrebama savremenog privrednog kretanja. Svojstveno tome predložen je jedinstveni sistemski zakon koji će popuniti praznine u ovoj upravno-pravnoj oblasti, izražavajući sve prednosti u odnosu na sve postojeće aktuelne propise, a time se uklapa u ono što je jako važno, u tekuću prekompoziciju društveno-ekonomskih i pravnih kretanja u Srbiji koja su odraz jednog novog političkog i savremenog delovanja.
Ovome bih pridodao još nešto što se direktno ne vezuje za ovo, ali je karakteristika dosadašnjeg i uvek je na neki način bila situacija da je problem kod službenika državne uprave da je uvek nedostajalo nešto što je bilo neophodno i tiče se njegove specijalizacije, edukacije i stimulacije. To je nešto što je po mom mišljenju nedostajalo službeniku državne uprave. Govorim o jednoj prosečnosti ako govorimo o specijalizaciji koje nije bilo zbog toga što sam mišljenja da ne trebaju u organima državne uprave svi sve da znaju. Na primer da državna službenica u poreskoj upravi koja radi na poslovima PDV bude premeštena za potrebe posla na poslove prenosa apsolutnih prava. To je u redu, ali govorimo o nivou jedne prosečnosti. Zato smatram da je uska specijalizacija u oblasti one za koju je zaposlena nešto što je prednost u odnosu na ovu sadašnju situaciju.
Što se tiče edukacije koja je izostajala, na neki način smatram da nije dovoljno prisustvo samo na seminarima i da to bude jedini vid edukovanja. Stoga, u članu 50. ovog novog sistemskog zakona predviđena je edukacija, obuka i stručno usavršavanje inspektora do nivoa provere njegovih znanja. Za mene je to nešto novo i toga mislim da nije bilo u nekim prethodnim fazama uprava državnih organizovanja. Naravno i stimulacija, nedavno smo imali prilike od kolege advokata da čujemo jedno vrlo razložno izlaganje o upotrebi pravilnika i donošenje pravilnika kada je bilo reči o izboru sudija.
Zašto bi državni službenici koji obavljaju posao različitog kvaliteta isto zarađivali? Smatram da je to suština. Na primer službenici koji obavljaju posao tokom godine nekoliko ili svaka druga odluka bude stavljena van snage odlukom drugostepenog organa, da li po žalbi stranke ili po pravu nadzora, dok drugi službenik nema takav problem. Ali, stimulacija nije takva da ovome bude niža zarada. Po meni, koliko je stimulacija osmišljenija i bolja ukoliko se u ovoj radnji koji se pokazao sa kvalitetnijim radom tokom godine i nema odluke koje su stavljene van snage, utoliko je smislenije i dvostruko korisnije zato što je stimulativnije i za ovoga koji ne pokazuje takav kvalitet radnje.
To je moje viđenje onoga što je bio jedan standard u nekom neafirmativnom smislu državnog službenika. Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru u svemu odgovara potrebama reformi pravnog sistema koji je u toku, pa bih predložio svim kolegama poslanicima da u cilju ostvarivanja prava interesa građana Srbije, kao što ćemo to učiniti i mi članovi poslaničke grupe SNS, da u danu za glasanje prihvate ovaj predloženi zakonski tekst i da glasaju za njega. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić, kao poslednji prijavljeni diskutant.

Poštovani podpredsedniče, poštovani predstavnici ministarstva, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije i ovaj zakon kao i mnogi prethodni ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića koji je on podneo narodnim poslanicima u Narodnoj skupštine Srbije 27. aprila gospodnje 2014. godine.
Da vas podsetim, pošto su me gospoda iz DS jutros podsetila da nisu zapamtila, a sada nema ni jednog, žao mi je što nema, ali verovatno negde iz prikrajka slušaju i neka čuju ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je temeljitiji, najprecizniji, najveći i najsveobuhvatniji od svih prethodnih 72 ekspozea kod nas koja su podnesena u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 1805. godine, od vremena prvog predsednika Vlade Republike Srbije Prote Mateje Nenadovića do danas. Ako treba ponoviću još jednom ako negde gledaju ovaj prenos, pošto nasuprot mene nema ni jednog predstavnika DS.
Gospodin predsednik Vlade Aleksandar Vučić je na strani 92. ekspozea rekao citiram – stvorićemo institucionalni i organizacioni okvir za sistemsko suzbijanje sive ekonomije, pre svega kroz primenu poreskih propisa i temeljnih reformi poreske uprave. Završen citat.
Gospodin predsednik je na strani 32. pomenutog ekspozea rekao – državna administracija mora postati podrška, a ne prepreka investitorima i privatnicima. Završen citat. Tako to radi Aleksandar Vučić, tako to radi SNS, kako vidite poštovani građani, zapisano – ostvareno.
Gospodo narodni poslanici, inspekcija i inspekcijski nadzor čine kičmu funkcionisanja državne uprave i čitavog političkog sistema naše zemlje. Zato prilikom modernizacije Srbije koju sprovodi Vlada Republike Srbije izuzetno važno pitanje je pitanje reformi inspekcija. Ako pogledamo zemlje u regionu, onda zapažamo da su one sve sprovele reforme, ne samo inspekcija nego i državnih uprava, a posebno inspekcijskog nadzora još pre deset godina, neki su i pre 15, kao što je Hrvatska, neke nakon sedam, međutim mi tek sada to sprovodimo.
Poštovani građani Srbije, bivši režim DS na čelu sa Borisom Tadićem i Goranom Pajtićem nije sproveo reforme državne uprave, ni reforme inspekcije i inspekcijskog nadzora. Umesto toga oni su pljačkaškom privatizacijom 51 milijardom evra izbacili iz zemlje, prezadužili zemlju i uništili institucije sistema. Time su uništili našu prošlost, našu sadašnjost i budućnost dece naše, a da su ostali na vlasti još samo godinu dana uništili bi i naše korene. Na sreću naši građani Srbije im nisu to dozvolili i poslali ih u političku prošlost iz koje se nadam nikada više neće vratiti.
Tu njihovu grešku evo ispravlja Vlada Republike Srbije. Ovim zakonom trenutni inspekcijski sistem u Republici Srbiji je razuđen, nedovoljno koordinisan. Preko hiljadu zakona i podzakonskih akata uređuje rad, kako neki kažu, 34, ja tvrdim 35 inspekcija u 12 ministarstava.
Nedostatak saradnje, preklapanje i dupliranje delokruga rada, kao i česte i dugotrajne kontrole opterećuju rad privrednih subjekata i crpe snagu i umanjuju efikasnost inspekcijskog nadzora. Pored ostalog, dame i gospodo, cilj ovoga zakona jeste da doprinese stvaranju uređene države, da olakša poslovanje privrede, da smanji prostor za korupciju.
Do danas nije postojao nijedan sistemski zakon u našem pravnom sistemu Republike Srbije kojim se uređuje inspekcije i inspekcijski nadzor, ali postoje ozbiljni nedostaci u pogledu koordinacije inspekcijskog nadzora. Isto tako, inspekcije nemaju specijalizovani softver niti jedinstvenu bazu podataka. U Republici Srbiji veliki broj inspekcija, kako sam rekao od 33 do 36, kako smo videli danas koliko ih ima, koje u svom radu primenjuju preko hiljadu zakonskih propisa koji nisu dostupni subjektima kontrole.
Nadalje, kapaciteti inspekcijskih organa su nedovoljni, a ne postoji jedan jasan kriterijum za vrednovanje, kao ni sistem njihovog napredovanja. Isto tako nadležnost za postupanja inspekcija za preduzimanje mera nad neregistrovanim subjektima je ograničena. Ograničena je i nadležnost inspekcija za oduzimanje mera u borbi protiv sive ekonomije, a saradnja između inspekcijskih organa je nezadovoljavajuća. Zato će ovaj zakon stvoriti trajnu strukturu za koordinaciju svih inspekcija, a koordinacija protiv sive ekonomije biće njen prioritet.
Primenom ovog zakona anuliraće se brojne anomalije koje će otkloniti i uspostaviće se jedinstveni informacioni sistem kao ključna pretpostavka za praćenje efikasnosti rada inspekcijskog nadzora. Primenom ovog zakona, dame i gospodo narodni poslanici suštinski će se promeniti rad svih inspekcija i rad državne uprave. Menja se odnos između inspekcija i privrede. Smanjiće se korupcija. Podsticaće se privredna investicija i otvaranje novih radnih mesta. Moderniziraće se i standardizovati inspekcijski nadzor. Nestaće korupcione snage između inspektora, političara i privrednih subjekata koja je danas poprimila u prethodnom režimu neviđene razmene.
Zato se gospodo iz bivšeg režima i bore da se ovaj zakon nije primenjivao, zapravo nije donesen ima 15 godina.
Sve u svemu Republika Srbija će usvajanjem ovog zakona dobiti jedan od najboljih zakona o inspekcijskom nadzoru. Kako kažu nevladine organizacije, jedan od najboljih u Evropi. Ovo je još jedan dokaz da Vlada RS korača krupnim koracima u realizaciji, modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže i sprovodi naš premijer Aleksandar Vučić i čitava Vlada RS potpomognuta od strane predsednika države Tomislava Nikolića i većine građana Republike Srbije.
U to ime, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da glasate za ovaj zakon. Posebno pozivam vas gospodo iz opozicionih klupa, doduše nema nijedan iz DS, a iz ove Tadićeve ima jedna gospođa, na čemu joj čestitam, da i vi date svoj glas za ovaj zakon kako bi bar malo, pa makar i na taj način demonstrirali vašu volju za modernizaciju naše otadžbine.
Dozvolite na kraju da demantujem gospodina Veselinovića koji je na početku današnje Skupštine izneo neistine da prosvetna inspekcija ima svega desetak inspektora. Prosvetna inspekcija u Ministarstvu prosvete i tehnološkog razvoja ima 126 inspektora u osnovnim i srednjim školama i četiri inspektora za visoko obrazovanje. Isto tako izneo je neistinu za SNS kada je govorio da ih vrlo malo ima u sali. Možete proveriti, bilo je 40 iz vladajuće, iz njegove stranke dva poslanika, iz Tadićeve šest poslanika. Znači, iz SNS zajedno sa socijalistima 41.
Znam da je on profesor Univerziteta i profesor prava. Mi bi rekli našim studentima ako se tačni podaci ne iznose da se lupeta. Molim ga u budućnosti da iznosi tačne podatke u Narodnoj skupštini poštujući ovaj visoki dom.
Kako vidite, nema ni akademske čestitosti danas poslepodne. Nema ga nijedan dan poslepodne. Da bar jedan dan ostane do kraja, možda bih ja za njegov amandman glasao.
U to ime, hvala vam lepo.