Uvaženi gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na početku rasprave u načelu dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa Predlogom zakona o inspekcijskom nadzoru.
Najpre, želim da naglasim da zakon koji je pred vama će suštinski promeniti način na koji rade sve inspekcijske službe u Srbiji.
S obzirom da se na rad inspekcija oslanjaju svi nivoi vlasti u čak 12 resora organizacija uprave, ovim zakonom će se zapravo u velikoj meri promeniti i rad cele državne uprave.
Promene koje donosi ovaj zakon odnose se na sve najvažnije aspekte rada uprave koje želimo i koje treba da menjamo. Menja se odnos između inspekcija, tj. uprave i privrede i građana, menja se način na koji inspekcija sarađuju među sobom, unapređuje se planiranje njihovog rada i koordinacija, a unapređuje se i kvalitet znanja i informacija na kojima se njihov rad zasniva.
Sprovođenje ovog zakona zahtevaće ozbiljno unapređenje organizacije rada i obučenosti i kvaliteta inspekcijskih službenika i zahtevaće dve pune godine. Ali, rezultati će biti vredni truda i troška. Radikalno će se smanjiti prostor za korupciju, radikalno će se smanjiti prostor i za sivu ekonomiju i bitno će se smanjiti opterećenje privrede troškovima nadzora.
Pre nego što izložim te novine, dozvolite da kažem nešto o donošenju ovog zakona. Donosimo ovaj zakon zato što su to tražili privrednici i građani Srbije. Pored toga što ovaj zakon i sistem košta privredu, kao što dosadašnji sistem košta privredu, kao što sam maločas pomenula, privrednici i građani Srbije prepoznali su da je suštinski najveći problem sa kojim se suočavamo danas, a sa kojim će se ovaj zakon obračunati, taj da je danas ne reformisani sistem takav da dovodi do nepredvidivosti poslovnog ambijenta, a nepredvidivost poslovnog ambijenta je jedan od najvećih kočnica za investicije, razvoj i rast radnih mesta, odnosno zaposlenosti u Srbiji.
Taj ne reformisani sistem poslednji put je uređivan 1992. godine, kada su odredbe koje danas reguliše inspekcijski nadzor utvrđene i ostale jedine važeće do sada u Zakonu o državnoj upravi. Od tada, izrasla je neuređena regulatorna masa od oko hiljadu posebnih zakona i podzakonskih akata. Nije čudo što privrednici ne mogu da se snađu, ni da predvide šta će i kada i koji inspektor da kaže i uradi prilikom nadzora.
Privrednici i građani tražili su donošenje sveobuhvatnog sistemskog zakona koji bi na jedinstven način uredio metodologiju postupanja u inspekcijskom nadzoru, ovlašćenja i obaveze učesnika inspekcijskog nadzora koji bi uredio koordinaciju rada inspekcija, kao i bolje korišćenje resursa inspekcija, a samim tim i njihovih resursa privrednika.
Promene u sistemu inspekcijskog nadzora koje danas razmatrate predviđene su u strategiji reforme javne uprave u Republici Srbiji, usvojene još u februaru 2014. godine, ali i instituti i rešenja iz predloga ovoga zakona u velikoj meri proizlaze iz načina na koji su pripremani, a pripremani su još od juna 2011. godine, kada je započeto sa sprovođenjem detaljne analize stanja u oblasti inspekcijskog nadzora, kao i sistematičan dijalog sa predstavnicima zainteresovanih strana, inspekcija i privrednih subjekata uz veliku podršku USAID Projekta za bolje poslovanje.
Dijalog je vođen sa predstavnicima zainteresovanih strana, kako iz javnog, tako i iz privatnog sektora, i vođen je kroz kontinuirane konsultacije sa domaćim i međunarodnim stručnjacima. Prihvaćene su dobre međunarodne i uporedno pravne prakse, kao i standardi koje su neke inspekcije kod nas već uvele ili počele da uvode u toku ovog perioda.
Na kraju, ovaj regulatorni proces pozitivno je ocenila i nevladina organizacija „Transparentnost Srbije“, koja je pratila njegovu usklađenost sa preporukama studije, koja, sigurna sam vam je poznata, o unapređenju zakonodavnog postupka u Republici Srbiji, koju je pripremala i nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
Prelazim sada na to šta ovaj zakon donosi. Najvažnije što ovaj zakon donosi jeste promena odnosa između inspekcije i nadziranog subjekta, a to znači promenu odnosa između države i privrede i građana. Na novim principima uprava i privreda postaju partneri u izgradnji jednog zdravijeg, naprednijeg društva. Napušta se koncept uprave kao isključivog regulatora i kontrolora privrede i građana. Napušta se nasleđe prema kome je vrhunski zadatak uprave da zaštiti društvo od privrednika, pogotovo ako su ti privrednici privatnici.
Naglasak se sada stavlja na preventivne mere, umesto da inspekcija prevashodno lovi grešku i kažnjava, ona zapravo postaje instrument sprovođenja politika, ona postaje instrument većeg usklađivanja poslovanja privrede sa zakonom. Naravno, onaj ko ne bude poštovao zakon snosiće odgovornost, ali će sada ta odgovornost morati da bude srazmerna i precizno definisana, i onda kada je velika i onda kada je mala. Takav pristup inspekcije manje košta, a daje bolje rezultate kada je reč o usaglašavanju rada privrede sa zakonom. Još važnije je što takav pristup menja ceo privredni ambijent i podstiče preduzetništvo, investicije i otvaranje novih radnih mesta.
Činjenica je da privredni subjekti po otpočinjanju poslovanja po pravilu najpre se susreću sa državnim sistemom oličenim baš u inspektoru. Svrha ovog zakona je da taj prvi utisak ohrabri privrednika i omogući mu trajno i uspešno poslovanje.
Ovu promenu odnosa između subjekta i inspektora ovaj zakon donosi kroz niz instituta. Pre svega, redovni inspekcijski nadzor će biti od sada planiran kod svih inspekcija, a ne kao do sada kod samo polovine, a ti planovi nadzora kao izveštaji o izvršenju planova će biti objavljivani, a redovne inspekcije će biti najavljivane subjektima nadzora. Planiranje inspekcijskog nadzora će se zasnivati na proceni rizika, a procena rizika će se zasnivati na činjenicama. To će dovesti do ušteda i državi i privredi, jer će se smanjiti nepotrebno kontrolisanje onih koji su već uskladili svoje poslovanje sa propisima, za koje se već videlo da izmiruju sve svoje obaveze prema državi redovno, a koji su do sada ponekad bili predmet inspekcija baš zato što se znalo da će se kod njih lakše popuniti inspekcijske norme. Zatim, na ovaj način se bitno umanjuje verovatnoća zloupotrebe i samovolje, a smanjuje i prostor za korupciju, uvode se kontrolne liste u postupku nadzor koje su javno dostupne i koje obezbeđuju veću predvidivost poslovnog ambijenta. I subjekt nadzora i inspektor imaće ista pravila po kojima rade, znaće se koje oblasti su predmet nadzora i tačno koji je očekivani obim nadzora.
Uvodi se standardizacija postupka, vrste i oblika inspekcijskog nadzora, kao i standardizacija obaveze i odgovornosti inspektora i nadziranih subjekata, uvodi se i standardizacija inspekcijskih mera koje se izriču, uvodi se pravilo da inspekcijske mere treba da budu, malopre sam to pomenula, srazmerne procenjenom riziku učinjenoj nezakonitosti i srazmerne ekonomskoj snazi subjekta. Ne možemo uništavati malog privrednika merom ili kaznom koja je odmerena za neko mnogo veće preduzeće. Ujednačavanje prakse postupanja inspekcije je jedan od važnijih elemenata zakona.
Druga velika promena koju donosi ovaj zakon je što zahteva potpunu koordinaciju između inspekcijskih službi u planiranju, sprovođenju i praćenju inspekcijskog rada. Predviđa se osnivanje koordinacione komisije koju će obrazovati Vlada, a čiji posao će biti usklađivanje planova nadzora različitih inspekcija, usmeravanje postupanja inspekcija i unapređenje delotvornosti, učinkovitosti, kvaliteta inspekcijskog nadzora, što uključuje i ujednačavanje inspekcijske prakse i podizanje nivoa stručnosti inpektora.
Na taj način otkloniće se procepi nedorečenosti, ali i preklapanja u radu inspekcija koja su nepotrebno opterećivala privrednika do sada. Sa jedne strane, završiće se za građane izluđujuća praksa prebacivanja odgovornosti sa jednog organa, odnosno sa jedne inspekcije na drugu, igranje ping-ponga sa nadležnostima, kako mi to zovemo. Sa druge strane, otkloniće se preklapanje i preplitanje inspekcija u vršenju inspekcijskog nadzora, pri čemu se od istog nadziranog subjekta često traži da dostavi ili stavi na uvid ista dokumenta, iste podatke, isprave i predmete više puta različitim inspekcijama. Smanjiće se prostor za neujednačeno ili protivurečno tumačenje propisa, opet između različitih inspekcija.
Ipak, najvažniji procep koji se zatvara ovim zakonom jeste što on predviđa jasna ovlašćenja inspekcija za nadziranje neregistrovanih, odnosno neprijavljenih subjekata, takozvanih onih koji su u sivoj ekonomiji. Time će se popuniti zakonske praznine koje su dovodile do toga da inspekcija nadzire legalno prijavljenog subjekta, a prolazi pored nelegalnog koji tu istu delatnost obavlja na mnogo rizičniji način.
Treća velika promena koju donosi ovaj zakon je to što će zahtev za planiranje, na osnovu analize rizika i koordinacija među organima, zahtevati i značajna unapređenja analitičkog osnova u radu inspekcijskih službi. Rad komisije biće podržan uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema, takozvani E-inspektor, koji će obezbediti potpunu razmenu podataka i elektronskih dokumenata u planiranju i sprovođenju inspekcijskog nadzora. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obezbediće stručnu i analitičku podršku za to integrisano planiranje, a obaveza planiranja sama po sebi će se sada odnositi i na onih 54% inspekcija koje to danas ne rade, a unaprediće se i kvalitet planiranja za sve.
Poštovani poslanici, donošenje ovog zakona samo je prvi korak u reformi inspekcijskog sistema, za kojim treba da uslede druge zakonske, regulatorne i institucionalne promene, kao i nove prakse upravljanja i kontrole kvaliteta u inspekcijskim organima. Pred nama je dve godine velikog posla. Zakon stupa na snagu osam dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“. Koordinaciona komisija na nivou Vlade mora biti osnovana već tri meseca kasnije, a na osnovu inicijative Ekonomskog kokusa, ukoliko se usvoji taj amandman, moraće već za tri meseca na snagu da stupe i nadležnosti inspekcija za kontrolu neregistrovanih privrednih subjekata u sopstvenoj delatnosti, za pet meseci moraće da stupi na snagu nadležnost inspekcija za neregistrovane subjekte u drugim delatnostima, a za šest meseci moraće da budu sačinjene i objavljene kontrolne liste za sve inspekcije. Primena zakona u celini počinje 12 meseci od dana objavljivanja, a dve godine od dana objavljivanja moraće i svi posebni zakoni inspekcijskih službi koji danas postoje da budu usaglašeni sa njim.
Na kraju ovog uvodnog izlaganja, dozvolite mi da vam se zahvalim pre svega na pažnji koju smo videli i u konstruktivnim predlozima amandmana koji nam pristižu, kao i da izrazimo očekivanje da će posle rasprave u načelu i pojedinostima predloženi zakon biti usvojen, čime će se obezbediti da javna uprava postigne bolje rezultate u zaštiti javnog interesa i unapređivanja konkurentnosti privrede Srbije. Hvala.