Dame i gospodo narodni poslanici, razume se da sam sa pažnjom saslušao sve primedbe i u jednoj stvari sam saglasan sa gospodinom Božovićem, da je teško govoriti u sali u kojoj vas ljudi ne slušaju i u kojoj ljudi ne brinu o koncentraciji onoga koji govori.
Argumenti koje je izneo gospodin Božović, pokušaću da na svaki od njih odgovorim i videćete i sami da to zaista nisu argumenti.
Rekao je gospodin Božović da nemamo javnu raspravu. Mi smo odustali od hitnog postupka kojem su on i njegova stranka uvek pribegavali, odustali da bi bilo dovoljno vremena da se u javnosti govori, da se pripreme svi, da se pripreme političke stranke, da se pripreme i oštećeni tajkuni, da se pripreme svi i da počnu da deluju na javnost na svoj način i ušli smo u običajenu regularnu proceduru. Svako je imao dovoljno vremena da se spremi, da organizuje skupove, sve što je želeo.
Doći ćemo posle do stručne javnosti i videćete kako izgleda ta stručna javnost i videćete kako nekada koriste njihove argumente, a kako im nekada ti argumenti su veoma strani.
Kaže gospodin Božović i to zaslužuje nešto što je vredno pažnje, sve ostalo su bili uglavnom besmisleni politički argumenti, ali zaslužuje nešto što govori i o suspenziji zakona i Ustava posebnu pažnju.
Još jedanput vas pitam gospodine Božoviću - ko je bio na vlasti 2009. godine i ko je doneo zakon od svega pet članova kojim ste privatniku, ne znate ni sami kome, dali mnogo veće bogatstvo i mnogo veće pravo korišćenja srpskih resursa, nevidljivoj danas za sve građane Srbije, reč je o „Jugorosgasu“, dali ste im tu mogućnost leks specijalisom koji je išao po hitnom postupku u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Broj je „Službeni glasnik Republike Srbije“ da se ne biste pravili da ne znate gde je 104/2009. Ima svega pet članova, a četvrti i peti su ovako naročito značajni. U svemu ostalom što nije uređeno ovim zakonom primenjivaće se Zakon o eksproprijaciji, a peti je ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Kada dajete nekim privatnicima u ruke da bi imali privatne interese da ostvaruju, a da ništa ne urade za svoj narod, pošto još niko ne zna šta je narod, šta su građani Srbije i šta je država Srbija ovim dobila.
Pokušao sam u početku današnje rasprave da objasnim, obrazložim pravni osnov i usaglašenost sa Ustavom. Govorio sam o Evropskoj konvenciji o evropskim pravima, govorio sam o praksi Evropskog suda za ljudska prava. Zaista mi je žao što niste slušali.
Kažete samo je jedan specijalni investitor za sve druge će da važi ista pravila. Nisu važila za sve ista pravila. Za ovog nisu važila ista pravila, ne znamo da je dinar uložio. Nikada nismo čuli. Nikada nismo videli. Ne znamo kome su te pare i u čijim džepovima završile. U džepovima građana Srbije nisu.
Što se tiče ovih investitora, ima samo jedna razlika. Svi investitori koji misle da ulože 100 miliona evra u našu zemlju možemo sa njima da pravimo posebne dogovore, možemo sa njima da razgovaramo i na skupštinskom i na Vladinom nivou. Još nismo imali ni jedan slučaj da je neko došao i da je odjedanput taj novac uložio u našu zemlju. Još nam se to nije dogodilo u poslednjih 15 ili 16 godina.
Kažete, gospodine Božoviću, da je ovo nekakva afera i tajnoviti posao ja sam došao ovde, gospodine Šutanovac, visina vaših decibela ne govori u snagu vaših argumenata, kada sam rekao sam mislio sam lično da govorim, a ne da sam, nisam toliko slep da ne vidim da oko mene ima više od polovine članova Vlade i ostalih ljudi koji o tome mogu da govore. U tom tajnovitom poslu nema ni jedna tajna, ni jedna tačka, ni jedan ugovor, predugovor, ni jedan memorandum. Ama baš ništa nije tajna.
Za razliku od ugovora koje ja i dalje ne mogu da prikažem, a koji ste vi sklapali, gospodine Božoviću, mi smo sve naše ugovore otvorili, ali vaše još ne smemo. Ne smemo zato što nam stoje striktne zabrane i crnilo na tome da ćemo da prekršimo sve zakone ako vaše ugovore otkrijemo, i to jedan ugovor o Fijatu veoma važan, a ima i drugi ugovor za koji ne razumem zašto nije otkriven i koji govori o tajnovitim poslovima. Nismo mi ovde uzeli tri miliona evra od „Metals banke“, odnosno od „Razvojne banke Vojvodine“ bez ikakvih menica, bez ikakvih garancija i nismo mi ovde dužni tri miliona evra narodnih para, nego vi. Vi te pare niste vratili, a ne mi. To su narodne pare. Ja verujem da će Transparentnost Srbije da se oglasi o tome i da će Nemanja Nenadić da nam objasni nekoliko stvari po tom pitanju, uveren sam u to.
Kažete da Vlada prebacuje odgovornost na Skupštinu. Vlada ne prebacuje nikakvu odgovornost, Vlada se ovim ponosi i Vlada ništa ne krije. Vlada radi ono što je najbolje za zemlju. Vlada nam radi ono što je najbolje za njene građane.
Kažete - ne zna se koje radio maketu. Pa, zna se ko je radio. Kažete - nikada nije bio u Beogradu. Ne znam kad ste vi bili u Beogradu, gospodine Božoviću, ali ovo su radili ljudi iz Zavoda za urbanizam Grada Beograda koji bi trebalo da poštujete.
O toj ideji su govorili ljudi iz vaše vlasti, iz vaše vlasti koji su sve vreme insistirali na tome i to nazivali Menheten u Beogradu, i to ću upravo da vam pokažem, Menheten na Savi, izvinjavam se, tako su ga nazvali. Ovo je Blicov list „24 sata“ koji im je služio u izbornoj kampanji. Ovo je godina 2008, verovatno je nekakva kampanja, pogledajte savski plato postaće beogradski Menheten. Saopštava nam gospođa Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda. Kako to od Menhetna na Savi, koji vam je bio očigledno izborni adut, kojim ste se dičili i ponosili odjednom se stidite Menhetna? Odjednom vam Menheten u Beogradu ne odgovara, odjednom je to protiv interesa građana Srbije. Kada vam treba za izbore onda je to dobro, a kad neko drugi sa vaših reči, praznih reči, pređe na dela onda je u tome problem. Ja mislim da građani Srbije ovo odlično vide i još bolje razumeju.
Kažete, isto ono kao što je sa „Mercedesom“ i „Ikeom“. Ta „Ikea“ se muči već 16 godinu, 15 godinu da uradi nešto u Srbiji i konačno će u roku od 20 dana da dobije lokacijsku dozvolu za više svojih pogona u Srbiji.
Ne znam čemu ste se radovali oko „Mercedesa“ kao da sam ja tamo stajao sa nekim nepostojećim čovekom, a ne sa direktorom „Mercedesa“ za jugoistočnu Evropu. Ove godine će se proizvesti najmanje 50 mercedesovih autobusa u „Ikarbusu“ koji ste uništili, gospodine Božoviću. Doveli ste do toga da ostane 250 radnika, koji nisu imali plate, koji nisu imali primanja. Vi ste dotle doveli „Ikarbus“, a mi ga podižemo i imaće više od 300 radnika koji će imati platu, hleb i budućnost, budućnost za tu fabriku, koji će podizati naš BDP. Šta vam tu nije dobro? Čemu se tu niste obradovali? Izgleda tome, što će i to da uspe, a niste očekivali zato što sami niste mogli ništa od toga da napravite.
Rekli ste više puta – uzimate od penzionera, zdravstvenih radnika, policajaca, vojnika. Vi ste im uzeli budućnost, uzeli ste im nadu. Vi ste nam uzeli zemlju. Vi ste nam pojeli svaku šansu u prethodnih 15 godina. Vi ste i dalje na vlasti, osim što ništa na toj vlasti ne radite. Vi imate nekakve vlade u hladovini ili senci, kako god hoćete, svakog petka u radno vreme. Što ne radite u to radno vreme? Što ne radite drugim radnim danima? Kada je to kada radite? Kada je to kada radite, ako ne radite radnim danima, da ne očekujem da radite ne radnim danima?
Kažete – od penzionera su uzeli. Podsećam vas, mi smo preduzeli mere koje je pozdravio ceo svet: MMF, Svetska banka, EBRD, EIB i svi drugi. Zašto? Zato što je to bio jedini način da nam zemlja ne ode u bankrotstvo posle vaše vladavine u kojoj ste uništili i urušili sve što ste stigli. Vladali ste 15 godina i nastavljate da vladate i još nam se predstavljate kao nekakva opozicija. Čovek je 12 godina predsednik Vlade i niko ne zna šta radi, gde radi, kada radi.
Pogledajte kakav je odnos bivšeg režima na republičkom nivou i trenutnog, dakle, aktuelnog vojvođanskog režima. Kažu – to je najperspektivnije zemljište. Na tom najperspektivnijem zemljištu, u prethodnih 15 godina, ne 15, već 20 godina, koliko ste bili u gradskoj upravi na vlasti, niste uspeli ni travu da pokosite. Toliko, koliko je to zemljište bilo najperspektivnije. Ni kosu, ni brus niste umeli u ruke da uzmete, pa da pokosite, a ne nešto da napravite i da izgradite. Na tom najperspektivnijem, za koji vi znate da vredi pola milijarde. Javio vam neko.
Kažete – krijemo troškove izgradnje. Apsolutno ništa ne krijemo i za razliku od vas, koji ste 2013. godinu u gradu Beogradu završili sa deficitom od 20,25, mislim da je to svetski rekord za sve glavne gradove bilo koje zemlje na kugli zemaljskoj… Mi ćemo, uz sva ulaganja i uz sve investicije, imati deficit u gradu do 7,5%, a na republičkom nivou pokušaćemo da idemo do 4,2, iako je dogovor sa MMF 4,75.
Pričali ste ovde nešto što mi je bilo neverovatno i nisam mogao da verujem da vi to govorite. Dugo ste u gradskoj politici, pa kažete – koliko će da nas košta izmeštanje Železničke stanice. To ste valjda vi radili 20 godina. Računao sam da ste vi to radili. Niste radili na tome? Šta ste radili? Od 1972. godine treba da se radi. To vam je kao ono - jesi li ti muzičar? Nisam.
Onda kaže – pa to ima veze sa izgradnjom metroa. Jel ste vi potpisivali memorandume za izgradnju metroa koji nikakve veze sa „Beogradom na vodi“ nije imao sa firmama „Aftom“ i „Ežes“, ako se ne varam. To je gradonačelnik Dragan Đilas potpisivao. Kakve to veze ima sa „Beogradom na vodi“? Jeste, mi ćemo sada pokušati da promenimo trasu pa će možda da ima, ali tada kada ste vi potpisivali nikakve veze nije imalo. Kakve veze obilaznica ima, to je stari saobraćajni čvor, koliko Mrkonjiću, 25 – 30 godina se radi na tome. Kakve to veze sada ima sa „Beogradom na vodi“?
Više ni sami ne znate šta ćete da kažete pa tek onako da se sa nečim izađe u javnost da bismo nešto rekli. Onda kažete – to sve zajedno košta tri i po milijarde. Dobro je, spustili ste sa devet milijardi, ali kakve to veze ljudi ima sa svim ovim?
Nama ukupni troškovi, sve zajedno što ćemo da radimo i mi i investitor i sve drugo oko infrastrukturnih nadzora na samom području „Beograda na vodi“ dok traje u svim fazama neće izaći više od 270 miliona evra. Gde ste vi došli do tri i po milijarde? Šta ste vi ovde računali?
Kažete – ima li ugovor? Nema ugovor, da ima ugovor, da je bio u skladu sa zakonom ne bi nam bio potreban ovaj zakon. Ista je stvar i sa predugovorom. Kažete – imamo li garancije ako ne urade? Gledaćemo da nađemo nekakve garancije, ali pare daje investitor, a molimo vas da nam nađete samo jednog investitora, ne treba tri milijarde da da, samo da nam ponudi 100 miliona evra za nešto, za bilo šta. Da nam ponudi 100 miliona evra, a mi ćemo to odmah da prihvatimo i da kažemo – potpuno ste u pravu, možemo to da uradimo.
Kažete – šta će da kaže narod koji je poplavljen? Ne znam šta će da kaže narod koji je doživeo zemljotres u Kraljevu ili u Mionici, a koji nikada nije dobio dobar deo svojih kuća za koje su podignute brojne krivične prijave za malverzacije i kriminal. Za poplave znam da smo uradili iako su to bile najteža elementarna nepogoda koja je zadesila našu zemlju, znam da smo uradili mnogo više. Ljudi nikada do kraja neće biti zadovoljni, ali mislim da smo mnogo uradili. Sutra još jednom da vas pozovem, dobrodošli ste kao narodni poslanik u Krupanj, otvaramo fabriku i dajemo 120 rešenja radnicama u Krupnju koji je bio teško pogođen majskim poplavama i dobro bi bilo da kao narodni poslanik tome prisustvujete.
Kažete – znamo li mi kakva je tražnja za nekretninama? Znamo, malo se popravlja, nešto je bolja nego u vaše vreme. Nije dobro, biće bolje. Kažete – ugledni advokati potpisali, među tim uglednim advokatima je, kada govorimo o tim imenima i gospodin Srećko Pecikoza. Čovek poznat, ugledan po svom ulaganju u Opštinu Surčin. Obećano 80 miliona evra ulaganja, uloženo nula dinara, naravno. Sada za nekih mesec dana ističu svi rokovi pa ćete biti sa svim u potpunosti upoznati. Razume se da projekat „Beograd na vodi“ tome smeta.
Kažete – SANU i veliki stručnjaci, a među njima pominjete stručnjaka Branislava Jovina. Branislav Jovin je veliki stručnjak, tačno je. Jel to onaj isti Branislav Jovin kojem niste dali da se pojavi na televiziji dve godine koji je bio najveći protivnik mosta na Adi, onaj koji je govorio da je tu u pitanju nekakav manifetluk i lopovluk, jel o njemu govorite? Jel o istom Branislavu Jovinu govorimo?
Gospodine Božoviću, ja sam u ovom gradu rođen, u ovom gradu sam odrastao i politikom se dugo bavim. Znam svakog od tih ljudi i znam šta je ko i kada govorio. Vi ste malo mlađi od mene, zato će vam biti potrebne još godine da naučite sve o tim ljudima i da vidite ko je šta od njih u neko vreme govorio i ništa loše kada ovo govorim ne mislim, samo imajte u vidu da ne potcenite političkog protivnika, jer možda taj ima nešto više iskustva.
Kažete – međunarodni konkurs, e moji prijatelji, sada vidite šta smo mi sve kroz konkurse prošli, a uradili ništa. Evo su arhitektonsko-urbanistički konkursi koji su organizovani za značajne prostore u Beogradu. Opšti javni anonimni dvostepeni i otvoreni konkurs za idejno arhitektonsko konceptualno rešenje i prostorno programsku analizu rekonstrukcije i dogradnje Narodnog muzeja u Beogradu 2010. godine, išao, nije prošao, nerealizovan. Otvoreni međunarodni anonimni jednostepeni konkurs za idejno arhitektonsko rešenje za novi objekat Centra za promociju nauke u Bloku 39 na Novom Beogradu, Republika Srbija, idejni planski razvoj za kampus nauke i umetnosti 2010. godine, sećate se kako je to slikano na televizijama, kako je Boža Đelić bio veliki glumac i velika zvezda. Razume se, zaboravilo se na to i nerealizovan je.
„Terazijska terasa“, a.d. za osiguranje, „Evropa Internacional“ Beograd, „Energoprojekt“, „Holding“, „Enjub“ i preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu „Jugoslavijakomerc“ u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda i Savezom arhitekata Srbije. Konkurs za izradu idejnog rešenja parternog uređenja centralne javne površine dela „Terazijske terase“ u Beogradu 1998. godine – nerealizovan.
Isto to 2006. godine, rešenje poteza od „Terazijske terase“ prema Savskom amfiteatru – nerealizovan. Blokovi 25, 26, 2007. godina – nerealizovano. Trg Slavija u Beogradu 2005. godina – nerealizovano. Trg Slavija u Beogradu, 2012. godina - nerealizovano. Novi Beograd i Savski amfiteatar 1985. i 1991. godine – nerealizovano. Beton hala, raspisano 2011. godine – nerealizovano. Spomen obeležje stradalim radnicima 1999. godine, za 2013. godinu – nerealizovano. Blok 42 Novi Beograd, urbanističko arhitektonsko rešenje autobuske i železničke stanice Novi Beograd i poslovno-komercijalni kompleks Blok 42 u Novom Beogradu 1996. i 2014. godine – nerealizovano. E mi hoćemo, gospodine Božoviću, da nešto bude realizovano u ovoj zemlji, a ne da pravimo lepe slike za novine.
Kažete – većina može sve, nisam znao da ste sebe preobrazili u Sokrata. O Sokratu sam imao veoma visoko mišljenje, a onda ste govorili da se to uči na Pravnom fakultetu, moram da vam kažem da nije nikakva većina u parlamentu, pošto ste se većini u parlamentu obraćali, presudila Sokratu, već je atinski sud presudio Sokratu. Dobro je, voleo bih da ste tu istrajali do kraja na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Takođe bih želeo da vam ukažem na činjenicu da kada govorite o tome da ćete nešto da radite, nemojte kao Boga vas molim da pretite, nemojte jer smo slušali priče o ukrajinskom scenariju. Danas slušamo od Edija Rame o tome kako će on da ujedinjuje Albaniju i Kosovo. Slušali smo od vas u izbornoj kampanji o ukrajinskim scenarijima, slušamo svaki dan kako će nekakvi neredi da budu, jer ćete vi da štitite negde nekoga. Kao Boga vas molim, držite se vi zakona, držite se svoje poslaničke klupe. Imate sva prava ovog sveta da izgovorite šta hoćete, da uradite šta hoćete, ali u skladu sa zakonom. To da vi pretite da ćete nešto da dozvolite ili nećete, to vam niko u ovoj zemlji, u skladu sa zakonom neće dozvoliti. Mene da plašite time, to vam je kao da mečku plašite rešetom.
Na kraju, kažete – zastupate interese „Igl Hilsa“, a ne zemlje. Gospodine Božoviću, ja zastupam interese zemlje i interese naših građana. Ja sam u svakom trenutku, u svakom trenutku, a nisam siguran za sve, kada vi pomislite spreman da odem bilo gde da se proveri na bilo koji način da li sam od bilo koga ikada uzeo jedan jedini dinar, osim onoga što sam dobio kao sopstvenu platu. Niko u Srbiji vam to nije rekao i niko vam spolja to nije rekao. Molio bih vas da se prema poštenim ljudima ne odnosite na takav način.
Istina je da je Tijanić davno ispravno govorio da se svako kreće u krugu sopstvene pokvarenosti, ali ja nisam sasvim saglasan sa njim i želim da verujem da ljudi moraju da polaze od respekta i poštovanja prema onim drugim ljudima.
Kada kažete – to je pljačka, pljačka je to što ćemo tu trulež, to ruglo, te olupine, te udžerice da sklonimo i da napravimo velegrad, što ćemo da pokušamo da zaposlimo ljude, da zaposlimo građevinsku industriju, što ćemo da pokušamo da donesemo nešto novo, jedan novi evropski dug, da donesemo nešto što je velika stvar za ovu zemlju, mislim da je to nešto najpoštenije i najbolje što je zemlji moglo da se dogodi. Ako mislite da u tome što ćete da izgovarate reči uvreda da ste time postigli svoj cilj, ja nemam ništa protiv toga, ali vas molim još jedanput da mi objasnite da čuju građani Srbije pod kakvim uslovima je vaša stranka dobila kredit od „Razvojne banke Vojvodine“, zašto ga niste vratili iako je prošlo tri godine, kada ćete da vratite narodne pare?
Što se tiče izgradnje Beograda, umem i da kosim i brus da koristim. Pozvao bih i vas da negde pokosimo nešto trave, da bar nešto i po tom pitanju uradimo dodatno, a video sam da do sada ni to niste mogli da napravite. Gledajte da se malo ugledate na one koji će to da urade i koji će i mnogo više od toga da urade.
Kada pričate o tome da se ništa nije videlo, poštovani gospodine Božoviću, pre nego što mi odgovorite za ovaj kredite „Razvojnoj banci“, ne zaboravite da imam tekst ispred sebe ugovora, pa ću ja da ga čitam narodu malo posle, samo da vam kažem – ljudi u Srbiji hoće da vide stvarne rezultate, a ne to koliko ćete tvitova dnevno da pustite i koliko ćete uvreda u vašim novinama na moj ili na račun drugih ljudi da pustite. To nije mnogo važno. Važan je rezultat i važna je budućnost Srbije. Pozivam vas da nam se u tome pridružite. Dobro došli sutra u Krupanj gde ćemo da oživimo „Krupanjku“, koju ste uspeli da uništite, a i neki pre vas. I tamo će ljudi ponovo moći da počnu da rade, kao i u mnogim drugim mestima širom Srbije.
Hvala vam na pažnji i dobro došli ste da pomognete u ovom poslu.
