Danas smo čuli puno toga na današnjoj sednici. Na početku je bilo čitanje jednog eseja, gde su tu i razne stvari vezane za Galileja, za Ajfela, za Prometeja, za primere iz komunističke Jugoslavije, pozivanje na višedecenijsku ili viševekovnu sudsku praksu Republike Srpske. Čuli smo da su snovi najvažnija stvar, da snovi koje neko sanja mogu da promene stvarnost u jednoj državi. Čuli smo o tome da je najlepša zgrada u Beogradu, zgrada Geozavoda iliti Beogradske zadruge, samo nismo čuli zašto je ugovor o donaciji za tu zgradu tajna i na šta smo se obavezali u tom ugovoru.

Čuli smo da je Beograd kočio izmeštanje železničke stanice, što je nemoguće zato što to nije posao grada nego je to posao države, da se to dešavalo u nekom ranijem periodu. Čuli smo puno stvari koje nemaju nikakve veze sa istinom.

Čuli smo i to da se na Novom Beogradu podigla cena stambenog prostora kada je napravljena Beogradska arena, što je isto besmisleno. Arena, inače, posluje sa gubicima od kada je napravljena, a potpuno je drugi razlog zašto su tamo skupi stanovi, koji inače nisu tako skupi, jer je tržište propalo.

Čuli smo i izjavu premijera koji je rekao da nama u Srbiji nikad nije bilo dobro, i to piše u stenogramu. Da nikada nije bilo dobro, sa čime mogu možda da se složim, ali i drugi deo te izjave koji glasi – nikada neće biti dobro.

Ne znam da li je to obećanje ili pretnja, ali u svakom slučaju to je nešto što srpski premijer nikada ne sme kaže svojim građanima, makar to bilo greškom.

Danas je na dnevnom redu jedan zakon sa dugim naslovom koji je već dobio popularni naziv leks specijalis o „Beogradu na vodi“. Građani Srbije u svojoj modernoj istoriji tačno znaju, kada im neko nudi leks specijalis, da se taj zakon donosi ili da se prikrije neka krađa ili da se spremi neka krađa ili da se završi neka krađa.

Imali smo primer sa leks specijalisom, tamo 1997. godine, prošlog veka. To je bio zakon koji je trebalo da prikrije izbornu krađu koja se tada desila na lokalnim izborima. Imali smo leks specijalis koji je pomenut pre neki minut i nekoliko puta danas koji jeste, takođe jedna krađa, ne znam zašto nije istražen, ne znam zašto nisu osuđeni oni koji su krivi za to, a ovo će sigurno biti jedna teška prevara, ako ne ništa gore.

Slažem se sa onima koji kažu da je učinjeno dosta time što je počišćen Savski amfiteatar, i to je dobro, i mislim da je to maksimum mogućnosti ove Vlade. Ako uđemo dublje u ceo projekat, imamo to da je on protivustavan, odnosno da je ovaj zakon protivustavan, da načelo poštovanja privatne svojine se teško narušava bez vidljivog razloga. Nikako ne može da bude javni interes ono što se pravi na „Beogradu na vodi“, makar svi snovi o kojima smo čuli budu ostvareni. Naprosto, to je nešto što je protivno Ustavu i protivno drugim zakonima, o čemu neću ja da govorim, već su ljudi kojima je to struka rekli dosta o tome.

Nisam čuo ni jednog arhitektu, građevinca, urbanistu koji je rekao da je tehnički izvodljivo to što se vidi na ovoj maketi koja je takva, kakva jeste, teško se razume šta se sa njom hoće. Iz onoga što se vidi, iz onoga što se priča, ti milioni kvadrata su neizvodljivi iz puno razloga, pre svega zbog parkinga, zbog celog saobraćaja, zbog ostataka infrastrukture itd.

Konačno, ekonomski deo je potpuni promašaj. Potpuni promašaj i bilo bi jako lepo da u leks specijalis, jer to je poseban zakon, specijalni zakon, vidimo ko će to da gradi, ko je ta firma sa kojom se to ugovara, koliko će biti tu metara kvadratnih, koliko će to da košta, kolika će biti zarada, da li se to radi iz nekih para ili iz nekog novca koji već postoji ili je za to potreban kredit, ko će da vraća kredit, šta je kolateral za taj kredit. To bi trebalo da piše u leks specijalisu.

Ako se priča o velikoj šansi za našu građevinsku industriju, pa onda da napišemo to, da je obaveza da ona radi ceo ovaj projekat.

Konačno, vređali ste, predsedniče Vlade, srpski narod pet, deset puta danas, govoreći da je lenj, da se boji struje, železnice, napretka, bilo čega modernog. To govori čovek koji je 2002. godine rekao da je Berlinski zid pao 1990. godine.

Zahvaljujem.

Reč ima predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić.

Uvažene dame i gospodo, poštovana gospođo Filipovski, verujem da ćemo zajednički i uz sve one i zajedno sa svima onima koji žele napredak Beograda uspeti da prevaziđemo sve te, ne bih rekao, težnje pojedinih protivnika, već bih rekao nemoć onih koji ne mogu da izaberu drugo rešenje, već da se suprotstavljaju nečemu po svaku cenu, pošto svojih rešenja nemaju.

Znate, besmisleno mi je da govorim nekome da Galilej i Prometej nisu isto, a ni slično, ali opet bismo se vraćali na Sokrata, pa bih objašnjavao ulogu Atinskog suda, a Pravni fakultet je i dalje na istom mestu u Beogradu. Nije se promenilo. Šta da radite?

Što se tiče štoseva na račun Republike Srpske i višedecenijske prakse sudova u Republici Srpskoj, Ustavnog suda Republike Srpske, nisam shvatio tu šalu. Mi Republiku Srpsku volimo. Možda vi ne volite. Mi je poštujemo. Možda je vi ne poštujete. Tu vrstu šala i doskočica na račun Republike Srpske nikako nisam razumeo.

Kažete – na šta smo se obavezali, nema ugovora. Evo ga ugovor o donaciji. Evo ga taj ugovor o donaciji, koji nemate. Izvinjavam se što nismo dužni da ga vama uručimo, ali nemam nikakav problem da i vama bude uručen.

Kažete da sam rekao da nikada neće biti dobro. Nije istina, gospodine, nije istina, jer sam rekao da je to u našem mentalitetu i da kada pitate Srbe nikada im nije bilo dobro. Nije im bilo dobro u vreme Karađorđa. Nije bilo dobro u vreme Miloša, kada čitate knjige iz istorije. Nije bilo dobro u vreme Mihajla. Nije bilo dobro u vreme Milana, Aleksandra, Petra. Nije bilo dobro u vreme kralja Aleksandra. Nije bilo dobro ni u vreme Milana Stojadinovića i njegove Vlade. Nije bilo dobro ni za vreme Drugog svetskog rata, ni u Titovo vreme. Nama nikada nije bilo dobro ni u Miloševićevo, ni u vaše vreme. Nama nikada neće biti, u smislu našeg mentaliteta, a ne da stvarno neće biti, i to je svaki čovek u ovoj sali razumeo. To je svaki čovek u ovoj Srbiji razumeo. Razumeli ste i vi, gospodine Živkoviću, samo niste hteli da razumete i odlično ste razumeli ovo što sam rekao.

Kažete – najvažnije je pitanje iz celog vašeg izlaganja sam shvatio da je najvažnije pitanje – pitanje parkinga. Ne brinite rešićemo pitanje parkinga i nadzemnim i podzemnim garažama i mislim da je to najmanji problem sa kojim će „Beograd na vodi“ da se suoči.

Što se tiče prevara, pljački, ja još jedanput ponavljam i trudio sam se i izvinjavam se ako sam slučajno u nekom trenutku prekoračio meru dobrog ukusa, mislim da nisam i mislim da sam bio učtiv sve vreme, plašim se da neko uvek polazi od onoga što je u njegovoj glavi a ne od onoga što se stvarno zbiva. Nama nisu ni prevare ni pljačke na pameti, dobro ste došli gospodine Živkoviću, dobro su došli i svi ostali koji hoće zajedno sa nama da u tome učestvuju, da to pogledaju i da zajedno sa nama po tom pitanju rade. Pri tome nećemo nikada da se delimo na Beograđane i ne Beograđane, na ove odavde i ove odande, da li je neko iz Republike Srpske ili odnekud drugog, za nas svi građani Srbije, ako hoćete i ljudi iz Republike Srpske uvek mogu i da kontrolišu ovaj projekat, uvek mogu da kažu šta misle o tome i mogu zajedno u njegovom, rekao bih i napredovanju i boljitku Srbije da učestvuju.

Što se tiče napretka Srbije u ekonomskom smislu, ja sam potpuno siguran da je Srbija na dobrom putu, kažem – sutra je za nas važno da čujemo prve ocene posle prvog kvartala šefa MMF Kima de Hanga, jer on će naravno to da govori u sadejstvu sa, isto svojim šefovima iz Vašingtona, da vidimo da li smo mi postigli određene uspehe ili nismo postigli, da li smo na dobrom putu ili nismo, šta to još treba da menjamo, ali mislim da, kada budemo u potpunosti obnovili proizvodnju u zapadnoj Tamnavi, proizvodnju električne energije i rešili pitanje hemijskih kompleksa, još jedanput ponavljam, da će Srbija biti na i te kako dobro putem. Ovaj investicioni poduhvat će nam biti veoma značajan za povećanje BDP, za one kapitalne investicije o kojima smo govorili za koje ni iz države nismo u stanju da izdvojimo dovoljno novca. Tačno je, ako biste nas kritikovali po tom pitanju, a nemamo dovoljno ni projekata, ako hoćete ni dovoljno ljudi koji znaju, ni dovoljno ljudi koji imaju volju da to pritišću svaki dan. Nešto nam je bolji rezultat u martu nego u februaru i januaru, ali svi ostali rezultati su nam vrlo dobri, posebno rezultati po pitanju očuvanja odnosno smanjenja fiskalnog deficita. Uveren sam da ćete to i vi i svi ostali narodni poslanici ovde da pozdravite.

Dakle, ni na šta se u ovome nismo obavezali, nema tu ama baš ništa tajnovito, a da li će da bude problema u provođenju stvari u delo, pa siguran sam da hoće. Ne gradimo jedan park, a i kada smo do sada gradili parkove, uvek smo imali problema u sprovođenju u delo. Mi nismo u stanju bez problema i kašnjenja da završimo ni Bulevar revolucije ili Bulevar kralja Aleksandra, ni Vojvode Stepe i koju god ulicu hoćete, nisam siguran da će ovo da prođe sve bez problema, ali ovo je velika šansa, velika prilika koju Srbija i Beograd, potpuno sam siguran ne sme da propuste. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem, gospodine Vučiću.

Reč ima ministar unutrašnjih poslova, dr Nebojša Stefanović.

Gospodine Živkoviću, ja imam razumevanja da vi nemate volje da naučite Poslovnik. Prvo ima reč gospodin Nebojša Stefanović na vaše izlaganje, pa tek onda ću razmotriti da li vi imate uslova za repliku.

Zahvaljujem gospodine Živkoviću na razumevanju.

Izvolite gospodine Stefanović.

Samo da kažem, ja nisam tražio repliku, javio sam …

Da, ali ste se javili pre gospodina Živkovića, posle njegovog izlaganja.

Ja znam, gospodin Živković sigurno dosta zna o krađi i siguran sam u to. Ne znam zašto neki poslanici negoduju, možda pogrešno tumače moje reči, ali pričali smo o kreditima i vraćanju kredita. To je jedan deo gospodina Živkovića, pored onog kredita koji Demokratska stranka nije vratila, to je Demokratska stranka na čijoj listi je bio gospodin Živković, evo Vlada nažalost, imala je obaveze da vrati mnogo milijardi evra kredita koje je zadužila prethodna Vlada Demokratske stranke i to onih kredita koji su uzimani po kamatnim stopama od 8,5 i više posto, a to su užasni krediti za vraćanje i mi i ove godine vraćamo ogromne tranše tih kredita i to mislim samo premijer i ministar finansija znaju kako izgleda sve ovo što mora da se obavi od naših obaveza.

Međutim, nažalost, ja sam razumeo, slušao sam pažljivo šta je gospodin Živković rekao. Rekao je danas, da je došao da nam kaže dve stvari da teško razume maketu „Beograda na vodi“ i da misli da tu više ništa ne može da se gradi. To su ključne poruke i ja stvarno te poruke slabo razumem. Ne mogu da razumem da neko ne želi da se raduje dobroj stvari koja se dešava u Srbiji. Stvar koja se gradi, jedan novi grad, koji se grade neka nova radna mesta za neke mlade ljude koji treba da rade i ovde i svi oni koji će, a danas sam slušao od ljudi koji o tome znaju više od mene, i o građevinskoj industriji i svemu ostalom, koji će generisati nova radna mesta širom Srbije, ne samo ovde u Beogradu.

To su stvari kojima treba da se radujemo, međutim, ja gospodine predsedavajući, rekao bih to i gospođi Gojković, pošto se više puta i u javnosti čulo, imamo na delu jednu stvar, a to je da u delu javnosti imamo potpunu satanizaciju ljudi koji se raduju kada se nešto dobro dešava u Srbiji. Dakle, potpunu satanizaciju. Ako se ti ljudi raduju i kažu da je nešto dobro, ako se okupe da proslave nešto što je dobro za narod, nešto što je dobro za stvaranje radnih mesta, ako se okupe da pohvale nešto, odmah se pojave ljudi u javnosti koji govore najgore stvari o tim ljudima, apsolutno najgore. To je stvarno užasna stvar.

Borim se za pravo da ljudi imaju pravo da kažu i kada je dobro i kada je loše. Kao ministar unutrašnjih poslova nisam zabranio ni jedan skup, dolazili su ljudi ispred parlamenta različitim povodima, prolazili, marširali, okupljali, neki se skupljali ovako, neki onako, nisu ometali ništa, nisu kršili ništa vezano za bezbednost i prosto uvek je bila procena da je bolje pustiti ljudi da kažu ono što misle i da to nikome ne može da smeta. Ali smeta onda kada ti ljudi kažu nešto dobro za Vladu ili za projekte koji se dešavaju u zemlji ili kažu nešto dobro za stvari koje su zaista pozitivne za budućnost ove zemlje. Umesto da se radujemo budućnosti, to je nešto što svi moramo da menjamo, mi smo počeli ili većina tih nekih koji pokušavaju da puste ovakve glasove, počeli su da kritikuju sve ono što je dobro za Srbiju. Prosto ne shvatam zašto to rade, jer ovo je dobra prilika, projekat „Beograd na vodi“ je prilika da se raduju svi oni ljudi koji će biti zaposleni u građevinskim firmama, koji će moći da vide i neke nove turiste koji će generisati novi prihod i za ovaj grad i za ovu zemlju i na kraju krajeva, koji će ostaviti nešto za budućnost, ako ne nas, onda svih ljudi koji dolaze posle nas. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, povreda Poslovnika.

Koji član?

(Marko Đurišić, s mesta: Uključite mi mikrofon, pa ću reći koji član.)

Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.

Smatram da je prethodni govornik povredio član 107. Poslovnika. Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenice ili ocena koje se odnose na privatan život drugih lica.

Vi znate na koji način je ministar unutrašnjih poslova započeo svoje izlaganje i mislim da mu kao bivšem predsedniku parlamenta apsolutno ne priliči da na taj način počinje svoju diskusiju. Imao je sigurno dovoljno znanja i umeća …

Gospodine Đurišiću, vi ste meni dali dovoljno da mogu da…

(Marko Đurišić, s mesta: Molim da mi omogućite da govorim.)

Prvo, niste u pravu kada kažete da može govornik da prekrši Poslovnik. (Marko Đurišić, s mesta: Nisam završio.)

Gospodine Đurišiću, molim vas, Poslovnik može samo predsedavajući da prekrši.

(Marko Đurišić, s mesta: Dajte mi dva minuta za kažem, nisam završio.)

Vidite gospodine Đurišiću, vi ste rekli, citirali ste član, nemojte da polemišete sa mnom. Rekli ste, citirali ste, po Poslovniku, vama je omogućeno do dva minuta gospodine Đurišiću.

(Marko Đurišić, s mesta: Dajte mi dva minuta ja prvo kažem.)

Ali, ne moram, ja sam to shvatio u prvom minuta. Ne moram da vam dam do kraja.

Izvolite, evo nastavite do dva minuta.

Imate još 40 sekundi.