Poštovana predsednice, poštovani predstavnici Vlade na čelu sa premijerom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, već smo daleko odmakli sa današnjom sednicom i ja kao što je malo pre rekla predsednica dolazim isto tako iz Novog Sada i verujte mi da čak ne znam ni gde se nalazi ovaj prostor za izgradnju „Beograda na vodi“. Intimno mene i ne zanima puno, nemam primedbu na to da Beograd bude lep uređen, naprotiv, dolaziću kao turista da ga razgledam, ali mi smeta što, ne da smeta, nego eto prosto želim da istaknem nešto drugo, tj. hoću da kažem ne smeta mi što će Beograd da ima, ali mi smeta što mi nemamo.
Evo o čemu želim da govorim, a vezano je upravo za ovu temu. Naime, prosto kao ilustraciju na Iriškom Vencu, ne znam da li taj potez znate, to je na putu između Novog Sada i Rume, postoji deonica puta negde od Iriškog Venca prema Irigu na kome je prošle godine zbog onih kiša došlo do odrona i na kome je na dužini od 150 metara, koji se slučajno zove „Ruska krivina“ došlo je do rekonstrukcije i dan danas sa jedne i sa druge strane te deonice stoji tabla na kojoj piše da je to program rekonstrukcije puteva Republike Srbije. U jednom uglu stoji naziv Ministarstva za građevinu i saobraćaj ili kako se već sada zove, a na drugoj strani „Putevi Srbije“ i graditelj je bio neka iriška firma. Radi se o celih 150 metara puta.
Ostatak puta na iriškom vencu je zakrpa na zakrpi, sada se pojavljuju novi odroni a saobraćaj, teški saobraćaj, to najbolje znaju građani Iriga se i dalje odvija posred naselja zbog čega dolazi i do rastresanja kuća. Nekoliko puta su kamioni uletali ljudima u kuće i ja sada pitam, da li ćemo i za ovakvu vrstu projekta koji je od životnog značaja ne samo za meštane ovog dela i ne samo za Nacionalni park Frušku Goru, nego i za deonicu prema Republici Srpskoj i prema auto-putu, imati jednog dana leks specijalis?
Podsetiću vas da je još 2010. godine, kada je ministar za infrastrukturu bio gospodin Milutin Mrkonjić, bilo rečeno da se planira i da samo što nije, da će se graditi tzv. banatska magistrala, odnosno deonica puta od rumunske granice preko Zrenjanina, Novog Sada do Rume, odnosno do spajanja sa auto putem, gde bi zapravo jedna od najznačajnijih deonica bila izgradnja tunela kroz Frušku goru.
Istraživanja o mogućnostima probijanja tunela obavljena su još sredinom 90-ih godina, a u prostornom planu Fruške gore, koji je donet još negde 2005. godine planirano je da ulaz u tunel bude negde kod Sremske Kamenice, a izlaz kod Iriga, odnosno gde bi se Irig obišao. Studiju izvodljivosti tada je finansirala pokrajinska administracija.
Kaže se, takođe, u ovom jednom članku, koji pominje taj period, nažalost, posle toga se to više nije spominjalo i ovaj tunel se više ne spominje, najvažniji značaj tunela biće što će se zauvek rešiti ogroman problem prolaska teretnjaka kroz Frušku goru i kroz Irig, gde ova saobraćajnica predstavlja jednu od najprometnijih sa 10 do 12 hiljada vozila dnevno i da će se na najbolji način zaštiti Fruška gora i stanovnici ovoga dela.
Sada prosto postavljam pitanje praveći poređenje sa ovim što se planira sa izgradnjom „Beograda na vodi“, gde se očigledno pojavljuje iskrena želja da se nešto napravi i uradi, što znači kada se nešto neće, onda se to ni ne radi. Znate, ako se nešto ne proceni kao prioritet, onda se zapravo tome ne pridaje onaj pravi značaj.
Mi smo u 2015. godini. Gledamo kako se grade mostovi u Beogradu, putevi i tuneli širom Srbije. Sada smo ceo dan potrošili i još ćemo vremena potrošiti na raspravu oko ovog zakona o „Beogradu na vodi“, a samo se eto u Vojvodini rekonstrukcija puta od 150 metara proglašava nekako značajnom, obeležava se tablom.
Most u Novom Sadu, kao što znate, još nije završen, a koji je porušen tokom bombardovanja. Televizija u Novom Sadu, odnosno zgradu Televizije više niko ni ne spominje. Najnovija priča, odnosno najnovija potreba koju želim da naglasim je izgradnja mosta kod Bačke Palanke koji treba da omogući lakšu komunikaciju između sela koja administrativno pripadaju Bačkoj Palanci, a nalaze se u Sremu i koji su sada, kako je Hrvatska ušla u EU, izgubili mogućnost da koriste svoje pogranične legitimacije, nego moraju da koriste pasoše i to otežava jednostavno komunikaciju i rad tog stanovništva. I tu se sada ne zna kada će se taj most graditi.
Zašto sve ovo navodim? Prosto želim da uporedim koliko ima, kada je Vojvodina u pitanju, jer ja dolazim iz LSV i problemi građana Vojvodine su mi, moram priznati, bliži nego ostalog dela Srbije… Prosto želim da naglasim da li će se i tada donositi nekakvi lex specialis kako bi se ti vitalni problemi rešili i ja bih želela da tada vidim na galeriji, kao što danas vidimo prisustvo kolega iz Skupštine Grada Beograda i uprave, možda predstavnike Skupštine AP Vojvodine i Vlade Vojvodine, ako do takve jedne mogućnosti dođe. Prosto bih želela da i tako nešto vidim, a naglašavam ponovo protiv gradnje „Beograda na vodi“ nemam, niti želim da se upuštam u analize svega toga. Ja samo želim da i mi tako nešto imamo. Hvala.