Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje?

Ne želim. Mislim, niste vi krivi, to je stvar inteligencije.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine predsedniče Vlade, članovi Vlade, uvaženi kolege narodni poslanici, poštovani gosti na galeriji.

Dakle, mi imamo ovaj zakon koji se donosi, doduše ne po ubrzanoj proceduri, što ja pozdravljam svakako, kako je inicijalno bilo planirano, ali koji se dovodi suštinski da bi naši građani to razumeli, poštovani građani Srbije, oni ovaj zakon donose zato da bi jedan privatni investitor i privatni projekat dobio u svoje ruke nešto što je deo grada Beograda, i onda se taj deo proglašava za javni interes iako su u pitanju hoteli, stanovi i šoping molovi.

Nemamo mi ništa protiv stranih investitora, nemamo ništa protiv investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, nemamo mi ništa protiv toga da se ovaj deo Beograda najzad očisti i kako ste više puta rekli – da se pokosi trava, nemamo ništa protiv toga. Tamo ništa nije pipano od početka, od prilike 2001. ili 2002. kada je gospodin Vesić sa galerije tamo s Đinđićem tamo pravio biciklističke staze. Od tada niko ništa pipnuo nije. I slažem se, tačno, niko tamo ušao nije u taj deo.

Ali, poštovani građani evo kako su oni to smislili. Imam mog dragog prijatelja koji mi je rekao – slušaj imam nekoliko desetina projekata širom sveta potpuno na isti fazon, pa bi ja sad tu kod tebe da napravim iz nekoliko razloga. Da dignem vrednost svoje kompanije i drugo možda i nešto i da napravim. Ja lično smatram da će verovatno nešto i biti napravljeno. Ta skepsa kod mene nije ugušila i nikoga ne mrzim, odmah da kažem unapred. Ali ono što stvarno mrzim, to je pokušaj da se prikriju činjenice pred građanima Srbije, a činjenice su sledeće. Ovaj zakon se donosi u situaciji kada važeći Zakon o eksproprijaciji ne može da se primeni, zato što nije moguće ga primeniti na privatno vlasništvo koje će da se gradi u vidu stanova, šoping molova, tržnog centra i ostalih stvari. Pa pošto ne može, verni i dragi prijatelju, mi ćemo doneti poseban zakon, da bi to bilo moguće, a pošto nemamo ni ugovor, a pošto nemamo ni projekat, a pošto nemamo ni stanove, i pošto imamo maketu koju ne ismejavam, ali moram da pitam uzgred, koja je maketa? Video sam ih nekoliko. Gospodin Mali je predstavljao neke dve kule, čudnog oblika ovako, a nismo videli onu najvišu kulu. Onda smo posle videli onu najvišu kulu. Ja nemam ništa protiv. Možda i jedno i drugo i treće i četvrto i peto postoji na maketi, verovatno i postoji.

Građane Srbije zanima šta će na kraju tu da bude i koliko će to da plate, koliko to košta građane Srbije i građane Beograda, koliko će država Srbija konkretno, mi smo čuli nekoliko iznosa, danas se premijer potrudio i rekao taj iznos ovde, nekoliko puta. Mene zanima koliko će ukupno biti uloženo od strane građana Srbije u taj deo Grada Beograda.

Dakle, pošto nije moguće, ovde se kaže da je ovo projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Zbog čega je ovaj projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju? Čuli smo, za podizanje građevinske operative. Nije to loše, to je dobro za Republiku Srbiju, pošto je za vreme vaše vlasti ona pala za 45%. Mi pozdravljamo to. Međutim, i pored svih napora, nikako da nam objasnite, pošto se strogo držim Predloga zakona, ne ulazeći ni u kakve druge priče, samo nam recite zašto je to projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju, izgradnja hiljade stanova, poslovnog prostora, šoping mola? Da ne ulazim u to da li će biti zaklonjen pogled, da li će da se ugrozi estetska vrednost Grada Beograda, u to ne ulazim zaista.

Ponavljam, niko ne podržava da tamo ostane ruglo. To je zamena teza. Pitamo vas, zašto je to projekat od posebnog značaja, ne za ovu firmu, ne za ovog investitora, već za građane Srbije? Koliko će koštati stanovi tamo koje ste počeli da preklamirate, pa su ljudi pomislili da prodajete nešto što ne postoji? Kolika će biti cena kvadrata? Zašto niste želeli da idete na javni konkurs i na tender? Uzimajući u obzir, gospodine predsedniče Vlade, tačno je, mnogi su bili konkursi, nisu uspeli, bili su mnogi izbori u Srbiji, nisu uspeli, pa da ukinemo izbore? Šta će nam zakoni? Vi se ionako za sve pitate u ovoj zemlji. Ne može nikako biti javni interes stambeni poslovni prostor. To nije moguće ni logički ni pravno. To nije moguće ni na osnovu Ustava Srbije. Zašto ste izbegli? Zbog čega?

Pozdravljam naknadnu mogućnost da se razgovara sa stručnjacima od strane gradonačelnika, pozdravljam to. Zašto nije bilo javne rasprave? Zašto ste ignorisali reč struke? Niste nam to odgovorili. Zašto ukidate ograničenost spratnosti za Beograd, a ne smeta vam što u Parizu ne postoji spratnost preko pet spratova, kada se već pozivate na Ajfelovu kulu? Pa, kažite do kraja onda informaciju. Godine 1889, gospodine predsedniče Vlade, izgrađen je Ajfelov toranj i još 700 objekata za svetsku izložbu te godine. Svi su srušeni sem Ajfelovog tornja. Zašto? Zato što je gospodin Gustav Ajfel ili Gistav Ajfel, kako ste vi rekli, imao gore lep stan gde se dogovarao sa gradonačelnikom Pariza i ostalim gradskim funkcionerima kako na koruptivan način da sačuva objekat. Zato su se građani bunili, jer je bila korupcija upitanju, a ne zato što je taj obeliks parao nebo nad Parizom. I nama ćete da parate nebo nad Beogradom, ali nećete ga parati time što je neka zgrada ružna ili što se nekom ne sviđaju pare iz Arapskih Emirata, ne, nego zato što morate prvo da pozovete stručnjake, da otvorite javnu raspravu, da promenite urbanistički plan, da raspišete konkurs, da idete na tender, pa da vidimo šta građanima Beograda tu treba. Neki ljudi kažu da trebaju parkovi. Neki ljudi kažu da trebaju kulturni sadržaji. Vi ste čuli, predsedniče Vlade, takve glasove.

Ja ne sporim da vi imate viziju, ja uopšte ne sporim da vi imate san o tome da Srbija bude na boljem mestu, da Beograd bolje izgleda i da podignete našu operativu. Ne sporim. Ja cenim ljude sa vizijom. Problem je, gospodine predsedniče Vlade, što svaki dan vaši snovi postaju noćna mora građana Srbije i uvek nekako meni zapadne to da vam kažem u Skupštini i to je baš nezgodno. Imate u članu 8. neverovatnu stvar koja kaže, stav 4. član 8. - licima koja su pravo svojine na građevinskom zemljištu stekla u postupku pretvaranja prava korišćenja po pravu svojine bez naknade pripada pravo na naknadu tržišne vrednosti tog zemljišta ako je pravo korišćenja stečeno teretnim pravnim poslom. Pazite to. Ovim članom se derogiraju sva ustavna i zakonska načela. Zašto? Ovaj član propisa ukazuje upravo na to da je namera autora ovog zakona da konfuznim i nejasnim odredbama postigne cilj koji je protivan Ustavu i zakonu. Zašto? Odredbama važećeg Zakona o eksproprijaciji korisnik eksproprijacije bi bio dužan da ovim licima isplati tržišnu vrednost. Da bi to izbegao, sumnjam, ne tvrdim, sumnjam, predsedniče Vlade, autor propisa je izmislio ovu odredbu koja u svom jezičkom tumačenju krije veoma ozbiljnu zamku koju verovatno neće primetiti većina javnosti, pa čak ni one stručne, jer je ona vešto zakamuflirana.

Naime, rado se o tome da je ovim licima formalno priznato pravo na naknadu i za objekat i za zemljište, ali uz mali uslov da je pravo korišćenja stečeno, ne i da su ga ta lica stekla, već da je uopšte stečeno bilo kad pre njih teretnim pravnim poslom. Ova lica su svoje pravo korišćenja stekla teretnim pravom, poslom kupovnog objekta kome je pripalo pravo korišćenja zemljišta, što je teretni pravni posao itd. To je upravo ta zamka koja se ne vidi iz običnog čitanja propisa. Ovo je prvi primer.

(Aleksandar Vučić, s mesta: Šta je tu sporno?)

Nemam dovoljno vremena.

Članom 9. po prijemu izjašnjenje iz stava 6. ovog člana, odnosno proteklog roka, nadležni organ odmah, a najkasnije u roku od osam dana, uz ispunjenje i drugih uslova, donosi rešenje o eksproprijaciji nepokretnosti. Ovo su pravila maltene, neko zloban bi rekao prekog suda, a ne regularnog postupka eksproprijacije. Time pokazujete vašu efikasnost, a ne mogu u katastar da zavedu stvari po tri-četiri godine.

Najzanimljiviji je član 15, gospodine predsedniče Vlade, jako važna. U članu 15, u poslednjem stavu kaže se jedna stvar koja mi je zaista nejasna. Vi ste vrsan pravnik i siguran sam da ćete znati ovo da mi objasnite. Konačni obračun između investitora i Grada Beograda biće sačinjen po završetku izgradnje svih objekata u obuhvatu…

Gospodine Stefanoviću, da li ćete ostaviti vreme i za vaše kolege, pošto vam je ostalo ispod deset minuta, a ima više prijavljenih vaših kolega? Čisto da vas upozorim.

Dobro. Hoćete mi dozvoliti da nastavim?

Dakle, konačni obračun, gospodine Bečiću, između investitora i Grada Beograda biće sačinjen po završetku izgradnje, poštovani građani, svih objekata u obuhvatu planskog dokumenta. Da li to znači, dobronamerno pitam, da ovaj stav kaže da je moguće da će investitor napustiti projekat bez da završi svaki od planiranih objekata na toj parceli? Šta onda radi Republika Srbija i Grad Beograd i kolike su naše obaveze i da li vi vidite da se tu krije opasnost da mi nešto platimo, a da oni to nisu završili?

Za kraj, plašimo se ovog investitora zato što je u Libiji pravio istu stvar. Evo, vidite kako izgleda libijski „Beograd na vodi“ (poslanik pokazuje fotografije). Onda idemo dalje, Kairo. Ovo vam je Kairo na vodi, poštovani građani. Dakle, nije izgrađeno ništa od onoga što je najavljeno, a u pitanju je ista firma. Onda u Keniji, poštovani građani. Evo, vidite, ništa nije izgrađeno. Onda u Erbilu, u Kurdistanu, Irački Kurdistan. Evo, pogledajte. Doduše, napravili su samo jednu garažu od salona automobila. Onda u Pakistanu, Siriji, Nigeriji, Indiji, poštovani građani, ništa nisu napravili. Evo, vidite kako izgleda, liči na „Beograd na vodi“ itd.

Ja ne tvrdim da su oni neozbiljni, samo izražavam bojazan koju građani Srbije iznose ovde i pitaju zašto je ovo bilo neophodno? Zašto nije urađeno na neki drugi način, kako smo predložili? Zašto se krši možda zakon i Ustav? Zašto nije struka konsultovana i da li ste svesni da posledice ovakvog posla ako krenu loše, predsedniče Vlade, imaćemo očišćen plato, slažem se, imaćemo i vodu i struju i gas i saobraćajnice, slažem se, ali je zakon prekršen, Ustav je prekršen, plan ne postoji, arhitekta ne postoji, ništa ne postoji i neko mora da odgovara za ovo. Hvala.

Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.

Pažljivo sam vas slušao, gospodine Stefanoviću, veoma pažljivo i shvatio sam da vi ništa ne razumete. I to što ste čitali, vi uopšte niste razumeli čak ni šta ste čitali. Znate li šta je teretni posao? Znate li šta je svojina? Naravno da neko mora da ima svojinu da bi mogao da dobije nadoknadu. Ništa sporno u tome nema, potpuno čisto, niko ništa u tome nije video, nego neko ko je vama to pisao da vi pročitate, a pojma nemate ni šta ste pročitali, misleći valjda da niko ovde nije pravnik i da ne zna da vam odgovori ništa na sve to o čemu ste vi govorili ovde. Ništa niste pročitali, osim što ste se bavili licemernim floskulama kao i obično – ja nisam protiv toga, ali odgovorite građanima. Odgovoriću vama, a ne građanima. Građani vas ne podržavaju. Odgovoriću vama. Vi ste, gospodine Stefanoviću, učestvovali u pravljenju onih ugovora koji ovu zemlju skupo koštaju, koji su štitili privatne interese, privatne i neke tajkunske interese.

Vi ste direktno učestvovali u tim pregovorima. Vi ste u Narodnoj skupštini Republike Srbije,gospodine Stefanoviću donosili „leks specialis“, kojim ste štitili privatne interese da ne znamo gde ste nešto uradili. Ne znamo ni gde su vam ti kablovi, gde su vam cevi, ni gde su te pare. Mi ne znamo. Nikada to nismo videli. Vi ste to izglasali 2009. godine. Vi ste i u tim pregovorima učestvovali na najdirektniji način. Narod Srbije te pare koje ste mu vi malo levo, malo desno, pa ne zna leva šta radi desna, a desna još manje šta radi leva, ali para narodnih nema gospodine Stefanoviću. To ste vi radili i nemojte autoprojekcijom to da prebacujete na nekoga drugog.

Što se tiče košenja i čišćenja, molim vas uzmite kosu jedno deset dana, trenirajte, pa mi pokažite da ste naučili da kosite, biće veoma korisno za vas. Ja ću brus da vam poklonim, da naučite da naoštrite kosu.

Što se tiče vrednosti i Zakona o eksproprijaciji ne znam šta bih vam rekao. Ništa niste razumeli u onome što ste pročitali, opasnosti ste u tome videli samo vi i niko više i niko vas nije ni razumeo ni od vaših kolega. Niko ne razume šta ste hteli da kažete. Ako imate nešto da nam bolje i podrobnije objasnite, ja vas stvarno molim da bismo uspeli, da bismo umeli da vas shvatimo da razumemo šta vam je namera bila.

Oko toga da postoji opasnost da investitor napusti, pošto je napustio u Kairu, pa to u Kairu su najavili pre 12 dana. Pre 12 dana su podpisali ugovor na 145 milijardi, pre 12 dana. Pa, neće ući u posao za dve godine. Gde ne znam, nešto nisu završili, a znam gde jesu. Završili najviše zgrade na svetu, najbolje zgrade na svetu, šesti po bogatstvu u svetu od svih Arapa. Da li će da završe ovde ili ne, videćemo, ali ćemo mi da radimo i borićemo se da završimo. Ne znam šta vama smeta to što ćemo da rešimo i pitanje vode i toplovoda i gasovoda, pitanje interceptora koji nije trošak, već investicija, sve ćemo to da rešimo. Ne znam zašto vam to smeta i ne vidim u čemu je tu problem.

Kažete – imamo makete na jednoj maketi je jedno, na drugoj drugo, to ako malo bolje pogledate videćete ponekad i sličnost između tih maketa. Ja sam se nagledao vaših maketa po svim konkursima koje mi ovde pominjete. Nijedan konkurs niste bili u stanju da realizujete. Puna su vam usta konkursa, kada vam treba „leks specialis“ za privatne interese, onda ga donesete u jednom danu, bez ikakve rasprave i po hitnom postupku. Onda dođete još i nama da držite ovde predavanje. Nije vam dovoljno to što smo vam pokazali u pet članova kojem ste izmenili pravila i nekome napunili džepove. Ko zna kome sve. Ja nemam dokaza za to, samo znam da su nekome džepovi puni, a građanima Srbije tog vašeg „leks specialisa“ nisu.

Ovo će građani Srbije da vide. Ja sam vas pozvao zato da dođete da zajedno sa nama u tome učestvujete, a ne da se dokazujete i pokazujete da ništa ne znate i da ne umete da pročitate jednu pravnu normu. U toj pravnoj normi nema ništa sporno. Apsolutno ništa sporno. To je mogao da vam kaže svaki učenik pravno-birotehničke škole, a ne student pravnog fakulteta, gospodine Stefanoviću da vas ja naučim nešto. Ja ovo radim dobrovoljno i besplatno, da ne brinete, i savete uvek mogu na takav način da vam dajem da se ne sekirate ni najmanje.

Što se tiče estetske vrednosti, ja nisam takav esteta kao vi. Ne razumem se u to. Ja se razumem u ta radna mesta i za to što izmišljate kako je nešto palo 45%, vi ste razorili i uništili građevinsku industriju koja nije ni postojala. Sada je polako podižemo i podići ćemo je.

Kao što izmišljate o tome kako je neko osam milijardi se zadužio. Nije. Vi ste donosili budžet za 2012. godinu, vi ste sa 26% podigli javni dug na 61%, vi ste nas doveli do nivoa zaposlenosti od 26%. Da li je danas 20, 21, ili 17, ili ne znam koliko, to je druga stvar. Nije smešno to su podaci precizni. To su precizni podaci.

Što se tiče ovih, to da je Gustav Ajfeld bio kriminalac, pa moguće je. Važno je da ste vi pošteni i poznati ste po tome. Za ovo oko konkursa već sam vam rekao, nijedan vam nije uspeo. Nagledali smo se vaših crteža, slika, fotografija, samo nikad ništa niste uradili. Dalje vas molim da ne brinete obezbediću vam ne samo brus na poklon i kosu, samo da vežbate sedam dana da naučite da kosite.

Što se tiče izbora, kažete – pa idu izbori, pa nisu uspeli. To vi kada izgubite izbore, izbori nisu uspeli. Svaki izbori koje izgubite nisu uspeli. Onda izbori ovde nikada neće da uspeju, ali kako da vam kažem, izbori uspevaju kada se poštuje demokratska procedura. Mislim da su kod nas svaki izbori od 1990. godine na ovamo uspevali. Mislim da su svaki uspevali uz manje ili veće primedbe i to je jedna demokratska tekovina koju smo uspeli da dostignemo. Ali, vaši konkursi nikada nisu uspeli, nijedan vam nije uspeo, ni u čemu, ni za jedan veliki projekat zato što nikada niste imali investitora, zato što nikada niste ni mislili da ozbiljno nešto po tom pitanju radite. Zato što ste mislili samo kako ćete da kupite tri dana u novinama nečiju pažnju i kako ćete nekome da zamazujete oči.

Kažete – vi se pitate za sve. Ja dođem ovde, pa odgovaram pred vama i odgovaram na svako pitanje, nikakav mi problem nije. Da li se pitam za sve? Mislim da se ne pitam za mnogo, mnogo stvari. Da li se mnogi pozivaju na mene? Nažalost, pozivaju se i to zloupotrebljavaju. Meni gospodine Stefanoviću za razliku od vas koji ste izlazili 20 puta danas u toku dana, a vi ste poslanik i ovo je vaš dom, ja sam predsednik Vlade i ja nijednom nisam napustio ovu salu ni na jedan jedini sekund. Ni na jedan jedini sekund od jutros od 11,00 sati od kada sam ušao u salu, ni na jedan jedini sekund nisam izašao iz sale. Moguće je da sam jedini koji ni na sekund nije izašao iz sale zato što poštujem ovaj visoki dom, poštujem Narodnu skupštinu Republike Srbije i nije mi teško da radim. Ako se pitam za sve, hvala i na tome.

Kažete – čuo sam da bi ljudi neke kulturne sadržaje. Pa, mi bismo kulturne sadržaje ali nam vi niste dali. Pa, nismo deset godina mogli da vidimo Narodni muzej. Pa, nismo mogli da vidimo Muzej savremen umetnosti. Ali, ne brinite videće građani Srbije Muzej savremen umetnosti otvoren i renoviran do kraja ove godine. Narodni muzej za godinu i po dana, potpuno renoviran, otvoren. Neki drugi će, gospodine Stefanoviću, to da uradi za vas i za sve druge građane Srbije i uopšte nemojte da se sekirate. To što se tiče tih sadržaja.

Što se tiče parkova u ovom projektu je predviđeno, a danas sam to više puta rekao, 14% ukupno su zelene površine. Predvideli smo četiri parka, posebno pažnju smo tome posvetili. Napravićemo da to bude neka vrsta bukvalno zelene oaze i ljudi će da budu, siguran sam, izuzetno zadovoljni.

Ako su moji snovi noćna mora građana Srbije, ja moram da kažem da java koju ste nam vi priredili je bila više od najgoreg košmara. I, teško je da neko sanja i razmišlja da je moguće da mu se takav košmar ponovi i da je moguće da mu tako budućnost bude uništena, onako kako ste vi našu budućnost razarali.

Ja vam se izvinjavam, što moram da reagujem na to da li će neko da napusti ili neće u šta vi sumnjate, jer sve što radite nešto sumnjate. Pa, i ja sumnjam. Sumnjam u šta god mi padne napamet, ali guram napred i gledam da nešto izguram, da nešto završimo. Od te kuknjave, od tog kukumavčenja, plakanja svakodnevnog, možda će ovo da bude, a možda i neće, mi opet nećemo ni kosu u ruke da uzmemo, a ni brus nećemo da znamo šta je. Te vas ja molim, još jedanput da tu kosu uzmete, naoštriću vam ja, pokazaću vam kako se oštri i da naučite kako to ide. I, sa druge strane i ako napuste, mi smo veliku stvar uradili, bar više neće da bude stecište pacova, stecište đubreta, rekao bih, mesto za otpad, kao što je bio do danas „Beograd na vodi“.

Što se tiče ukupne cifre o čemu smo govorili ona nije devet milijardi kako ste pričali, u najgorem slučaju za Beograd sa sve izmeštanjem autobuske stanice, što takođe mislim da nije trošak već investicija, biće kao što sam vam rekao 272 miliona. Mislim da je to nešto što je veoma važno da znaju.

Precizno sam vam odgovara na sve, ali nažalost vi nikada niste ni želeli to da slušate. Niste hteli da čujete bilo šta. Niste hteli da prihvatite ideju da u nečemu učestvujete. Jedino što ste pokazivali to je kako će neko skupo da plati. Nemojte da pretite, kao Boga vas molim više. Pretili ste nam Ukrajinskim scenarijom, gospodine Stefanoviću. Pretili ste nam Ukrajinskim scenarijom u kampanji, videli smo šta se zbivalo u Ukrajini, nemojte nam više donositi ni Ukrajinski ni bilo kakav drugi scenario.

Građani Srbije hoće da vladaju, oni koji imaju snove i koji hoće da rade, a ne oni koji znaju samo da kritikuju i koji ništa drugo, niti hoće, niti su spremni da promene. Ponajmanje oni koji nisu spremni, prvo sebe u ogledalo da pogledaju, pa tek onda i onog drugog. Ja grešim svakoga dana i nije mi problem da to priznam, ali ću svojim radom to da nadoknadim i to što pogrešim da popravim.

Vi pogledajte, vi nikada ništa niste pogrešili. Vi ste bezgrešni. Samo ste nam zemlju uništili da ćemo godinama da se mučimo da izvučemo iz blata i tog užasnog stanja u kojem ste nam zemlju doveli, ali verujte gospodine Stefanoviću i nemojte da brinete, vratićemo zemlju na siguran put i pred Srbijom je dobra budućnost.

Povreda Poslovnika, Zoran Babić.

Povređen je Poslovnik, gospođo predsednice, član 106. stav 1. i tu mislim na izlaganje gospodina Stefanovića. Ja sam, dragi moji prijatelji šokiran, jer sam mislio da je gospodin Stefanović poslednji koji će kritikovati, a možda i prvi koji će pohvaliti projekat „Beograd na vodi“, jer u okviru i sklopa „Beograda na vodi“ izgradiće se jedan najveći šoping mol na Balkanu i u njemu, evo ja svečano obećavam gospodinu Stefanoviću, biće prodavnica „Prade“ i neće morati da ide na bilo kakve svetske destinacije, da bi kupovao njemu omiljene cipele koje koštaju nekoliko prosečnih plata u Srbiji, koje koštaju, i onoliko sredstava koliko je potrebno građanima Srbije da prežive i nekoliko meseci.

Evo, on će te „Pradine“ cipele moći da kupuje u sred Beograda i ne mora da kritikuje, jer će imati mnogo lagodniji život. Kada smo kod čuvenog estete, gospodina Stefanovića i mi imamo slike.

Poštovani građani Srbije, evo šta čuveni esteta gospodin Stefanović želi od Beograda i ovakvu sliku iz Beograda. Ovo se ne vidi u Novom Sadu, ne vidi se ni u Vrnjačkoj Banji, ali ovo vide ljudi koji dolaze u Beograd. Evo ovo su slike, groblja brodova, groblja vagona, ovo su slike koje ne želimo više ikada u Beogradu, u Srbiji, ali to su neke estete, DS koje su nas u takvu bedu i u takvu propast dovele, a sada hoće tako nešto i da sačuvaju. Ovaj zakon će takve stvari promeniti i zbog toga, nemojte da pričamo o cenama stanova, nemojte da pričamo o nečemu što nije tema ovog zakona. Ja hoću da delegiram najveći javni interes koji će obezbediti projekat „Beograd na vodi“, da zaposli one ljude koje ste ostavili bez posla, gospodine Stefanoviću, vi i vaša politika ostavili ste 400.000 ljudi bez posla, a sada 13.000 onih koji će se zaposliti u okviru „Beograda na vodi“ i 20.000 u okviru građevinske operative, želite dodatno da im uništite budućnost.