Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko.

Dakle nije ovde reč ni o kakvim praznim pričama niti bajkama, pre nešto više od godinu dana u Republici Srbiji su održani izbori, ko se toga ne seća, i na tim izborima SNS na čelu sa predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem dobila je ubedljivu podršku i većinu, a pre nešto manje od godinu dana u ovom istom, uvaženom domu izabrana je Vlada Republike Srbije.

Onaj ko vodi tu Vladu i ta Vlada koja danas izlazi pred narodne poslanike u Narodnoj skupštini sa ovim Predlogom zakona ima apsolutni legitimitet da izađe sa predlogom jednog projekta koji je kvalifikovala još u predizbornoj kampanji i za koju su građani Srbije i građani Beograda glasali.

Ovaj predlog zakona je odgovor na svaki onaj tajni ugovor koji je zaključivan u nekom prethodnom periodu i koji još uvek ne možemo da vidimo. Zato danas ovde, dame i gospodo narodni poslanici, imate javni predlog zakona o kojem možemo da razgovaramo, o njemu u načelu, o svakom njegovom delu.

Kada neko ne razume i uporno ponavlja više puta određene njegove članove, tu smo i da objasnimo. Kada hoćete da razumete zakon, onda uzmete pročitate ceo zakon. Kada hoćete da razumete stav u jednom članu, onda uzmete pa pročitate ceo član.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je istrgnut iz konteksta jedan stav i to poslednji stav jednog člana i kada uzmete poslednji stav i čitate ga bez bilo čega prethodnog, onda možete celu priču da izvrnete u potpuno suprotnom smeru.

Šta kaže stav pre toga i šta kaže pet stavova pre toga? Svako će od uvaženih narodnih poslanika uzeti i pročitati, a reč je o članu koji u suštini kaže da će investitor graditi i objekte javne namene i kaže se jedinica lokalne samouprave svojom odlukom može propisati da se radovi na uređivanju građevinskog zemljišta, uključujući izgradnju površina javne namene, kao i izgradnju objekata javne namene u javnoj svojini koju realizuje investitor na osnovu ugovora, priznaju kao izmirenje ukupne obaveze na ime doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Hoćete li konkretan primer? To znači da investitor može da uzme da podigne u Savskom amfiteatru i školu i dom zdravlja i vrtić za našu decu. Može da podigne i muzej.

Znate, verovatno je mogao kazino kao objekat javne namene u vaše vreme. Tada je sigurno mogao, pošto izgleda vaš javni interes se svodio otprilike na takve stvar, na tajne ugovore koje još uvek ne možemo da vidimo, za koje pojma nemamo da li su zasnovani na zakonu ili ne i na vaše pravo da nama danas ovde osporavate pravo da donesemo zakon na osnovu koga će se ponašati čitavo jedno društvo.

Kažete - nismo protiv investitora, nismo protiv arapskih investitora. Ne tri i po milijarde, trećinu milijarde ko hoće da donese ovde i da uloži zaslužuje da na poseban zakonski način regulišemo prava i obaveze u slučaju sprovođenja takve investicije.

Još su Latini rekli – Život zakone piše. Ovo je posebna situacija. Dajte mi jednu zemlju u regionu koja ima ovakvog investitora i mogućnost realizacije ovakve investicije. Što niste rekli, šta mi to gubimo? Gde ste rekli šta mi to gubimo, osim što je neko pre dve i po godine onako jednim dobrim delom, a pre godinu dana u dobroj meri izgubio vlast u državi, izgubio vlast u prestonici, sada mu se klima pod dobro da izgubi vlast i u severnoj pokrajini i na svaki mogući način gleda kako da osporava nešto dobro što se za državu radi.

Da lis te dobili, oni koji su ovde napadali ovaj zakon i ovaj projekat, da li su dobili poziv od predsednika Vlade? Uključite se ljudi u ovo. Nisu. Upravo tako, dragi gospodine Veselinoviću, to nisu stranačke stvari, zato vas i pozivamo.

Uđite u nešto što je od nacionalnog interesa, nešto što će Srbiju iz korena da menja. Pokažite tu demokratičnost i političku veličinu o kojoj toliko govorite. Kada primetite prvi put da se nešto radi protiv zakona, a vi izađite pa to recite. Ne, vi nećete ni to. Znate, svako od nas ko je na vlasti i ko je na određenoj funkciji dobija kritike i to je normalno, to je u redu, to je dokaz da radimo. Onaj koji ne radi ništa, njega niko ni ne kritikuje.

Ponosan sam što sam deo ove Vlade Srbije koja izlazi sa nečim sa čime nije izašla ni jedna naša Vlada u prethodnih 40 i više godina. To pokazuje da se Srbija u dobrom i u pozitivnom smeru menja. Ako to neko nije shvatio, to je njegovo pravo, i moje je, kao neko ko se nešto razume u politiku, da kažem - ako neko ne želi da razume ovaj projekat, jedan u nizu velikih napora Vlade Srbije i ispunjenja predizbornih obećanja, jer mi smo sa ovim, i vi ste gospodine predsedniče sa ovim izašli u našoj predizbornoj kampanji… Ako to neko ne razume, ja mogu samo da kažem – pa to je odlično, sledeći put ga neće biti ni iznad cenzusa. Mi ćemo ovaj projekat da ostvarimo i to ćete da vidite.

Posebne situacije traže posebne zakone. Srbija ima sreću da jedina na Balkanu ima ovakvu priliku, nešto dobro da uradi za sebe, za svoju prestonicu, za građane. Znam da vi to ne verujete i što više ne verujete to ćemo mi bolje da radimo.

Niste verovali ni da može da se oporavi JAT i da se napravi Er Srbija, pa je to urađeno. Niste verovali da može da se stavi na noge Železara i da će neko doći i početi u njoj da radi i da uloži svoj kapital. Niste ni to verovali, i to se dešava. Verovatno ne verujete da će iz Priboja izlaziti novi kamioni, najbolji koji se na Balkanu prave. Ja verujem u to i videću to. E, pa videćemo i grade u Savskom amfiteatru.

Znate, Milošu je trebalo mnogo da raseli trgovce i naseli ih upravo u ovom delu sadašnjeg Bulevara da bi izmestio proizvodnju baruta iz Savamale na Tašmajdan, van varoši. Uspeo je.

Uspećemo i mi da izbacimo iz Savskog amfiteatra i groblje vagona, čistimo i groblje brodova. Ne samo groblje, prvi srpski parobrod tu je decenijama stajao i propadao, od toga može da se napravi najbolja atrakcija. U danas spomenutom Petrogradu, brod Aurora je brod u koji svako ode da ga poseti, što ne bi otišao u našu Kolubaru, kada je sutra sredimo.

Znate, treba pameti, treba hrabrosti i treba volje i malo priče, a mnogo rada. Onaj kome nije jasno može da kritikuje, može da priča. Podržavam, volim da čujem i drugačije mišljenje, ali ako je pametan taj će da gleda i da uči kako se vodi država, kako se brine o građanima i kako se Srbija vraća na mesto avangarde u ovom delu Evrope koje joj je uvek pripadalo i na kojem je uvek i bila. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Stefanović. Izvolite.

Ja ću se truditi da budem što koncizniji.

Voleo bih da kažem kamo sreće da je prethodna Vlada ili prethodna gradska vlast dovela bar jednog ovakvog investitora, pa makar on povećao vrednost svoje kompanije. Ovako su povećane vrednosti nekih drugih privatnih kompanija u vlasništvu ljudi iz DS, ali nije se povećavala vrednost u gradu Beogradu niti su Beograđani imali nešto od toga.

Ne slažem se sa premijerom u jednoj stvari. Premijer je u jednom od prethodnih obraćanja rekao – nije znala leva šta radi desna. Mislim da su i leva i desna dobro znale šta rade, a radile su. Prekovremeno, kaže jedan kolega.

Žao mi je što nisu slušali ono što je narodni poslanik Vladimir Marinković pričao, čovek koji je veoma detaljno obrazložio gde su sve investirali ovi ljudi, i da samo šoping-mol u Dubajiu ima godišnje 80 miliona posetilaca. Samo šoping-mol.

To me je zaparalo u raspravama, jer se nekoliko puta pominju u negativnoj konotaciji ti šoping-molovi. Sada razmišljam, u Srbiji, pre 2012. godine, samo jedan čovek je mogao da gradi šoping-molove. Zvao se, zove se još uvek Miroslav Mišković. Sada taj čovek više ne gradi šoping-molove, ali ako neko drugi hoće da gradi šoping-molove odmah dobijete neku kritiku. Sada, da li je to povezano ili nije, zaključiće ljudi.

Međutim, jedno važnije pitanje od toga je – koliko nas košta izgubljena dobit zbog toga što u poslednjih 15 godina ništa nije urađeno, recimo, samo na ovom prostoru? Koliko manje poreza, koliko manje taksi, akciza, koliko manje turista, koliko manje generisanog prihoda u privredi zato što 15 godina niko nije hteo da jedan ašov tu zabije? To je pitanje koje bi neko trebao dobro da izračuna i da nam kaže koliko na je neodgovornost ljudi koji su vodili grad i državu u tom periodu, koštala, jer je to egzaktna stvar koja može da se izračuna i da pokažemo zbog čega smo danas tu gde jesmo.

Zašto nam je groblje, koje je pokazao i gospodin Babić i svi ostali koji su danas učestvovali u raspravi, brodova bio simbol kada je gospodin Đulijani dolazio u Beograd, kada nije mogao da veruje svojim očima da tako izgleda najbolji deo Beograda. Nije mogao da veruje. On kaže – ljudi, ja sam imao užas na Menhetnu, grafite, prljavštinu, morao sam policijom to da čistim, a ovo što sam ovde video je skandalozno. Čovek koji je napravio od Njujorka ono što on jeste danas.

Bio je jedan film „Strava u ulici Brestova“, tako su ga naši preveli, noćna mora u ulici Brestova. Ta noćna mora je bila divna stvar prema onome što su ljudi od 2008. do 2012. godine imali. Dve stotine sedamdeset sedam radnih mesta se gubilo dnevno. Dve stotine sedamdeset sedam porodica je dnevno ostajalo bez posla u ovoj zemlji. To je bila noćna mora koju su, nažalost, živeli.

Mislim da smo dovoljno o korupciji danas govorili, ali ako narodni poslanici insistiraju, mogu ja još. Međutim, mislim da su ljudi to dobro videli i ne povratile se nikada te godine.

Reč ima narodni poslanik Milutin Mrkonjić.

Samo što nisam zaspao. Izvinjavam se.

Dugo traje diskusija. Lično nisam očekivao.

Gospođo potpredsednice, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dragi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, premijer Vučić je na jedan, za mene nov, način pokazao šta znači politička volja kada se ulazi u takve projekte. Ovih dana imam često prilike da mlađim i starijim kolegama objašnjavam šta to znači. Dakle, opredeljenje da se uđe u takve investicione projekte traži punu posvećenost, spremnost da se za takve projekte žrtvuje. Nekoliko puta sam objašnjavao i danas i juče i prekjuče šta je to bilo sa koridorima. Zašto nismo više uradili? I opet sam istu stvar rekao. Nije bilo posle petog oktobra političke volje, a gradilo se koliko se moglo. Zahvaljujem predsedniku. On je to danas ovde objasnio.

Moram da se vratim. Neću ići na kneza Miloša i kneza Mihajla, ali ću se vratiti opet na Branka Pešića i zahvaljujem se premijeru što je i njega spomenuo. Kada su trasirani koridori kroz Srbiju, kao evropski koridori, i tada su napravljene strategije saobraćaja u Beogradu. Dakle, Gazela, o njoj je već bilo reči, projekat Beogradskog čvora, koji nije samo stanica Prokop, nego i 50 kilometara pruge, 20 kilometara tunela, pet-šest stanica, itd, i prva faza realizacije projekta metroa. Nažalost, razne političke prilike su uslovljavale, da sada to ne pominjem, kako ćemo i šta graditi.

Nikada ne kritikujem, savetujem to i vama, kao mlađim kolegama, one koji su radili u ovom vremenu, pod uslovom da nije bilo kriminala. Poštujte to. Uvek uzmite u obzir da su bile teškoće, ali ova Vlada ima šansu da većinu tih projekata dovrši i to tako i treba da shvatite. Dovršavate najznačajnije strateške projekte Srbije i imate šansu da se na tim poslovima stvarno dokažete.

Jedna jedina stvar koja meni u ovoj diskusiji nije smetala, to je pre svega i premijer rekao, a posle toga i većina ministara, angažujte i uključite sve potencijale stručne, to je moje iskustvo. Kada se neki čovek bavi razvojem u Srbiji, on mora da shvati da će naići na dve vrste otpora. Jedno je neznanje, koje je manji problem, ubeđujete ljude, a drugo je opstrukcija iz interesa. To ste već i vi sami ovde rekli, i nekoliko diskutanata i morate biti spremni na takvu vrstu angažmana. Zbog toga kažem, angažujte više ljudi koji imaju iskustva, koji to rade. Ja prvi put danas govorim u Skupštini, znači uzbuđen sam isto kao i premijer, jer jedan od projekata koji sam radio, sa ponosom ističem, 40 godina, u raznim političkim trenucima i fazama, uvek terajući, pa i sa Vučićem sam dva puta razgovarao i pre 5. oktobra i posle 5. oktobra, treba razmišljati o tome. Imate tu sjajne ljude, sjajne inženjere, i ministar Vujović je to lepo rekao od Mihajla Mitrovića, koji jeste čovek u godinama, preko Branislava Jovina, Joce Katanića inženjera, ovih mlađe generacije, arhitekata Brane Mitrovića itd. Sve su to ljudi koji mogu da pomognu, i to je jedan od razloga ove tako da kažem, želje da se uključe u te projekte.

Pošto je predsednik Vučić danas dao ruku s njima, ja predlažem gospodinu Maliju, dobro je da postoji preduzeće koje se time bavi. U to preduzeće stavite sposobne ljude, sposobne menadžere, i naravno inženjere i mlade i stručne ljude koji to treba da rade i to će biti uspeh sigurno Beograda na vodi. Ja sam ubeđen da je to projekat budućnosti i iza njega stojim. Neću govoriti o zakonu, govoriće moje mlađe kolege u krajnjoj liniji, mi u partiji smo svi zaraženi već tom idejom, i ne samo idejom Europolis ili Beograd na vodi. Moram Vučiću to da kažem, Europolis je bilo ime tog vremena, '96. godina, ali oni će govoriti o zakonu. Zakon je jedna etapa u realizaciji tako velikih projekata. Mnogo važnija je organizacija. Postavite pravu organizaciju sa stručnim ljudima u delu koji se odnosi na struku, sa političarima u delu koji se odnosi na politiku, jer sa narodom treba razgovarati, Vučić to dobro zna, i vi ćete imati uspeha.

Još jedan put zahvaljujem i pozivam na opštu mobilnost. Hvala.

Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministar i poštovani ministri.

Ja ću glasati protiv ovoga predloga zakona zato što smatram da je ovaj projekat izgradnje Beograd na vodi, gospodine Vučiću, anti modernizacijski projekat i dozvolite mi, poštovana gospodo, da pokušam barem ovde da argumentujem svoj stav.

Gospodin Vučić je danas tokom rasprave rekao da ovde od nekih nije očekivao otpore modernizaciji, kakvi su npr. postojali prilikom uvođenja struje ili izgradnje železnice. Time je sam predsednik Vlade, gospodin Vučić, nama saopštio, da je ono što je bila kritika izgradnje železnice, krajem 19. veka u Srbiji, slično ili uporedivo sa onim što je kritika projekta izgradnje Beograd na vodi.

Ja, poštovani gospodine Vučiću, ovde imam stenografske beleške sa sednica Skupštine Srbije iz 1881. godine, na kojima je tema bila ugovor o zajmu, građenju i eksploataciji naše železnice, poštovana gospodo. Pa ja sam čitao to, gospodine Vučiću, u celosti.

Znate li vi, poštovana gospodo, šta tu sve može da se pronađe? Pa znate li vi da su našim narodnim poslanicima tada crtali, poštovana gospodo, kako izgleda vagon, kako izgleda pruga, veliki broj ljudi nije znao kako to izgleda i naravno, gospodine Vučiću, da je to modernizacija, ali ja sam razumeo da po ovoj analogiji koju vi predlažete, a da projekat „Beograd na vodi“ podrazumeva izgradnju stambenih zgrada, odnosno objekata, šoping molova, da maltene po toj analogiji vi hoćete da nam kažete da narodni poslanici danas ovde ne moraju da budu upućeni u to šta je stambena zgrada, pa da mora da nam se crta ovde, ili šta je šoping mol.

Gospodine Vučiću, da bi se znalo šta je modernizacija, ja mislim, nije dovoljno da se zadržimo na sažetku neke knjige ili na naslov, gospodine Vučiću, u celosti moramo da čitamo i stenografske beleške i Lajbnica, gospodine Vučiću. To je jedna stvar.

Druga stvar, dame i gospodo, ugledne arhitekte su protiv projekta izgradnje „Beograd na vodi“. Meni je važna reč struke. Evo, npr. gospodin Marin Krešić, on je kod nas u Novoj stranci predsednik Saveta za urbanizam. On tvrdi, i mene je ubedio u to, da je projekat izgradnje „Beograd na vodi“ u arhitektonskom, gospodine Vučiću, urbanističkom i morfološkom smislu strano telo u tkivu Beograda. Gospodin Jovin, koji je ovde pominjan, gospodin Mrkonjić ga je pomenuo, gospodine Vučiću, vi ste ga pomenuli, pa gospodin Jovin tvrdi da ovaj deo područja Savskog amfiteatra treba da bude pristupačan građanima, bez stanovanja.

Ja smatram da treba da budemo pažljiviji i kao zakonodavna vlast i kao izvršna vlast u odnosu na ono što je reč struke, poštovana gospodo. Čudim se npr. ministarki za evropske integracije, koja je ovde intervenisala jednim povodom na delanje gospodina Senića, kako to da na sednicama Vlade ne interveniše kada se glasno čuju ugledni ljudi iz struke protiv, nego tu malo zažmuri i to se prečuje itd. Strašno me to čudi. Upravo zato što pokriva gospođa Joksimović taj portfelj koji se tiče i uvažavanja nekih principa i načela i stručnosti itd. Ili, dame i gospodo ugledni profesor ekonomije i ugledni privrednici su takođe, gospodine Vučiću, protiv ovog projekta. Evo profesor Miodrag Zec, znate šta kaže? Kaže – projektom „Beograd na vodi“ možete da potopite sistem javnih finansija Srbije, gospodine Vučiću.

Gospodine Vučiću, jedan ugledni privrednik koji je vas podržao na izborima prošle godine, Milan Knežević zamolio me je da vam postavim jedno pitanje. Pitanje glasi – ko će povlačiti kredite? Ko će biti garant otplate kredita i da li će zemljište ići pod hipoteku, kao kolateral za povučene kredite investitora?

Poštovana gospodo, gospodine Vučiću, to su sve stavovi, molim vas da se to čuje, uglednih ljudi, stručnjaka iz naše države. Kako to da nemam odgovor poštovani gospodine Vučiću, na njihove argumente u Vladi, a ni u Skupštini tokom današnje rasprave? Hvala.

Reč ima gospodin Vučić.

Uvaženi gospodine Pavićeviću, pokušaću da odgovorim. Ja nikada nisam čitao skripte i sažetke knjiga. Po tome sam bio poznat na Pravnom fakultetu, verovatno kao jedan od glupljih za razliku od nekih stručnjaka koje danas poznajem, a koji uvek pročitaju šest ili sedam stranica. Ja sam morao svih 600 ili 700 dobro da naučim, pa me nikada nisu smatrali dovoljno pametnim. Tako da sažetke knjiga nikada nisam konzumirao.

Mislio da se našalim pa da govorim nešto o tom antimodernizacijskom pristupu, ali odgovoriću vam na konkretne stvari. Možda se nasmejete da vidite kako to izgleda oko pojedinih primedbi.

Kako da urušimo sistem javnih finansija? Možete li da mi objasnite i vi i profesor Zec, kako da urušimo sistem javnih finansija? Samo da mi to neko objasni na bilo koji način. Još ne mogu, trudio sam se, dve godine učim, iz političke ekonomije sam imao 10 kod profesora Labusa na Pravnom fakultetu, dve godine radim, učim i čitam knjige svakog dana, nikako ne mogu da shvatim, kako to profesore Vujoviću možemo da srušimo sistem javnim finansija ovim projektom? Molio bih da dobijem bilo kakvo objašnjenje.

Što se tiče gospodina Milana Kneževića, odgovoriću vrlo ozbiljno, jer je reč o uglednom privredniku. Ja sam se plašio da je jedan drugi privrednik koji ima zemljište tu u blizini, dobio je od vaše stranke sa kojom ste išli na izbore. Milan Knežević jeste ugledni privrednik i taj ugledni privrednik je rekao da li će zemljište da bude kolateral za kredite? Neće, jer kredita nema.

Želim još jednu stvar da vam kažem. Milan Knežević sve to odlično razume, jer Milana Kneževića sam pre nekoliko dana ili nedelja upravo sreo na večeri u zgradi „Beograda na vodi“, Geozavoda, on priznaje „Beograd na vodi“ i on odlično vidi šta je to što smo uradili u „Beogradu na vodi“. Lepo se pozdravio sa gospodinom Kneževićem i, rekao bih, kao pristojan čovek uputio piće za sto. Imao je veoma ugledne zvanice za svojim stolom. Ja sam siguran da gospodin Milan Knežević odlično razume ovaj naš projekat.

Još nešto, za te koji kažu da je nešto strano telo, za tog vašeg stručnjaka iz vaše stranke nemam komentar, ali i to ćemo da razmotrimo, gospodine Pavićeviću. Ono što mislim da je mnogo važnije, to je da sve ugledne arhitekte koje imate, sve ljude koji to znaju i uz zahvalnost gospodinu Mrkonjiću na onome što je govorio, mislim da će nama da bude veoma bitno da napravimo organizaciju posla. Zato želim još jedanput da ponovim svoj poziv, gospodine Pavićeviću, za sve te ljude, za neke sam čuo, za neke nisam čuo, to govori, naravno, o tome da ja nisam stručan za tu oblast, što je sasvim uredu, ali bih vas molio da te ljude uključite. Nije uvek neophodna kritika, potrebno je da ako možemo nešto sami promenimo, da nešto napravimo boljim i siguran sam da ćemo to uspeti.

Primedbe koje sam slušao i pripremio sam ovde odgovore na svako pitanje koje je Arhitektonska akademija uputila, na svako. Meni je bilo veoma lako da pripremim odgovore na to, bez angažovanja velikih stručnjaka. Nisu se, čini mi se, dovoljno potrudili da nađu ozbiljne primedbe, ali smo mi pronašli određene nedostatke i pokušaćemo da neke stvari u budućnosti ispravimo. Zato vas ja molim i još jedanput pozivam da nam svaku primedbu koja je ozbiljna stavite do znanja, da istovremeno uključite deo ljudi u ovaj projekat, zato što sam uveren da i vi volite Beograd isto onoliko koliko ga volimo i mi i ne želim da tu bilo kome dajem prednost ili da bilo ko bude uskraćen za tu vrstu ljubavi. Ali, mislio sam da je ovo važan i vredan projekat jer će on svakako da promeni izgled Beograda i da ljudi koji se tržišno odnose to vide. Pogledajte u nekadašnjoj Zagrebačkoj, mislim današnjoj Koče Popovića ulici, kvadrat vam je viši za oko 300 do 400 evra u odnosu na to koliki je bio pre dve godine ili pre godinu dana. Rašće cena, kada to krene, i na Kosančićevom vencu i svuda u okolini „Beograda na vodi“, svuda na svakom mestu. Mislim da i to dovoljno pokazuje kako ljudi misle da će da se ponaša tržište u budućnosti.

Dakle, uveren sam da će ceo taj deo, sve od zapadnog Vračara, od tog dela Savskog venca do Kalemegdana, do tog dela Starog grada, imati veliku korist od toga, kao i Novi Beograd, kao i cela Srbija. Ali, pre svega ne zaboravite ono što je najvažnije, mi ćemo time da zaposlimo, a investitor donosi čistih 150 miliona evra. Dakle, 150 miliona evra kao svoj ekviti, njihovih 150 miliona evra u kešu koje mi trošimo. To je investicija koja je za nas ogromna, koja je za nas od nemerljivog značaja. Broj zaposlenih ljudi podizanje građevinske operative i potpuno sam siguran da će to imati velikog uspeha.

Pozivam vas, ako niste bili u zgradi Geozavoda, da odete da vidite. Bili ste. Drago mi je da ste bili, onda ste videli kako je ta zgrada danas uređena i kako je veliki uspeh postignut time što obezbedili donaciju Ujedinjenih Emirata i „Elemar“ ili kako se već zove Alabarova firma, Muhameda Alabara, jer mislim da je to pokazalo kako možemo da promenimo lice Beograda, kako može to da izgleda neuporedivo lepše i kako možemo da budemo deo Evrope, ako hoćete, bar u nečemu najbolji deo sveta. Svako ko je tamo bio to može da potvrdi, a vidim da i moj prijatelj Milan Knežević to isto misli, pa sam siguran da ćemo se ponovo naći na tom istom mestu. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Reč ima ministar Jadranka Joksimović. Izvolite.