Hvala.

Poštovani gospodine Pavićeviću, kada god sam u Narodnoj skupštini ja očekujem da me pomenete. To je već zaista ustaljena praksa i vrlo sam počastvovana.

Gospodine Pavićeviću, ja vama kao profesoru zaista ne mogu da pričam neke priče neutemeljene na činjenicama, te ću se ja pozvati na činjenice. Predlažem vam da napišete, uz ovo što ću vam sada reći, jedan prilog za istoriju antimodernizma i antimodernizacijskih projekata na primeru spuštanja Beograda na reku. Evo zašto.

Generalni urbanistički plan Beograda iz 1923. godine beloruskog arhitekte Grigorija Pavloviča Kovaljevskog predviđa porast stanovanja i poslovanja uz obalu, pretpostavljam antimodernizacijski, jer ljudi su i 1923. godine znali za stanove i za poslovni prostor. Mislim, to nije nikakva inovacija u tehnološkom smislu. Čuveni arhitekta Nikola Dobrović za Terazijski plato 1929. godine je predviđao premošćavanje, to mu je bio fokus. Znači, ništa novo, pretpostavljam takođe antimodernizacijski.

Sledeći veliki skok, treći, bio je 1976. godine, generalni urbanistički plan, kulturni, poslovni, turistički centar, takođe ista kvalifikacija. Četvrti, izmene i dopune GUP-a izradio je Konstantin Kostić 1984. godine, Savski amfiteatar je predviđen za delatnosti i stanovanje. Peti veliki međunarodni konkurs za Novi Beograd, Savski amfiteatar raspisan 1986. godine, ekološki, ekonomski i drugi uglovi, a Milan Lojanica je vodio tim. Pretpostavljam isto ništa specijalno novo. Možda je iz ekološkog domena bilo modernizacijski. Pretpostavljam da i ovde ima nešto što tretira sada 2015. godine ekološku dimenziju. Šesti, ideja o „Europolisu“ 1995. godine, uradio Institut CIP, naravno, kombinacija već postojećih ideja i „Varoš na vodi“ 2006. godine, stambeni, poslovni, turistički i ugostiteljski objekti.

Ja sam se stvarno potrudila da vam vrlo precizno i taksativno navedem. Kao što vidimo, nažalost, evo, svi su bili antimodernizacijski, ovo je stvarno prilog za istoriju antimodernizacijskih projekata. Tako da, ja zaista verujem da niste bili ozbiljni kada ste to rekli. Trudila sam se da vam ipak dam neke činjenice koje će vas uveriti da nije trebalo da budete ozbiljni kada ste to rekli. Sa druge strane, što se tiče struke, potpuno ste u pravu, reč struka se uvek vrednuje i uvažava. Malo je čudno kada imate mnogo podeljenih mišljenja unutar jedne struke, što znači da ni struka nije imuna na interese. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

U Srbiji kada god nešto počnete da radite, onda vam uvek stigne spasonosno rešenje – nemojte slučajno nešto da radite. Samo neka ostane kako je bilo, jer nama baš tako odgovara. Nema ništa lepše, nema boljeg pristupa Savskom amfiteatru, nego da se probijate kroz čopore pasa lutalica i da izbegavate zmije i pacove. E, to da ostane, tako je najbolje, to je moderno. To je sada najmodernije, to je ekološka praksa, potpuna priroda. Ni slučajno da se ništa ne promeni. To bi trebalo da bude organski. Tako je, organske zmije, organski pacovi, organski čopori pasa lutalica. Nemoj slučajno da mi neko počne da diže zgradu.

Mi se pravimo da ne razumemo, ali razumemo, naravno, koliko bi ovaj projekat pomogao, ne samo Beogradu i Srbiji, već i našoj građevinskoj industriji, ali ne samo u smislu da će dobiti posao, nego da će naučiti ono što sada ne zna. Naša građevinska industrija je izgubila korak sa svetom, mi ne znamo da radimo kao što svet radi. Ovo je prilika da naučimo od najboljih. Da je samo to, bilo bi dovoljno. Hoćemo pristup? Bilo bi dovoljno.

Pošto čujem da pitaju ko će da vraća kredit, znate li u čemu je tajna? Nema kredita, pa nema šta da se vraća. Strani investitor donosi svoje pare. Neprihvatljivo? Evo, kaže ministar Vujović – to je vrlo neobično. Jeste, ali, kao što vidimo, za neke je to i sasvim neprihvatljivo. Želim da promenimo tu praksu da je u Srbiji najbolje da ne radiš ništa. Mislim da to možemo da uradimo. Hvala.

Reč ima Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Gojković, nadam se da ću imati pravo na tri replike.

Nećete imati pravo na tri replike, jedino dve minute.

Poštovani predsedniče Vlade, ministarke i ministri, ja ću onda u dva minuta, ako mi ne dozvoljavate tri, pokušati da smestim odgovor na tri prethodna govora.

Nezamislivo mi je da neko ozbiljan izgradnju stambene zgrade u 21. veku tretira kao modernizacijski iskorak, kao što vi radite i večeras gospodine Vulin. To mi je nezamislivo.

Druga stvar, gospođo Joksimović, biće mi veliko zadovoljstvo da raspravljamo u okviru amandmanske rasprave o ovom Predlogu zakona. Spremio sam se. Na 17 članova, pripremio sam 17 amandmana, sa 72 slajda, poštovana gospođo Joksimović, da teče rasprava u našoj Narodnoj skupštini.

Gospodine Vučiću, ja smatram da nije primereno predsedniče Vlade, da jedan čovek uglednog arhitektu Marina Krešića, nazivate - taj vaš stručnjak iz vaše stranke. Gospodine Vučiću, treba da biramo reči kada govorimo o uglednim stručnim ljudima, a vi ste o gospodinu Krešiću govorili tako.

Ja sam saglasan, vi ste bili veoma dobar student Pravnog fakulteta. Meni je predsednica Saveta Nove stranke Vesna Rakić Vodinelić potvrdila da ste vi bili marljiv student i kod nje, dobili najvišu ocenu, ali se zato i gospođa Rakić Vodinelić pitamo, kako to da u Skupštinu dolaze predlozi zakona, za koje evo ona kao ugledna profesorka prava ja mislim, vi kažite ako vi ne mislite to, kaže da postoji sumnja oko ustavnosti. Ima osećaj da ovde se ne poštuje pravo, da se ne poštuje Ustav i vladavina prava, gospodine Vučiću. Hvala.

Reč ima Aleksandar Vučić, predsednik Vlade.

Tačno je poštovani gospodine Pavićeviću, polagao sam građansko-procesno pravo kod Vesne Rakić Vodinelić, mislim da je bilo na četvrtoj godini, dobio sam desetku. Ona je izuzetan profesor, ona odlično poznaje pravo. Mi politički nikada nismo bili saglasni, ali moram da kažem da je bila veoma korektna i kao profesor, jer ni tada nismo delili iste ideje i zahvalan sam što je moje znanje ocenila najvišom ocenom, iako mislim da sam se trudio i mnogo učio da bih to uspeo da dostignem i postignem.

Samo bih rekao jednu stvar, imate pravo na ustavnu žalbu i Ustavni sud je taj koji će da kaže da li je nešto u skladu sa Ustavom ili ne. Mi mislimo da je u skladu sa Ustavom. Mislimo da smo imali mnogo gore akte koje smo ovde usvajali „leks specialise“ i mnoge druge koji su prošli kontrolu i koji su prošli ustavne žalbe, ali naravno da se ja ne mešam u poslove Ustavnog suda i to nije pitanje osećaja gospodine Pavićeviću, tako da sam potpuno siguran da će gospođa Rakić Vodinelić naći najbolju pravnu formu kako da se to ispita, ukoliko ste vi za to zainteresovani.

Želim da kažem da su vaši amandmani da ne bi ljudi mislili da su bili sadržajni i da su imali smisao koji bi trebalo da izmeni, upotpuni i popravi zakon. Svi vaši amandmani su „briše se“. Svaki vaš amandman je „briše se“, ne biste li kupili sebi, ja ne znam nećete mi zameriti dva ili pet minuta rasprave, što je takođe legitimno. Ne kažem da je svrsishodno, ali je svakako politički legitimno.

Još jedna stvar, pošto vidim da ovde postoji neka vrsta pravljenja šala na račun zgrada, kula, tornjeva, šopin molova, gospodin Vujević je upotrebio jedan izraz koji ću ja da kažem pred vama. To je potpuno druga orbita u odnosu na ono što smo imali. Nisam stručnjak koji volim prodavnice, uopšte se u to ne razumem, ali kada sam video podatke, pošto nisam verovao gradonačelniku Beograda kada mi je iznosio te podatke, tražio sam proveru podataka za Dubaji mol, pa smo onda počeli da pričamo o lakšoj zoni itd, dakle, ovde kod nas. Možemo li to dok ne budemo članstvo Evropske unije da provedemo na delu teritorije i da privučemo time sve iz regiona da dođu najskuplju robu da kupuju kod nas.

Razgovarali smo o svemu tome i to neće biti obični stambeni objekti. To će biti stambeni objekti koje mi nismo ovde gradili. To će biti molovi, tornjevi, kule, kakve mi nismo ovde gradili. To će biti uređena, videćete i ta promenada, onako kako je mi nismo do sada uredili. Ali, ako me ubedite da je modernizacijski iskorak ovi pacovi i zmije i sve ovo što sada mnogi tako uspešno i zdušno brane, pokušavajući da mi objasne da je to beogradski duh. Ja ću da vam kažem prljavština, olupine, ruglo, nikada nije i neće biti ni srpski ni beogradski duh.

Spreman sam da te stvari menjamo i menjaćemo ih na pošten i odgovoran način, a uvek sam spreman da prihvatim svaku kritiku i po pitanju pravne forme i po pitanju sadržine i uvek smo spremni da o tome razgovaramo.

Nijednog sekunda nisam hteo da uvredim čoveka čije ste ime pomenuli, ja se izvinjavam što još jedanput nisam zapamtio, to pokazuje da nisam dovoljno stručan iz te oblasti, kao što profesor Kiraki sve znam. Dakle, ja sam rekao taj vaš stručnjak iz vaše stranke jer ste rekli, a šta je tu uvredljivo. Zbog toga što sam rekao taj. Ne znam šta bi pokazna zamenica, na konkretnog čoveka sam mislio, izvinjavam se ako je to uvreda, onda stvarno ne znam šta bih rekao za sve ono što su mnogi danas o nama izgovorili. Nije mi bila namera nikoga da uvredim, već pozivam i tog čoveka da dođe i da nam takođe pomogne u ovom poslu i svi ostali su dobro došli, zato što je ovo interes svih ljudi u Beogradu, ali interes svih građana Srbije, jer će svi oni osetiti boljitak kod toga.

Svako pomeranje u makroekonomskim parametrima, svako pomeranje u BDP, svako pomeranje u rastu industrijske proizvodnje značiće boljitak i za čoveka našeg u Blacu i Kuršumliji, koliko i za onoga u Kanjiži, Apatinu, Kuli, Odžacima, Somboru i svakom drugom mestu.

Još jedanput hvala na pažnji i molim vas da još jedanput razmislite, dobrodošli ste uvek i u svakom trenutku, a bez obzira i na najteže političke ocene i osude na koje neretko nailazimo od gospođe Rakić Vodinelić, ja imam veoma visoko poštovanje prema njoj i mislim da je ona vrstan pravnik za razliku od mnogih drugih koji joj nisu do kolena. Bez obzira na sva naša politička neslaganja, a i po tome možete da vidite da kod nas politika nije presudna već da struku i te kako umemo da poštujemo. Hvala vam najlepše.

Moram da dam reč poslaniku, jer na repliku poslanika dve minute, ne mogu da dajem drugima osim predsedniku koji je odgovorio. Tako da reč ima Vladimir Đukanović.