Želim poštovani gospodine Markoviću, pre svega da vam se zahvalim na rečima koje ste ili načinom i narodskim jezikom kojim ste predstavili plastičnije i bolje nego što bi mnogi od nas to uspeli da urade.
Ja nisam govorio o svim detaljima i o svemu. Pokušao sam da se ne pravdam nikome. Rekao sam da je za mene današnji dan svečani trenutak, veoma važan i da sam zato insistirao i da lično budem prisutan zato što mislim, i da ću kao što rekoh 2050. godine, baš kao što sam ja danas pominjao neke od, s poštovanjem, ljudi koji su u prethodnom bili ili gradonačelnici ili neke druge funkcije obavljali, da će tako sa poštovanjem da se govori i o ovom našem vremenu kada se neka nova generacija bude suočavala sa velikim izazovima.
Vi ste govorili na jedan način koji je svakome razumljiv. Ja ću da dodam nešto na to. Kao veran prijatelj, moga prijatelja Šeika Muhameda ja sam dugo odbijao čak i da odem do Dubaia. On me je naterao, to su iste porodice, ali ja sam uvek bio odan Abu Dabiju i govorio sam - Moj prijatelj je tu, tako da ne idem u Dubai. Naterao me je upravo zbog Alabar investitora da odem do Dubaia.
Videli ste između Burč Kalife, Šoping mola i onih hotela, onih nekoliko bazena koje su premostili. Oni su pravili mostove, pravili su ceo taj eksterijer.
Oni troše 3,5 miliona dolara na godišnjem nivou samo za upumpavanje vode u te bazene i niko im ne kaže ništa što troše 3,5 miliona dolara gradskih, državnih para za to, zato što time privuku stotine hiljada turista više u svoj šoping mol, koji je valjda najposećeniji šoping mol na celom svetu i napravili su od toga veliki biznis u sred pustinje.
Nisam hteo da govorim da će ovo da bude najlepši deo grada. Ako pogledate, ja još jedanput želim samo da vam kažem gde će da budu te zelene površine i nisam slučajno rekao „Beogradski Šanzelize“ jer su oni uzeli kombinaciju nekoliko najlepših stvari iz više gradova. Nešto iz Vankuvera, nešto iz Barselone, nešto iz Pariza i na tome će da rade zajedno i rade zajedno sa našim arhitektama i sa našim inženjerima.
Mi ćemo da imamo, planirano je 8,40 hektara javnih zelenih površina. Pored parka „Bristol“ koji je pod zaštitom, imaćemo tri nova parka - „Zeleni trg“ kod Železničke stanice. Time ćemo da otvorimo taj prostor Železnička stanica - Slavija, dakle, Železnička stanica - Nemanjina – Slavija, jer i za Slaviju konačno računamo da ćemo biti u stanju da bar 2016. godine krenemo u realizaciju i ostvarenje određenog projekta, jer smo o tome lagali ljude u Srbiji godinama.
Mi smo imali do sada četiri lažna konkursa za Trg Slavija i kada su podržavali pojedine političke opcije, neki mediji u Srbiji su nam govorili - Evo, ovako će da izgleda. Uvek bi konkurs bio završen, a nikada para ne bi bilo i nikada ništa ne bismo uradili. I dalje nam to predstavlja, svakako ne najlepši deo našeg grada. Pokušaćemo da i to rešimo.
Otvorićemo taj ceo jedan novi prostor Savskog venca koji se naziva neretko „Zapadni Vračar“, dakle zapadno-vračarski deo Savskog venca da bude sasvim drugačiji, moderniji da bi se gore na vrhu otvorio novi pogled kod Hrama Svetog Save i mislim da ćemo po tom pitanju i te kako da uspemo, naravno, najvažnija je ekonomija i vi ste tu potpuno u pravu. Znate koliko je teško kad se ljudi gađaju ciframa i kad se neko osmehnuo kada ja pokazujem zgradu Geozavoda, odnosno Beogradske zadruge.
Molim sve poslanike, molim vas otiđite danas u toku pauze, otiđite sutra, prekosutra, bilo kada u zgradu Beogradskog zavoda i recite mi pošteno koje su to zgrade u Beogradu i Srbiji lepše od te zgrade? Pogledajte, dostavićemo vam slike da vidite kako je ta zgrada izgledala. Neko misli da je četiri miliona evra sitan novac, pa da zato što su se tako razbacivali državnim novcem. Ne, nije. To je ogroman novac.
Neko će da da odmah 20 miliona evra da to počnemo da čistimo, pa još 30, pa još 100 miliona evra. Neko drugi će da da, neko ko to zna da radi, a mi ne znamo. Neko ko je Bog, da oprostite, na velikim u tom smislu razume se, u najvećim svetskim medijima.
Hajde, pokažite kad na CNN nije prva vest ako Alabard dogovori izgradnju novog najvećeg grada u Kairu koji treba da skupi devet miliona ljudi? To je bila prva vest na CNN 24 časa pre nekoliko dana i nema igre oko toga. Oni svojim znanjem i novcem i svim ostalim sve to drže, imaju poštovanje celog sveta.
Nemaju poštovanje samo kod nas i jedino što me brine, to je da kao neki u regionu koji su uspeli da ih naljute, jer ti ljudi ne vole negativnu kampanju, ti ljudi ne vole kad ih ne poštuju, ja vam sad kažem idem da otvorim tri stvari u Novi Pazar, to sam nagoveštavao i zajedno sa potpredsednikom Ljajićem otići ću u Pazar 20. aprila na Dan Pazara. Otići ću tamo, otvorićemo gradilište arapskim novcem. Oni dali svih sedam miliona evra za školu, za vrtić. Nije medresa, nisam razumeo tu vrstu primedbe, škola, vrtić i još nešto od javnih objekata, sva tri objekta u vrednosti sedam miliona evra mi ćemo odneti još novca. Hoćemo da pokažemo i tom delu kako i na koji način se odnosimo. Oni će da urade ljudi koji znaju. Radiće srpske kompanije koje su za njih već radile.
Inače, koliko ste u pravu gospodine Markoviću, na toj zgradi za mene najlepšoj u Beogradu, Geozavod ili Beogradske zadruge, radilo je 12 srpskih kompanija. Dana nisu kasnili, gospodine Markoviću. Dvanaest srpskih preduzeća je radilo, za razliku od Vojvode Stepe gde oni koji su politički dobijali poslove uvek kasne.
Meni svaki dan kada prođem pored Autokomande padne na pamet – kad ćete ljudi jedanput da uradite nešto na vreme? Očigledno da nekom drugom ne pada to na pamet. Ovi ljudi su to uradili u dan, nikakvog kašnjenja nije bilo. Radila su domaća preduzeća, pokazala su sposobnost. Govorio sam vam o firmama iz Smedereva, Kraljeva, mnogim drugim koji će tu da rade, vi ste u pravu. U Beogradu nema tesara. Nemamo ni blizu dovoljan broj zidara. Nemamo tesara u Srbiji uopšte, treba nam tesara. U firmama koje zapošljavaju strane, stranci dolaze kao tesari. Nemamo vodinstalatera dovoljno. Svi smo u međuvremenu postali menadžeri, samo „tašna-mašna“, a ovo drugo nam nešto teže ide i izvinjavam se što ovo govorim, a znam da nije popularno.
Ekonomske isplativosti, ono što je najvažnije. Neko drugi daje novac, a taj novac se nama vraća višestruko, višestruko nam se vraća. Zamislite pogled kada stranac bude prolazio „Gazelom“, govorite o toj kuli. Na toj kuli biće napravljena panorama, tako je predviđeno. Ceo Beograd ćete moći sa te kule da vidite, sa direktnim pogledom na dve reke. Možete da mislite kako će to da izgleda, možete da mislite kakav ćemo mi turistički sadržaj moći da ponudimo.
Pogledajte, uspevamo. Zahvaljujući nama ono što je bilo sedam-osam godina zaglavljeno poput ove divne zgrade „Radisson Blu“ hotela „Soravija“ što je izgradila, čuli ste šta kaže njihov vlasnik koji je, nećete verovati, pred austrijskim ministrom spoljnih poslova i predsednikom Vlade rekao – Zahvaljujući Vučiću i novoj gradskoj upravi, uspeli smo da za sedam dana završimo ono što za sedam godina nismo, a pri tome ja sam siguran da su prethodnici mnogo dobrih stvari uradili zato što smo otvorili – uđite ljudi, dajte pare, završite to.
Odmah da vam kažem, milio sam ih ako imate bilo kakav privatni interes, otkupite i tu zgradu Bigza ili zajedno sa, mislim da je gospodin Matić vlasnik, vidite nešto da tu promenimo. To je zgrada koja je bila arhitektonsko čudo u svoje vreme, ali daj da nešto tu napravimo da bi nam taj pogled sa „Gazele“ na desnu stranu bio drugačiji i ništa više i to je veoma značajno naravno.
Mi hoćemo da privučemo turiste četiri puta više. Mi se hvalimo ove godine da Beograd ima 12% turista više i u prvom kvartalu, ali 12% nije dovoljno, mi hoćemo mnogo više da imamo i hoćemo da u celu Srbiju dovedemo mnogo više. Računajte Beograd, pa onda po pola od toga planinski, pola od toga banjski, 380 i 370 hiljada ljudi. Ovo je negde oko 760 hiljada ljudi. Naravno da moramo da pojačavamo i ostale gradove kao turističke destinacije u Srbiji, ali razume se da je Beograd ta prva, osnovna destinacija u kojoj ljudi moraju da dođu pa će lakše da upoznaju i sve druge delove Srbije.
Želim da kažem jednu stvar koja je važna za sve ljude u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Pod centralnom Srbijom podrazumevam, naravno, i Kosovo i Metohiju. Dakle, mi ćemo već oko 27. aprila izaći sa delom novih i reformi i paketom podsticaja na drugačiji način postavljenih od onoga što smo ranije radili za ravnomerniji regionalni razvoj. Deo novca, ne sopstvenih prihoda, već republičkih prihoda ćemo u budućnosti uzeti Beogradu, a daćemo za razvoj posebno juga i istoka Srbije, juga i zapada Srbije i to je jedna od stvari koju ćemo da uradimo i to ću da predložim svima. Mislim da je to jedna od važnih stvari i uveren sam i znam, kao što gospodin Čanak zna da mi je jednako stalo do Subotice, kao do Pirota i Beograda, znam da to znate i vi.
Uostalom, da se pravdam, ne znam gde bih bio i odakle bih bio. Majka mi je starosedelac iz Bačke, otac mi je Srbin preko Drine, ja rođen u Beogradu, kako god da okrenete, ne znam gde, šta i kako pripadam, sem ovoj jedinoj Srbiji koju imamo.
Da nastavim. Na levoj obali planiran je veliki park površine 16,2 hektara, što je 9% ukupne od teritorije plana. Na nivou plana obezbeđeno je 14% javnih zelenih površina na obe obale. Nijednu ulicu neće te imati bez drvoreda. Jeste li videli, pošto nisu mogli da dobiju ljudi, dakle, pokazaću vam sad, pošto nije dozvoljeno ljudima da zasade drveće pored Geozavoda, oni su uzeli one ogromne saksije, jer oni ne mogu da zamisle da ne oplemene svoje zgrade i svoj prostor, uzeli su ogromne saksije i zasadili drveće uzduž i popreko svuda okolo te zgrade. Dakle, to je nešto što oni rade na svakom mestu.
Pogledajte, sa nedovoljno novca, neće još početi veliki radovi, oni će da urade promenadu negde 200 metara. Videćete kako će to mesto za okupljanje svih Beograđana da bude, kako će svi ljudi iz Srbije početi tu dolaze i kako će veliki broj stranaca početi da dolazi, jer oni su majstori za to. Oni to bolje znaju, bolje umeju nego što umemo mi.
Ja sam se trudio da kada sam išao da gledamo, da uzmemo, da učimo i da to uvek uradimo od najboljih, ali nažalost, neki ljudi plašim se da to nisu hteli da čuju, nisu hteli da vide. Drago mi je što ste vi na tako plastičan i jednostavan način uspeli to da objasnite.
S druge strane, još samo, i da time završim, oko broja radnika, mi smo govorili 15 hiljada radnika direktno angažovanih na građevinskim radovima. Tu će biti mnogo više radnika, mnogo više zaposlenih, u svakom kafiću koji se otvori, u svakom muzeju koji se otvori, u svakom objektu koji se otvori, u svakoj stambenoj zgradi, pošto će to biti verovatno i po principu kondominijuma, gde ćete morati da imate i domare i ne znam koga sve, svaki kvadratni metar će da otvori novo radno mesto i to se podrazumeva. Da ne pričam o građevinskim materijalima, da ne pričam o našim građevinskim kompanijama koje su na kolenima, koje su bukvalno na kolenima i koje moraju da dobijaju svaki sledeći posao da bi izvukli svoje obaveze iz nekog prethodnog posla, zato što nemaju prebijene pare, kao što znate.
Zato sam vam zahvalan što ste mi pružili priliku da i onaj jedan drugi deo, taj lepši deo, o kojem možda zbog tih mojih objašnjenja nisam imao prilike da govorim u onom prvom delu, a trebalo je, čini mi se, više, mislim da ćemo to uspeti da napravimo.
Želim da vas obradujem, jer znam da vam je stalo, koliko sam bio srećan i nisam mogao da sakrijem tu sreću što smo uspeli da rešimo posao za 5120 ljudi u Smederevu, u Železari smederevskoj, za još 1500 u PKC-u, to je 6700 samo u jednom gradu i sada preko „Čemolaje“ verujem još 500. Tu radost ljudi ne mogu da shvate, a evo vama kažem sad, gospodine Markoviću, planirano je u roku od šest meseci da Železara bude profitabilna, pošto sam se u Slovačkoj sreo sa gospodinom Kamarašom, pokazali su mi sve što su uradili do sada, pokazali su mi njihove planove za budućnost. Mi ćemo, gospodine Markoviću, već u maju imati Železaru, kao drugu najveću fabriku u Srbiji, koja će da posluje profitabilno, posle godina i godina teških gubitaka. Deset miliona evra smo gubili na mesečnom nivou. Sada ćemo da budemo profitabilni.