Da li ste imali danas bilo kakav problem…

Ne možete da se obraćate premijeru u povredi Poslovnika.

Ja se vama obraćam, a vi prenesite premijeru.
Dakle, ceo dan, sedam sati slušamo izlaganja.

Hvala vam, neću sve zapamtiti za dva minuta. Hvala.
Dužna sam da vam odgovorim o članu 106.
Možete sesti. Zahvaljujem vam na vašem izlaganju.
Dakle, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda, stav 1. Ja sam pažljivo slušala poslanika Božovića.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Što ga niste opomenuli?)
Niko ne može da prekida govornika, niko ga nije prekidao.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako nije?)
Nemojte mi dobacivati, molim vas.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Smeta vam kad ja dobacujem?)
Ne, meni ne smeta. Ja ništa nisam rekla šta mi smeta - šta mi ne smeta. Isto bi vas molila da kada izlažete povredu Poslovnika ne analizirate mene. To isto nije u skladu sa Poslovnikom, a, ono što sam ja rekla da smeh nije štetan, ja ću vam preporučiti knjigu Umberta Eka, verovatno ste čuli za tog pisca, „Ime ruže“, koliko je smeh opasan i koliko je dobar.
Možemo da nastavimo diskusiju o tome kada i vi pročitate taj roman, pa ćete shvatiti šta sam želela da kažem u toj rečenici. Ne mogu da prekidam smeh u sali.
Ono što želim još da vam dodam, dakle, sigurno ste mnogo putovali ranije po svetu, posećivali parlamente, dozvoljeno je da poslanici na određene načine negoduju kada se ne slažu sa nečijim govorom. Očigledno se većina poslanika ovde od 250 ne slaže sa govorom poslanika koji je govorio poslednji u nizu govornika.
Lupaju hemijskama u Britanskom parlamentu, u Škotskom parlamentu viču „ua“, prema tome, od njih možemo samo da naučimo kako se to na jedan određeni način radi, a ne prekoračuje se granica, dakle, ne upotrebljavaju se reči „stoko“, „đubre“, itd. To ćete me razumeti, sada u ovom drugom delu odgovora.
Da li želite da glasamo o povredi Poslovnika?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Da.)
Zahvaljujem.
Reč ima dr Vladimir Pavićević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije, predsedniče Vlade i ministri u Vladi Republike Srbije, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, vi ste malo pre tokom govora narodnog poslanika gospodina Balše Božovića prekršili član 108. Poslovnika Narodne skupštine u čijem stavu 1. piše – O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsedniku, u ovom slučaju predsednica Narodne skupštine.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, mi danas raspravljamo o jednoj važnoj temi, po rečima predsednika Vlade, o jednoj temi koja je uporediva sa raspravom o ugovoru o zajmu, građenju i eksploataciji naše železnice koja je vođenja u Skupštini, ne Republike Srbije, u martu 1881. godine.
To poštovana predsednice znači da dok jedan narodni poslanik govori ovde, drugi narodni poslanik ne sme da mu dobacuje, a gospodinu Božoviću su dobacivali gospodin Zoran Babić, gospodin Vladimir Đukanović, gospodin Girić, gospodin Peranović, svi zajedno su govorili „hajde, koliko“ itd, poštovana predsednice.
(Aleksandar Jovičić, s mesta: I ja sam.)
Vaša je obaveza bila, poštovana gospođo Gojković, da poslanicima SNS kažete kao jednu vrstu upozorenja da naša velika sala doma Narodne skupštine nije sala za mitinge stranke, da je ovo sala svetilište našeg političkog života…

Hoćete li samo malo tiše, sve je u redu što govorite, molim vas?

Ne mogu tiše kada i dalje poslanici Napredne stranke meni sada dobacuju ovde.

Srpske napredne stranke.

Srpske napredne stranke, poštovana predsednice.

Hvala.