Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 07.04.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj: 06-2/127-15

2. dan rada

07.04.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:00 do 00:45

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem predsedniku Vlade.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima predsednik poslaničke grupe LSDV, Nenad Čanak. Izvolite.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Nenad Čanak

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, članovi Vlade, uvaženi gospodine predsedniče Vlade, impresioniran sam što ste na sebe uzeli da dajete odgovore za sve ovo za šta bi trebalo da, pre svega, odgovaraju vaši ministri iz jednostavnog razloga.
Prošli put, kada je usvajan budžet, imao sam nekoliko pitanja na koji su vaši ministri odgovarali, ali nisam dobio odgovore. Možda zato što ih vaši ministri nisu znali, a možda zato što nisu smeli da im kažu bez vaše dozvole, pa sam zbog toga veoma ponosan što ću imati čast da vas lično upitam nekoliko stvari u vezi sa ovim, očigledno impresivnim, projektom.
Sarađivati sa ljudima širom sveta je sasvim sigurno izvanredna stvar. Ne treba zaboraviti da su arapski graditelji jedni od najvećih na svetu, da je sam Dubai povećao dužinu svoje morske obale građenjem veštačkih ostrva i poluostrva za 78 kilometara, da sama Srbija ne bi imala ovako najlepšu himnu u Evropi da je nije napisao Slovenac Davorin Jenko. Takođe je i pitanje koga bismo slavili kao inspiraciju za svakog mladog naučnika u ovoj zemlji, kada to ne bi bio austrijski državljanin Nikola Tesla.
Sve u svemu, to je sve lepo i krasno, ali me interesuje, gospodine predsedniče Vlade, da mi odgovorite na par pitanja.
Prvo pitanje je - kako bi bilo da saznamo koliko će građane i građanske Srbije koštati „Beograd na vodi“? Razlog zašto ovo pitam je veoma jednostavan. Dozvolićete mi samo par trenutaka da elaboriram jednu bitnu stvar. Ovogodišnji budžet AP Vojvodine je 3,6% manji nego prošlogodišnji, a činjenica je da ustavna obaveza od garantovanih 7% budžeta Republike Srbije Vojvodini do sada nijednom nije isplaćena u celosti. Pitao sam vašeg ministra finansija oko toga prošli put – da li se može dugovati AP Vojvodini? Nisam dobio odgovor.
Zašto Vojvodina dobija manje novca od Beograd? Budžet AP Vojvodine, iako Vojvodina ima 500.000 stanovnika više od Beograda i 18 milijardi dinara manje, za ovu godinu je planirano 62,47 milijarde dinara, dok je budžet Grada Beograda 80,2 milijarde. Ako se još uzme u obzor da više od pola vojvođanskog budžeta, odnosno 33,8 milijardi dinara čine transferna sredstva, znači polovinu, a u budžetu Grada Beograda je to samo 10%, dobijamo situaciju da Beogradu ostaje oko 70 milijardi, dok je u slučaju Vojvodine to tek oko 28 milijardi dinara.
Istovremeno, član 16. Predloga zakona vrlo jasno kaže da će troškovi Grada Beograda na uređivanju građevinskog zemljišta na lokaciji obuhvaćenog planskim dokumentom iz člana 12. ovog zakona biti regulisani posebnim ugovorom između Grada Beograda i Republike Srbije, što je sve sjajno, ali imam jedno pitanje.
Kako je moguće, obzirom da Grad Beograd treba da izgradnjom „Beograda na vodi“ i sve radove vezane za to plati sam, jer je to stvar lokalne samouprave Grada Beograda, a ne svih nas, a istovremeno Vojvodina pod vodom, jer ako ste prošli Vojvodinom videli ste da je svaka druga njiva potopljena podzemnim vodama, da imamo probleme sa kanalskom mrežom i to nisu problemi koji su vezani za luksuzan poslovni prostor i za luksuzne rezidencijalne objekte, nego su vezani za poljoprivredno zemljište bez koga će proizvodnja poljoprivrednih proizvoda u ovoj zemlji vrlo teško dostići dovoljan nivo. Dakle, kako je moguće da Grad Beograd, koji ima toliko para više od Vojvodine, po glavi stanovnika 3,5 puta više, ne može da isfinansira ovakve stvari, a AP Vojvodina to mora da isfinansira, a mora zbog toga što nikako da dobijemo lex specialis koji bi se bavio Vojvodinom pod vodom, a treba da dobijemo lex specialis koji će se baviti „Beogradom na vodi“?
Sa druge strane, moje pitanje oko lex specialisa, vi ste veoma edukativno pokazali ranije lex specialise, ali, ako smem da primetim, svi oni se odnose na dobra za javnu namenu, od mosta „Gazela“ pa nadalje. Znači, tu su u pitanju stvari koje su vezane za javnu namenu. Ovde imamo situaciju da je u pitanju nešto sasvim drugo.
Nismo dobili odgovore kako će se vršiti eksproprijacija zemljišta, šta će se tu događati? Član 11. kaže – po konačnosti, odnosno pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji stiču se uslovi za pokretanje postupka za sporazumno određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje eksproprijacija. Stav 5. – procenu tržišne vrednosti građevinskog zemljišta i objekata vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava. Moje pitanje – kojom metodologijom će organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava vršiti procene i koliko su oni uopšte kvalifikovani za tako nešto? U svetu se primenjuju dve vrste standarda: IVS i EVS, international valuation standards i european valuation standards. Da li ih i ko primenjuje u Srbiji?
Srbija ima 25 sertifikovanih procenitelja. Procena, koliko smo uspeli do sad ada zaključimo iz svega što smo mogli da saznamo o projektu „Beograd na vodi“, će biti rađena tako što će se cena množiti kvadratnim metrom, što nikako nije pravična nadoknada, a to ova investicija podrazumeva. Zašto o ovome toliko govorim? Zbog toga što će onda investitor doći do zemljišta, a glavna cena kod zemljišta je lokacija, ništa drugo. Dakle, lokacija po nerealno niskoj ceni, a vlasnici, da li su to fizička lica, pravna lica, grad, država, biće oštećene. Mi imamo zbog toga situaciju da tržišna vrednost mora da se utvrdi u realnim iznosima i nekakav najminimalniji iznos bi morao biti kvadrat za kvadrat, što u slučaju „Beograda na vodi“ iznosi nekoliko hiljada evra, ako sam dobro razumeo vaše izlaganje.
Dakle, mene interesuje kako će se to ostvariti, obzirom da, recimo, u Novom Sadu to iznosi 10 do 20% ukupne prodajne cene, a ostalih 80 do 90% predstavljaju troškove projektovanja, nadzora gradnje, raznih taksi i na kraju dobiti investitora? Ukoliko se smanji količina novca koja se izdvoji za lokaciju, investitor će imati veću zaradu, jer su troškovi prilično fiksni. Šta će biti sa komunalnom infrastrukturom i opremanjem zemljišta?
Vi ste, gospodine predsedniče Vlade, spomenuli 116 izliva kanalizacije. Da li sam vas dobro razumeo? Ali, tih 116 izliva kanalizacije samo u Savu. Istovremeno, postoji još 136 u Dunav. Istovremeno, trećina Grada Beograda još uvek koristi septičke jame koje se prazne u potoke, reke, napuštene bunare, a čak se izlivaju i na njive. Dakle, trećina Beograda ima taj problem. Predviđa se izgradnja, koliko sam razumeo, pet postrojenja za tretman otpadne vode za Grad Beograd. Potrebna sredstva su 500 miliona evra, kako sam dobio informaciju, a vi ćete me ispraviti ako grešim. Istovremeno, glavni grad Vojvodine, Novi Sad, drugi grad po veličini u Srbiji, takođe nema sistem za tretman otpadnih voda, nego se one direktno izlivaju u Dunav.
Sada ja postavljam pitanje – kako će biti rešeno pitanje otpada? Kako će biti rešeno pitanje, recimo, sanitarnih deponija po standardima EU u uslovima gde Novi Sad ima 1036 divljih deponija, a istovremeno Beograd ih nije uspeo ni izbrojati?
Tako da, zbog svega ovoga me zanima da li možete da mi odgovorite barem delom na ova pitanja, pošto od većine vaših ministara, kad god sam pokušao da postavim pitanje, nisam dobio odgovor? Mogu li čuti?
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Predsednik Vlade ima reč. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Zahvaljujem se, gospodine Čanak. Pokušaću, uz vašu saradnju, da odgovorim na svako vaše pitanje.
Naime, najpre veoma sam vam zahvalan na pregledu stanja ili situacije po pitanju komunalne infrastrukture na teritoriji Grada Beograda, na teritoriji Vojvodine i tu nije ništa sporno. Neke cifre su verovatno još lošije. Teritorijalno posmatrano, veći deo Beograda od 30% je pokriven septičkim jamama, a ne kanalizacijom. Naravno, po broju stanovnika je to značajno manji broj ljudi, to je oko 10%, ali teritorijalno značajno više i od 33%. Kako bih vam rekao, za prethodnih 70 godina nismo uspeli u potpunosti da to uredimo, kao što mnoge druge stvari nismo uspeli da napravimo.
Što se tiče tretmana otpadnih voda, postrojenja planirana u Velikom selu, dakle, na teritoriji palilulske opštine da se izgrade, su u visini od 155 miliona evra, ali to nema veze direktne sa projektom „Beograd na vodi“. To je nešto više od tri puta manje od 500 miliona evra i to će, naravno, da se radi kroz javno-privatno partnerstvo, kao što sam siguran da ćemo i što se tiče tretmana smeća raditi kroz projekte javno-privatnog partnerstva. I prethodna vlast i današnja vlast obavile su više razgovora i mislim da su čak i pokrenute procedure za pronalaženje partnera i za to je vezan projekat u samoj Vinči i verujem da ćemo po tom pitanju biti veoma uspešni.
Govorili ste o utvrđivanju javnog interesa i rekli ste da je „Gazela“ nešto što svi koriste. Pa i ovo će svi da koriste, promenadu, koristiće sve ulice. Jedna od tih ulica koja neće ići uz samu reku biće beogradski ili srpski „Šanze lize“, koja je predviđena da bude obeležena drvoredima najlepšim. Da li ćemo u tome uspeti, ostaje da se vidi.
Ali ja sam doneo ovde, gospodine Čanak, vi znate da se ja dobro pripremim za ove sednice, ovo vam je jedna stranica. Vi mislite da je to nešto nevažno ako je na jednoj stranici. Na ovu celu jednu stranicu stao je ceo jedan zakon. Taj zakon je usvojen, „Službeni glasnik RS“ br. 104/2009. godine. Ima svega pet članova. Pri tome, reč je o Zakonu o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11.
Pošto znam i šta vi mislite o tome, gospodine Čanak, s pravom, pa vas podsećam da tada, a ne znam da li je vaša poslanička grupa za to glasala, čini mi se da jeste, verovatno greškom, ali glasali su neki drugi, doneli su zakon kojim smo dali prava nekima koji nikakve veze sa državom Srbijom nemaju. Nikakve veze, 25%. Ne znam šta građani imaju od toga. Te pare niko građanima nije dao. Van naše zemlje je išlo 75%, a pri tome nikakvu novu vrednost nismo dobili. Ništa. Tada to nije bio problem, a danas nešto što predstavlja infrastrukturni objekat, od velikog značaja, nešto što predstavlja uslov za ekonomski napredak, ne samo Beograda već cele Srbije i ovo ponavljam više puta zato što nikada od mene niste i nećete čuti da je Beograd bolji od Novog Sada ili da je bolji od Niša, ili da je bolji od Kragujevca. I mnogo projekata planiramo i za Novi Sad i za Niš. U Kragujevcu ih već ima. Biće ih, nadam se, još, kao i u mnogim drugim mestima, kao i u Smederevu koje se podiže, rekao bih, dramatično. Dakle, to je što se tiče zakonskih normi i onoga što smo imali.
Želim da vam kažem najotvorenije da smo mi spremni da u maju i sa vašom političkom strankom i sa svima drugima koji su za to zainteresovani otvorimo dijalog, da jedanput zauvek razrešimo to pitanje finansiranja Vojvodine. Iste ste primedbe imali i pre godinu i pre tri i pre pet i pre sedam i pre deset, bez obzira ko je bio na vlasti i da, čini mi se, raščlanimo i da kažemo – ovo je u redu, ovo nije u redu. Beograd ima više samosvojnih prihoda nego što ih ima Vojvodina, više transfernih sredstava ide za Vojvodinu, petostruko više nego što ide za Beograd. Ali potpuno svejedno. Razumem da jedan deo ljudi se oseća, ja mislim bez prava, vi mislite s pravom, zapostavljenim zato što se nalazi na teritoriji jednog dela naše zemlje.
Mogu da vam navedem bezbroj primera i gde su naši i SIEPA i Ministarstvo privrede i sva ostala ministarstva davala značajna finansijska sredstva, veoma značajna finansijska sredstva, za razvoj privrede, za napredak ekonomije, pre svega na teritoriji Vojvodine. Pogledajte samo sve fabrike i firme na teritoriji Sremske Mitrovice, do poslednjeg, Gerlingera, kojem je Vlada Srbije takođe pomogla. Pogledajte Magnu u Odžacima, za koju smo dali za koju smo dali tri i po miliona evra iz Vlade Srbije. Pogledajte od Dreksler Majera do mnogih drugih koje je još Goran Knežević dovodio pa na dalje, koje su takođe finansirane i pomagane iz Vlade Republike Srbije.
Dakle, mi imamo potpuno jednak odnos i za mene su potpuno isti Subotica, Novi Sad, Pirot, Niš, Leskovac, Vranje, Prokuplje. Nikakvu razliku ne vidim u tim gradovima. Zato smo spremni da sa vama razgovaramo i da vidimo šta je to što zajednički možemo da uradimo, šta je to što zajednički možemo da napravimo i da svi budemo konačno zadovoljni, da pokušamo da napravimo i oko nekih drugih stvari koje nisu ekonomske, neku vrstu političkih dogovora, da bi Srbija mogla jedinstven pogled da uperi u budućnost i da onda možemo u potpunosti da se posvetimo pitanjima fiskalnog deficita, oporavka privrede, dovođenju investitora itd.
Moj poslednji odgovor na vaše pitanje vezano za lokaciju. Poštovani prijatelju, imao bih kontra pitanje. Ta mnogo vredna lokacija je izgleda bila najvrednija za nelegalne romske mahale i za ljude koji nisu mogli nigde da se smeste i za asfaltne i betonske baze, svih ovih 70 godina, ili ako hoćete, svih ovih stotinu godina. Uvek smo nešto negde nekoga čekali i nikada ga nismo dočekali. Onda kada se neko setio da to promeni i pomeri, onda je ta lokacija u stvari najvrednija, iako tih stotinu godina niko tu lokaciju ni za šta nije koristio i ni za šta mu nije služila. Izvinjavam se što sam ovo morao da kažem, nije vama upereno, već celokupnoj javnosti koja na tome insistira.
Govorite o eksproprijaciji. Imamo ustanovljene procedure, veoma precizne. Poreska uprava je ta koja sprovodi ceo postupak standardnom metodologijom. Ona će odrediti cenu, ona će biti tržišna i nemamo mi tu mnogo problema. Ja sam vam ukazao za ovu fazu 1A. Mi tu imamo 246 objekata, 179 smo već sklonili. Republici Srbiji pripada 95% objekata, 95% objekata su imovina Republike Srbije. Ali, mi nikada nismo imali hrabrosti zato što je najlakše. Ako smem da kažem zašto to nismo uradili u prethodnom periodu? Znam da ćete vi da se složite, neće neki drugi. Vi hoćete. To je zato što je nekima bilo lakše da sede u svojim kancelarijama i da ne rade ništa, da pročitaju novine, da razmišljaju šta će da izađe u sutrašnjim novinama, da u jedan i dva odu na ručak gde će da naprave neku kombinaciju za sebe i sutra nastavak istog.
Neko se drznuo da promeni tu ustaljenu kolotečinu. Neko se drznuo da nešto stvarno počne da radi. Neko se drznuo da nešto napravi posle stotinu godina, da nešto stvarno pomeri. Posle stotinu godina uspeli smo da očistimo taj prostor. Koliko on danas, iako ničega nema na tom prostoru, koliko vam lepše danas, posebno sa Gazele, izgleda taj prostor, pa čak i sa Brankovog mosta kada idete prema gradu, nego što je izgledao do juče. Videćete za samo tri meseca, četiri, koliko će to lepše da izgleda. Što se plašimo da kažemo da nam je nešto lepše? Jel mi, Srbi, umemo samo da kažemo da nam je nešto ružno i da nam je nešto teško i da nam je nešto loše? Jel smo se uvek pretvorili u dežurne gnjavatore i one koji kukaju? Uopšte se ne obraćam ovom prilikom vama, kao što znate. Jel ima nešto dobro što možemo da vidimo? Ljudi su prvo govorili, podsetiću vas, gospodine Čanak, nisam hteo to u uvodnom izlaganju, skupio sam ovde, knjigu sam izjava doneo ljudi koji su govorili – lažeš, Vučiću, nikada neće biti Beograda na vodi. To su bajke, to su Andersenove bajke, to su Braće Grim bajke. To su ovakve bajke i onakve bajke. A što su se toliko uznemirili ako su u pitanju bajke? Ali, izgleda da ćemo mi naše bajke da dosanjamo. Izgleda da ćemo da radimo i da gradimo. To je ono zašto im je smetalo.
Još jedna stvar. Vojvodina pod vodom. Cela Srbija nam je pod vodom. I Beograd nam je pod vodom i cela Srbija nam je pod vodom. Zato što nismo bili u stanju. Zadovoljan sam činjenicom šta je to što smo uspeli da uradimo posle poplava. Da li je to perfektno? Nije. Da li bih voleo da su Srbija vode, Vojvodina vode i Beograd vode još bolji posao uradili? Voleo bih. Od podzemnih voda ne možete lako da se odbranite, ali možete da ih pobeđujete novim inovativnim metodama u građevinarstvu, kao što ih pobeđuje Holandija, kao što ih pobeđuju neke druge zemlje, većim radom, napornijim radom. Mi smo spremni da i tu razmotrimo, da vidimo kako i koliko košta čišćenje kanala. Glavne, velike poljoprivredne investitore dovodimo u Vojvodinu, od Klamensa Tenisa na Peštarsku visoravan, dakle, Sandžak, Rašku oblast, kako god hoćete, dovodimo „Kremonini“ i Arape zajedno u kooperaciji sa govedarstvom, da podstiču domaće govedarstvo, dakle, da podstiču našeg seljaka koji će da gaji i koji će da ima unapred garantovanu cenu. To su stvari na kojima radimo. Radićemo i na zemljištu, ali na tome možemo i moramo da radimo zajedno i mi ne bežimo od toga da sa vama o svemu razgovaramo i da postignemo zajednički jezik.
Ja nisam slučajno ovo govorio. Ovo je za mene laka tema, jer ljudi će na ovome da vide rezultat i videće koliko je lepše od ovog rugla sa kojim smo se do juče suočavali. Videće i ekonomske efekte. Po prvi put, posle tri godine, imamo i rast prodaje nekretnina na teritoriji cele Srbije, ne na teritoriji samo Beograda, i sve će polako, ali sigurno da se podiže. Biće nam brojevi još bolji. U aprilu, prvih šest dana, što mogu da vam kažem, opet nam je PDV veći nego u aprilu prošle godine, naplata PDV-a, bruto domaćeg PDV-a, veća nego što je bila. I akciza nam je već za milijardu u preticanju, u odnosu na april 2014. godine.
Dakle, neke stvari smo uspeli da usistemimo, neke stvari smo uspeli da pomeramo, a podsetiću vas da sam molio samo za strpljenje do negde sredine 2016. godine, dve godine sam molio da bi ljudi mogli da osete promene. Više ne tražim dve godine, tražim manje vremena i rekao sam, već pre kraja godine i početkom sledeće godine ljudi će to moći da osete i u sopstvenom džepu i u sopstvenom novčaniku.
Zato vas molim, gospodine Čanak da, jer vidim da ste pristupili ovome kao opozicioni poslanik, ali na jedan korektan i racionalan način, mi smo spremni sa vama sve nedoumice da raspravimo, mi smo spremni da sa vama razgovaramo o svemu i spremni da izađemo u susret i da vam pružimo odgovore na svako od ovih pitanja.
Što se tiče novca koliko će nas, koliko njih, recimo, deo komunalne infrastrukture plaćaće će se iz doprinosa. Kako budu tekli radovi, kada budete izgradili zgradu posle toga idete kroz doprinose. I. to neće ići, izvinjavam se, i tu nisam odgovorio na vaše pitanje, da mi to dajemo nekom privatnom investitoru itd. Ne, novac uzima preduzeće „Beograd na vodi“ koje je zajedničko u kojem ćemo mi imati, to je stvar pregovora 31%, 32% ili 33% vlasništva, pri čemu zemljište ne ide u vlasništvo već ide u zakup dugoročni. Mi ćemo iz svega toga dodatno pored svih ovih efekata o kojima sam govorio i iz svakog prodatog stana, iz svakog prodatog poslovnog prostora, iz svega imati dodatnu trećinu profita za Beograd i Republiku Srbiju jer će to biti zajednički deo Republike Srbije i Grada Beograda. Eto, to je što se tiče raspodele prihoda. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Nenad Čanak, imate dve minute.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Nenad Čanak

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Izvinjavam se gospodine premijeru, očito da se nismo dovoljno dobro razumeli, pa ću pokušati da preformulišem pitanje u ove dve minute.
Ako ste nam ovako nadahnuto objasnili šta treba da se dogodi u vezi „Beograda na vodi“, molim vas samo da mi objasnite kakve to ima veze sa domom Narodne skupštine i Narodnom skupštinom Republike Srbije u uslovima kada „leks specijalis“ treba da važi za celu zemlju?
Drugo, kada govorite o zaposlenosti, vi ste spomenuli da će tu biti zaposlen veliki broj ljudi. Mene interesuje šta će građani Vojvodine imati od toga osim lepog pogleda na Beograd sa vojvođanske strane? Mene to zanima. I, zanima me koliko će biti radnih mesta koja će se tu pojaviti, jer ovde se daje zemlja u dugoročni zakup, a vojvođanske oranice treba da se prodaju. To je ono što je suština moga pitanja.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Aleksandar Vučić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Još jedanput vam se zahvaljujem uvaženi gospodine Čanak i rekao bih da mislim da će građani Vojvodine mnogo toga da imaju kao i svi ostali građani Srbije zato što će ukupna ekonomska situacija uticati na BDP, na rast industrijske proizvodnje, a posebno dela građevinske industrije koji nam je bio u najvećem padu do ove godine i u ovoj godini očekujemo rast građevinske industrije po prvi put posle šest ili sedam godina, ako se ne varam.
Mislim da je to nešto od čega će korist da vide svi građani Srbije bez obzira da li oni žive u Somboru, Kikindi, Pirotu, Priboju, Užicu ili bilo kom mestu u našoj zemlji.
S druge strane, a prvo bih da zamolim sve poslanike za malo pažnje. Nemojte da se ljutite, meni koji moram da odgovorim na svako pitanje, možda je za nijansu teže nego vama koji sedite i pratite raspravu. Potrebna mi je koncentracija, a u galami mi to baš ne ide jednostavno.
Dakle, što se tiče Vojvodine, rekao sam koliko smo toga uložili, potpuno jednako i sa potpuno jednakim odnosnom i stavom kao i prema svim drugim delovima Srbije. Nikakvu razliku ne pravimo i mislim da to niste mogli da vidite. Pomislio bih, a znam da to niste, da ste zlonamerni ako biste to hteli bilo kome od nas da spočitavate, jer mislim da to nikada ni iz jedne izjave, ni iz jednog poteza, ni iz našeg ponašanja nije moglo da se vidi.
Dobio sam podatak, nama je za rešavanje celokupne kanalizacije u Beogradu potrebno 500 do 600 miliona evra. Dakle, za rešavanje celokupnog problema kanalizacije na nivou Grada Beograda, ali to nema veze sa „Beogradom na vodi“, dakle, gde imamo svega tri ispusta od 116 ispusta u Savi i 136 koliko inače imamo u Dunavu.
Sa druge strane, što se tiče broja zaposlenih, naša je procena da ćemo da zaposlimo između 15 i 20 hiljada ljudi i da će to svakako da bude najveće gradilište u Srbiji. Mislim da je to jedan izvanredan zamajac. Da je samo to rezultat ovog našeg projekta, da ne gledam ni u šta drugo, rekao bih da je to veoma opravdano i da je teško pronaći bilo šta što zaslužuje bolje, veće i jasnije opravdanje od toga.
Još jedanput vam hvala na razumevanju, a kažem, početkom maja mi smo spremni da sem ulaska u razgovore oko izbornih zakona i političkih reformi razgovaramo i o Zakonu o finansiranju AP Vojvodine i o svemu drugome, jer smatram da bi neke probleme konačno i zauvek trebalo da rešimo posebno što ulazimo u izbornu godinu na pokrajinskom nivou. Hvala vam najlepše.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.
...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Jedinstvena Srbija
Gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, JS će podržati ovaj predlog zakona. Zašto? Zato što niko nema štetu, a građani Srbije imaju koristi od ovog objekta. Zašto?
Hajde, prvo da krenem od onoga što je najznačajnije u Srbiji poslednjih godina, nova radna mesta. Mi ćemo na ovaj način da zaustavimo da naši majstori građevinari, fizikalci koji rade na zgradama ne odlaze više u neke države gde je temperatura minus 40, da rade i da ih prevare oni tzv. poslodavci i da nemaju para da se vrate u Srbiju posle provedenih 60, 90 dana radeći na tim zgradama.
Ne slažem se sa premijerom kada kaže samo 15 hiljada radnika će biti zaposleno u izgradnji. Mnogo više, gospodine predsedniče Vlade. Zašto? Imaju koristi i privatni preduzetnici i u Vojvodini, i u centralnoj Srbiji, i u zapadnoj Srbiji, i u severnom delu i u svim delovima, krajevima Srbije imaju koristi vlasnici preduzeća, proizvođači građevinskog materijala.
Sva ta preduzeća su sada ili blokiran račun preko 50 dana ili gledaju kako da zatvore svoja preduzeća. Ta preduzeća se rađaju ponovo na način što će proizvoditi ogromne količine njihovih proizvoda od prozora, parketa, pločica, slavina, sve ono što se zove i vezano je za izgradnju. Veliki broj kuhinja, spavaćih soba, tu nema niko štetu. Znači, štetu nemaju građani koji su raseljeni. Čuli smo reakciju raseljenih građana, da su zadovoljni. Biće dosta zelenih površina. Nije ugrožena fizička bezbednosti građana. Nije ugrožena bezbednost saobraćaja kako rečnog tako i drumskog, vazdušnog. Znači, ništa se ne ugrožava u Srbiji na način što će biti izgrađen ovakav projekat.
Svako ima pravo da kritikuje ovako ili onako. Sinoć sam slušao predstavnika Udruženja arhitekata, pazite, taj čovek ima ne znam koliko, 70 i nešto godina i oni su veoma stručni, ali ja kada nešto pravim, ja hoću da to ima ekonomsku isplativost, a ne samo vizuelnu. Ovde je vizuelno, gledano, ovaj objekat nikome ne smeta, a ima ekonomsku isplativost zato što će tu raditi ogroman broj radnika.
Veoma nam je važno i hvala vam na tome što ste rekli da će u ugovoru da piše da proizvodi koji budu ugrađivani u taj projekat budu proizvedeni u Srbiji. Do sada to nikada nije bilo, gospodine predsedniče Vlade. Sada vi treba da aplaudirate, jer ovo govorim vašem predsedniku, vi iz SNS, nemojte tako da me gledate nego aplaudirajte i kada ja govorim, a ne samo kada on govori.
Ovo ne govorim kao vaš koalicioni partner i zato što vas podržavam, govorim ovo zato što razumem ovaj projekat, zato što sam doveo preko deset investitora u Srbiju i što znam koliko je teško dovesti nekog od investitora. Vi dovodite brend u Srbiju. Ja sam bio u Dubiju i video sam kako izgleda najveća zgrada, odnosno najviša zgrada u Evropi koja se zove „Burdž Kalifa“, ima 828 metara i 164 sprata. Ne morate stalno da aplaudirate, samo kada treba i kada je važno.
Bio sam na 154 spratu u Dubaiju i video sam kako izgleda grad i pogled sa te visine. I mi ćemo imati neku našu kulu koja će se zvati „Beograd na vodi“. Ja sam tri puta išao pored ove zgrade da se slikam i to ja koji je prošao celi svet. Svako ko bude došao u Srbiju otići će kod te naše kule da se slika i da odnesu državu odakle je.
Da građani Srbije, konačno i mi dobijemo nešto, a ne samo da restauriramo zgrade, kao što je rađen poslednjih godina, okrečimo malo fasadu, potrošimo grdne pare i kažemo – pogledajte kako mi radimo.
Ovde niče nešto novo, ovde se prave vrtići, škole za decu, pa nama toliko vrtića i škola nedostaje. U svakom gradu Srbije, a pogotovo u Beogradu, a Beograd je glavna destinacija da se sele građani iz unutrašnjosti i da dolaze u Beograd. Ovim ćete im smanjiti dolazak u Beograd iz drugih gradova, jer ćete povećati proizvodnju građevinskog materijala i zaposliti, pa nema u Beogradu toliko tesara, zidara, vodoinstalatera, električara, koliko ima i u Vojvodini i u Srbiji i svi će oni da dođu da rade ovde. Svi će oni da dođu da rade ovde. Te pare će da nose kući, da svoje porodice mogu da podižu normalno kao svi ostali građani u razvijenim državama Evrope.
Tako da ja nemam protiv ništa onih koji kritikuju, ali nemaju argumente za kritiku. Jedno je ideja, poštovani predsedniče Vlade, mnogo ideja ima. Znate, svakog dana dođe neko da mi da neku ideju, a čekaj da li si ti probao da realizuješ tu ideju. Došlo je vreme na vas da realizujete neku ideju koja možda postoji kao projekat više godina, ali nije to jednostavno obezbediti takvog investitora koji ima bonitet, veliki broj njih koji sada slušaju ne znaju šta je bonitet, ali nije bitno, ne moraju ni da znaju. Šta to znači? To znači da taj ko dođe da radi on ne traži avans od Vlade Republike Srbije.
Dalje, grad Beograd izdvaja 200 i nešto miliona evra, da li je tako Mali? Te pare ćemo mi da vratimo veoma brzo, preko infostana, vodovoda, ovoga, onoga. Ministre policije, nemojte da uznemiravate, iako si ministar policije predsednika Vlade, treba da slušaš ovo što pričam, gospodine Stefanoviću? Moram da sačekam, on je ministar policije, jer i on dosta stvari treba da, e zahvaljujem, sluša dobro, pažljivo.
Šta je još važno, predsedniče Vlade? Da će tu biti dosta zelenih površina, dosta parkova. Obično je do sada kritikovano da se nešto gradi u nekom parku, gde su se igrala deca, a sada se gradi na najružnijem delu grada Beograda, gde su bile deponije, asfaltne baze, šljunkare itd. i propali splavovi.
Vi ulepšavate taj deo grada Beograda. Nema mesta za kritiku, za nešto, kažu, pogrešna investicija. Ja da sam slušao šta mi pričaju drugi, ne bi danas mogao ništa u životu da uradim, a pogotovo u jednom gradu koji vodim i znam šta znači da se dovede jedan veoma važan investitor.
Šta je važno za državu Srbiju? Turizam. Kako ćemo mi da povećamo broj turista? Tako što ćemo imati nešto novo na turističkoj mapi grada Beograda da pokažemo. Vidite da iz godine u godinu, ovde u Srbiju u Beograd dolaze i Hrvati i oni iz drugih republika, iz drugih država da dočekaju Novu godinu u našem gradu Beogradu.
Sada kada mi budemo ovo završili, to će biti najbolja destinacija, ne samo za doček Nove godine, to će svakog dana biti praznik „Beograd na vodi“, ko dođe na tu destinaciju. Molim vas da što manje se pravdate. Vi ste se pravdali sat i deset minuta. Šta se pravdate? Ovde je ekonomski interes od vitalnog značaja za Srbiju. Kako ćemo mi da povećamo penzije i plate? Tako što ćemo doći od prihoda 30% od prodaje svega onoga što se bude napravilo na destinaciji koja se zove „Beograd na vodi“.
Kako ćemo da povećamo ono što se zove – finansijska kasa? Pa tako. Mi ne možemo da izmislimo vruću vodu, predsedniče Vlade. Šta to da nudimo građanima? Da gledaju onu propalu obalu Dunava i Save, gde ne smete da uđete, jer zmije će da vas pojedu poslednjih godina, jel ćemo to da im pokazujemo? Kako da ih vozimo brodom i da vide levu i desnu obalu, kao što se vozite brodom u Parizu, rekom Senom, pa vam pokazuju Ajfelovu kulu, gde je pola Pariza štrajkovalo i demonstriralo da se ne pravi Ajfelova kula.
Hvala bogu, ovde nisu mogli neki pojedinci da zavedu građane Srbije i građane Beograda, pa da im se pridruže, da blokiraju rad nečega što se zove bolje i lepše sutra za građane Srbije.
Šta je još važno? Drugačije vas gledaju investitori, budući, kada dođu u Srbiju, pa ih odvedete, pa kažete – ovo sam ja napravio, a poenta je predsedniče Vlade, ne da dajete izveštaj šta je napravljeno pre vas, nego vi kažete, ovo sam ja napravio, toliko je kvadrata, toliko ljudi danas radi, radiće 13.000 ljudi, predsedniče Vlade i poštovani građani Srbije.
Jedan investitor kada dođe iz Evrope, on zaposli između 200 i 250 radnika u toj novoizgrađenoj fabrici. Znači, nama treba preko 50 investitora da dovedemo u Srbiju, da bi mogli da kažemo, evo zaposleno je 13.000 radnika. Danas je to veoma teško, da dovedete jednog investitora iz Italije, iz Nemačke, iz Austrije, trebate najmanje sedam puta da se sastanete sa njim, a vi ste to za mnogo kraće vreme ubedili najvećeg investitora sa bonitetom, kada je u pitanju izgradnja zgrada da on dođe u jednu malu državu i da uloži toliko para.
Kako taj isti investitor, u more je bacio kamen i napravio poluostrvo „Palma“ gde svako, tako se zove, morao sam da idem da vidim to poluostrvo u Dubaiju. Zašto? Hteli su u prečniku od 10 kilometara da naprave oazu i da vam sve bude blizu, da vidite ono što se zove turizam.
Taj turizam nije istorijski u Dubaiju, u Emiratima. Taj turizam je napravljen poslednjih deset godina. Ljudi su na pesku napravili nešto što mi ne možemo da napravimo i nismo mogli do sada da napravimo na lokaciji koju poseduje Srbija.
Građani Srbije da ne brinu. Ako ja to kažem koji živim u centralnoj Srbiji, pa ja bih voleo znate šta, uzeo bih vas za kuma da napravimo i da ovaj Beograd bude na Moravi, da ne bude „Beograd na vodi“, ali je mnogo veći interes napraviti u našoj prestonici nešto gde dolazi ceo svet, nego u nekoj maloj opštini u Srbiji ili Vojvodini, i ne samo da budemo ljubomorni na nešto što je naše. Ovo je naše i niko neće te objekte da iznese ili da sruši ili da ih odnese u državu odakle je.
Samo da znate, vi ćete biti lider u tome, jer u poslednjih pet godina ništa nigde u Evropi od takvih kapitalnih objekata nije napravljeno.
Da vas informišem, Srbija je postala jedna veoma interesantna destinacija za evropske investitore. Zašto? Zato što postoji politička stabilnost, zato što ste sada napravili bolje uslove, daje SIEPA sada nego ranijih godina i zato što će imati pravo i domaći i strani investitori i na tome vam puno hvala.
Dali ste priliku svakom gradu, u svakoj opštini da konkuriše i da se bori i da dovede investitora. Ne možemo mi da čekamo da vi to radite, već moramo sami da obilazimo, a da pričamo ono što nudi Republika Srbija na čelu sa vama.
Još jednom da vam kažem, da mi iz Jedinstvene Srbije ne podržavamo ovo zato što smo deo od koalicije koju činimo, a da ta koalicija, odnosno tu koaliciju predstavljate vi. Ovo je interes Srbije.
Sve što je interes Srbije, ne treba tražiti saglasnost svih relevantnih i irelevantnih faktora u Srbiji, treba napraviti nešto, jer je ekonomska isplativost, postoji nešto što se zove studija koja je rađena u svim projektima i za sve ono što se zove izgradnja, od robnih kuća, hotela, vrtića, škola, itd.
Ovde će biti i rađanje dece, neće više ljudi morati da razmišljaju da li će njegovo dete imati mesto da ide u vrtić ili ne.
Ovo će biti najekskluzivnije mesto, i još uvek građani Srbije na osnovu ranijih priča misle da to nije sigurno i da je „Beograd na vodi“ samo priča.
Sada nije izborna kampanja, pa ćete vi ponovo nešto da obećavate, ono što ste pričali prošle godine. Vreme je i realizacija nečega što je obećano.
I dok, predsedniče Vlade, realizujete ono što obećate, imaćete našu podršku.
Prvi put kada budete nešto obećali, a ne uradite, nećemo vas podržati.
Hvala vam.
Jedinstvena Srbija će podržati ovaj Predlog zakona.