… sa te strane, završavam, smatram da će ovaj projekat podržati građani Srbije i Beograda i da će konačno doneti ekonomski oporavak naše zemlje. Hvala.

Hvala.
Reč ima Zoran Babić, replika.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Izvinite što mi je trebalo malo vremena, ali sam dobio podatke koji su mi bili interesantni. Malo pre povela polemika o demokratičnosti parlamenta u ovom i u prethodnom sazivu. Reći ću vam samo jedan podatak. Od kada je usvojen ovaj Poslovnik o radu, u prva dva meseca u osmom sazivu, od 2008. do 2012. godine, za dva meseca narodni poslanici, među kojima sam bio i ja, tražili su pravo na repliku 491 put. Znači, 491 put za dva meseca. Znate li, poštovane koleginice i kolege, koliko je ta demokratična i demokratska vlast u tom trenutku dala pravo na repliku? Pedeset puta. Svaki deseti put smo nekako uspeli da probijemo i da ubedimo predsedavajućeg da je povređen Poslovnik, odnosno da imamo pravo na repliku, za razliku od sada kada se i pomisli na repliku i podigne se ruka. Pa, naravno da je parlament mesto gde se debatuje. Toliko o praktičnosti parlamenta i poštovanju procedura.
Drago mi je što se na ovom zakonu pokazuje razlika između politika koje su vođene, politika koje se na neki silovit način, a vidim i u debati od pre nekoliko dana čak se preti i ulicom da bi se takva politika vratila nazad, i politike koja se sprovodi. Vidim da je nekim narodnim poslanicima u javnom interesu da je zgrada Beogradske zadruge trebala da ostane stecište narkomana, stecište ljudi koji rade neke nečasne radnje. Vidim da je nekima u javnom interesu bilo da ta zgrada, jedna od najlepših u Beogradu …

Vreme.

Ja sam se javio po amandmanu.

Meni je rečeno da je replika, izvinjavam se onda.

Ja sam se javio po amandmanu, ali ću završiti u dve rečenice, ako mi dozvolite.
Drago mi je što neko misli da je ta zgrada treba da ostane takva i da je to javni interes, kao što je i trebalo verovatno da 177 ha najboljeg zemljišta zaparloženog u korovu, u groblju brodova, među udžericama i među nehigijenskom i tamo gde su ljudi živeli na jedan nehuman i nehigijenski način, bio javni interes za bivši režim. Ne samo da im je bio javni interes, već su taj javni interes i podržavali jer čak ni kosu nisu uzeli da počiste, a kamo li bilo šta drugo.

Pre nego što nastavimo sa radom, molim narodne poslanike da se, koliko je god to moguće, usredsrede na amandmane. Ovde se uglavnom vodi načelna rasprava. Prema tome, molim vas, imamo amandman pred sobom, to je trenutno tačka dnevnog reda i molim vas da u tom smislu upodobite vašu diskusiju.
Reč ima narodni poslanik Dijana Vukomanović, po amandmanu.

Slažem se sa vama, gospodine predsedavajući. Zaista, naše kolege su u ovom amandmanu konkretno predložili da se briše reč u stavu 1. člana 1. „javno“. Šta je ako nije javni interes da zakonima regulišemo oblast ljudskih prava? Jer, svi postupci eksproprijacije se tiču temeljnog prava, a ne samo na imovinu, nego isto tako i na život. Ovde su kolege pominjale razne odredbe drugih zakona, ali isto tako su se pozivali i na Ustav.
U ovom mom reagovanju želim da ukažem na to zašto je bilo potrebno doneti, u stvari biće potrebno doneti zakon i zašto je on tako formulisan. Da bi se regulisao posebni postupak eksproprijacije povodom isto tako nekih drugih članova Ustava, kao što je član 75. i član 76. Juče je bio Međunarodni dan zaštite pripadnika romske nacionalnosti i ja bih podsetila kako se vršila eksproprijacije 2009. godine kada je gradonačelnik Beograda, koji je pripadao DS, a opozicija danas uglavnom pripada toj matičnoj stranci, raseljavao pripadnike romske nacionalnosti u cilju eksproprijacije u roku od tri sata i buldožerima i autobusima.Amnesty International“ u svom izveštaju od 31. avgusta 2009. godine kaže da je u roku od tri sata razrušeno 200 domova, da je 178 romskih porodica raseljeno, a od toga je 114 dobilo, da tako kažem, prinudni smeštaj u metalnim kontejnerima. Ja bih rekla da je upravo zato potrebno regulisati zakonom posebni postupak eksproprijacije, da se ovako kršenje ljudskih prava ne bi događalo. Hvala.
(Balša Božović, s mesta: Replika.)

Gospodine Balša, ne vidim osnov za repliku.
(Balša Božović, s mesta: Pomenuta je DS i gospodin Đilas, a vi mi ne date pravo na repliku.)
Ako je spomenula DS, to nije ništa uvredljivo, nego je samo objasnila kako je ta stranka u to vreme to rešila. Ne vidim šta je tu uvredljivo.
(Balša Božović, s mesta: Imam pravo po Poslovniku.)
Molim vas, nemojte, mi ćemo sada ići u nedogled. Nemate pravo.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.