Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 102 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 99 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo kolege poslanici, ja bih iskoristio priliku da postavim dva pitanja.
Moje prvo pitanje se tiče restitucije i postavljam ga Ministarstvu pravde, šta se desilo sa izmenama Zakona o restituciji koje je predložila Radna grupa koju su sačinjavali ljudi iz Ministarstva finansija, iz Ministarstva pravde i iz Agencije za restituciju?
Naime, radi se o predlozima izmena zakona koji se tiču pitanja supstitucije i ta tema je tema supstitucije izuzetno važna pogotovo kada je upitanju poljoprivredno zemljište koje se potražuje jer je ono, da kažem, 95% gotovo celokupne imovine koje građani naše zemlje potražuju kada je upitanju povraćaj imovine. U tih 95% naravno spadaju i šume i pašnjaci.
Podsetiću samo da su Srpski pokret obnove i dr Vladan Batić sa njegovom Demohrišćanskom strankom u nekoliko navrata predlagali izmene predloga zakona pogotovo kada je upitanju supstitucija jer je tu najveći problem da bi se ovaj zakon implementirao i da bismo ispravili jednu veliku nepravdu koja je nažalost još uvek nezavršena priča.
Izmenama zakona koje predlaže ova radna grupa, a bar po onim informacijama koje mi imamo ova Vlada bi imala priliku da ispravi jednu od najvećih nepravdi koja je u istoriji, da kažem, naše zemlje. Znači, imamo činjenice da imamo predlog radne grupe, imamo bar 220 hiljada hektara zemlje u državnoj svojini, a potražuje se manje od 100 hiljada hektara i tu se računa i crkvena imovina.
Imamo i tu činjenicu da bi vraćena imovina uz pomoć supstitucije značila i veći prihod za državu, a izmene zakona omogućile bi državi da efikasnije upravlja poljoprivrednim zemljištem koje se ne vraća u samoj restituciji.
Na kraju i ono možda što je i najvažnije, vratilo bi se poverenje građana u državu ali i poverenje potencijalnih stranih investitora, jer bi država na taj način konačno definisala koja je to njena imovina i konačno prekinula sa, da kažem, raskinula sa jednim statusom imovine koji je do sada još uvek nepoznat i naravno kada strani investitori dolaze u našu zemlju da imaju nedoumice da li će jednoga dana u restituciji ta imovina biti vraćena kao što je i učinjeno u svim normalnim zemljama, tj. hajde da kažem u postkomunističkim zemljama, u Evropi.
Kada govorim o tome treba izneti i podatak koji je javnosti manje poznat, a to je da postoji i poslednja preporuka Evropskog parlamenta iz marta 2015. godine da je više nego korisno da se naprave izmene zakona ne bi li se ovaj zakon implementirao onako kako su to učinile, da kažem, zemlje u okruženju ali i zemlje koje su odavno bacile komunističko nasleđe što nažalost kod Srbije još nije slučaj.
Pored svih ovih informacija i toliko očiglednih, da kažem, tema kada je upitanju supstitucija, više je nego jasno da negde postoji kočnica. Svi oni koji očekuju jedan pravičan povraćaj imovine veruju da kočnica je najviše u Ministarstvu poljoprivrede. Zato bih postavio jedno podpitanje, stvarno u želji da se to, ne da bi upirali prst u nekoga, već u želi da bismo ovu temu otvorili na pravi način i naravno konačno je završili na pravi način. Zato je moje potpitanje Ministarstvu poljoprivrede, zašto se onda Ministarstvo poljoprivrede toliko opire vraćanju zemljišta i u čijem je to interesu, imajući u vidu da ogroman broj i ogromne parcele zemljišta zakupljuju upravo oni tajkuni koji su ili pred, ili se nalaze pred licem pravde ili će u skorije vreme morati da prikažu građanima Srbije kakav je to i na koji način su stekli kapital koji danas imaju?
Nažalost, imamo, verujemo da su taj kapital stekli i da ga uvećavaju upravo preko poljoprivrednog zemljišta koje treba da bude tema restitucije, a nažalost to još uvek nije.
Moje drugo pitanje bih postavio Ministarstvu privrede i tiče se Fabrike akumulatora u Somboru. To je jedna od firmi koja je bila ne samo ponos Sombora i zapadno-bačkog okruga, već i ponos cele Srbije jer je u najtežim vremenima izvozila skoro 80% svog proizvoda u inostranstvo.
Šta se dešava? Pojavi se naravno jedan od najvećih tajkuna, Bogićević, otkupljuje, kupuje jednu zdravu firmu. Zbog svojih ogromnih zaduženja ta firma prestaje da radi, blokira joj se račun…

Vreme ste prekoračili, molim vas, trideset sekundi je već prošlo. Završite rečenicu.

Moje pitanje je kakav će biti epilog kada je u pitanju Fabrika akumulatora u Somboru jer je ovo stanje nezadrživo i nažalost na svu sreću radi se o vrlo kvalitetnoj firmi koja danas ne radi?

Hvala vam, minut duže pričate.
Molim sve poslanike da se pridržavaju vremena kako bi mogli da planiramo sednicu, nemojte da ja prekidam stalno nego malo samo.
Reč ima Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.
Imam pitanje za ministra zdravlja, Zlatibora Lončara.
Naime, Srbija je prva zemlja u Evropi po stopi smrtnosti od raka, a godišnje ta stopa raste u proseku od 2,5%.
Prema podacima koje ima Institut Batut, od 2001. do 2005. godine od raka su u Srbiji obolele 159.264 osobe. Od 2005. do 2010. godine čak 174.426 građana Srbije.
Informacije od 2010. godine do 2015. godine se pripremaju, biće objavljene na kraju godine ili početkom 2016, ali nažalost stopa umrlih od raka će biti još veća.
Veliki broj građana Srbije zbog toga koristi ulje kanabisa za lečenje. Izdvaja ogromne svote novca i sume za kupovinu tog ulja. Ulje je često sumnjivog kvaliteta, funkcioniše sve preko crnog tržišta, zbog toga je moje pitanje Ministarstvu zdravlja, pre svega ministru Zlatiboru Lončaru, da li Ministarstvo razmišlja u dogledno vreme o izmeni Zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama, a sa kojim bi se dozvolila upotreba kanabisa u zdravstvenom sistemu Srbije.
Takođe, smatram da nam je potrebna jedna stručna analiza po ovom pitanju zbog toga što je jedan deo struke protiv toga, a drugi za.
Takođe, imam informaciju da je potpredsednik Udruženja legalizacija Srbije i direktor Specijalne bolnice „Sveti Sava“ podneo zvaničan zahtev Ministarstvu zdravlja po ovom pitanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja pitanja se odnose Vladi i nadležnim organima po pitanju „Energo Zelena“. Naime, „Zelena“ sa sedištem u Belgiji je osnovala „Energo Zelena“ u Inđiji, izgradila objekat kafileriju za preradu klaničnog otpada i konfiskata. S obzirom da su izigrani od stranke bivšeg režima, „Energo Zelena“ koja je sada u vlasništvu Belgijanaca podnela je odštetni zahtev protiv države Srbije zbog toga što ih je prethodna vlast, bivši režim, obmanula od sto miliona evra.
Moje pitanje Vladi je da li je tačno da ima koruptivnih elemenata u celom projektu, s obzirom da su u njemu učestvovali bivši državni činovnici Nebojša Mišić, iz Uprave za veterinu gospodin Mićović, gospodin Rot i da su se neki vlasnički ugrađivali u „Zelenu“ koja je gradila „Energo Zelenu“ sa 50% vlasništva ne ulažući ništa, ali su pri tome tih 50% pravdali da će oni omogućiti brzu prohodnost dobijanja dozvola od Vlade i lokalne samouprave u Inđiji? Pri tome su obećali da će imati 150.000 tona klaničnog otpada i da će biti jedna fabrika od 150.000 tona, već da je ukupna količina konfiskata na teritoriji Srbije 250.000, tako da oni mogu da sagrade još jednu takvu fabriku da je 150.000 tona malo.
Međutim, ispostavilo se da su bili obmanuti, da te količine klaničnog otpada nije bilo i da su strani investitori, ovog puta Belgijanci, dovedeni u zabludu zbog dokumenta koji je izdat iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, tadašnje Vlade Republike Srbije. Belgijanci su podneli odštetni zahtev na stotinu miliona evra i Odbor za poljoprivredu i Vlada Republike Srbije u ovom trenutku sve čine da izbegnu tu vrstu odštetnog zahteva, ali pitanje Vladi je sledeće – da li je bilo kriminalnih aktivnosti zato što su se bivši državni činovnici ugradili u toj firmi sa 50% i od Belgijanaca kasnije, za taj procenat, za koji ništa nisu uložili, uzeli 700.000 evra. Posle toga su im za njivu, poljoprivredno zemljište, 3,5 hektara koje vredi 30.000 na teritoriji opštine Inđija uzeli 850.000 evra. Uzeli su im za komunalno opremanje, kažem uzeli, zato što mislim da je tu bilo kriminalnih stvari. Uzeli su im 850.000 evra za zemljište od 3,5 hektara koje nije vredelo ni 50.000. Uzeli su im 550.000 za komunalno opremanje, iako je tu zonu opremila država zbog Ministarstva finansija jer se granični sa regionalnom deponijom. Ukupno su od Belgijanaca uzeli dva miliona i 150.000 evra pre nego što su zakopali ašov. Od toga je 700.000 otišlo za navodno fiktivno suvlasništvo bivših državnih činovnika, koji su se u firmu ugradili time što će u ime države i kroz državu omogućiti da dobiju dozvolu što pre.
Rezultat te kriminalne aktivnosti je, već sam rekao, odštetni zahtev od 100.000 miliona evra, gubitak 40 radnih mesta, s obzirom da je „Energo Zelena“ zatvorila svoj pogon u Inđiji, jer nema dovoljno klaničnog otpada. Ne samo da je zatvorila, nego je i 40 ljudi ostalo bez posla, već je i podnela odštetni zahtev protiv države Srbije od 100.000 miliona evra i u trenutku Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu sve čine da izbegnu to plaćanje.
Drugo pitanje se odnosi na zadružnu imovinu, gde se dela sva zadružna imovina, neka završila u društvenoj, nikada nije vraćena zadruga pravnim sledbenicima, a posebno – gde je nestala imovina koja je vraćena zadrugama po Zakonu o zadrugama čl. 95. i 96, jer je postala plen lokalnih tajkuna. Konkretno, moje pitanje se odnosi na zemljište OZZ…

Vreme.

Samo da završim rečenicu.
… i na zemljište vlasništvo Zemljoradničke zadruge u Novim Karlovcima koje je prodato za džabe i koje je na kriminalan način nestalo. Hvala.