Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, dakle, rečeno je više stvari sa kojima mogu potpuno da se složim. Najbolji student svakako da zna da se jednim redovnim zakonom ne može derogirati Ustav i to ništa nije sporno, samo mi nikako da čujemo čime se to derogira Ustav?
Imate tezu o tome da se ovakvim usvajanjem ovog predloga zakona derogira Ustav. Iznesite je pred onoga ko je vlastan da ceni ustavnost opštih akata i nema nikakvih problema u tome, to neće sigurno biti ni prva ni poslednja inicijativa te vrste, ali bitno da se zna red i šta kojim redom može da ide.
Hajde recite šta je to u ovom zakonu sporno? Čuli smo za jedan drugi zakon koji privatnoj kompaniji, dakle direktno u korist privatne kompanije se vrši eksproprijacija. Na jednoj stranici A4 formata stao ceo zakon. Kada mu oduzmete tehničke članove on ima tri člana. Država nešto ekspropriše direktno u korist privatne kompanije, a ovde uzmete i pročitate predlog zakona u korist Republike Srbije.
Šta je tu suprotno javnom interesu? Šta je tu suprotno Ustavu? Zakon o eksproprijaciji kaže, koji razrađuje Ustav, jer Ustav ne možemo direktno da primenjujemo, eksproprijacija se vrši na osnovu zakona ili uredbi donetih na osnovu ovog zakona misleći na Zakon o eksproprijaciji.
Dakle, poznajemo i mogućnost donošenja posebnog zakona koji će predvideti postupak eksproprijacije. Evo ga takav predlog zakona. Imate priliku pred Ustavnim sudom da kažete da je to neustavno, iskoristite je, ali dopustite da idemo u razvoj i sa razvojnim projektima kao što je ovaj. Hvala vam.

Gospodine Božoviću, po kom osnovu?
(Balša Božović, s mesta: Po amandmanu.)
Po amandmanu? Morate sačekati, pre vas se javio narodni poslanik Zoran Babić po amandmanu.

Po amandmanu, naravno, gospodine predsedavajući.
Otvoreno je mnogo tema i ja se zahvaljujem gospodinu Selakoviću koji je pokrenuo pitanje eksproprijacije i zakona koji je ova Narodna skupština usvojila 2009. godine.
Pomenut je i Koridor 11. Hajde da pričamo malo o eksproprijaciji zemljišta za Koridor 11. Hajde da vidimo kako se eksproprijacija vršila i država ugovorom obavezala da…
(Marko Đurišić, s mesta: Tema.)
Znam da nekome nije tema kada je šteta Republike Srbije koju su oni naneli. Znam da ne bi želeli da se govori o tome, ali za Koridor 11 država se obavezala da izvrši eksproprijaciju zemljišta za tri meseca, iako su znali da je takav posao i toliko obilan posao na toj dužini nemoguće obaviti za tri meseca. I samo dobrom voljom prijatelja ove države iz Azerbejdžana ti rokovi su produženi. Unapred su pravili ugovor i izvršili eksproprijaciju zemljišta za Koridor 11 i unapred pravili štetu za državu Srbiju, obavezujući se za rokove koje nisu mogli da ispoštuju. Šta je tu onda derogirano?
Šta je derogirano ugovorom za „Fijat“ protiv koga zaista nemam ništa i mnogo znači za budžet Republike Srbije, ali kada se traži kuka zašto su neki ugovori zaštićeni, a oni su zaštitili svaki član od prvog do poslednjeg člana ugovora o „Fijatu“, a sada se bune što su neki drugi ugovori zaštićeni, a oni su držali taj marker i crtali po tom ugovoru kako su hteli i želeli. Šta je onda tu derogirano?
Šta je derogirano kada se kaže – dve milijarde stranih investicija su doveli? Da li su tu mislili na Miškovićeve investicije i na Miškovićevu prodaju imovine „Maksija“ „Delezu“. Da li i to, da li time možda nije izvršen atak na privatnu imovinu ili ste se toliko zbližili da ste i Miškovićevu imovinu smatrali za svoju? Šta je tu derogirano i kako je moguće da se sliju toliko silne milijarde investicija stranih, kako ste rekli malopre dve milijarde, a 400 hiljada ljudi ostalo bez posla. Pa, gde su te investicije? Gde je novac? Da li se i on slio u privatne džepove? Čim nije bilo zaposlenja, onda nije bilo ni investicija. Inače, zašto bi neko investirao u Srbiju, osim da zaposli ljude i da zaradi? Zašto da ne.
Prema tome, ne baratate pravim podacima. Prvo vi stavite markere koje ste tako maskirali, ugovore i ono što ste radili, pa tek onda govorite o ovom poslu koji je čist kao suza.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović, po amandmanu.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, na osnovu izlaganja ministra pravde, gospodina Selakovića, ja u svojoj ruci držim jednu presudu Ustavnog suda, koja je 31. oktobra 2012. godine doneta, koja se poziva na načelo jedinstva pravnog poretka, utvrđenim članom 4. Ustava, kao što ministar pravde vrlo dobro zna, imajući u vidu da ustavno načelo jedinstva pravnog poretka nalaže da osnovni principi i pravni instituti predviđenim zakonima, kojim se na sistemski način uređuje jedna oblast društvenih odnosa, budu poštovani i u posebnim zakonima, gospodine Selakoviću.
U ovom slučaju, sistemski zakon jeste Zakon o eksproprijaciji, gde se krši član 20. Zakona o eksproprijaciji, koji decidno govori šta je javni interes. Dakle, ovde Vlada Republike Srbije želi da na narodne poslanike prenese odgovornost kršenja Ustava Srbije. Krši se Ustav Srbije u članu 4. gde se govori o jedinstvu pravnog poretka, a u članu 58. gde se predviđa da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenim zakonom, a u ovom slučaju zakon je Zakon o eksproprijaciji i prekršen je član 20. Uporno pokušavate da šoping-mol proglasite javnim interesom u Republici Srbiji. Neće građani imati interes od šoping-mola, i to ova Vlada vrlo dobro zna.
Šta je još ovde suština? Suština je da se Vlada sa svojom poslovnom mahinacijom sa investitorom zaštiti iza većine u ovom domu Narodne skupštine, i to sigurno neće proći, kad tad, i vi ste toga svesni. Neko će zbog ovoga odgovarati pred pravosudnim organima Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Neverovatna je briga predstavnika bivšeg režima o Ustavu i pravnim načelima naše zemlje, a videli smo u prošlosti koliko im je stalo da obave reformu pravosuđa u našoj zemlji i kakve su ocene dobili od EU i građana Republike Srbije.
Jedan poslanik bivšeg režima kaže - uradili smo sve i svašta, izgradili smo desetine kilometara autoputa, podigli smo infrastrukturu, sve smo uradili i, na kraju je rekao, građani to znaju. Ako znaju, gospodo, zašto ste na izborima dobili 5% ili 6%, ako znaju? Ili vređate građane Republike Srbije ili nešto sa vama nije uredu. Smatram da je naš narod inteligentan i takođe vide da ovaj projekat donosi nešto dobro Srbiji.
Ako govorimo o Zakonu o eksproprijaciji, u samom zakonu piše da Vlada može utvrditi javni interes za eksproprijaciju ako je eksproprijacija nepokretnosti neophodna za izgradnju objekata u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne infrastrukture, energetike, itd. Kao što znate, u ovom projektu će biti i zdravstvenih ustanova i sportskih ustanova, 242 hiljade kilometara kvadratnih će biti zelenih površina, 62 hiljade metara kvadratnih objekata koji imaju zdravstvenu namenu, socijalnu namenu, ali ono što je najbitnije za građane Republike Srbije, ono što je najbitnije za SNS jeste posao za naš narod, posao za građane Republike Srbije.
Naveo sam jedan primer. Očigledno to predstavnici bivšeg režima ne mogu da shvate, jer njima nikada u interesu nije bio narod, nego lični interes, a mi usvajamo zakon od javnog interesa i očigledno im to smeta.
Sa druge strane, moj lični stav, a to sigurno dele i ostali poslanici, čak i koalicije, nije njima sporan „Beograd na vodi“, sporan je čovek koji taj projekat sprovodi i koji želi da donese boljitak našoj ekonomiji, koji želi da donese nova radna mesta, koji konačno želi da podigne našu zemlju, jer je devastirana unazad 20 godina. To je problem. Aleksandar Vučić je njima problem, a ne „Beograd na vodi“. Sa druge strane, dobro je što građani prepoznaju inicijativu Aleksandra Vučića. To im ne možete oduzeti.
Naveo sam primer da pretpostavimo da pet hiljada ljudi radi na tom projektu svakoga dana, pet, a biće više. Procenjuje se oko 13 hiljada, ali neka bude pet, neka je bruto plata 800 evra, jer će tu biti inženjeri, mašinski, građevinski, biće obični radnici, tesari, zidari, fizikalci, svi će raditi na tome. Samo na tih pet hiljada plata mesečno imamo oko četiri miliona evra, godišnje oko 40 miliona evra na račun plata, što će nam upumpati živ novac i kod onog trgovca što prodaje kikiriki, semenke i onoga što proizvodi gumu, plastiku, staklo, sve što je neophodno za izgradnju ovog projekta, a sve što je neophodno u funkcionisanju našeg života, naših građana u Beogradu.
Vi govorite o „Beogradu na vodi“, hajde da ne pričamo o „Beogradu na vodi“, evo ja vas pitam – a, šta ste to uradili u Beogradu inače? Šta ste to uradili na primer u opštini Voždovac, podavalski deo, ljudi nemaju vodovod…

Gospodine Jovičiću, morate da govorite o temi, ne možete da govorite van teme.
(Zoran Babić, s mesta: O temi govori. To je javni interes.)

O temi govorim. Javni interes.