Isuviše puta je rečeno da bih smatrao da je lapsus. Ne nadzire se objekat, zgrada, građevina, da li je registrovana ili ne registrovan, da li nadzirani nije objekat već subjekat, ali je isuviše puta izrečen u malopređašnjem izlaganju koleginice, da verujem da nije lapsus.
Što se tiče samog zakona, ali i predloženog amandmana, ono što mi je zasmetalo, a verovaću da nije loša namera, je rečenica – Vlada je imala dobru nameru kada je ovakav zakon predložila. Nisam sigurna ili nisam siguran za nameru predlagača amandmana. Kako može taj amandman nekog nesavesnog, ne tako dobrog predlagača amandmana da savesna i saglasna Vlada prihvati?
Ovaj predlog zakona je napisan i predložen u saglasju i nekako kada se govori o inspekciji u Srbiji, uvek postoje dve strane – država, odnosno inspekcija i subjekti koji su nadzirani, kontrolisani i svi oni ljudi koji u Srbiji rade. Nekako ta polarizacija nije dobra. Nije dobro plašiti decu babarogom i policijom, a privrednike inspekcijom.
Ovaj zakon je napisan, predložen u saglasju između inspekcije, države i privrednika, konačno svi na istoj strani. Ovo vam govorim iz jednog ličnog utiska koji sam imao u okviru često pominjanog kokusa kada su predstavnici privrede, ne svi, ali jedan dobar deo predstavnika privrede, imao takvo mišljenje o predloženom zakonu.
Jedna od glavnih zamerki do sada, glavnih zamerki na inspekcijski nadzor, je bio baš taj što su inspektori prolazili pored neregistrovanih subjekata, pored svih onih ljudi koje je muka, besparica, besposlica, gubljenje posla u tranziciji, muka je naterala gubitnike tranzicije, muka je naterala one ljude da izađu na ulicu i da u sivoj i crnoj zoni zarade novac da bi koliko toliko prehranili svoju porodicu i ja ih razumem, svako mora da se bori. Ako ne može da dobije posao, izneće neku kutiju, prodavaće negde nešto, pokušaće da na taj način obezbedi koliko – toliko, kakvu – takvu egzistenciju.
Da li je takvo stanje održivo? Ne, nije. Da li je stanje u kojem država žmurećki gleda na te ljude? Nije, a gledali smo i suviše dugo, kupovali na taj način socijalni mir, govorili – Da, u redu je, 25% nezaposlenih, neka oni zarađuju nekako na ulici, neka oni nešto rade u sivoj i crnoj zoni, manji bunt socijalni će biti. To je neodgovorna država, zbog toga do sada nismo ni imali Zakon o inspekcijskom nadzoru. Nismo imali krovni zakon koji će regulisati odnos inspekcija i privrednika.
Želimo da uredimo oblast. Želimo da ne postoje ljudi u Srbiji koji će prodavati na kartonskim kutijama bilo šta. Želimo da svako ima pravo da osnuje svoju firmu na osnovu svojih 10 prstiju, na osnovu svog znanja, svog rada, svoje energije, može da zaradi i za sebe i za svoje zaposlene i za svoju porodicu.
Ne želimo zemlju kartonskih kutija. Ne želimo zemlju sive i crne zone na koju će država da gleda blagonaklono samo zato što je to kupovina socijalnog mira. Isuviše dugo je tako nešto trajalo.
Nisam mogao da zaključim, iako sam pažljivo pratio, čak sam i komunicirao sa kolegama da li su shvatili da li je prethodni govornik za kontrolu ne registrovanih subjekata ili nije za kontrolu ne registrovanih subjekata. Nisam shvatio. Mislim da je neophodno inspekciji dati ovlašćenja da kontrolišu i registrovane subjekte ali i neregistrovane. Jer, svaki ne registrovani subjekat, svaki račun plaćen bez fiskalnog računa je manje škola u Srbiji, je manje bolnica, manje vrtića, manje puteva.
Da li možemo tako nešto i takvu vrstu nekog perpetum mobila da održavamo u našem društvu? Mislim da je tako nešto nemoguće. Neophodno je da inspekcija ima kontrolu kako registrovanih subjekata, tako naročito i neregistrovanih subjekata, pri čemu je ključ dati priliku i dati šansu svakome, pa i tome ko i dan danas, dok mi razgovaramo sada o inspekcijskom nadzoru, možda i dan danas prodaje na nekoj kartonskoj kutiji i na taj način zaradiće par stotina ili par hiljada dinara, dati priliku da ti ljudi mogu da registruju svoje radnje, da mogu da uđu u legalne tokove, jer mislim da je to bolje i za državu, jer će, naravno, većom naplatom poreza imati više mogućnosti da naše javne finansije ozdravimo što pre, naše javne finansije koje su drugi razboleli nemarnim odnosom i prema neregistrovanim subjektima, ali i prema onim registrovanim.
Na taj način će tržišna politika i tržišna utakmica biti značajno bolja i odvijaće se na osnovu kvaliteta, a ne na osnovu hrabrosti što će neko raditi u nelegalnoj zoni. To će biti dobro i za naše građane, jer na kraju krajeva, ono što budu platili kroz cenu, a to je porez na dodatu vrednost, biti im vraćen kroz mnogo bolje i izgrađenije i škole i vrtiće i puteve i sve ono na šta i o čemu država vodi računa.
Zbog toga mislim da je ovaj amandman dat sa dobrom voljom. Zbog toga je ovaj amandman i prihvaćen od strane Vlade sa dobrom voljom, kao što je i ceo Zakon o inspekcijskom nadzoru.
