Hvala.
Poštovana predsednice, gospodine ministre, gospodine Vekiću, kolege narodni poslanici, Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti je jedan od najvažnijih sistemskih zakona u oblasti zdravstvene zaštite. Obaveza države je da brine o svakom pojedincu, kao i o svim građanima, te su i izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u tom smislu i one se sastoje u izmeni, kao što smo čuli, samo dva člana. U članu 3. gde je jasno definisano, iako moram da napomenem da je već i ranije bilo poznato i činjenica je da je imunizacija preventivna mera zaštite lica od zaraznih bolesti. Znači, nije dijagnostička i nije terapeutska, te proizlazi iz ovog člana i dopune člana 25, da za sprovođenje obavezne vakcinacije nije potreban pismeni pristanak roditelja, staratelja ili zakonskog zastupnika deteta. Imunizaciju vrši doktor medicine, koji po izvršenom pregledu svakog lica kome treba imunizacija može da utvrdi kako privremenu kontra-indikaciju, odnosno da predloži stručnom timu trajnu kontra-indikaciju za vakcinu i o imunizaciji vodi propisanu evidenciju.
Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije će bezrezervno podržati ove izmene zakona i raduje nas što je to jedinstven stav svih narodnih poslanika i svih poslaničkih grupa. Dakle, 234 narodna poslanika su i u potpisu ovog predloga zakona, te je poruka jasna – zdravstveno stanje nacije naše dece je iznad politike. Ne smemo biti taoci ni predrasuda, ni neznanja. Struka je dala mišljenje, kao što smo čuli od izvestioca na sednici Odbora za zdravlja i porodicu, gde su pored narodnih poslanika učestvovali i predstavnici Ministarstva zdravlja na čelu sa ministrom zdravlja, predstavnici Instituta za javno zdravlje „Batut“, „Torlak“, Lekarske komore, Srpskog lekarskog društva, eminentni pedijatri, infektolozi, epidemijolozi. Angažovanje svih institucija znači i odbranu naučnih principa.
Poruka je jasna - država stoji iza izmena i dopuna ovog zakona, u cilju postizanja najvišeg mogućeg stepena zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, a u cilju sprečavanja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti. Država stoji iza procesa imunizacije.
Imunizacija je jedna od najvećih dostignuća 20. veka koje, uz otkriće antibiotika i uz obezbeđenje higijenski ispravne vode za piće, je dovelo do značajnog smanjenja oboljevanja i umiranja od raznih zaraznih bolesti. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, na početku 20. veka zarazne bolesti su bile vodeći uzrok smrti, između 30 i 60%, a na kraju 20. i početkom 21. veka svedene su na cifru između 3 i 5%. Procenat dece mlađe od pet godina, u ukupnom broju umrlih, smanjen je sa 30,4% na 1,4%. Vakcinacijom se svake godine spase preko tri miliona života dece širom sveta.
Moram podsetiti da je reč o zaraznim bolestima koje su nanosile veliku štetu čovečanstvu kroz vekove, izbrisale cele populacije, broj žrtava bio je mnogo veći nego u ratovima, a nakon njih je menjan i tok istorije, te su zabeležene kao najveće pretnje čovečanstvu. Zahvaljujući vakcinaciji, neke zarazne bolesti su potpuno nestale, kao velike boginje, a ostale, za koje postoji vakcina, se jedva i retko javljaju.
Kada je reč o napred iznetim podacima, ne mogu da ne podsetim, pre svega i kao pedijatar, na kalendar obavezne imunizacije i pomenem neke bolesti i koje su to one pretnja i koja nam pretnja mogu biti.
Tuberkuloza, bela smrt, koja prati čovečanstvo unazad, po podacima, kažu šest milenijuma, da je čak i kod ispitivanja u kameno doba otkriveno da je bilo prisustvo tuberkuloze. Iako su poslednje masovne epidemije zabeležene početkom 20. veka, uvođenjem vakcine, prva vakcina 21. juna 1921. godine, vakcinisano je novorođenče peroralnim putem, čija je tuberkulozna majka umrla odmah po porođaju. Kako je dete ostalo živo i normalno se razvijalo, u svetu je počela široka primena BCG vakcine. Početkom 80-ih godina prošlog veka najavljeno je da će tuberkuloza biti iskorenjena do 2010. godine, ali se to nije obistinilo. Tuberkuloza se posle više desetina godina vraća na velika vrata i trenutno, po podacima, njome je zaražena oko jedna trećina svetskog stanovništva.
Pomenuti treba i pertusis veliki kašalj, koji dovodi do prekida disanja, oštećenja mozga, sa trajnim posledicama i epilepsijom.
Difterija, teško zarazno oboljenje koje se karakteriše debelim naslagama u grlu koje mogu dovesti do ugušenja i teških oštećenja nerava i srca. Zahvaljujući imunizaciji, difterija se ne javlja u velikom broju zemalja, ali registrovana je u zemljama koje su prekinule imunizaciju ili je nekorektno sprovodile, zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, neke zemlje Subsaharske Afrike, Južne Amerike, Indije.
Hepatitis B, trenutno najšire oboljenje u svetu, najrasprostranjenije, broj obolelih se procenjuje na više od 350 miliona, a broj umrlih preko 600.000 godišnje. Bolest je hronične prirode, a često dovodi i do nastanka karcinoma jetre, te vakcinacijom sprečava se nastanak dva oboljenja, i virusnog hepatitisa i karcinoma jetre.
Pomenuću i poliomijelitis, dečju paralizu, zatim morbile, sa preko 45 miliona obolelih u 2000. godini i preko 800.000 smrtnih ishoda. Globalni cilj je i bio smanjenje smrtnosti za 95%, u odnosu na 2000. godinu, do 2015. godine, što se može postići sveobuhvatnom vakcinacijom, a mi upravo imamo i tu situaciju da nam se u Srbiji morbili javljaju, pa čak i u toku prošle godine, pa i ove.
Tetanus, zli grč, rubeola ili crvenka, čak najblaže oboljenje, koje kod majke u toku trudnoće dovodi do smrti ploda, do rođenja deteta sa teškim malformacijama. Zato je i prevencija kongenitalne rubeole jedan od globalnih ciljeva Svetske zdravstvene organizacije. Mogla bih i dalje da navodim, ali neću zbog vremena, sve bolesti koje podležu kalendaru vakcina.
Kako sprečiti ova teška oboljenja? Vakcino-profilaksa je najmoćnija mera u profilaksi. Masovne imunizacije su najbolji put ka suzbijanju i snižavanju oboljenja, eliminaciji i iskorenjivanju. Procenat uspešnosti vakcinacije mora biti od 95 do 97%.
Za antivakcinalne lobije nema mesta. Njihov argument da u nekim zemljama vakcinacija nije obavezna ne možemo prihvatiti. Ne želimo da se poredimo sa već pomenutim zemljama Južne Amerike, Subsaharske Afrike, nekim zemljama trećeg sveta. Tačno, u nekim zemljama, i to evropskim, vakcinacija nije obavezna. Nije obavezna, u smislu zakonske regulative, ali njeni građani imaju visoko razvijenu svest o zaštiti svoga zdravlja, zaštiti zdravlja najbližih, pa i nacije i u tim zemljama je obuhvat vakcinacijom preko 95%, a zakonska regulativa nije ni potrebna.
Zato, SPO se i zalaže od samog početka da budemo u društvu tih uređenih društava, tih uređenih država, država EU, i u danu za glasanje bezrezervno ćemo podržati i glasati za ovaj zakon. Hvala.