Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, saradnici gospodina Ljajića, dame i gospodo narodni poslanici, u danu za glasanje poslanice i poslanici poslaničke grupe SPO i DHSS glasaće za potvrđivanje sporazuma, i želeo bih da obrazložim zbog čega.
Govoriću najpre o Sporazumu o ekonomsko-tehničkoj i naučnoj saradnji sa Jermenijom. S obzirom na to da sam i predsednik poslaničke grupe prijateljstva sa ovom zemljom, rekao bih nešto više o značaju ovog sporazuma, jer će on omogućiti da se razvija oblast ekonomske, naučne i tehničke saradnje između naše dve zemlje, da se stvori pravni osnov za osnivanje međuvladine komisije za praćenje ove saradnje, za njeno unapređivanje, a i za otklanjanje prepreka koje bi mogle da nastanu tokom te saradnje.
Između Srbije i Jermenije tradicionalno postoje dobri odnosi, ali kako je to u septembru prošle godine prilikom susreta sa ministrom spoljnih poslova Jermenije, gospodinom Eduardom Nalbandijanom, istakao ministar spoljnih poslova Republike Srbije, gospodin Dačić, nas vezuje to prijateljstvo, ali postoji nažalost i taj tradicionalni nemar prema prijateljima, a to se ogleda u činjenici da mi nemamo svoje diplomatsko predstavništvo u Jermeniji, da je za tu zemlju nadležna naša ambasada u Kijevu, a da ni Jermenija nema svoju ambasadu u Beogradu, da ona našu zemlju pokriva iz Atine i da to u mnogome usložnjava razvoj odnosa između naših zemalja.
Dalje, postoji i problem postojanja viza, s tim da se nešto lakše dobijaju jermenske vize. Naime, kada naši građani putuju u tu zemlju mogu po dolasku na granični prelazima da dobiju vizu koja i ne košta mnogo - šest evra. Ali, s druge strane, kada Jermeni žele da putuju u Srbiju, onda je to komplikovanije i onda tu vizu čekaju najmanje 10 dana i ona se dobija ili u Moskvi u našoj ambasadi ili u Teheranu. Ne treba govoriti koliko su ovi gradovi udaljeni od Jermenije.
Problem u komunikaciji je i nepostojanje direktne avionske linije između Beograda i Jerevana, zbog čega se putuje ili preko Beča ili preko Moskve. Ono što je dobro, to je da postoje počasni konzulati. Dakle, u našoj zemlji postoji počasni konzulat Jermenije, na čijem čelu je gospodin Predrag Tomić, a i naša zemlja ima počasni konzulat u Jerevanu. Na njenom čelu je poznati književnik, naučni radnik i prevodilac, gospodin Babken Simonjan, veliki prijatelj naše zemlje koji je preveo veliki broj književnih i naučnih dela sa srpskog na jermenski jezik. Da pomenem, pored ostalog, da je preveo i Gorski vijenac.
Naravno da se nadamo da će se ostvariti obećanja dvojice ministara spoljnih poslova, da će se pristupiti otvaranju diplomatskih predstavništava u rangu ambasada između dve zemlje, što bi odnose unapredilo.
Kada je predsednik Vlade, gospodin Vučić, takođe jesenas, prošle godine primio jermenskog ministra spoljnih poslova, zaključeno je da ima mnogo mogućnosti za razvoj saradnje, a posebno u oblasti nauke, medicine i ekonomije, kao i da bi trebalo razmisliti o uvođenju viznih olakšica kako bi se podstakla pre svega turistička i ekonomska razmena.
Zaista, kao što je ministar Ljajić i rekao, ekonomski odnosi ne prate nivo tradicionalno dobrih prijateljskih i političkih odnosa. Veoma je skroman taj obim ekonomske razmene, iako ima mogućnosti da Srbija, recimo, izvozi lekove, da se ta saradnja razvija u oblasti poljoprivrede, a posebno da se izvozi naš semenski kukuruz. Mi Jermeniji možemo da ponudimo i zajednička ulaganja. Ono što Jermenija može da ponudi nama, oni imaju veoma kvalitetno sušeno voće, južno voće, kvalitetna vina, grožđa. Oni mogu nama da ponude i u oblasti metalurgije zlato, bakar, molibden. Oni su inače najveći svetski proizvođači ovog poslednjeg metala. Šansa postoji i u razvoju turizma.
Inače, postoji nekoliko naših firmi koje deluju na teritoriji Jermenije i oko tridesetak naših građana živi u ovoj zemlji. Do sada je potpisana Konvencija za izbegavanje dvostrukog oporezivanja. Nedavno je održan i biznis forum koji je okupio srpske i jermenske preduzetnike, visoke zvaničnike da bi se unapredio taj potencijal ekonomske saradnje. Takođe je i potpisan Sporazum o uzajamnoj zaštiti i ulaganju.
Kao što sam rekao, nalazim se na čelu poslaničke grupe prijateljstva sa Jermenijom, pa je i to način i oblik saradnje između parlamenata i uopšte između naših zemalja. Kao što je ministar Ljajić rekao, Jermenija je od 1. januara ove godine članica Evroazijske ekonomske zajednice, koju predvodi Rusija, ali to ne znači da je Jermenija orijentisana isključivo na saradnju u okviru ovog saveza. Namera je te zemlje da se pre svega poboljša i produbi ekonomska saradnja sa zemljama koje čine ovaj savez, ali se ona ne ograničava samo na tu vrstu regionalne saradnje, već njihova želja jeste da učestvuju u različitim formatima bilateralnih partnerstava i regionalnih i evropskih asocijacija i integracija.
Ono što je zanimljivo, jeste da Jermenija ima veoma brojnu dijasporu. To je zemlja koja ima negde oko tri miliona stanovnika, a prosto deluje neverovatno podatak da čak 7,5 miliona Jermena živi izvan te zemlje, najviše u Rusiji, SAD-u, a nekoliko hiljada Jermena živi i u Srbiji. Oni su veoma vezani za svoju zemlju i kažu da u vidu doznaka oni šalju u Jermeniju toliko novca da to nadmašuje ukupni nacionalni budžet Jermenije.
Što se tiče Sporazuma o saradnji u oblasti turizma sa Gruzijom, nešto bih rekao samo o ugovorno pravnoj bazi koja postoji između Srbije i Gruzije, da je i ona veoma skromna i da je potrebno intenzivirati rad na kompletiranju pravne osnove saradnje. Do sada je samo tri međudržavna sporazuma potpisano između Srbije i Gruzije, a to su Sporazum o saradnji o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i ovaj sada sporazum koji mi ratifikujemo, Sporazum o saradnji u oblasti turizma.
Osim toga, potpisan je i Protokol o saradnji između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva inostranih poslova Gruzije, ali ni on nije ratifikovan. Inače, Vlada Srbije je ovlastila naše Ministarstvo spoljnih poslova za njegovo potpisivanje, jer mi smo zainteresovani za razvoj saradnje sa Gruzijom pre svega kada je u pitanju trgovinsko-ekonomska saradnja. Koliko sam informisan, naša strana je pripremila nacrt tog sporazuma koji bi trebao da bude upućen gruzijskog strani.
Zatim, zainteresovani smo za sporazum o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja. Takođe, naša strana je spremna da dostavi nacrt ovog sporazuma gruzijskoj. Ono što je značajno jeste, ako gruzijska strana pokaže interes za uspostavljanje avio-saobraćaja, mi smo spremni da regulišemo obaveze i u oblasti vazdušnog saobraćaja na bilateralnom nivou i da se takva inicijativa prihvati, da se pokrene postupak za zaključivanje međudržavnog sporazuma. Sa druge strane, Gruzija je zainteresovana za zaključivanje sporazuma o uzajamnoj administrativnoj pomoći, saradnji u oblasti poreza.
Kao što sam rekao i za odnose sa Jermenijom, nažalost, naša zemlja nema svoju ambasadu u Tbilisiju i mi smo, dakle, još jednu prepreku definisali u toj saradnji, a to je postojanje viza. E, sada tu postoji jedna paradoksalna situacija, a to je da vlasnicima običnih pasoša, građanskih, koji putuju u Gruziju, nije potrebna viza za ulazak u tu zemlju i oni mogu da borave do 365 dana.
Međutim, još uvek nije ratifikovan sporazum između Srbije i Gruzije o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše za boravak do 90 dana, iako je on dostavljen gruzijskoj strani. Prilikom nedavne posete delegacije Skupštine Srbije Gruziji, odnosno Tbilisiju, mi smo bili prinuđeni da pokazujemo građanske pasoše, kao ne bismo morali da dobijamo gruzijsku vizu. Obično je obrnuto. Obično vlasnici službenih i diplomatskih pasoša lakše ulaze na teritoriju neke zemlje, nije im potrebna viza, a u ovom slučaju je obrnuto. Znači, potrebna je viza upravo onima koji poseduju diplomatske i službene pasoše.
Što se tiče ekonomskih odnosa, ta saradnja ne odgovara potencijalima, potrebama dve zemlje. Iako postoji velika mogućnost za unapređenje saradnje u oblasti metalurgije, tekstilne, prehrambene industrije, građevinarstva, turizma, da se liberalizuje trgovina i da se unapredi ekonomska saradnja, a razmena je, može se reći, prilično skromna, recimo, u 2014. godini je iznosila 12 miliona evra, s tim da je pozitivna činjenica da je naš izvoz bio devet miliona evra, a uvoz oko tri miliona.
Još samo nekoliko rečenica o onome što je ministar posebno govorio i što je značajno, da je potpisan Sporazum o podsticanju i zaštiti ulaganja sa Kanadom, da ovaj sporazum predstavlja nastavak odlične privredne saradnje Srbije i Kanade, da je to jedan novi korak u stvaranju potpuno pravnog ambijenta za unapređenje ekonomskih, privrednih i trgovinskih odnosa dve zemlje, da ovaj sporazum šalje veoma jasnu poruku kanadskim investitorima, da Srbija poštuje međunarodne pravne standarde u oblasti prava ulagača i da je bezbedna za sve strane, pa tako i za kanadske investicije. Kao što je ministar rekao, veoma je pozitivna činjenica da u našoj zemlji posluje 50 kanadskih firmi, da 13 radi geološka istraživanja, da je ukupno 126 licenci koje je Srbija izdala za različite vrste istraživanja, da su čak 80% dobile kanadske kompanije i da su one do sada uložile 125 miliona dolara u istraživanja, da očekujemo da će se to povećati u narednom periodu.
Kada je predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić primio oproštajnu posetu odlazećeg ambasadora Kanade, istaknuto je da su kanadske investicije u Srbiji do sada oko milijardu dolara i da je Kanada značajan trgovinski partner Srbije. Dakle, potpisani su i neki drugi sporazumi koji omogućavaju razvoj ove saradnje. Ministar je pomenuo Sporazum o strateškoj ekonomskoj saradnji. Pre svega, on se odnosi na saradnju u oblasti energetike, rudarstva, industrije, infrastrukture, poljoprivrede i tog prehrambenog sektora. Ono što je dobro, da je od 1. januara prošle godine stupio na snagu Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i Kanade, a od 1. decembra prošle godine stupio je na snagu i Sporazum o socijalnom osiguranju, što je i te kako važno i za našu dijasporu koja je brojna u Kanadi, tako i za sve buduće kanadske kompanije i da kažem da se procenjuje da u Kanadi živi gotovo 300.000 građana našeg porekla, da su oni takođe zainteresovani za ekonomsku saradnju sa našom zemljom i da su važan činilac u posredovanju, u sklapanju tih sporazuma i privlačenju kanadskih investicija, a mnogi su i sami vlasnici preduzeća koja investiraju u Srbiju.
Zaključiću time da ovaj sporazum predstavlja zaista snažnu poruku poslovnoj zajednici u Kanadi da se više angažuje u Srbiji, što će značiti nove firme, to će dovesti do otvaranja novih radnih mesta u Srbiji, ekonomski rast i razvoj.
Za sam kraj, što se tiče sporazuma između naše zemlje i Ukrajine u saradnji u oblasti turizma, on je potpisan još 2013. godine. Nažalost, u međuvremenu su se desili neki događaji neprijatni, krizna i ratna situacija u Ukrajini koja može da utiče na smanjenje putovanja građana Srbije u Ukrajinu i ukrajinskih u našoj zemlji i da poželimo samo da će se ovaj sporazum ipak primeniti time što će se poštovati mirovni sporazum koji se odnosi na Ukrajinu i da će naše dve prijateljske zemlje razvijati saradnju i u oblasti turizma. Hvala na pažnji.