Gospođo Karavidić, nemojte da dobacujete ministru dok vrši izlaganje.

Slobodno, ne smetate vi meni, uvek ima nešto zanimljivije, samo vi izvolite.
Dakle, osobe sa invaliditetom su takođe deo i politike zapošljavanja. Ovo je Zakon o zapošljavanju, mi ćemo merama NSZ ove godine obuhvatiti preko 5.000 osoba sa invaliditetom. Mnogi od njih će biti osobe koje su gluve ili nagluve. Dakle, ovo je potpuno logično i potpuno opravdano.
Što se tiče sa kim smo razgovarali, razgovarali smo sa svim predstavnicima Socijal-ekonomskog saveta više puta, radne grupe su radile na tome, imali su svoje primedbe na to. Naravno, razgovarali smo i sa odgovarajućim ekspertima.
Ono što je najvažnije, ovaj zakon se usvaja po hitnom postupku zato što, sada slobodno možemo da kažemo u ovom slučaju, vreme je novac. Otpremninu je dobilo 11.575 ljudi, teoretski posmatramo 11.575 ljudi može sada da zaključi radni odnos u trajanju od šest dana i da sedmog dana obezbedi još 12 meseci nadoknadu iz NSZ. Ko će to da plati? Mi nemamo taj novac i taj novac nije namenjen za to, zato je po hitnom da bismo sprečili eventualno mogućnost zloupotrebe koje su već počele da se pojavljuju. Na našu sreću ove zemlje, ogromnoj većini od ovih 11.575 ljudi nije palo napamet da to uradi, jer su čestiti i časni ljudi koji neće nikom drugom da uzimaju koru hleba, ali za one koji bi to mogli da pomisle ili požele, donošenjem ovog zakona to neće biti moguće. Da smo išli po redovnoj proceduri imali bi prilike još najmanje 21 dan da od državnog budžeta uzmu novac koji im suštinski ne pripada, jer nije namenjen za tako nešto. Eto, to je razlog. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, moja uvažena koleginica Mirjana Dragaš je iznela stav Poslaničke grupe SPS o predlogu oba zakona. Ja ću samo da ponovim – poslanička grupa će podržati oba predloga zakona i u Danu za glasanje glasati za njih.
Želim samo kratko da se osvrnem i da kažemo još nekoliko reči, kada je u pitanju Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Pre toga, želim da kažem da Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti je važan zakon koji je veoma značajan za zapošljavanje, za povećanje zaposlenosti i za sprečavanje dugoročne nezaposlenosti. Ovde ću samo kratko da se zadržim na nekoliko podataka.
Za pohvalu je, kako god to neko tumačio, ako je 3% nezaposlenih manje u odnosu na prošlu godinu, ali je cifra od 766 hiljada još uvek velika. Ono što želim, jeste da dam podršku Vladi što su ta pitanja na vrhu agende aktivnosti Vlade. Svi vidimo veliku svakodnevnu borbu koju Vlada vodi i svi u njoj, da se privuče svaki dinar, svaki evro, svaki investitor, a sve s ciljem da se uloži, s ciljem da se otvore nova radna mesta, a nema važnijeg zadatka i posla u Srbiji nego zaposliti ljude.
Kada je u pitanju nezaposlenost, ja neću da ih tumačim, ali su značajne cifre ako je nezaposlenost sa 20,8 spala na 16,8. I neću dalje o tome. Ako je u pitanju povećanje zaposlenosti, kao značajno pitanje iz ove oblasti, i o tome neću da govorim, ali želim prosto da ponovim javnosti podatak da dva miliona 62 hiljade ljudi u aprilu plaća doprinose iz radnog odnosa, bez poljoprivrednika, bez samostalaca. Ne govorim o iznosima, ne govorim o parama, govorim, da budem grub, o komadima – dva miliona 62 hiljade lica. Dakle, 60 hiljada više. Kako god ko tumačio tu oblast, ja želim javno da kažem – bravo. Zar to ne zaslužuje podršku, kada je aktivnost Vlade u ovoj oblasti u pitanju?
Kada sam već govorio šta je Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti važan za ovu oblast, samo da kažem takođe da taj zakon upravo sadrži pet oblasti. Jedna je utvrđivanje poslova zapošljavanja i određivanja nosioca tih poslova, druga je preciziranje prava i obaveza nezaposlenih i poslodavaca, treća je aktivna politika zapošljavanja, četvrta je osiguranje za slučaj nezaposlenosti i peta su druga pitanja od značaja za zapošljavanje, kao što su evidencije, zapošljavanje u inostranstvu, itd, itd.
Predložene izmene i dopune zakona kače svakog po malo. Nije obimna promena, ali ima značaja i kao poruka, ima značaj da rešava neke probleme, ima značaj da precizira neke stvari. Ja ću se osvrnuti na tri pitanja.
Prvo, kada je u pitanju jedna od tih oblasti – nosilac poslova zapošljavanja, odnosi se na Nacionalnu službu za zapošljavanje i staću samo kod dve stvari za koje mislim da su dobre. Jedno je smanjenje broja članova upravnog odbora sa devet na sedam i to je valjda nesporno. Drugo, što mislim da je još bitnije i još važnije, predviđa se da su zaposleni dužni da se stalno usavršavaju, radi uspešnijeg obavljanja poslova. Zašto je to značajno? Značajno je zato što to već treba da bude jedan početak kontinuiranog procesa podizanja kapaciteta rada zaposlenih i naravno, podizanja kvaliteta usluga Nacionalne službe, i prema poslodavcima i prema nezaposlenima. A ono što je najbitnije – potreba veoma brzog prilagođavanja Nacionalne službe za zapošljavanje kretanjima na tržištu rada.
Drugo što želim da istaknem, a to je opet jedna od oblasti koju reguliše Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, to su mere aktivne politike zapošljavanja. Mislim da je ovaj deo izmena veoma značajan, iz prostog razloga što otvara nove mogućnosti, fleksibilnije gleda na kreiranje tih mera. Otvara nove mogućnosti u smislu da se prilagođavaju veoma brzo i tržištu rada a i lokalnim tržištima rada.
Ono što je takođe veoma bitno je da se u okviru programa, plana mera koje Nacionalna služba za zapošljavanje radi, sada unose i mere, odnosno iznos troškova za svaku meru. Znate, nijedna mera aktivne politike zapošljavanja ne može da se sprovede a da nema neke troškove. Drugo što je tu bitno, bitno je što je obaveza stalnog praćenja analize toga što je planirano, kako se realizuje, na osnovu toga se izvlače iskustva i predlažu nove mere.
Mislim da je to korak napred i da daje šansu za veći obuhvat nezaposlenih lica. A inače i same brojke to kažu. Prošle godine je bilo obuhvaćeno 108 hiljada osoba, u ovoj godini je planirano 130 hiljada osoba i daleko veći iznos sredstava.
Ovde ću se kratko zadržati samo još na dva pitanja. Jedna od mera aktivne politike zapošljavanja je mera dodatnog obrazovanja i obuke. Pored onih do sada predviđenih naknada u vidu troškova udžbenika, prevoza itd, predlaže se i novčana pomoć, što smatram da je novo, dobro rešenje i da ga treba podržati.
Jedna od značajnih mera aktivne politike zapošljavanja je sprovođenje javnih radova. Mislim da se to čak dovoljno i ne koristi i da tu ima šanse i prostora za mnogo veći obuhvat. I treba afirmisati tu meru aktivne politike zapošljavanja.
Ono što može da izazove, evo, već izaziva polemiku, to je da poslodavac više nije u obavezi izmenama zakona da sklopi ugovor o radu na određeno vreme, već „da može bilo koju vrstu ugovora u skladu sa propisima iz radne oblasti“. Mislim da je ta rečenica mogla da nađe mesto u ovom zakonu umesto toga. Znači, bilo koja vrsta ugovora, u skladu sa pravima iz oblasti radnih odnosa i priča bi bila jasna i ne bi bilo nikakvih dilema. Nadam se da ćemo to u toku dalje rasprave, u toku rasprave o amandmanima, sigurno ispraviti. Jer, ovde je cilj bio da se omogući širi obuhvat, a ne samo jedna. Naravno, svi ti ugovori su predviđeni Zakonom o radu.
Šta želim da kažem još, kada je u pitanju novčana naknada za slučaj nezaposlenosti. Moram da podsetim na jednu osnovnu stvar koju ne smemo da previdimo, bez obzira što ima mnogo problema u praksi, nezadovoljstva ili oštećenih itd. Novčana naknada za slučaj nezaposlenosti je pravo koje pod određenim uslovima, nakon prestanka radnog odnosa, ostvaruje lice koje je bilo obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti. I sve kasnije, videće se, vezuje se za obavezno osiguranje. Ali, iz obaveznog osiguranja, iz sredstava obaveznog osiguranja, proističu i mogu se crpeti ova prava. Ako toga nema, kako će moći da se isplate onda ta prava?
Inače, prošle godine je njih 63.105, čini mi se, primalo ovu novčanu naknadu. Izmene se odnose na uslove za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj određenih kategorija nezaposlenih lica.
Za preciziranje šta se smatra osnovicom i utvrđivanje načina obračuna novčane naknade, i ja ću samo kratko da se pridružim ovoj polemici vezano za uslove za ostvarivanje prava na novčanu naknadu. Molim vas, šta se tu menja? Ne menja se ništa. Dodaje se. U članu 67. se precizira da onaj kome je prestao radni odnos, njegovom voljom ili krivicom, odnosno kome je prestao radni odnos na osnovu otpremnine koja je veća od otpremnine utvrđene Zakonom o radu, ne mogu to da ostvare kao naknadu dok ne ispune uslov iz prethodnog člana, člana 66, a to je 12 meseci neprekidno ili 18 meseci sa prekidom. Šta je tu ružno? Šta se tu umanjuje? Ta formacija i do sad je bila, da ove kategorije nemaju pravo na novčanu naknadu. Sada se samo definiše da ne može da se zloupotrebi. Ako govorimo o umanjivanju, onda treba da kažemo - umanjuje se mogućnost zloupotrebe.
Želim na kraju sasvim da se osvrnem, po meni, na možda najznačajniju promeni u ovom zakonu, a odnosi se na izmene Zakona za rad u inostranstvu. Svedoci smo bili mnogih primera, mnogih zloupotreba. Mislim da je ovo dobro, ali mislim da bi bilo još bolje da Ministarstvo i Vlada razmisle da se donese poseban zakon o zapošljavanju naših radnika u inostranstvu, upravo zbog specifičnosti čitavog toga.
Da podsetim, sadašnji, važeći Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti takođe definiše u nekoliko članova ova pitanja, određuje nacionalnu službu i agenciju da posreduju, kao i ovde, u obezbeđivanju poslu, obavezuje nacionalnu službu i agenciju da obezbede zaštitu lica koja se zapošljavaju u inostranstvu. Najbitnije je, recimo, da to bude najmanje jednak tretman po osnovu rada sa državljanima države zaposlenja, dozvole, troškovi, informisanje o uslovima života i rada, pravima i obavezama o poslovima rada itd, o obavezi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje, o uslovima rada i života, pravima i obavezama na radu, oblicima i načinu zaštite u skladu sa ugovorom, kao i o pravima po povratku sa rada.
Upravo dopuna ovog zakona je što se ovo do kraja nije poštovalo. Tako da, ovom izmenom i dopunom, obavezuje se agencija, mada ne vidim zašto i nacionalna služba se ne bi to isto obavezala, kao i agencije, da se precizira odgovornost prema licima koja posreduju u zapošljavanju u inostranstvu, i sa stanovišta zakonitosti, naravno, sa stanovišta uslova rada itd, pogotovo ako im nisu sve moguće informacije i obaveštenja dali pre toga. Mislim da je ovo veoma značajno i da je dobro odreagovano na sve one probleme i primere koje smo imali zadnje vreme u praksi.
Da ne dužim dalje, vratiću se na početak.
Podržaćemo predložene izmene ova dva zakona. Ove dobronamerne sugestije smo dali, u cilju da dođemo do još boljih rešenja, a da ne zadremo u suštinu koju je s' pravom postavila ova Vlada. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Petronijeviću.
Reč ima ministar u Vladi Aleksandar Vulin. Izvolite.

Što se tiče vaše zabrinutosti, u smislu da poslodavac može da zaključi ugovor i na drugi način, ne samo na određeno vreme, slažemo se sa vama. Naći ćemo odgovarajuću formulaciju, u skladu sa Zakonom o radu. Dakle, sve što je predviđeno Zakonom o radu, i to jeste intencija zakonodavca, svi oblici ugovaranja mogu da se vrše i ovde. Dakle, nikakav problem, to će biti tako.
Pomenuli ste zapošljavanje naših radnika u inostranstvu. Ovo ministarstvo je već počelo da radi na tome. Formirana je radna grupa, socijalni partneri su uključeni u radnu grupu. Taj zakon neće biti usvojen po hitnom postupku. Nema razloga da bude usvojen po hitnom postupku. Dakle, za njega ima vremena i svi ćemo imati prilike u javnoj raspravi da se izjasnimo o njemu. Očekujem da ćemo ga ovog leta već usvojiti.
Koliki je stepen neodgovornosti bio kada su u pitanju naši radnici u inostranstvu, moram da vam kažem da je poslednji put ova materija regulisana Zakonom iz 1998. godine. Do danas nikome nije palo na pamet da se bavi time. Mi smo počeli time da se bavimo i pre nego što su nas tragični događaji podstakli da te stvari ubrzamo.
Takođe, donosimo još jedan važan zakon na kome se takođe radi, a to je zakon o agencijama za privremeno zapošljavanje. E, to je izuzetno važan zakon. To je zakon o kome će sigurno biti puno polemike, biće ih u ovim klupama, čemu se, naravno, radujem. Biće, naravno, javne rasprave i socijalnih partnera i svih ostalih koji žele da se uključe, ali to je ono što fali Zakonu o radu. Ako nešto ne valja Zakonu o radu, ne valja to što nismo izvršili do kraja pritisak da se agencije za privremeno zapošljavanje regulišu još u Zakonu o radu. To je ključna stvar.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, čitajući obrazloženje Zakona o zapošljavanju, narodni poslanici, a i građani Srbije mogu da dođu u zabludu da se radi o zakonu o otpuštanju jer jedan stav tog obrazloženja kaže kako Zakon o privatizaciji predviđa okončanje postupka privatizacije do 31. decembra 2015. godine. „U 2015. godini očekuje se značajan broj radnika za čijim radom će prestati potreba, a time još veći priliv korisnika novčane naknade.“
Gospodine ministre, mislim da je trebalo da predložite zakon koji može da pomogne da se ljudi zaposle, koji može da pomogne da se obezbedi bolja zaštita korisnika naknade i lica koja se na evidenciji vode kao nezaposlena, a čini mi da je jedan član, član 5, koji je dobar, nedovoljan za jedan ovakav zakon. Dobra je i namera da se uredi poslovanje agencija koje zapošljavaju u inostranstvu, ali mislim da predložene mere, predložena zakonska rešenja nisu dovoljno čvrsta da mogu to da omoguće. Mi smo u tom smislu i podneli određene amandmane.
Mislim da ste u pravu da ovu raspravu treba da vodimo argumentima i da treba da se fokusiramo na to kako u Srbiji ljudi mogu da dođu do posla i kako da se zaposle, naročito u realnom sektoru, da to ne bude isključivo javni sektor i isključivo partijsko zapošljavanje.
U tom smislu, krenuo sam od egzaktnih podataka i uzeo sam sajt Ministarstva privrede i određene podatke želim sada da iznesem i da, prosto, obavestim i vas i javnost šta sam tamo našao. Broj zaposlenih, po evidenciji Ministarstva privrede, se smanjuje. Od 2011. kroz 2012. i 2013. godinu – sa 1.746.000 na 1.697.000. To je gotovo 50.000 manje zaposlenih, ako idemo po brojevima. Broj nezaposlenih se takođe smanjio, za 4.000. Vrlo je zanimljivo onda kako je procenat nezaposlenosti pao. Mislim da je potpuno jasno da je u pitanju metodologija, da ljudi više nisu u evidenciji, da je to jedini način da se kaže da je na evidenciji procenat nezaposlenih manji.
Mislim da vi, kao ministar, ne snosite isključivo odgovornost za ovaj podatak. Ova Vlada, ova vlast, koja je na sceni već cele tri godine i ulazi u četvrtu u maju, generalno nema mere koje mogu da doprinesu povećanju zaposlenosti, naročito u realnom sektoru, i to kaže Ministarstvo privrede. Evo podataka Ministarstva privrede.
Broj zaposlenih u privrednim društvima se od 2011. godine smanjio sa 1.018.000 na 991.000, a broj preduzetnika se smanjio sa 20.600 na 18.900. Broj zaposlenih kod preduzetnika se smanjio sa 45.000 na 43.000.
To su egzaktni podaci, to su argumenti, ali se postavlja pitanje na šta su utrošena mala sredstva koja se koriste za zapošljavanje. Mala sredstva kažem zato što se vi gospodine ministre niste izborili da ona budu veća. Ona su smanjena višestruko u prethodnim godinama od 2011. godine kada je 36.619 lica koristilo sredstva za zapošljavanje. Došli smo do 2014. godine kada to koristi samo 9.600 lica ili sa osam milijardi i 980 miliona došli smo na tri milijarde i 804 miliona.
To je, gospodine ministre vaša briga o nezaposlenima. To je vaša briga o tome kako građani Srbije mogu da nađu posao. To vam je objasnio ovaj dečko u Užicu kada ste bili u poseti Doma učenika, a da je javnost malo bolje upoznata sa time kako ste vodili Kancelariju za Kosovo, odnosno sa izveštajem DRI koji kaže – da izražava mišljenje sa rezervom za reviziju poslovanja vaše Kancelarije 2013. godine zato što ste angažovali lica po ugovorima o delu u većem broju od broja propisanog zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji.
To je ono što je činjenica i to je ono što je fakat, jer ako su privredna društva i preduzetnici smanjili broj zaposlenih u svojim firmama znači da je jedina zaposlenost u javnom sektoru i to potpuno znaju svi u Srbiji čak i mala deca. O tome govori i MMF koji ima najcrnju prognozu za Srbiju u odnosu na ceo region, na Evropu gde kažu da ćemo pored pada BDP u ovoj godini imati i povećanje nezaposlenosti i u narednoj godini. To je nešto čemu niko ne treba da se raduje, ali gospodine ministre mi ne vidimo rešenja u vašem predlogu zakona. Ako ste samo želeli da se o nečemu raspravlja nije trebalo da predlažete umanjenje uticaja Socijalekonomskog saveta, da lišavate prisutnosti upravnom odboru članova iz redova sindikata i redova poslodavaca, a da zadržavate broj članova upravnog odbora ispred Vlade.
Mislim da je to samo kozmetika zato što direktor više nije član upravnog odbora, to je umanjenje za jedan. Onda ste skinuli jednog iz Socijalekonomskog saveta, ostali su članovi upravnog odbora ispred Vlade i pri tom ste oduzeli obavezu zakonsku da dva predstavnika budu iz Socijalekonomskog saveta iz redova poslodavaca i dva iz redova sindikata. Sada mogu i ta četiri predstavnika da budu ispred Vlade, to više zakon ne ograničava. To je takođe nešto što nije očekivano od vas da ćete predložiti u ovakvoj situaciji u Srbiji.
Želim da kažem još nešto i o regionu iz koga dolazim. Mislim da podaci egzaktni koje ste tražili, a govore o mom regionu tačno kažu na koji način se država odnosi prema nezaposlenim u tim oblastima. Region Šumadija i zapadna Srbija podsticaji zapošljavanja su od 2011. godine smanjeni sa četiri milijarde i 300 miliona na dve milijarde i 800 miliona. Raški okrug sa 489 miliona na 152 miliona, tri puta, gospodine ministre. Novi Pazar, tamo gde je premijer pre neki dan bio i Kraljevo, nekada veliki industrijski centri. Podsticaji zapošljavanja u Kraljevu sa 227 miliona na 75 miliona u 2014. godini, znači, to je smanjenje gotovo tri puta. To je vaša briga za nezaposlene. To je ono o čemu građani Srbije treba da znaju, a mi iz DS ćemo videti na koji način ćete reagovati prema amandmanima koje smo podneli, pa ćemo videti da li ćemo podržati ovaj zakon. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Dok nije sprovedena pljačkaška privatizacija u Kraljevu, on je bio veliki industrijski centar. Dok prethodni režim nije opljačkao Kraljevo, dok nije uništio „Magnohrom“, dok nije uništio „Vagonku“, dok nije uništio sve čega se dohvatio u pljačkaškoj privatizaciji, Kraljevo je bilo veliki industrijski centar. Mi se borimo sa posledicama te pljačkaške privatizacije kao što se građani Kraljeva još uvek bore sa nečuvenom pljačkom kada je bio u pitanju zemljotres u Kraljevu. Još uvek se bore sa tim, ali bore se i pravosudni organi. Dobro, ostavimo ih da rade.
Znate, nema zakona koji može da zapošljava. Ne može se zakonom narediti da se neko zaposli. Ne mogu se čak povećati ni plate ni penzije nego samo tržište i samo radom osim kada se 2008. godine da biste dobili izbore povećaju plate i penzije pa mi danas grcamo od povećanja tih plata i penzija. E, to se zakonom može uraditi. Tako bi i mi mogli da donesemo zakon po kome kažemo – ma daj da zaposlimo, nema ograničenja u zapošljavanju, zaposlićemo koliko god hoćemo, šta god hoćemo, a šta će posle biti baš nas briga, daj da dobijemo još jedne izbore. Tako se radilo, tako se neće raditi i ovim zakonom se tako sigurno ne radi.
Znate, mi smo obezbedili i to što je čitano da će određen broj ljudi biti višak, mi smo predvideli novac za otpremnine tih ljudi. Mi smo predvideli novac da se oni ne nađu na ulici, ali taj novac neće biti dovoljan ukoliko se prava budu zloupotrebljavala i ne budu išla onima kojima je potrebno nego da ostavimo po rešenju iz starog zakona da svako može da uzme i otpremninu, kao što su radili pojedini funkcioneri nekih opozicionih partija, da uzmu otpremninu ako treba i više puta, a onda posle toga i da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ovaj novac je dovoljan za radnike koje smo predvideli, da niko ne ostane bez otpremnine, da niko ne bude na ulici, ali nije dovoljan da se taj novac udvostruči, utrostruči po jednom čoveku. Zato je ovo važno i zato je ovo odgovorno. Mi se tako i ponašamo.
Primetio sam da je najveću strast koliko vidim u izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju proizveo broj mesta u upravnim odborima. Neki ljudi vole upravne uprave. Vole da budu u upravnim odborima i smanjivanje broja, smanjivanje mogućnosti da budu u upravnim odborima u njima izaziva užas. Prosto su ljuti. Izvinite, po prošlom zakonu bila su četiri predstavnika Socijalekonomskog saveta, četiri predstavnika Vlade i direktor. Dakle, i tada je Vlada imala apsolutnu kontrolu. Šta se ovde menja? Ništa, uštedele su se dve plate plus što mi i dalje nije jasno kako se niste bunili, kako se niko nije bunio za to da direktor Nacionalne službe za zapošljavanje sam sebe kontroliše, upravlja svojim radom i sedi u Upravnom odboru Nacionalne službe za zapošljavanje. To više ne može. To je dobro i to treba pozdraviti.
Socijalekonomski savet, opet se vraćamo na to da se treba pripremiti za sednice, ima Zakona o Socijalekonomskog savetu. Socijalekonomski savet ima mehanizam kako određuje svoje predstavnike u upravne odbore, kakva je Nacionalna služba za zapošljavanje. To se ne reguliše ovim zakonom, to je već regulisano drugim zakonom. Mi ovim zakonom samo regulišemo broj mesta u upravnom odboru, a kako će se popuniti kada su u pitanju naši partneri iz Socijalekonomskog saveta, to je regulisano Zakonom o Socijalekonomskom savetu i to nema nikakve veze sa ovim zakonom. Na žalost to ponavljam već drugi ili treći put.
Voleo bih da se niko ne raduje crnim prognozama. Voleo bih da svi navijamo za svoju zemlju kao što je bilo, sećate se onog za našu zemlju poražavajućeg primera kada je Savet Evrope izašao sa saopštenjem i rekao da je Zakon o radu antievropski, da nije usklađen sa evropskim preporukama, da je izuzetno loš, da je protiv preporuka Međunarodne organizacije rada i jedna politička stranka je odmah potrčala i donela saopštenje – evo dokaza, mi smo bili protiv tog Zakona o radu, najsramniji zakon, cela Vlada da podnese ostavku, svi da podnesete ostavku, a onda je stiglo pojašnjenje. Izvinite, ali to je zakon koji je donela baš ta stranka i to je zakon koji smo mi i koji je ovaj parlament promenio. Kao što su se tada radovali misleći da će se nešto loše desiti njihovoj zemlji jer su doneli loš Zakon o radu tako ne bih voleo da se sada raduju crnim prognozama ili lošim prognozama koje stignu iz MMF ili bilo koje druge organizacije ili dela sveta. Navijajte za svoju zemlju. Hvala.