Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Aleksandar Vulin. Izvolite.

Kažu da je Volter na pisao jednom svom prijatelju – Nemam dovoljno vremena da bih ti pisao kratko. Kratko se govori kada ste spremni i kada znate šta govorite. Možete da zaspete bujicom reči u kojima ne kažete apsolutno ništa, svi poslanici su dobili sve relevantne informacije, neću da ih upućujem da čitaju, to je njihovo pravo i da ne čitaju je njihovo pravo, ali ovo što ste od mene čuli je esencija zakona sa svim preciznim odredbama šta će i za šta biti menjano.
Ovaj zakon ima 20 članova, govorim o Zakonu o zapošljavanju. Pretpostavljam da bi onda trebalo svako, računajući tu i završne odredbe, računajte na to kada šta važi i kada počinje da važi. Dakle, ako je merilo vrednost jednog zakona da predlagač govori satima, nisam siguran da bi to bilo merilo i za ovaj zakon, suviše je kratak, ali je esencijalan, tačan, precizan, baš kao i ovo što sam ja rekao. Ako mu je to jedina zamerka ili najveća zamerka, ja sam više nego zadovoljan.
Da, treba se spremati za sednice i da su se neki ovde spremili za sednicu, oni bi znali da socijalno-ekonomski savet određuje način delegiranja članova socijalno-ekonomskog saveta u upravni odbor Nacionalne službe za zapošljavanje, u PIO i sve druge upravne odbore gde učestvuje socijalno ekonomski savet.
Dakle, to nije dobra volja ni jednog ministra, to je zakon. Socijalno-ekonomski savet sam odlučuje koga i u kojoj razmeri, a postoji dobra praksa koja kaže – dva reprezentativna sindikata i jedan predstavnik poslodavaca. Za to se trebalo spremiti, no ipak je bolje ovako paušalno napasti, pa šta sad, ko će slušati obrazloženja. U krajnjoj liniji, nije ni to važno, ali jeste važno da smo upodobili i ovaj sastav upravnog odbora npr. sa PIO koje su gotovo identične agencije, odnosno imaju sličan položaj u našem pravnom sistemu. Kada u PIO imate sedam, onda i ovde imate sedam.
Dakle, smanjili smo sa devet na sedam, tu ne može biti ništa loše i do sada je Vlada imala uvek većinu u sastavu upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje. Do sada je to bilo pet četiri, sada je to četiri tri.
Ispravili smo jednu grešku na koju je onaj koji je donosio zakon trebao odmah da razmisli, kako je moguće da direktor Nacionalne službe sedi u upravnom odboru koji odlučuje o njegovom radu i to nikome nije smetalo. Vidite, mi smo to ukinuli, a istog tog direktora naravno je imenovala Vlada. Dakle, uvek je Vlada imala većinu, što je priznaćete i logično, zato što Vlada finansira rad Nacionalne službe. Kada je već finansira, logično je da odlučuje o tome kako će se trošiti novac i u kom pravcu će se voditi politika Nacionalne službe.
Evo, tu recimo anomaliju smo izmenili i mislimo da je to dobro. Šteta što se to ranije nije dešavalo. Nije logično da direktor sam sebe ocenjuje kako on radi i kako radi njegova služba, ali i to smo svakako promenili.
Da bi se spremio neko, on bi znao da ne može da brka babe i žabe, da ne može anketu o radnoj snazi i anketu o radu da poistovećuje, nisu iste stvari, ne odnose se na iste podatke, ne odnose se na iste ljude, ali zar je važno? Važno je reći neki podatak pa neka to odjekne samo ako je to kritika po svaku cenu.
Evo ja ću prihvatiti da ste vi, sve su u pravu oni koji kažu nezaposlenost raste, sve je u redu, ima samo jedan mali problem, pojavljuju se desetine hiljada ljudi koji uplaćuju PIO fond. To su verovatno neki duhovi koje neko finansira od nekud i onda ti duhovi dođu na šalter PIO fonda, prijave se i uplaćuju za svoju penziju. Oni zapravo ne postoje, ali postoje pare koje su oni uložili. Da bih vam argumentovao, ovo je novac, ovo se ne da promeniti, ovo se ne da prevariti. Nema ankete, nema različitih tumačenja, količina para koja se uplaćuje u PIO fond je u prva tri meseca ove godine porasla za 8% u odnosu na isti period prošle godine.
Računajte takođe da smo smanjili plate u javnom sektoru za 10%, a javni sektor je najveći deo uplate u PIO fond. To smo smanjili a povećala se količina novca koja ulazi u PIO fond za 8%. Kako ako se nisu pojavili novi ljudi koji rade, kako? Odakle taj novac?
Opet, pošto naravno sve treba argumentovati, ja se držim toga precizno, evo da vam kažem, evo da uzmemo podatak 31. mart 2014. godine, u zaposlene na evidenciji PIO fonda koji redovno uplaćuju svoje doprinose, bilo ih je 2.003.498, precizna cifra. April 20. 2015. godine, 2.062.856, dakle, pogledajte to je povećanje od blizu 60.000 ljudi. Znači, 60.000 ljudi plaća doprinose za PIO fond ili ne postoje pa neka dobra vila plaća za njih ili su se zaposlili, nema trećeg objašnjenja. Za to se trebalo spremiti i to treba prihvatiti i priznati.
Ako me pitate da li sam zadovoljan ovim? Nisam, to mora da bude više, to mora da bude brže. Mogli ste takođe da kažete kada se već govorilo o onome što misle nemački investitori da 88% nemačkih investitora bi ostalo ponovo u Srbiji i ponovo bi otvorilo posao u Srbiji. Osamdeset osam procenata od onih koji su već ovde radili i rade, a 100% tih investitora za kojima toliko žalite kada odu dve ili tri firme, kažu da je Zakon o radu najbolje što im se desilo, 100% tih. Kažite onda do kraja, kažite – baš je dobro što odlaze ti što smatraju da je Zakon o radu jako dobar. Podstaknite ih da odu, ne bi ni to možda bila loša ideja.
Zakon o radu je dobar kao što znate, i uostalom da ste pažljivo čitali baš to što su govorili socijal-ekonomski partneri i sindikati kažu da je komunikacija bolja, da je saradnja mnogo bolja, da je za razliku od vremena nekih prethodnih Vlada kada se sednice socijal-ekonomskog saveta držale jednom godišnje, ponavljam jednom godišnje, samo u ovoj godini je održano već tri sastanka, a imamo dnevnu komunikaciju. Dobro, ko da se zamara svim tim detaljima.
Što se tiče Zakon o upotrebi znakovnog jezika, drago mi je što ćete ga podržati, treba da ga podržite. Ovaj zakon je mogao biti donet i mnogo ranije, nije donet, nije bilo želje, volje ili potrebe, ne znam šta je bio razlog, ali znam da smo mi nešto pokrenuli. Ako bude grešaka one će se ispravljati. Samo da vam kažem, ovo o čemu govorimo već funkcioniše u 81 lokalnoj samoupravi. Želim da funkcioniše u svakoj lokalnoj samoupravi, ali moramo biti racionalni. Postoje lokalne samouprave u kojima nije izražena potreba upravo za ovakvim servisom. Mi ćemo koristiti moderne tehnologije, ne mora sve da ide iz budžeta.
Upravo smo ovih dana u pregovoru sa nekim velikim telekomunikacionim kućama koje hoće da budu donatori našeg projekta „Kol centar“, pa će osobe koje mogu da koriste znakovni jezik moći preko sredstava modernih tehnologija da koriste usluge tumača. Dakle, i to će se raditi, no, dobro raspravljaćemo i ovome. A ovo što sam rekao su egzaktne brojke, 2.062.856 ljudi plaća u ovoj zemlji doprinos za PIO i to je uspeh i to je povećanje od 60 hiljada ljudi. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Vulin.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Da li ste pomenuti i jednom rečju?
(Marko Đurišić, s mesta: Pogrešno sam protumačen.)
Gospodine Đurišiću, vrlo dobro znate da ne postoji uslova za repliku. Nemate pravo na repliku.
Reč ima ovlašćeni predstavnik narodna poslanica mr Zlata Đerić.

Poštovane kolege narodni poslanici, imamo danas pred sobom dva predloga Vlade - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti i imamo Zakon o upotrebi znakovnog jezika.
Uvek kažem da život zakona nametne njegove promene i što češće menjamo ovde neke zakone, to je dokaz da usklađujemo životne teškoće i nedoslednosti sa zakonskim regulativama i mogli bismo reći da je to u stvari jedna dobra želja modernog društva da se ono učini onakvim da bude po meri čoveka.
Imamo predlog Vlade šta je potrebno doreći u dosadašnjem zakonu i šta izmeniti, dakle u Zakonu o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, dakle, šta je potrebno izmeniti i pretpostavljam da će Vlada vrlo pažljivo razmotriti i predložene amandmane narodnih poslanika i na najbolji način prilagoditi ovaj predlog da bude koristan građanima, posebno građanima nezaposlenim licima koji su u ovom trenutku osetljiva kategorija stanovništva. Dakle, to su oni koji su radno sposobni, a iz raznih razloga, društvenih okolnosti i svih ostalih okolnosti koje su nas zadesile, ne koriste svoje ustavno pravo, pravo na rad.
Usklađivanje nekih članova, diktirano je životnim potrebama i ostalim regulativama. Tako da, u članu 1. vidimo kao jedno od dobrih rešenja da se broj članova u upravnom odboru sa dosadašnjih devet smanji na sedam. Mislimo da će to biti i efikasno i efektno. Svakako ćemo moći da pratimo rezultate njihovog rada.
Nacionalna služba za zapošljavanje je predviđena članom 2. da obezbedi organizuje stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih. Takođe se vodi računa i o potrebnim sredstvima i o troškovima prevoza i to je sve predviđeno.
U članu 4. se izvršilo jedno terminološko usklađivanje, tako da se dosadašnje materijalno obezbeđenje sada zove novčana socijalna pomoć.
Kad je terminološko usklađivanje u pitanju, tu možemo postići neki konsenzus, mada mislim da je ovo sada predloženo rešenje tačnije i bliže sadržaju pojma koje ona nosi.
Novine koje pozdravljamo, a koje propisuje ovaj zakon, su one koje se tiču veće odgovornosti svih partnera u procesu posredovanja kod zapošljavanja, pa tako član 12. propisuje da se država pre svega mora zaštititi od zloupotrebe svoje dobre namere u slučaju nezaposlenosti i ona sredstva koja dodeljuje kao pomoć po ovom osnovu, u tom slučaju kada se zloupotrebe, moraju da se vrate. To je nešto što je veoma važno i veoma bitno da postoji zakonski derteminisano i primenljivo.
To je ozbiljan instrument koji zahteva uzajamno poverenje i međusobnu odgovornost nezaposlenog lica i države koja stoji kao garant njegovih prava i moramo shvatiti da svako pravo proističe iz neke obaveze. Tako je i u ovom slučaju. Ako želimo da imamo socijalno odgovorno društvo, moramo da imamo i zajedničku odgovornost, a pre svega ličnu prema preuzetim obavezama, u ovom slučaju materijalnim sredstvima, i tada možemo da koristimo i stečena prava.
Ovim članom vidimo jednu posebnu odgovornost prema budžetskim sredstvima, jer ova pomoć se dodeljuje iz budžetskih sredstava, a budžetska sredstva
ostvaruju, odnosno pune oni građani koji rade. Prema tome, to je odgovornost prema zaposlenima koji na ovaj način solidarno pomažu one građane koji su nezaposleni.
U članu 13. dopušta se jedna vrsta tolerancije u slučaju kada je nezaposleno lice privremeno, a opravdano u nemogućnosti da svoju obavezu ispuni. Član 15. omogućava kontrolu podataka, koje se vrši preko centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i to nije po nama ništa sporno.
Istakla bih značaj član 16. koji predviđa zapošljavanje u inostranstvu, koje je inače veoma atraktivno sa današnje ekonomske tačke gledišta, jer se smatra i jeste veoma isplativo, dakle, posredovanje naših ljudi u inostranstvu biće nadzirano, bolji je izraz nego reći – kontrolisano, u njihovu korist, tako da će na taj način biti zbrinuti kao radnici i svesni da iza njih u svakom trenutku stoji njihova država Srbija. To je i za stranca koji zapošljava u nekoj drugoj državi našeg radnika svakako stvar jednog respektabilnog odnosa prema našoj državi.
Ostali članovi koji su predviđeni da se menjaju propisuju usklađivanje akata Nacionalne službe za zapošljavanje sa ostalim izmenama i dopunama i omogućavaju reorganizaciju ove službe. To su sve bili razlozi zbog čega smo se kao poslanička grupa opredelili da ćemo u danu za glasanje, uz možda neke korekcije amandmanima, ako Vlada bude našla za shodno da negde treba prihvatiti neki amandman, mi kao poslanička grupa ovog puta nismo dali nijedan amandman, nismo videli razloga za to, podržati.
Što se tiče Zakona o upotrebi znakovnog jezika, to je zakon koji smatramo da bezrezervno treba podržati i da treba da ga podržimo svi u ovoj sali. Da li on kasni ili ne kasni, to je sad pitanje o kom ne treba više da raspravljamo. On je tu, on je pred nama i mi treba da ga nedvosmisleno podržimo.
Nedavno smo imali pred sobom zakon koji omogućava upotrebu pasa vodiča i koji omogućava našim slabovidim ili slepim sugrađanima da budu ravnopravni u svakodnevnom životu i da uzmu učešće u životu društvene zajednice. Ovaj zakon omogućava, takođe, našim sugrađanima koji imaju hendikep gluvoće ili nagluvosti da rade, da postoje, da budu vidljivi i da budu ravnopravni.
Znajući da će ovaj zakon u mnogome odrediti i prava i obaveze zaposlenih prema ovim članovima društva, da će ovaj zakon omogućiti da društvo živi bolje, kvalitetnije i pravednije, mi pozdravljamo njegovo donošenje i svakako ga smatramo važnim. Ni ovde nismo imali nijedan amandman i ne smatramo da treba. Tek će život pokazati da li ga negde treba vremenom korigovati.
Ono što smatramo da ovaj zakon donosi, to je da pokažemo našim hendikepiranim sugrađanima, rešavajući jedan po jedan ovakav problem, da osim brige i društvene odgovornosti prema njima, pokazujemo i jednu ljubav koja nam svima u mnogome nedostaje, a ljubav je jezik koji slepi mogu da vide, a gluvi da čuju i prema tome, oba ova zakonska predloga u danu za glasanje poslanici Nove Srbije će podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Marinković.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da iskažem zadovoljstvo što je ova godina prva godina u kojoj je već za četiri meseca tri puta održan sastanak Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, u odnosu na prethodne godine kada je to činjeno jednom. Ne treba prenebegnuti tu činjenicu, jer upravo se na Socijalno-ekonomskom savetu, na tom forumu, treba odlučivati o osnovnim aspektima i politici i razvoju kada je u pitanju zapošljavanje i pitanje radnih odnosa, naravno i socijalno-ekonomskih pitanja.
Ono što predstavlja conditio sine qua non ovog zakona, to je reforma Nacionalne službe za zapošljavanje. Reforma Nacionalne službe za zapošljavanje, koja je trebalo da bude urađena odavno, jer ova institucija treba da bude institucija koja će proaktivno delovati i uticati da se naše društvo, da se Srbija transformiše iz onoga što trenutno jeste i što postoji kod nas, a to je da smo službeničko društvo, u ono društvo koje mi želimo i koje Vlada Republike Srbije i sam parlament želi da napravi, a to je preduzetničko društvo.
Dakle, jedna služba koja će imati jedan proaktivan odnos, koja će delovati proaktivno na one građane koji su nezaposleni, koja će raditi maksimalno na edukaciji, na obuci, ali i na promeni tzv. „main seta“ i navika naših ljudi da u tom procesu zapošljavanja oni moraju da budu proaktivni, oni moraju da preuzmu inicijativu kako bi dobili bolji posao, kako bi pokrenuli sopstveni biznis i kako bi kao pojedinci rešavali svoju sudbinu i svoju egzistenciju, a država bi bila samo onaj akter koji će praviti dobar i kvalitetan ambijent. Taj ambijent će podrazumevati jednake šanse za sve, jednake šanse pri zapošljavanju u državnoj upravi i u javnoj administraciji, jednake šanse pri zapošljavanju u privatnom sektoru, ali samo na osnovu jednog jedinog parametra a to je ljudska sposobnost, ljudsko znanje i nivo formalnog i neformalnog obrazovanja.
Stoga je ova reforma Nacionalne službe za zapošljavanje ključna u daljem poslu koji se već veoma dobro radi, a ministar je u svojoj prezentaciji lepo rekao da je stopa nezaposlenosti smanjena. Ona je sada po metodologiji na nekih 18%, što je u odnosu na 2012. godinu, kada je to bilo 24%, jedan veoma veliki napredak, ali uz nivo stranih investicija, uz domaće investicije, uz jedan proaktivan stav i proaktivnu ulogu Nacionalne službe za zapošljavanje, možemo u ovom smislu napredovati veoma dobro u narednih nekoliko godina.
Ono što bih isto tako istakao, kao veoma značajno, u ovoj reformi Nacionalne službe za zapošljavanje, to je konačno usaglašavanje politika službe za zapošljavanje sa politikama i situacijom na terenu u lokalnim samoupravama, sa njihovim potrebama, ali i sa potrebama i saradnje sa visoko-obrazovnim institucijama, sa srednje obrazovnim institucijama, kako bi mogli u toj saradnji da se školuju kadrovi ili da se kroz neformalno obrazovanje i obuke obrazuju kadrovi koji će moći da nađu posao u određenoj lokalnoj sredini. To je veoma važan pomak u tom smislu da politika zapošljavanja treba da bude strateška, ona treba da bude ciljana i da prati Nacionalnu strategiju za zapošljavanje, da to prati, da ona bude kongruentna sa onim strategijama koje su regionalne i koje su lokalne. Samim tim ćemo doći do onih zanimanja koja su potrebna kako bi Nacionalna služba imala jasne informacije da priprema obuke, da realizuje obuke i edukacije koje su potrebne kako bi se ljudi što pre zaposlili.
U tom nekom smislu veoma je dobro što će te obuke trajati, neke i do šest meseci, neke će trajati do dve godine, ali napominjem da, u određenim sektorima kao što je mašinska industrija, metalska industrija, koju treba definitivno da razvijamo i koja može da bude komparativna prednost naše privrede, taj aspekt obrazovanja može da traje i još kraće. Dakle, radnici mogu da se obuče i za nekoliko meseci, za dva ili tri meseca, da rade na određenim mašinama, i to pokazuje iskustvo razvijenih zemalja EU.
Ono što isto tako važno jeste da se konačno definišu troškovi aktivnog zapošljavanja, tako da ćemo u svakom slučaju u okviru rada Nacionalne službe za zapošljavanje, ali i samog Ministarstva, imati mogućnost da se na jedan transparentan način radi kos benefit analiza, odnosno koliko ulaganje u aktivne mere zapošljavanja, koliko će one imati benefite, dakle u onom aspektu koliko se ljudi zapošljava i koliko je to stvarno dalo rezultata.
U tom smislu treba pratiti Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje. Smanjivanje broja ljudi koji su predstavljeni upravnom odboru Nacionalne službe za zapošljavanje isto je tako dobro i dobro je, kao što ste rekli, da Vlada kontroliše i da ima većinu u tom upravnom odboru, jer je ona i odgovorna, kako za sve javne politike, tako i za politiku zapošljavanja. Ono što je za partiju kojoj ja pripadam važno, dakle za SDS, da i Socijalno-ekonomski savet delegira svoja tri člana, da delegira predstavnike reprezentativni sindikata i da delegira predstavnike poslovnih asocijacija koje su isto tako reprezentativne.
Ovo zakonsko rešenje ide u prilog onome što se prvi put radi u Republici Srbiji, a to je da se radi analiza efekata zakonskih rešenja. Malo pre ste uvaženi ministre, govorili o efektima Zakona o radu.
Nadam se da ćemo u skorijem periodu doneti zakon o socijalnom preduzetništvu. Pored ovog zakona, pored Zakona o zapošljavanju, tu je koleginica Ljiljana Džuver, koja ga izuzetno kvalitetno priprema, stvorićemo uslove za one ljude koji će biti deo viška zaposlenih kada se reši pitanje preduzeća u restrukturiranju i 502 preduzeća koja se nalaze u procesu privatizacije, tako da ćemo kroz otvaranje prostora za taj tzv. treći sektor otvoriti mogućnost da se zapošljavaju ljudi koji na tržištu, u aspektu liberalne ekonomije, tržišne ekonomije, nemaju priliku, nemaju mogućnost, nemaju dovoljno znanja i kapaciteta da se na tržištu zaposle, pronaći ćemo i mogućnost da se zaposle u tom trećem sektoru, dakle, u socijalnim preduzećima.
Ono što je jako važno, što u ovom aspektu zakona o kojem danas govorimo, ali i Zakona o zapošljavanju, vodite računa o tome da imate podršku i socijalnih partnera, što je jako važno. Imate je i dobro je što ste u dnevnom kontaktu sa njima, jer sama činjenica da se kolektivni ugovori potpisuju, da ćemo razvijati, analizirati kolektivno pregovaranje u našoj zemlji, pogotovo na granskom nivou…
To je ono što je definisano, kada je bilo diskusije o Zakonu o radu, da će se promovisati kolektivno pregovaranje na regionalnom nivou i na kompanijskom nivou, da dođemo do jednog radnog zakonodavstva koje je usmereno i koje je prilagođeno radnom zakonodavstvu EU, koje je u punom kapacitetu, a ne samo u ovih 11 tvrdih tačaka evropske socijalne povelje, nego i one 22 meke tačke, da se u punom kapacitetu usaglasimo sa EU i sa konvencijama Međunarodne organizacije rada. Kao što vi dobro radite, kada je u pitanju Konvencija 98, kada je u pitanju Konvencija 87 i na taj način vodite računa o socijalnom aspektu i socijalnoj odgovornosti i poštovanju socijalnih partnera. Da završim, veoma važna Konvencija 181, a kada je u pitanju odgovornost agencija za zapošljavanje ljudi u inostranstvu. Ovo je jako dobro da oni ljudi koji se bave tim poslom imaju što veću odgovornost, jer država na taj način pokazuje veliku brigu za zaposlene i one koji idu u druge države da budu obezbeđeni, da oni ljudi koji obezbeđuju taj posao imaju potpunu, materijalnu, moralnu i svaku drugu odgovornost da se brinu o njima.
Na taj način se Vlada Srbije, Ministarstvo rada i socijalne politike brine o građanima Republike Srbije, ali i brine o konvencijama Međunarodne organizacije rada koje treba da budu Biblija svakog radnog zakonodavstva i razvoja radnog zakonodavstva u svakoj državi. Hvala.

Reč ima šef poslaničke grupe DS, narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre i saradnici, poštovane kolege narodni poslanici, imamo dva predloga zakona. Naravno, ja ću pokušati da se osvrnem što kraće na komentar i da dam komentar zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Ovaj zakon, odmah da kažem, i predlog ima jednu dobru tačku koju sam primetio kao značajan iskorak u odnosu na dosadašnju praksu. To je član 5. koji predviđa da nezaposleno lice koje se dodatno obrazuje i obučava, osim troškova obuke i prevoza, dobija odgovarajuću novčanu pomoć, i to predstavlja dodatnu meru podrške nezaposlenom u procesu sticanja mogućnosti za zaposlenje i predstavlja, po meni, jedinu meru u Predlogu zakona koja predstavlja unapređenje postojećeg rešenja. Ostale stvari su manje-više ili kozmetičke ili nedovoljno definisane ili sa nedovoljno jasnom projekcijom, planom ili rokovima.
Ono što treba istaći da građani Srbije čuju, a to je da ovim izmenama zakona naknadu za slučaj gubitka posla dobijaju od Nacionalne službe za zapošljavanje samo oni koji su u kontinuitetu, 12 meseci, radili u nekoj firmi pre toga, dok oni koji su dobili otpremninu veću od minimuma određenog zakonom nemaju pravo na tu naknadu. To je, čuli ste i ranije, ministre, jedna od glavnih zamerki za ovaj predlog zakona. Dakle, vi ovim predlogom oduzimate ustavno, zakonsko, ljudsko pravo nezaposlenom licu koje je po prirodi svog odnosa sa prethodnim poslodavcem dobilo otpremninu. Sada pošto ste dobili otpremninu, zamislite, ne daj Bože, veću od zakonom propisane, nemate pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti.
Po kom osnovu, po kom pravnom aktu, po kom ljudskom civilizacijskom ili levičarskom postulatu vi oduzimate ljudima pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti? Ne čudi me to, ako znamo da smo jedina država u širem regionu, a možda i u Evropi koja po vama ima pad nezaposlenosti i rast zaposlenosti, a svi podaci, do duše zavisnosti u kojoj instituciji gledate te podatke, govore potpuno drugačije. Niste u stanju da koordinirate, ujednačite vaše institucije u domenu statistike. I vi to jako dobro znate, jer znate da jedan podatak imate od Ministarstva privrede, drugi od Ministarstva finansije, treći od Narodne banke Srbije, četvrti podatak od MMF, peti podatak imate od raznih drugih institucija i tu više niko ne može da iznese konkretan podatak.
Dakle, malo je urađeno na ujednačavanju naše statističke prakse, što omogućava Vladi da stvari spinuje i pokazuje onako kako misle da njima odgovara. Mi nesumnjivo utvrđujemo da je u ovom periodu više ljudi bez posla u Srbiji, možda ih se više prijavilo na zavod, ali ih je više bez posla u Srbiji. Projekcija po MMF je da smo jedina država u regionu koja će imati i rast nezaposlenosti, nažalost i imaćemo, bićemo i evropski rekorderi po drugim nepovoljnim pokazateljima.
Imaćemo pad industrijske proizvodnje, pad BDP, jedini u širem regionu. To su podaci MMF. I vi ste to sigurno videli, ali nemojte sada da nam kažete laže MMF, nema pojma šta priča. Pošto vam nekada odgovara šta oni kažu, a nekada vam ne odgovara.
Inače, po statističkom biltenu Narodne banke Srbije, poštovani ministre, imamo u decembru 2014. godine broj nezaposlenih 742.000, u januaru 754.000, znači rast. Istovremeno imamo pad broja zaposlenih milion i 700 na miliona i 705 hiljada. Prosečna plata u decembru je bila 49.970, a u januaru je bila 39.285. To je rezultat vaše vlasti za samo dva meseca. To je rezultat vaše vlasti, a pošto ja ne želim da se s vama jurim ovde po ovoj statistici koju niste u stanju da ujednačite, ja samo hoću da kažem, da nažalost, građani Srbije i način na koji žive vas u potpunosti demantuju i ono što javno propagirate i govorite je u dubokom neskladu sa realnim životom u Srbiji na njenim ulicama, gradovima i selima. Sviđalo se to vama ili ne, nikakve zavere, mržnje, neprijateljstva ovde nema kada vam ovo kažem.
Osnovno je pitanje kako ćete ovim zakonom to da rešite, ako ljudima koji su dobili otpremninu oduzimate pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti? To je pitanje. Oni su dobili otpremninu, pa šta snašli su se. Kako objašnjavate da ste oduzeli 2% iz Fonda za zdravstvo i to uplatili u PIO fond i onda to poštovani građani prikazujete kao rast. Eto, odakle pare.
Oduzeli ste od zdravstva, a ubacili u PIO fond, 2% prošle godine. dobro, nije, uredu. Možete vi da prikažete stvari kako god želite, ja to razumem. Nije stvar u tome da li će građani meni više verovati ili vama, samo neka opipaju po praznom džepu, dok istovremeno gledaju šećerleme sa ekrana koje im se dele.
Prosek naknade za slučaj nezaposlenosti biće godinu dana prosečne plate, ne više šest meseci. I to ste predvideli ovim izmenama. Naravno član 1. famozni, po kome Upravni odbor NSZ smanjuje broj sa devet na sedam. Mislim da je to dobro, ali disparitet je napravljen u korist Vlade Srbije. Dakle, broj članova koji predlaže Vlade biće četiri, tj. ostaje četiri, a smanjuje se na tri predstavnika članova koje predlaže Socijalno ekonomski savet.
Dakle, slažem se da je dobro da direktor NSZ ne treba automatski da bude član Upravnog odbora. Slažem se i sa onima koji misle da treba uopšte da postavimo pitanje šta će nam NSZ? Evo, ministre, odgovorite, to je možda malo jedna vrlo smela teza ili hipoteza, kako god hoćete. Šta će nama NSZ?
Znate šta građani Srbije kažu? Ukinite tu NSZ ionako se u strankama odlučuje o poslu. Onda čovek, ako hoće da se zaposli ide u pokret socijalista, ide u SNS, ide u SPS, SDPS možda manje, nisam siguran kako kotirate, kod Velje Ilića verovatno ne može ništa, eto to vam je poštovani građani današnja nova služba za zapošljavanje koja država kontroliše i ima upravni odbor. Šta će im Upravni odbor? Vi treba da ga kontrolišete i vas da pitamo direktno za odgovornost.
Nacionalna služba za zapošljavanje, nije vam važan Socijalno ekonomski savet, smanjujete njima broj, a ostaje četiri predstavnika Vlade. Da li će premijer Vučić biti u tom upravnom odboru? Da li ćete vi biti? Mene interesuje zašto je moralo tako da se pravi disparitet? Zašto nije smanjen broj članova Vlade, na primer, a predstavnici sindikata i poslodavaca da se poveća za jedan? Zašto? To me interesuje.
Ono što takođe hoću da kažem u stavu 2. treba dopuniti ovaj stav i treba reći da druge mere aktivne politike zapošljavanja usmerene ka zapošljavanju lica iz stava 1. tačke 8. ovog člana mogu se kreirati na godišnjem nivou akcionim planom i ono što vama ne dostaje u predlogu – sa troškovima realizacije. Ne piše vam – sa troškovima realizacije. To je verovatno previd u pitanju. Bilo bi dobro da se to usvoji.
Član 5. već sam komentarisao, to je dobro rešenje. Onda imamo član 6. gde se predviđa da se briše obaveza poslodavca da zaključi ugovor o radu prilikom izvođenja javnih radova. Smatramo da u današnjoj Srbiji opšte diskriminacije, suzbijanje radnih prava građana Srbije, ova odredba može biti osnov za buduće zloupotrebe, jer taj poslodavac kao što znate jedva čeka da nema nikakvu obavezu i vi im uporno izlazite u susret. Šta će njemu ugovor o radu, ima da radiš tu koliko ti ja…uostalom na osnovama vašeg zakona o radu koji je katastrofalan, pa sada dopunjujete tu stvar. Mi mislimo da bi tu trebalo da piše da poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim odgovarajući ugovor o radu, u skladu sa propisima iz oblasti rada i javnog konkursa.
Takođe, moram da kažem da je u nedavno objavljenom izveštaju sa prolećnog zasedanja Srbija je jedina zemlja u Evropi kojoj MMF predviđa pad BDP u odnosu na prethodnu godinu, a rast stope nezaposlenosti. To sam već rekao. To je zvaničan podatak, koji naravno brine svakog građanina Srbije. Projekcije MMF na osnovu kojih ste smanjivali plate i penzije u Srbiji su vam tada bile relevantni podaci, njihovo predviđanje, a sada vam ne valja njihovo predviđanje. Vrlo jednostavan odgovor, ujedno i pitanja.
Projekcija MMF polazi od sledeće premise, da će privatizacija 500 do kraja 2015. godine ostaviti bez posla oko 30.000 građana Srbije. Dakle, oko 30.000 građana Srbije, plašimo se da je moguće, verovatno ostaje bez posla, po MMF. Korporatizacija javnog sektora i ostale stvari koje nameravate da uradite, po proceni Fiskalnog saveta ostaviće čak do 27.000 bez posla, plus ovih 30.000 je 57.000 ljudi bez posla. To su procene relevantnih institucija na koje se često sami pozivate.
Povećanje uplate u PIO fond po nama nije posledica povećane zaposlenosti, nego povećanje stope doprinosa, kao što sam rekao za PIO, prošle godine za 2% i bolje kontrole naplate ovih samih doprinosa, što je svakako pozitivno i naravno smanjenje poreza na plate.
Članom 12. se predviđa da obavezu da nezaposleni mora vratiti novčane naknade na koje je imao pravo NSZ, a ne precizira se ko je odgovoran za grešku. Dakle, ukoliko se utvrdi neka greška, on je u obavezi da vrati sredstva koja je primio, ali ono što ste prevideli nije precizirano da je do greške došlo njegovom krivicom.
Dakle, molim vas da ovu stvar ispravite i da napišete – u slučaju da je došlo do greške krivicom nezaposlenog lica, jer ovako kako je napisano može se potpuno pogrešno tumačiti. Ne znam da li ste uopšte primetili, to je član 12.
Ove promene i izmene nisu dubinskog karaktera. U sebi imaju dosta kozmetike i suštinski moglo se mnogo, mnogo više i bolje uraditi, ali ono što ste svakako uradili, ono što ste se svakako potrudili je da dodatno smanjite prava nezaposlenih lica u Srbiji, da im oduzmete pravo na naknadu u slučaju da su dobili otpremninu, što nikakve pravne, ljudske, socijalne veze nema jedno sa drugim.
Vi jedno pravo ukidate zato što je neko ostvario prethodno pravo sa firmom u kojoj je radio. To je nezabeležen slučaj u skladu sa nacionalnom kataklizmom koja u Srbiji postoji danas i koja se zove nezaposlenost i koja treba da je neprijatelj svih nas.
Kako rešavate problem nezaposlenosti? Evo kako rešavate - neprecizno, nedovoljno, bez ugovora, sa sužavanjem prava na naknadu, sa smanjivanjem naknada zato što se računa šest meseci a ne godinu dana. To je kratak prikaz onoga što ste vi nama doneli, sa projekcijama MMF i Fiskalnog saveta, poštovani građani, koje pokazuju da ćemo jedini imati pad BDP i rast nezaposlenosti. Kako ćemo to da rešimo ministre? Koji su konkretno javni radovi? Kako ćete realizovati akcione planove, projekcije, dogovore, dijalog, projekte. Od IPA fonda smo dobili novac za razne stvari. Gde je otišao taj novac? Kako je iskorišćen? Ko zapošljava partijske kadrove dok imamo zabranu o zapošljavanju? Zašto se u ovoj zemlji novac arči na razne stvari umesto za ono što je neophodno? Najveća kataklizma Srbije je nezaposlenost, ubedljivo. Nema te statistike, od sedam koje imate u zvaničnim organima Srbije, koje mogu pokriti ono što niste uspeli da uradite za tri godine. Niste uspeli. To je naše pitanje.
Po pitanju Predloga zakona o upotrebi znakovnog jezika, samo par stvari, samo par stvari, o tome će više govoriti drugi poslanici Demokratske stranke. Potrebna je drugačija klasifikacija osoba sa oštećenjima. Potrebno je da oni sami biraju tumača i da se oni uključe da ti ljudi budu, da njima bude omogućeno da oni izaberu ljude koji će im biti tumači u određenim situacijama za određene potrebe. Potrebno je da lokalna udruženja osoba sa oštećenim sluhom ili vidom imaju svoj lokalni spisak sa koga će birati tumača a ne da sve bude centralizovano. To ništa nije predviđeno.
Ukinuti odredbu po kojoj poslodavac plaća tumača prilikom intervjua za posao. To je diskriminatorski. Kažem, ta stvar može jako da ošteti ljude zato što moraju da dođu za posao da razgovaraju… Pa dobro ako nema još bolje. Pročitali smo. Ne znam kakav tekst vi imate. U stvari, kakav ja imam.
Ono što mi je jedna od najvećih zamerki svaka referenca na sredstva na finansiranje su u formi nedovoljno definisana. Ona su u formi – ako bude, u odnosu na sredstva, kada se sredstva obezbede, nema ni rokova ni sredstava, ni projekcije, ni numeričkog prikaza. Kako to da tumačimo? Naravno da ćemo svako pravo konzumirati kroz zakonski predlog kada se obezbede sredstva, ali šta to znači? To meni baš tako znači kao srpska politika danas- uradićemo, promenićemo, planiraćemo, potrudićemo se, rešićemo, ima načina, bolji smo nego oni pre nas. To je cela politika vaše Vlade.
Na žalost građana Srbije, realnost, životni standard koji je duboko narušen u poslednjih 10 godina, ali u poslednje tri godine je naročito. Rast nezaposlenosti, različite metodologije, različiti politički pravni trikovi kojim presipate brojeve sa jedne stavke na drugu. Sve je to, što kaže moja koleginica, legitimno, ali je problem što to nema blage veze sa životnom napolje. Taj život napolju nekada ste dobro poznavali. Možda je vreme da se podsetite, ministre, i da nam kažete kako ćemo sadašnji problem i budući problem u ovoj zemlji koji je endemski, koji je ogroman, koji je rastući, da rešimo.
Samo vas molim, ako ikako imate snage i intelektualnog poštenja da sada ne počnemo razgovor o tome ko je šta radio, već da pričamo o tome šta vi radite i šta ćete raditi, ne zato što se toga plašim i ne zato što mi grohot kolege iz Vrnjačke banje smeta, nego zato što je to što građane zanima, a oni koji su kršili zakon, tu ćemo se složiti, ne mislim na uvaženog kolegu s leve strane, oni treba da odgovaraju.

Molim vas, gospodine Stefanović, nemojte se obraćati narodnim poslanicima, završite izlaganje.

Možete zamoliti privatnika iz Vrnjačke banje da mi se ne smeje glasno?