Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozdravljam što je moj kolega zemljoodelac podržao ova dva predloga zakona, tako da ću ih i ja podržati. I mi rečnik za trku imamo.
Što se tiče oba zakona, ja ću ih podržati. Malo sam razočaran jer kolega iz stranke bivšeg režima, čiji predstavnici vladaju nad jednom četvrtinom teritorije, u Vojvodini, nije prisutan. Demokratija nije slušati samo sebe, govoriti šta hoćeš i slušati samo sebe. Demokratija je i slušati šta drugi imaju da kažu o toj temi.
Moj kolega iz stranke bivšeg režima je rekao ono što je on hteo da čuje i izašao napolje. Nije on ni gluv, ni nagluv, on je postao slabosluh, ne želi da sluša druge kolege šta imaju o tome da kažu.
Što se tiče Zakona o zapošljavanju, mi koješta možemo da kažemo, posebno o prethodnom periodu. Slušao sam pažljivo tog borca za radnička prava, koji je skakutao u cipelicama od 400 evra. Mnogi od njih koji vladaju jednom četvrtinom teritorije Srbije i koji su vladali 12 godina na teritoriji cele Srbije danas pričaju o socijalnim pravima koje su oni navodno emitovali, ali nije imao ko da plati, zato što je naš glavni proizvod u državi bio dug i iz duga su plaćana prava koja su emitovali bez proizvodnje i koja su na takav način bila veštačka.
Mnogi od njih stave i petokraku na svoje profile na društvenim mrežama, stave petokraku, kupe stan u Beču i onda pričaju o radničkim pravima. To je za mene naprosto neprihvatljivo i zato mi je žao što kolega koji je govorio tako nadahnuto o pravima radnika, kolega iz stranke bivšeg režima trenutno nije prisutan, iz prostog razloga što on ima samo nešto da kaže, ali nikad nema pravo, ni obavezu da posluša i ono što neki drugi poslanici imaju da kažu.
Priča o socijalnoj pravdi od pripadnika stranke bivšeg režima treba da počne od divlje privatizacije, koja je ustanovila ne kapitalizam, nego kapitulizam. Posle te divlje, predatorske privatizacije, kao cunami da je prošao kroz naše fabrike, kao cunami da je prošao kroz naša preduzeća i, da upotrebim neki izraz, više su nas koštali oni nego sankcije, bombardovanje i osiromašeni uranijum zajedno. Posle njihove vladavine, posledice te vladavine su daleko veće na celoj teritoriji cele Srbije. Na nesreću, barem na moju, i većine građana, oni još uvek vladaju jednom četvrtinom teritorije.
Gubitak 700 hiljada radnih mesta postavlja pitanje – šta bi bilo sa Zakonom o zapošljavanju, kakve bi mogli povlastice sada da ustanovimo nekim novim zakonom da nismo od 2000. godine izgubili 700 hiljada radnih mesta, odnosno neki pokazatelji kažu da je toliko izgubljeno radnih mesta za proteklih 12 godina?
Samo za tri godine, pre 2012. godine, izgubljeno je 400 hiljada radnih mesta, iako je rečeno da će biti 200 hiljada radnih mesta odmah u jednoj prethodnoj kampanji njihovog bivšeg predsednika stranke bivšeg režima. Sa tih 400 hiljada radnih mesta koje su samo u tri godine izbacili, do 2012. godine, mi bi danas imali 400 hiljada doprinosa više u PIO Fondu, dakle, sa pravom iz proizvodnje bi mogli da porastu penzije za 20% i ne bi bilo potrebe za ograničavanjem dotacija određenih penzija, nego bi te penzije realno mogle da porastu za 20% da budu veće da nije bilo takve politike koja je 400 hiljada ljudi izbacila iz privrednog lanca i umesto da budu na prihodovnoj strani, 400 hiljada radnika je prešlo na rashodovnu stranu, postali su na određeni način socijalni slučaj, a da nisu imali želje za to.
Žao mi je što kolega iz stranke bivšeg režima nije bio prisutan, što trenutno nije bio prisutan, da malo podebatujemo i o tome kako su proizvedeni tajkuni, da nam kaže – da li je u poslednje tri godine proizveden bilo kakav tajkun na teritoriji Republike Srbije, ne računajući one njihove koje su oni ustanovili i za koje ne znamo šta ćemo da radimo sa njima ili su oni pisali zakone, odnosno naručivali zakone.
Navešću jedan primer. Koliko bi više radnih mesta bilo da nije bivši finansijski direktor stranke bivšeg režima kupio tri šećerane za tri evra. To je bio taj cunami, to je bila divlja, predatorska privatizacija koja nas je koštala stotine hiljada radnih mesta odmah. Da uporedim, isti finansijski direktor stranke bivšeg režima, gaćice jedne pevačice je platio pet hiljada evra, što znači da je tada, kada su oni suvereno vladali Srbijom, stranka bivšeg režima, njihov finansijski direktor, inače poznati tajkun, u Srbiji jedna šećerana koštala 1.666 puta manje nego gaćice njegove omiljene pevačice.
Danas pripadnici te iste stranke spočitavaju gubitak radnih mesta onima koji su taj gubitak zaustavili. Neka izdvoje i da kažu koliko je radnih mesta nestalo u poslednje tri godine, a ja sam izneo podatak da je pre 2012. godine, za tri, četiri godine vladavine stranke bivšeg režima, nestalo 300 do 400 hiljada radnih mesta i recimo uporedno sa tim kurs evra je skočio sa 78 na 120 dinara. Neka nam kažu koliko je kurs evra porastao u poslednje tri godine, koliko je broj radnih mesta pao u poslednje tri godine i tako ćemo uporediti vladavinu stranke bivšeg režima koja još uvek, nažalost, traje na jednoj četvrtini teritorije Srbije i uporediti vladavinu sadašnje Vlade, odnosno obe vlade koje su nastale posle leta 2012. godine.
Mislim da vredi podržati oba ova zakona, s obzirom da je jedan sasvim nov i definiše govor znakova. Drugi, o zapošljavanju donosi neke novine. Pozdravljam smanjenje članova odbora sa devet na sedam i to donosi koliku – toliku uštedu. To smo isto uradili, čini mi se, i sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju, gde smo sa 21 člana broj sveli na sedam, a od toga Vlada daje četiri, a tri daju strukovna udruženja, pa su nam u njihovoj štampi pokušali da nakače celu aferu, jer je zemljoradnik imenovan na mestu RFZO, a koje je predviđeno za zemljoradnika. Oni su pre toga imali 21 člana, tri puta više, i umesto jednog zemljoradnika imali su dva. Kada je smanjen broj na sedam, kada je to trostruko manje, kada smo stavili samo jednog zemljoradnika, onda je to bio problem. Nije problem bio što je ostao jedan zemljoradnik, kao predstavnik osiguranika, već je bio problem što sam to ja. Da sam znao da će biti toliko napada na mene, odustao bih i ustupio svoje mesto kolegi vinodelcu, zemljodelcu.
Dakle, verujem da vredi podržati ova dva zakona. Moram kolege da upozorim da se iz teških situacija, kakva je nasleđena 2012. godine, ne izlazi lako, već teško. Ne možete se merdevinama do uspeha popeti, kao stranka bivšeg režima, sa rukama u džepovima. Treba još više da radimo, bez obzira na njihove kritike. Vreme treba i Vlada, a i narodni poslanici da pomognu, svako iz svog ugla, da vreme provedemo u radu, trudu i znoju, pa da izađemo, ne iz kapitalizma, već kapitulizma koji smo nasledili. Postoji nemačka poslovica koja kaže – treba biti strpljiv, nema u svakoj školjki bisera, ali svaku morate otvoriti. Mislim, s obzirom da sam zemljoradnik, da put do uspeha može da vodi samo preko pluga i struga i nikako više. Hvala.