Zahvaljujem.
Izvinjavam se, gospodine Živkoviću, izlaganje gospodina ministra nije mi omogućilo da imate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozdravljam što je moj kolega zemljoodelac podržao ova dva predloga zakona, tako da ću ih i ja podržati. I mi rečnik za trku imamo.
Što se tiče oba zakona, ja ću ih podržati. Malo sam razočaran jer kolega iz stranke bivšeg režima, čiji predstavnici vladaju nad jednom četvrtinom teritorije, u Vojvodini, nije prisutan. Demokratija nije slušati samo sebe, govoriti šta hoćeš i slušati samo sebe. Demokratija je i slušati šta drugi imaju da kažu o toj temi.
Moj kolega iz stranke bivšeg režima je rekao ono što je on hteo da čuje i izašao napolje. Nije on ni gluv, ni nagluv, on je postao slabosluh, ne želi da sluša druge kolege šta imaju o tome da kažu.
Što se tiče Zakona o zapošljavanju, mi koješta možemo da kažemo, posebno o prethodnom periodu. Slušao sam pažljivo tog borca za radnička prava, koji je skakutao u cipelicama od 400 evra. Mnogi od njih koji vladaju jednom četvrtinom teritorije Srbije i koji su vladali 12 godina na teritoriji cele Srbije danas pričaju o socijalnim pravima koje su oni navodno emitovali, ali nije imao ko da plati, zato što je naš glavni proizvod u državi bio dug i iz duga su plaćana prava koja su emitovali bez proizvodnje i koja su na takav način bila veštačka.
Mnogi od njih stave i petokraku na svoje profile na društvenim mrežama, stave petokraku, kupe stan u Beču i onda pričaju o radničkim pravima. To je za mene naprosto neprihvatljivo i zato mi je žao što kolega koji je govorio tako nadahnuto o pravima radnika, kolega iz stranke bivšeg režima trenutno nije prisutan, iz prostog razloga što on ima samo nešto da kaže, ali nikad nema pravo, ni obavezu da posluša i ono što neki drugi poslanici imaju da kažu.
Priča o socijalnoj pravdi od pripadnika stranke bivšeg režima treba da počne od divlje privatizacije, koja je ustanovila ne kapitalizam, nego kapitulizam. Posle te divlje, predatorske privatizacije, kao cunami da je prošao kroz naše fabrike, kao cunami da je prošao kroz naša preduzeća i, da upotrebim neki izraz, više su nas koštali oni nego sankcije, bombardovanje i osiromašeni uranijum zajedno. Posle njihove vladavine, posledice te vladavine su daleko veće na celoj teritoriji cele Srbije. Na nesreću, barem na moju, i većine građana, oni još uvek vladaju jednom četvrtinom teritorije.
Gubitak 700 hiljada radnih mesta postavlja pitanje – šta bi bilo sa Zakonom o zapošljavanju, kakve bi mogli povlastice sada da ustanovimo nekim novim zakonom da nismo od 2000. godine izgubili 700 hiljada radnih mesta, odnosno neki pokazatelji kažu da je toliko izgubljeno radnih mesta za proteklih 12 godina?
Samo za tri godine, pre 2012. godine, izgubljeno je 400 hiljada radnih mesta, iako je rečeno da će biti 200 hiljada radnih mesta odmah u jednoj prethodnoj kampanji njihovog bivšeg predsednika stranke bivšeg režima. Sa tih 400 hiljada radnih mesta koje su samo u tri godine izbacili, do 2012. godine, mi bi danas imali 400 hiljada doprinosa više u PIO Fondu, dakle, sa pravom iz proizvodnje bi mogli da porastu penzije za 20% i ne bi bilo potrebe za ograničavanjem dotacija određenih penzija, nego bi te penzije realno mogle da porastu za 20% da budu veće da nije bilo takve politike koja je 400 hiljada ljudi izbacila iz privrednog lanca i umesto da budu na prihodovnoj strani, 400 hiljada radnika je prešlo na rashodovnu stranu, postali su na određeni način socijalni slučaj, a da nisu imali želje za to.
Žao mi je što kolega iz stranke bivšeg režima nije bio prisutan, što trenutno nije bio prisutan, da malo podebatujemo i o tome kako su proizvedeni tajkuni, da nam kaže – da li je u poslednje tri godine proizveden bilo kakav tajkun na teritoriji Republike Srbije, ne računajući one njihove koje su oni ustanovili i za koje ne znamo šta ćemo da radimo sa njima ili su oni pisali zakone, odnosno naručivali zakone.
Navešću jedan primer. Koliko bi više radnih mesta bilo da nije bivši finansijski direktor stranke bivšeg režima kupio tri šećerane za tri evra. To je bio taj cunami, to je bila divlja, predatorska privatizacija koja nas je koštala stotine hiljada radnih mesta odmah. Da uporedim, isti finansijski direktor stranke bivšeg režima, gaćice jedne pevačice je platio pet hiljada evra, što znači da je tada, kada su oni suvereno vladali Srbijom, stranka bivšeg režima, njihov finansijski direktor, inače poznati tajkun, u Srbiji jedna šećerana koštala 1.666 puta manje nego gaćice njegove omiljene pevačice.
Danas pripadnici te iste stranke spočitavaju gubitak radnih mesta onima koji su taj gubitak zaustavili. Neka izdvoje i da kažu koliko je radnih mesta nestalo u poslednje tri godine, a ja sam izneo podatak da je pre 2012. godine, za tri, četiri godine vladavine stranke bivšeg režima, nestalo 300 do 400 hiljada radnih mesta i recimo uporedno sa tim kurs evra je skočio sa 78 na 120 dinara. Neka nam kažu koliko je kurs evra porastao u poslednje tri godine, koliko je broj radnih mesta pao u poslednje tri godine i tako ćemo uporediti vladavinu stranke bivšeg režima koja još uvek, nažalost, traje na jednoj četvrtini teritorije Srbije i uporediti vladavinu sadašnje Vlade, odnosno obe vlade koje su nastale posle leta 2012. godine.
Mislim da vredi podržati oba ova zakona, s obzirom da je jedan sasvim nov i definiše govor znakova. Drugi, o zapošljavanju donosi neke novine. Pozdravljam smanjenje članova odbora sa devet na sedam i to donosi koliku – toliku uštedu. To smo isto uradili, čini mi se, i sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju, gde smo sa 21 člana broj sveli na sedam, a od toga Vlada daje četiri, a tri daju strukovna udruženja, pa su nam u njihovoj štampi pokušali da nakače celu aferu, jer je zemljoradnik imenovan na mestu RFZO, a koje je predviđeno za zemljoradnika. Oni su pre toga imali 21 člana, tri puta više, i umesto jednog zemljoradnika imali su dva. Kada je smanjen broj na sedam, kada je to trostruko manje, kada smo stavili samo jednog zemljoradnika, onda je to bio problem. Nije problem bio što je ostao jedan zemljoradnik, kao predstavnik osiguranika, već je bio problem što sam to ja. Da sam znao da će biti toliko napada na mene, odustao bih i ustupio svoje mesto kolegi vinodelcu, zemljodelcu.
Dakle, verujem da vredi podržati ova dva zakona. Moram kolege da upozorim da se iz teških situacija, kakva je nasleđena 2012. godine, ne izlazi lako, već teško. Ne možete se merdevinama do uspeha popeti, kao stranka bivšeg režima, sa rukama u džepovima. Treba još više da radimo, bez obzira na njihove kritike. Vreme treba i Vlada, a i narodni poslanici da pomognu, svako iz svog ugla, da vreme provedemo u radu, trudu i znoju, pa da izađemo, ne iz kapitalizma, već kapitulizma koji smo nasledili. Postoji nemačka poslovica koja kaže – treba biti strpljiv, nema u svakoj školjki bisera, ali svaku morate otvoriti. Mislim, s obzirom da sam zemljoradnik, da put do uspeha može da vodi samo preko pluga i struga i nikako više. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vera Paunović.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, ukratko ću se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. U situaciji kakvoj se nalazimo prirodno je da jedan ovakav zakon, koji tretira pitanja vezana za nezaposlenost, izaziva interesovanje velikog broja građana, ali nadamo se da će se to u doglednoj budućnosti promeniti, odnosno da ćemo uspeti da ostvarimo postepeno povećanje zaposlenosti.
Što se ovih izmena i dopuna tiče, one će doneti dve glavne novine u oblasti uređenja osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Sa jedne strane, izmenom u članu 67, koji reguliše ko i pod kojim uslovima ima pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti, zatvoriće se dosadašnja mogućnost za zloupotrebu sticanjem prava na ovo novčano davanje.
Iako mogu donekle da razumem motive onog što je ostao bez zaposlenja i dobio otpremninu, posle toga se fiktivno zaposli na svega par dana i odmah zatraži da mu se isplaćuje naknada za slučaj nezaposlenosti, jer je celokupno stanje u našem društvu teško, da svako misli da zbrine sebe i svoju porodicu, opet se ne može prenebregnuti činjenica da se na ovaj način vrši jedna zloupotreba suštine prava na pomoć u slučaju nezaposlenosti i da se tako od države izvlače na mala novčana sredstva, a koja bi i te kako značila nekom drugom pojedincu kroz novčano davanje ili za podsticanje zapošljavanja.
S toga će usvajanjem ovih izmena i dopuna biti zatvorene mogućnosti za takve pravne štetne posledice, jer će se sada otpremnina izjednačiti sa novčanim davanjima za slučaj nezaposlenosti, pa će se za ponovno sticanje prava na novčanu naknadu tražiti uobičajeni uslov od najmanje godinu dana radnog staža.
U vezi sa ovim sprečavanjem daljih zloupotreba, mislim da je dobro što se istovremeno ide na izmenu člana 69, koji reguliše osnovicu za izračunavanje visine naknade. Ako je već predviđeno da se ta naknada isplaćuje nakon najmanje godinu dana uplaćenih doprinosa, onda mislim da je logično da se za osnovicu, koja čini prosek zarada u periodu pre prestanka zaposlenja, uzima isti period od 12 meseci, jer je dosadašnje rešenje od šest meseci omogućavalo da se vrše mahinacije kroz fiktivna povećanja ili preraspodele isplaćenih zarada, kako bi se ta osnovica uvećala.
Na drugoj strani, nakon usvajanja ovih izmena, biće uvedena jedna veoma dobra dopuna u postojećem članu 53, a koji reguliše prekvalifikaciju i dodatno obrazovanje nezaposlenih. Predviđa se da se dosadašnja prava nezaposlenog, koji učestvuje u ovim programima, na obavezne udžbenike i troškove prevoza sada dopune i pravom na određenu novčanu pomoć. Ovom izmenom bi trebao da se vrati dodatni podsticaj na nezaposlenima, da se uključe u ove programe, ali mislim da je još važnije što će se tom naknadom, ma kolika ona bila, psihološki podići samo vrednovanje tih nezaposlenih lica, odnosno ona će shvatiti da su korisni članovi društva, jer se njihov rad konkretno vrednuje, što je posebno važno za mlade ljude koji neretko dugo vremena provode na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Poštovani narodni poslanici, mi u PUPS-u znamo da se nezaposlenost sama po sebi ne može pobediti samo donošenjem kvalitetnih zakonskih rešenja, te da se na tome mora sistemski raditi u mnogim oblastima, ali smatramo da su predložene izmene i dopune zakona jedan dobar korak koji doprinosi poboljšanju postojećeg zakonskog teksta, otklanjanju određenih pravnih praznina i poboljšanju prava nezaposlenih lica, pa će u danu za glasanje, poslanička grupa PUPS-a, dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona, kao i za usvajanje Predloga zakona o upotrebi znakovnog jezika. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući. Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo kao što je već više puta ponovljeno, o dva predloga zakona, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i o osiguranju za slučaj nezaposlenosti i o Predlogu zakona o upotrebi znakovnog jezika.

Iskreno, ne vidim da su ispunjeni uslovi iz člana 157. Poslovnika Narodne skupštine o spajanju u zajednički načelni pretres ova dva predloga zakona, osim što su iz nadležnosti istog ministarstva, pa se pitam šta je bio razlog da većina izglasa spajanje u jedinstveni načelni pretres? Da li možda da se omogući ministru da ne mora da dolazi dva puta u Skupštinu da brani ove zakone ili se žuri, a ne znamo zašto, jer od reformi najavljenih i od promena nema mnogo na vidiku i nemamo predloga zakona koji su obećani da će biti u postupku već sada, a nisu još stigli do Skupštine?

Prvo ću pričati o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Osnovni zakon je donet 2009. godine i pretrpeo je izmene i dopune 2010. godine. Od tada su se dosta izmenili uslovi u društvu, posebno po pitanju zapošljavanja i po pitanju rešavanja problema nezaposlenosti koji je jako veliki i koji predstavlja problem od životnog značaja za veliki deo stanovništva u Srbiji, pa je logično što su se stekli uslovi za izmene i dopune ovog zakona i njegovo prilagođavanje novonastalim uslovima i osavremenjavanje, kao i efikasnije i kvalitetnije rešavanje problema nezaposlenosti.

Ministar je dao kratko uvodno izlaganje, a i čitajući Predlog zakona i obrazloženje koje je dato uz Predlog zakona, može se zaključiti da se ovim Predlogom zakona menja sastav i broj kao i način izbora članova Upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje, tako da se smanjuje broj i time racionalizuje rad i utrošak sredstava za rad Upravnog odbora.

Dalje, omogućava se jednoobrazno i efikasnije obavljanje poslova zapošljavanja, uvođenjem dužnosti zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, da se stalno usavršavaju radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja obavljanja poslova zapošljavanja. Unapređuju se mere aktivne politike zapošljavanja koje se mogu kreirati na godišnjem nivou akcionim planom. Obezbeđuje se novčana pomoć nezaposlenima koje Nacionalna služba uputi na dodatnu obuku i obrazovanje, tako da se isplaćuje i novčana pomoć pored troškova za udžbenike i prevoz. Vrši se usklađivanje pojmova sa Zakonom o socijalnoj zaštiti. Ukidanjem obaveze zaključivanja ugovora o radu kod javnih radova, čime se sprovodi mera aktivne politike zapošljavanja, zaključivanjem drugih vidova ugovora. Uređuju se uslovi za ponovno ostvarivanje prava na novčanu naknadu za ostvarivanje za slučaj nezaposlenosti, čime se sprečavaju zloupotrebe.

Reguliše se obračun osnovice za utvrđivanje visine novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, predviđa se obustava isplate novčane naknade za vreme za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti i kada se korisnik novčane naknade nađe u pritvoru. Omogućuje se naplata potraživanja Nacionalne službe za zapošljavanje za neosnovano isplaćene iznose putem suda, u postupku izvršenja na osnovu pravosnažne odluke donete u upravnom postupku. Vrši se usklađivanje sa Zakonom o zapošljavanju stranaca i pravilnikom o dozvolama za rad. Reguliše se korišćenje jednoobrazne baze podataka iz centralnog registra iz koga se preuzimaju podaci. Usklađuju se kaznene odredbe sa predloženim izmenama i dopunama itd.

Ovo sam sve navela da bi ministar i vi poštovane kolege, videli da sam detaljno pročitala zakon i obrazloženje i da ono što imam da kažem, u stvari ne pričam napamet, nego posle detaljne analize teksta koji je pred nama. Sve ovo što sam navela izgleda lepo, logično, korisno, racionalno, ali samo kada se gleda površno, bez udubljivanja u ponuđena rešenja i posledice koje će ona proizvesti u praksi.

Zato je poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije na Predlog zakona, koji ima 20 članova, podnela 13 amandmana kojima pokušavamo da poboljšamo tekst Predloga zakona i funkcionisanje Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i da zaštitimo interese onih koji ostaju bez posla i onih koji su već zaposleni, jer je to ugrožena grupa građana koja već ima problema sa egzistencijom.

Prvo, što se tiče upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje, pod demagoškom pričom racionalizacije predlagač zakona je članom 1. menjao član 12. koji se odnosi na Upravni odbor Nacionalne službe, na sastav, izbor, način odlučivanja i druga pitanja.

Naime, predlagač u obrazloženju navodi da bi ovakvim rešenjem bila izvršena racionalizacija u pogledu broja članova Upravnog odbora time što bi se broj članova Upravnog odbora smanjio sa devet na sedam. Smatramo da je postojeće rešenje prihvatljivije od ovoga koje nudi predlagač zakona i to iz više razloga. Prvo, ne vidi se kakva je to konkretna racionalizacija izvršena u odnosu na postojeće stanje, budući da se broj članova ne smanjuje sa devet na sedam, već faktički smanjuje sa osam na sedam. Znači ušteda je samo za jednog člana, jer je prema dosadašnjem i sada važećem zakonu direktor Nacionalne službe za zapošljavanje u funkciji bio član Upravnog odbora, tako da broj izabranih članova je osam, a ne devet.

Drugo što je možda još značajnije jeste način izbora, odnosno pravo predlaganja članova Upravnog odbora koje predlagač nudi u predlogu zakona, dovešće do toga da su članovi Upravnog odbora u velikoj meri produžena ruka ne čak ni Vlade Republike Srbije, već ministra nadležnog za poslove zapošljavanja.

Naime, prema postojećem rešenju četiri izabrana člana su imenovana do strane Vlade, a drugih četiri člana od strane Socijalno ekonomskog saveta, dok je direktor bio po funkciji člana. Sada prema ponuđenom rešenju, više od polovine, uključujući i predsednika Upravnog odbora predlaže ministar, dok se uticaj Socijalno ekonomskog saveta, u koji su uključeni sindikati i poslodavci se smanjuje i predstavnici socijalno ekonomskog saveta su u Upravnom odboru u manjini.

Izmenama i dopunama preostalih zakona umanjuju se dosadašnja prava nezaposlenih lica, što posebno ima dramatičan oblik, kada se imaju u vidu prošlogodišnje izmene ZOR, kao i smanjenje zarada i pad zaposlenosti. Na primer, u članu 6. predlagač ukida obavezu poslodavca koji organizuje javne radove da zaključi ugovor o radu na određeno vreme. U obrazloženju se navodi da je razlog tome želja predlagača da omogući poslodavcu da angažuje nezaposlene i po osnovu drugih ugovora koji nisu ugovor o radu, međutim, predlagač nije svoju nameru ostvario ovakvim rešenjem već je samo predvideo da poslodavac ne mora, a onda verovatno i neće da zaključi bilo kakav ugovor o radu. Trebalo je da se predvidi da se u okviru javnih radova lica angažuju po osnovu jednog od ugovora radnog angažovanja. Ne mora da bude po ugovoru o radu, ali ne da se ukine bilo kakvo navođenje da je poslodavac dužan da zaključi ugovor o radnom angažovanju. Ovako se ostavlja otvoren prostor za sivu zonu.

U članu 7. predlagač je ukinuo pravo na novčanu naknadu ne samo licima u procesu privatizacije već svim licima koja budu bila proglašena tehnološkim viškom odlukom Vlade, a koja su ostvarila naknadu ili otpremninu u iznosu većem od zakonom određene otpremnine.

Ovde treba posebno imati u vidu da su sadašnje okolnosti bitno drugačije u odnosu na okolnosti koje su postojale u momentu donošenja zakona, koji se sada menja. Naime, najavljuju se otpuštanja u javnom sektoru, gde su u međuvremenu dramatično smanjene plate. U međuvremenu je izmenjen i Zakon o radu i tada je smanjen zakonom zagarantovani iznos otpremnine, a istovremeno su posebnim zakonima umanjene zarade, što dodatno utiče na iznose otpremnine. Tako da ukoliko bi se ovakvo rešenje predlagača prihvatilo, tehnološki viškovi bi ostali bez prava na novčanu naknadu, kada bi primili otpremnine koje su znatno manje nego što bi bile pre godinu dana, npr. osnovica za novčanu naknadu.

Predlagač je napravio i pomak u odnosu na dosadašnje stanje u pogledu određivanja osnovice za obračun visine novčane naknade. Određeni slučajevi nisu precizno regulisani. Međutim, predlagač će svojim rešenjem teško oštetiti određene kategorije zaposlenih. Osnovica za obračun naknade je prosečna zarada i to nije sporno, sporna je dužina perioda na osnovu kojeg se izračunava prosečna zarada. Sa postojećih šest meseci se produžava na 12 meseci. U društvu u kome je zaposlenje stabilno i sigurno ovo ne bi bio problem, ali imajući u vidu da u Srbiji se građani zapošljavaju na određeno vreme i vrlo često se otpuštaju, ovaj period je izuzetno dugačak.

Ozbiljan problem je šta se uzima kao osnovica obračuna kada nezaposlenom licu poslodavac nije isplaćivao zaradu, plaćao doprinose i poreze. Predlagač u ovoj situaciji predviđa da će se novčana naknada isplaćivati u najnižem iznosu, dakle, kao osnovicu uzima minimalnu zaradu, a ne ono što je bila minimalna zarada nezaposlenog lica.

Nezaposleni je dvostruko oštećen, prvo od strane poslodavca, a potom i od države, a bez svoje krivice. Poslodavac koji nije obračunao, a time ni uplatio doprinose i dalje ima dug prema tom osnovu prema državi i država, ako ima dobre volje, ima instrumenta da ovaj dug naplati. Nema razloga da zbog toga što nesavesni poslodavac ne izmiruje obaveze nezaposleni trpi posledice.

U pogledu načina donošenja zakona, htela sam da kažem da u obrazloženju piše – predviđa se usvajanje ovog zakona po hitnom postupku, bez održavanja javne rasprave, ali, obavljeni su brojni direktni razgovori sa zainteresovanim licima. Nacrt zakona je u postupku utvrđivanja poslat na mišljenje svim relevantnim organima. Želim da pitam ministra - koja su to zainteresovana lica? Koji su to relevantni organi? I ko je taj koji je ovlašćen da procenjuje da nema potrebe za javnom raspravom, za uključivanjem šire javnosti i ima diskreciono pravo da odredi koja su to zainteresovana lica i koji su to relevantni organi?

Tako da smatramo da nije bilo osnova za donošenje po hitnom postupku i za izbegavanje javne rasprave, jer koliko piše u obrazloženju, žuri se zbog privatizacije koja treba da se završi do kraja 2015. godine, a do tada je bilo vremena da se sprovede sve ovo. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine predsedavajući, povredili ste Poslovnik, član 106.
Ja izuzetno poštujem prethodnu govornicu kao marljivu i vrednu i zaista jako dugo se poznajemo i delimo ove poslaničke klupe, ali ono u čemu ste povredili Poslovnik je što ste morali da opomenete gospođu Hasanović Korać da smo mi dnevni red utvrdili juče. Da je ovo sada skroz druga tema. Da spajanje dnevnog reda Predloga zakona o upotrebi znakovnog jezika i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti je logičan i normalan zato što dolazi iz istog ministarstva.
Podsetio bih takođe i vas, gospodine predsedavajući, da podsetite sve one narodne poslanike kojima smeta, eto, kada se spoje dve tačke dnevnog reda, da ih podsetite kako je to 5. maja 2010. godine značilo kada se spoje 94. tačke dnevnog reda. Pa se spoji Zakon o pivu sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju. Kakve veze ima pivo i Agencija za privatizaciju osim što su sve privatizovali kao da su bili na pivu?
Kakve veze ima Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskog dima sa Zakonom o šumama, osim ako neki pikavac neće da zapali šumu?
Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti kućnih ljubimaca sa zakonom o poštanskim uslugama? Devedeset i četiri. Dakle, 29. maja 2009. godine 64 tačke dnevnog reda. Pa imamo vezu, imamo vezu gospodine Vulin, Zakon o radiodifuziji sa Zakonom o dobrobiti životinja? Mislim da je sasvim logično. Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda sa Zakonom o etanolu, a sve to zajedno sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Tako da svima onima kojima smetaju ovakve tačke dnevnog reda, ja vas u buduće, gospodine predsedavajući, evo ja ću vam dati sve ove papire da imate kod sebe…

Vreme. Zahvaljujem gospodine Babiću.

…imaju stručne službe tako da možete da podsetite narodne poslanike šta znači raditi po pravilniku i po Poslovniku.