Po kom osnovu gospodine Živkoviću.
(Zoran Živković, s mesta: Po osnovu jer mi se prethodni govornik obratio, a to sam ja.)
Molim vas, nemate pravo replike.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Podneli smo amandman na član 9. i predložili da se stav 1. menja tako da glasi – ispitni postupak počinje time što predsednik suda zahteva od sudije ili predsednika veća, u daljem tekstu – sudija, ili od javnog tužioca da mu dostavi izveštaj u roku od 15 dana, a ako je reč o postupku u kome je posebnim zakonom određeno hitno postupanje, u roku od tri dana.
Amandman, između ostalog predstavlja usaglašavanje sa našim amandmanom koji smo podneli na član 7. Predloga ovog zakona. Osim toga što je prevashodno važno amandmanom se određuje kao imperativna norma kraći rok za postupanje sudije u postupcima, u kojima je posebnim zakonom određeno hitno postupanje, što je u skladu sa svrhom i ciljem predloga zakona.
Naš amandman nije prihvaćen, uz obrazloženje Vlade da se ne prihvata iz razloga što je prihvaćen amandman narodnih poslanika Jovana Markovića, Jovane Jovanović i Aide Ćorović, na član 9. Predloga zakona, koji je celishodniji i sadrži slično rešenje.
Mi prihvatamo da je amandman koje su kolege podnele, možda celishodniji i sve6obuhvatniji, on ne sadrži precizno skraćenje roka za slučajeve hitnog postupka, ali kaže da se rešava u kraćem roku i pozdravljamo to što je prihvaćen njihov amandman. Na taj način je delom obuhvaćen i naš amandman.
Hoću da iskoristim da kažem, da mi je žao što kolega Arsić nije trenutno prisutan, jer je predsedavao do malopre i nisam htela tada da se javljam po Poslovniku i da ukazujem na povredu Poslovnika, ali radi javnosti moram sada da kažem da smatram da je povredio Poslovnik jer je dozvolio da se povredi dostojanstvo Skupštine, kada su kolege u primerima koji su navodili ovde, poredili sa Napoleonom i sa Hitlerom.
Onaj primer sa Napoleonom, da li treba da znači da poslanici koji podnose amandmane treba da dobiju batine? Mislim da treba da se vodi računa o dostojanstvu. Ne sumnjam kolega, predsedavajući da ćete vi to da radite, ali sam morala da ukažem na ovo.
Pored toga, što se tiče stalnog apela da ne trošimo vreme ili da korisno trošimo vreme, ja mislim da smo svojim aktivnostima do sada pokazali da vrlo konstruktivno pokušavamo da utičemo na poboljšanje teksta zakona.
Mi možemo da se ne slažemo, amandmani mogu da se ne prihvate ili prihvate i dosta amandmana nam je do sada i prihvaćeno, što pokazuje naš konstruktivan rad.
Zato mislim da nije korektno da se apeluje da ćutimo i da ne obrazlažemo naše amandmane, jer Bože trošimo vreme.
Ja sam poslanik četvrti mandat u ovoj Skupštini. Ima poslanika koji imaju i duži staž od mene, ali pamtim kako je rađeno ranije.
Ovo je prvi mandat kada se po amandmanima koje Vlada ne prihvati, javljaju poslanici koji su u pozicionim strankama, odnosno u strankama koje su na vlasti.
Ako Vlada ne prihvati, oni će svojim glasanjem odlučivati dalje o sudbini amandmana, a ne da se na svaki naš amandman javio po nekoliko poslanika, pa ko onda tu troši vreme i ko zloupotrebljava vreme?
Treće, što se tiče kritike za našu političku kulturu, onaj ko ima političku kulturu zna da treba da se vodi politički dijalog, a politička korektnost podrazumeva da svi mi kažemo šta mislimo, da sučelimo svoja mišljenja, da vodimo dijalog, ali tako da se ne vređamo. Onaj ko ima političku kulturu to zna, a neće da stavi primedbe kada iznosimo svoja mišljenja i da kaže da smo politički nekorektni. Zahvaljujem.

Replika.

Hoću Arsiću, samo jednu rečenicu da kažem, tu je Arsić, on će da reaguje.
Ja sa ove pozicije ne mogu da vama repliciram.
Izvolite, gospodine Arsiću.

Hteo bih da pitam koleginicu koja je govorila pre mene – da li zna šta je bilo za vreme „Sablje“? Da li zna šta su ljudska prava? Da li zna šta je pravo na advokata? Da li zna da je Ustav bio suspendovan? Da li zna da je vanredno stanje bilo neustavno?
Kolega Đukanović je o tome pričao. To ga je podsetilo na neke procese koji su se u Nemačkoj vodili 35, 36. i 37 godine. Samo je to rekao.
Da li zna koleginica da su bili zabranjeni prenosi Narodne skupštine Republike Srbije, kao da ćemo mi da dižemo ovde ustanak?
Da li zna koliki je bio pritisak na medije? Da li zna da je Vladina kancelarija uređivala šta će koja novina da napiše?
Sve su to obeležja diktature, a prepričavanje i pričanje priča o Napoleonu, ne vidim ništa uvredljivo. To su anegdote koje postoje i u knjigama, časopisima, u svemu onome što nam je dostupno.
Ali mislim da je ta čuvena akcija sa kojom se neko ponosi nanela ozbiljnu štetu. Jedino što je bilo u toj priči dobro jeste da oni poslanici koji su glasali za tu Vladu, koja je uvela vanredno stanje, bar jedan deo njih…

Vreme Arsiću.

… su otkazali poslušnost Vladi Republike Srbije i glasali da se na dnevni red stavi tačka – izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije.

Biljana, pretpostavljam replika? Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ja nisam govorila o akciji „Sablja“, ja sam rekla da je neprimereno poređenje sa primerom koji je naveo kolega u vezi Napoleona, jer je tamo naravoučenije bilo da je trebalo da dobije 25 batina po turu.
Da li to znači da mi koji podnosimo amandmane treba da dobijemo 25 batina po turu?
To je unižavanje dostojanstva ove Skupštine i rekla sam da je povređeno dostojanstvo kada su poslanici poređeni sa Hitlerom, a nisam govorila o ispravnosti pojedinih postupaka u toku akcije „Sablja“.
(Zoran Živković, s mesta: Poslanik koji je govorio sada, to sam ja.)

Gospodine Živković, nemojte vi da se poistovećujete  sa „Sabljom“, bez obzira na funkciju koju ste tada imali.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.