Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 97 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, drage kolege narodni poslanici, na samom početku želeo bih svim građanima Republike Srbije koji juče i danas slave Svetog Georgija, odnosno Đurđevdan, da čestitam krsnu slavu, a imam i u svoje lično ime i u ime poslaničkog kluba Nove Srbije poslaničko pitanje vezano za protivgradnu zaštitu.
Pre svega, molim ili generalnog sekretara Vlade ili nekog od resornih ministara, da li ministra unutrašnjih poslova ili ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali hitno je potrebno zbog građana Republike Srbije, koji svakoga dana strepe da li će biti grada ili neće biti grada, da se ovaj problem reši.
Sve nas da podsetim, a i građane Srbije, da je zvanična sezona odbrane od grada počela 15. aprila i traje do 15. oktobra 2015. godine. Ali, ja bih da podsetim da je ovo prva godina, bar otkako ja pamtim, evo već se ušlo u maj mesec, a nažalost još uvek nisu potpisani ni ugovori sa strelcima koji su angažovani na protivgradnim stanicama, odnosno oni još uvek nisu ni angažovani.
Koliko imamo od informacija koje su do sada dostupne da je Štab za vanredne situacije Vlade Republike Srbije još krajem februara meseca doneo odluku da se zbog Uredbe o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru mogu potpisati ugovori sa strelcima da bi sezona ove godine počela na vreme 15. aprila. Nažalost, i zbog toga i postavljam pitanja Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje je ovu odluku trebalo da sprovede, ta odluka nije sprovedena do današnjeg dana i mi imamo, nažalost, potpuno paradoksalnu situaciju, da su gradovi i opštine iz svojih sredstava kupile protivgradne rakete. Evo, imamo primer grada Čačka, koji je u prethodnih 15 dana nabavio 350 protivgradnih raketa, koji sada čame u nekakvim depoima, a ne mogu se zbog nedostatka ugovora sa strelcima podeliti.
Još je veći problem što je noćas u toku večeri već bilo grada širom centralne Šumadije. Grada je bilo i u Lazarevcu, na obodima opštine Aranđelovac i Topola. Nažalost, i mi koji smo, evo ja dolazim iz Topole, kupili takođe protivgradne rakete, ali koje su u depou radarskog centra Bukulja, ne mogu se nažalost ni na koji način upotrebiti. Svedoci smo kao poslanici da je Predlog novog zakona o protivgradnoj zaštiti ušao već ovde u Skupštinu Srbije. On je usvojen na Vladi pre nekih dvadesetak dana, ali mi nemamo vremena ni kao građani Republike Srbije, ni kao narodni poslanici da čekamo da se usvoji novi zakon. Jer, ako bi se i taj nov zakon usvojio u narednih 10 do 15 dana, on se ne može primeniti na ovu sezonu.
Dakle, ja molim resorne ministre i Vladu Republike Srbije da se pod hitno reše ovi problemi i da radarski centri, zatim lansirne stanice i strelci budu u punoj pripravnosti, jer vidite kakve su oscilacije u temperaturama i kakva je situacija da grada može biti bukvalno svakog dana. Iskreno molim sve odgovorne. Juče sam bio u prilici, svi smo i juče i danas po slavama, glavna tema kod svih domaćina je upravo šta se dešava sa protivgradnom zaštitom. Ljudi, uzmimo se u pamet, jer ako se ovo ovako nastavi mi ćemo imati milionske štete. Od prošle godine se još uvek nismo ni kao narod ni kao država oporavili od elementarnih nepogoda. Imali smo od poplava i od grada u 2014. i u 2013. godini milionske, milionske štete.
Prosto, zbog nečijeg nemara ne treba da se dogodi da mi, evo, mesec dana ne možemo da pokrenemo sistem protivgradne zaštite zato što hvale dozvole da može da se preko Hidrometeorološkog zavoda ovaj broj strelaca koji se nalazi širom Srbije, a koji treba da potpišu ugovore, obave lekarske preglede i da se krene sa sistemom odbrane od grada.
Evo, sa ovim završavam, mislim da je ovo bilo dovoljno da se na ovu temu skrene pažnja, da se više ne okleva i da se što hitnije reaguje kako se ne bi desila ogromna materijalna šteta. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, želim da uputim pitanje, odnosno da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine, a pitanje se odnosi na dolazak nemačke kompanije „Tenis“, koja planira izgradnju 20 farmi svinja u Srbiji, od čega se za početak pet farmi planira u Vojvodini i to u Banatu, u Zrenjaninu, Vršcu, Kovinu, Kikindi i Pančevu.
Krajem aprila potpisan je Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i ovog nemačkog lidera u proizvodnji svinjskog mesa, koji je rezultat posete premijera Vučića prošlog septembra Nemačkoj i očigledno dogovora o ovom ulaganju, jer je premijer ovih dana najavio i potpisivanje za najdalje mesec dana ugovora između Republike Srbije i ovog proizvođača. Radi se o ulaganju od 420 miliona evra u proizvodnju milion i po svinja, a za početak, kao što sam navela, u Banatu da se izgradi pet ovih pomenutih farmi, gde bi se uzgajalo 750.000 svinja.
U novinskom članku, koji mi je zapravo bio povod da ovo pitanje postavim, navodi se da će svaka farma zapošljavati 150 ljudi, što znači ukupno 3.000 radnika kada se izgradi svih 20 farmi. Nemci takođe planiraju i zakup poljoprivrednog zemljišta, što posebno interesuje upravo paore u Vojvodini, ali ne žele zakup na tri do pet godina, kako je to sada omogućeno, pa će se verovatno menjati Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Takođe se navodi da će možda gajiti i genetski modifikovanu hranu na bazi genetskih modifikovanih organizama, koja je kod nas zabranjena. Jednom rečju, izgleda da nam predstoji novi „leks specijalis“ kako bismo ugodili stranom investitoru.
Ovo su sve informacije iz medija i ne znam da li je i sama ministarka za poljoprivredu i životnu sredinu, gospođa Bošković, informisana o detaljima ovog dogovora, ali sa mesta na kome se nalazi, poslanički klub LSV očekuje da ona i odgovori na ova pitanja. Mislim da će zbog ovog posla Ministarstvo doći u sukob interesa, jer dolazi do izražaja greška koja je napravljena još spajanjem životne sredine sa sektorima zagađivačima, kao npr. energetika i životna sredina, poljoprivreda i životna sredina, transport i životna sredina, gde ministri često dolaze upravo u sukob interesa, što pokazuju iskustva drugih zemalja u procesu pridruživanja. Zato želim da postavim nekoliko pitanja, za koja očekujemo da ćemo dobiti odgovor, kako bismo na vreme znali šta nam to predstoji, odnosno šta ćemo to preuzeti kao obavezu u ugovoru, da ne bismo posle imali naknadu pamet ili imali afere kojima ćemo se u nekom budućem periodu baviti.
Dakle, prvo pitanje koje želim da postavim je da li će se omogućiti da paori u Vojvodini, odnosno u regionu gde se planiraju ove farme, da oni uzgajaju hranu za ove farme kao kooperanti i koji profil radne snage će biti zaposlen na ovim farmama, tj. da li će zapošljavati obrazovanu i stručnu radnu snagu, jer znamo da na biroima za zapošljavanje imamo i agronome i tehničara, ili će raditi samo kao pomoćni radnici, ili, što bi se žargonski rekli, kao svinjari?
Zatim, šta se planira sa stajnjakom i otpadnim vodama sa farme, odnosno osokom, jer se radi o ogromnim količinama ovog tečnog zagađenja? Samo kao orjentaciju da kažem, po standardu po jednoj svinji stvori se do 8,6 litara zagađene vode na dan, što iznosi, kada se izračuna u konačnoj veličini, oko šest miliona litara otpadne vode na dan. To je visoko zagađena otpadna voda, pre svega jedinjenjima azota. Šta će se raditi sa tom otpadnom vodom?
I sada u Vojvodini postoje farme koje otpadne vode ispuštaju u kanale, reke, zagađuju i podzemne i površinske vode, a Banat je inače region u kome imamo problem sa arsenom u pitkim vodama.
Takođe, s obzirom na kapacitet ovih farmi, one su u obavezi da imaju integrisanu dozvolu. Postavljam pitanje – kada će krenuti u proceduru pribavljanje ove dozvole, jer danas u Srbiji ima 63 farme, od toga u Vojvodini je 25 farmi svinja, koje podležu obavezi da pribave ovu dozvolu? Do sada ni jedna farma na teritoriji Srbije, koja je inače bila u obavezi za ovu dozvolu, nije pribavila.
Isto tako, postavljam pitanje – kako će zbrinjavati uginule životinje, odnosno, s obzirom na kapacitete, koje će kafilerije biti sposobne u Srbiji da prihvate ove uginule životinje?

Vreme.

Mislim da je, s obzirom na kratkoću vremena, ovo veoma važno, da odgovori Ministarstvo na vreme, kako bismo znali šta nas prilikom sklapanja ugovora očekuje. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Danas bih iskoristio pravo da postavim pitanje predsedniku Vlade gospodinu Vučiću, više i kao jednu vrstu molbe i apela. Naime, moje pitanje je i apel premijeru, da li može da iskoristi svoj uticaj, kao predsednik Vlade, da Srbija potpiše konvenciju o zabrani korišćenja kasetne municije?
Na današnji dan, pre 16 godina, snage NATO pakta su bombardovale Srbiju, između ostalog, na grad Niš bačena je kasetna municija i tom prilikom poginulo je 15 ljudi. Danas, 16 godina posle, Srbija je, po procenama stručnjaka, i dalje na šest miliona kvadratnih metara svoje površine se nalazi prostor koji je sumnjiv da se na njemu nalazi kasetna municija.
Godine 2008. krenula je u svetu sa potpisivanjem i ratifikacijom Konvencija o zabrani kasetne municije. Srbija je bila jedna od zemalja koja je pokrenula ovu konvenciju. Do današnjeg dana, 116 zemalja je potpisalo a 89 ratifikovalo ovu konvenciju. Srbija to nije.
Konvencija zabranjuje upotrebu, proizvodnju, skladištenje i prenos kasetne municije i obavezuje zemlje potpisnice da u roku od osam godina od ratifikacije municiju koje poseduju kasetnu unište, u skladu sa međunarodnim standardima za zaštitu javnog zdravlja i životne sredine, a u roku od deset godina obavezuje zemlje potpisnice da preuzmu čišćenje ostataka kasetne municije.
Druga obaveza zemalja koje su potpisale ovu konvenciju je da žrtvama kasetne municije obezbede zaštitu, svim licima koja su pretrpela fizičku ili psihološku povredu, ekonomski gubitak, društvenu marginalizaciju i značajno onemogućavanje ostvarivanja njihovih prava usled upotrebe kasetne municije.
Ja sam 6. marta postavio pisanim putem pitanje Ministarstvu odbrane i Ministarstvu spoljnih poslova da li će i kada Republika Srbija potpisati ovu konvenciju. Ministarstvo spoljnih poslova je u roku od deset dana odgovorilo da nije to pitanje u njihovoj nadležnosti, a ministar odbrane je odgovorio posle skoro mesec i po dana. Rekao je da Ministarstvo odbrane, pročitaću vam, i Vojska Srbije u okviru dugoročnih planova modernizacije planira nabavku savremenog oružja i vojne opreme koje bi predstavljalo zamenu za kasetnu municiju. Nakon obezbeđenja novčanih sredstava za modernizaciju i nabavku savremenog naoružanja biće razmotrena mogućnost za davanje saglasnosti Ministarstva odbrane za potpisivanje Konvencije o kasetnoj municiji. Ovi razlozi Ministarstva odbrane postoje od 2008. godine i to je, po mom saznanju, jedini razlog zašto Republika Srbija nije potpisala ovu konvenciju.
Verujem da ovo nisu dovoljni razlozi i smatram da je gubitak za Republiku Srbiju i njene građane ukoliko se ova konvencija ne potpiše. Naime, potpisivanje ove konvencije, koja, između ostalog, ističe pravo svake države ugovornice da traži i dobije pomoć u ispunjavanju obaveza predviđenih odredbama konvencije, bi omogućilo Srbiji da dobije sredstva koja su potrebna za raščišćavanje ovih šest miliona kvadratnih metara. Neka prosečna cena za raščišćavanje terena je dva evra po kvadratnom metru, znači, radi se o iznosu od 12 miliona evra, za koje Republika Srbija, verujem, danas nema para, zbog teške situacije. Ali, možemo, postoje zemlje koje imaju i pružaju pomoć, ali dok ne potpišemo ovu konvenciju mi tu pomoć ne možemo da koristimo.
Ovih dana je grupa od 15 deminera sa Pala došla da ponovo u Nišu nekih 150 hiljada kvadratnih metara sumnjive teritorije proveri, da li se možda pod zemljom, na dubini do pola metra nalaze zaostali podaci kasetne municije.

Vreme.

Hvala vam.