Poslaniče, zahvaljujem. Nemojte da idemo na meru da oduzimam vreme zbog ovoga.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Dobro, dostojanstvo Narodne skupštine.)
Verujem, dostojanstvo Narodne skupštine, ja bih imala mnogo toga da kažem o dostojanstvu Narodne skupštine. Zahvaljujem, poslaniče. Sve sam vas razumela.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Onda upozorenje gospodi da se držimo Pravilnika.)
Vama ne može replika na povredu Poslovnika. Zato što ne može po Poslovniku, a vi ste ostali u sistemu. Ne znam da li vam je to bila namera. Povrede nije bilo, jer sve što ste izneli, vaše tumačenje, šta je rekao poslanik Marko Atlagić, ne odgovara stvarnosti.
Po srpskom ili po srpskohrvatskom rečniku ne odgovarati stvarnosti, iskoristite priliku da vidite šta sam htela da vam poručim. Znači, to što ste vi hteli da replicirate…
Hoćemo da glasamo o povredi Poslovnika?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ja smatram da je neophodno da glasamo.)
Ja mislim da možete da sednete pa da mi saopštite vašu odluku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: A ja kad govorim volim ovako da ustanem. Da se glasa zato što je ovo zaista povreda dostojanstva Narodne skupštine.)
Ne, ne, ocenu dajem ja da li je povređeno dostojanstvo po članu 104. Ja kažem da nije, jer ste vi dali svoje slobodno tumačenje njegovih reči, a mislim da je uvreda pala sa druge strane.
Dobro, vi tumačite na drugačiji način.
Izvolite, po Poslovniku.

Poštovana predsednice odustajem zbog toga što ste vi zaista istinu rekli. Ono što sam ja trebao reći, rekli ste vi. Istina je zaista ono što ste rekli, a neka gospodin docent, ovo neka spada u njegovu akademsku čestitost, ova istina. Hvala lepo.

Hvala što ste odustali.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Nikolić, Goran Ćirić, Balša Božović, Dragan Šutanovac i Vesna Marjanović.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe.
Kolege narodni poslanici su amandmanom pokušali da promene stav 3. u predlogu člana 5. Zakona, koji u predloženom tekstu glasi – rešenje kojim se usvajaju ili odbijaju prigovor i žalba, mora biti podrobno obrazloženo.
Predlog amandmana menja 3. stav tako što definiše da rešenje kojim se usvaja odbija ili odbacuje prigovor i žalba, mora biti obrazloženo. Sa nadom da, pošto nam je ovde sugerisno da vi unapred dajete odgovore, možete i unapred da mi date odgovor na nepostavljeno pitanje. Radi se o preciziranju za koje ja znam da može da bude da se rešenje kojim se odbija smatra i da se odbacuje.
Međutim, vrlo je osetljiva i delikatna stvar u pitanju kada će ovaj zakon usvojen biti u primeni i postojaće prigovori koje morate odbaciti. To je prosto život. To je onaj deo gde ne kažem iz namere, ne kažem iz strategije da se ometa sudski proces, ali je moguće da postoje prigovori koje prosto morate da odbacite jer ne sadrže ništa što zakon podrazumeva da prigovor sadrži.
Prosto da se ili usvajanjem ovog amandmana, ili da se tokom prakse ustanovi šta ćemo da radimo sa prigovorima koji nisu za odbijanje, nego su uopšte za nešto što ne može biti razmatrano. To je bila ideja. Ne sporimo pravo predlagača da odluči da je dovoljno da se kaže da se prigovor ili usvaja ili odbija, ali je amandman sa tom namerom predložen. Hvala vam.

Reč ima Balša Božović, podnosilac.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, već smo imali prilike da u samoj raspravi govorimo na ovu temu i mislim da je to važno da se pomene još jednom.
Imali smo jednu dilemu i rekao sam kada smo raspravljali u načelu i gospodinu ministru da njemu lična ovakva greška ne bi mogla da se potkrade. Nisam ni tada mislio da li vi pišete ili ne pišete ovaj zakon, naravno da ne pišete ovaj zakon, ali očigledno je pripremljen ili loše preveden iz nečije druge kuhinje, pa je vama ovde stavljen da ga vi odbranite.
Iz tog razloga sam takođe smatrao da je potrebno dati jedno podrobno obrazloženje kada je u pitanju ovaj termin s obzirom da ne postoji u pozitivnom pravu kada je u pitanju naše zakonodavstvo. Ni u jednom drugom zakonu ne postoji podrobno obrazložiti nešto. Taj sam termin jeste nešto što je sporno. Pričali smo o tome da je ovaj zakon usaglašen sa Svetom Evrope i da je nešto što je u svakom slučaju pozitivno kada je zaštiti ovih prava u pitanju, ali svakako da na ove neke sitnice treba obratiti pažnju iz prostog razloga što je i gospođa Čomić rekla, teorija je jedno, a praksa je potpuno nešto drugo.
Ovim amandmanima mi pokušavamo da zaista upotpunimo jedan zakon koji je svakako značajan kada je u pitanju zaštita prava na suđenje u razumnom roku. Mislimo da je veoma dobro da se ovaj amandman usvoji i vi sami, sam siguran u to, da ste uvereni da je ovo nešto što mnogo preciznije definiše ovu stvar. Nije ovo sada neka politička, ne znam kakva debata, ovo ja zaista nešto što treba da bude jasnije u odnosu na ovo što je predloženo. Ukoliko je neko loše preveo sa ne znam nekog slovenačkog ili hrvatskog jezika na srpski ne mora da znači da mi sada ovde ne možemo da na jedan sveobuhvatniji način izmenimo da bi ta stvar bila mnogo jasnija građanima nego što bi to inače bio slučaj. Zahvaljujem.

Reč ima ministar. Izvolite.

Hvala uvažena predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, znate kako, sto puta ponovljena neistina neće postati istina. Juče je rečeno da je zakon neuspeli prevod i da se u njemu nalaze neki pravni termini, izrazi, standardi koji nisu svojstveni srpskom pravu, što je apsolutno netačno. Pa, je recimo juče rečeno da ispitni postupak ne postoji. Ne znam da li se kolega Božović dobro seća predmeta Upravno pravo. Pa, najčešće primenjivan zakon u svakoj državi jeste Zakon o upravnom postupku. Ne znam kod koga ste položili ispit, seti te se toga, pa vidite malo i pogledajte malo zakon, pa ćete videti u Zakonu o upravnom postupku postoji ispitni postupak.
Kao što ste rekli da ne postojeći termin je, kako ste rekli, očigledno neosnovano, takođe postoji. Dakle, kada je reč o terminu podrobno, gospodin Pavićević i gospodine Živković su bili u pravu. To jeste jednako izrazu detaljno, ali detaljno nije srbizam. To vam je otprilike kao kada smo imali u Zakonu o uređenju sudova imali promenu termina menadžer suda. Danas je to upravitelj suda. Meni je bolja i prikladnija reč upravitelj suda nego menadžer suda. U tome možemo da se razlikujemo, ali ovde je bitna suština.
I, samo još jednu stvar da dodam, vrlo koncizno. Može se steći utisak iz amandmana koji ste podneli da zakon ne poznaje mogućnost odbačaja. Imate u članu 8. gde se detaljno govori o odbačaju bez sprovođenja ispitnog postupka. Ako pričamo o onome podrobnom mislim da je tu u pitanju samo jedna jezičko tehnička razlika. Zahvaljuje.
A ljudi koji su radili na ovom predlogu zakona su zaista uradili izuzetan posao.

Hvala.
Mogu da vam dam reč po amandmanu pošto je ovo samo bio odgovor ministra.
(Balša Božović, s mesta: A pravo na repliku?)
Ne. Želite da diskutujete o amandmanu.
(Balša Božović, s mesta: Ne.)
Hvala vam.
Na naziv odeljka 2. iznad člana 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu, lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe, zbog toga što je neodoljivo da u stenogramu ostane, padoše nam lektori.
Dakle, amandman koji je prihvaćen menja rubrum koji je glasio – 2. prigovor tačka. Sadržina prigovora i prihvaćen je amandman mojih kolega 2. i rubrum glasi sada – Prigovor i sadržina prigovora.
Nije ni nebitno, ni nevažno, nije ni važno ali mi je drago da prosto imam priliku da kažem da je jezički ovo stvarno ispravnije i vidim da se tokom ovog zakona dosta govori o jeziku. Drago mi je da je ministar sklon uvažavanju obaveze da se zakoni pišu razumljivim jezikom.
Ja bih još volela da naraste svima nama sklonost da više razgovaramo o zakonima, da bi oni na koje se zakoni odnose, bez obzira koji deo društva, to značio, da li porodični zakon kao mali ustav, da li ovaj zakon koji se odnosi samo na grupu građana koji učestvuje u sudskom procesu ili je krivični ili koji god, da se o zakonima malo više priča, jer to i jeste tema u regionu, kao što je jezik tema u regionu.
Drago mi je što se neke kolege iz vladajuće koalicije bave jezikom, žao mi je što ne možemo zajedno, recimo u Hrvatskoj da prisustvujemo radionicama o tome kako da usaglasimo i jezik i kako da iskoristimo zajedničko poreklo ili dovoljno sličnosti između Hrvatskog, Srpskog, Bošnjačkog, maternjeg jezika da bi imali zajednički stav kada je u pitanju ili zemlja članica EU, kao što je Hrvatska za koju na žalost, nisam mogla sa kolegama da idem, ili zemlje koje se pridružuju. Hvala vam.