Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Nikolić, Goran Ćirić, Balša Božović, Dragan Šutanovac i Vesna Marjanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

  Samo opaska, pošto ću pokušati da obrazložim amandman na član 7. zbog toga što se u ovim članovima, i bilo bi dobro da se ponovi, mada je rečeno i u načelnoj raspravi, razlikuje sud pred kojim se vodi postupak i sud koji vodi postupak.
Kada mi pokušavamo amandmanom da to uvedemo, onda je obrazloženje da ne treba, a u članu 7. u stavu 1. sam predlgač zakona razlikuje sud koji vodi postupak ili sud pred kojim se vodi postupak, tako da bi bilo dobro u 1. stavu da se pojasni, ako ne sada usmeno, ali u uputstvima za primenu zakona o čemu se u stvari radi.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko. Tekst Predloga zakona razlikuje sud koji vodi postupak od suda pred kojim se vodi postupak, jer više nemamo sudsku, već imamo tužilačku istragu. Kada govorimo o sudu pred kojim se vodi postupak onda podrazumevamo sud koji odlučuje po prigovoru o onim radnjama u pretkrivičnom postupku koji sprovodi javno tužilaštvo danas. Dakle, to je jedan jedini razlog. Zahvaljujem.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo, poštovani potpredsedniče, uvaženi gosti i gošće iz Ministarstva pravde, naši amandmani na član 7. ovog predloga zakona su ključni amandmani koje smo podneli na ovaj predlog zakona, poštovana gospodo. Žao mi je što nisu usvojeni, ali imam nadu da će u okviru rasprave koju vodimo možda ipak biti usvojeni.
Mi smo u predlaganju ovih amandmana pošli od opredeljenja iz Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine, poštovana gospodo, gde se kaže da Narodna skupština treba da se isključi iz procesa i izbora predsednika sudova. Zna se da to negativno utiče na samostalnost sudija itd, itd. Onda smo primetili da se preko sadržine člana 7. ovog predloga zakona neopravdano povećavaju ovlašćenja predsednika suda.
Ministar Selaković je nama odgovorio da se ne povećavaju prava predsednika sudova, niti se utiče na drugi način na postupajućeg sudiju i u ovom obrazloženju imamo argumentaciju. Ne mogu sada da kažem samo da je celishodno, primereno i precizno, nego imamo stvarno argumentaciju da je to tako, ali imamo i mi svoje obrazloženje u okviru kojeg kažemo da se ovakvom sadržinom člana 7. preko zaštite prava stranaka na razumno suđenje zapravo obezbeđuje pravo i mogućnost predsedniku suda da disciplinuje sudije, to zaista jeste povećanje ovlašćenja. Možemo da zamislimo tu situaciju, da malo konsultujemo i ljude iz prakse tu, ja sam tako čuo.
Druga stvar, ako zadržimo ovakvu formulaciju to će značiti da će pod vidom zaštite prava stranaka predsednici sudova moći da utiču na sudije, da na taj način njima budu nadređeni, iako bi predsednici sudova po pravilu trebali da budu prvi među jednakima. Dakle, ako suočimo ova dva stava, iz obrazloženja Vlade i iz našeg obrazloženja, čini mi se da je tačno ono što smo mi napisali i da treba da se usvoji amandman, i ovaj i gospodina Živkovića na član 7. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, još jednom pozivam predlagača amandmana da pogleda prvu rečenicu obrazloženja koje smo dobili i u kojoj crno na belo stoji da jeste predsednik suda neko ko je dužan da se stara o blagovremenom i pravilnom radu suda. Već jeste, ništa se tu nije revolucionarno promenilo ovim zakonom, prosto je postavljeno onako kako bi, po mom iskrenom uverenju, i bilo logično ko će da se stara po ovim prigovorima.
Tako da, tu nikakve nove stvari nema. Ako želimo da se zaštitimo od situacije da bilo koji pojedinačni sudija kolokvijalno ima posla sa predsednikom po ovom pitanju ili po bilo kom pitanju ove vrste, jednostavno neka postupci budu efikasni i neće biti razloga za prigovore, odnosno neće se dati za pravo bilo kakvom prigovoru, čak iako ga neko stavi iz vrlo ličnih interesa, a da nisu utemeljeni na realnoj situaciji. Vrlo se jednostavno rešava svaka nedoumica te vrste. Osim toga, zakon je dovoljno jasan, pravila su u njemu postavljena, tako da, prostora za samovolju naravno da nema.
Ako su ovo ključne zamerke, a vidim da je veliki broj nekih narednih amandmana upravo oslonjen na ovo što se predlaže sada po pitanju člana 7, pozivam da, ukoliko ne postoji nikakva dodatna argumentacija, a pretpostavljam da ne postoji, jer bismo je do sada već čuli, da ne trošimo vreme u tim raspravama po nekim narednim amandmanima ako se odnose isključivo na ovo ovde. Mislim da je situacija više nego jasna. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov i Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Amandman koji sam sa kolegama podnela odnosi se na izmene stava 2. i 4. Predloga zakona, koji govore o tome u stavu 2. da postupak po prigovoru vodi predsednik suda koji i odlučuje o prigovoru. Godišnjim rasporedom poslova on može odrediti jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuje o prigovorima. Predlog kojim mi želimo da menjamo stav 2. kaže – postupak po prigovoru vodi predsednik suda koji i odlučuje o prigovoru. Godišnjim rasporedom poslova on će odrediti još jednog ili više sudija koji će u slučaju njegove sprečenosti, kao i u predmetima u kojima je on postupajući sudija, a povodom kojih se podnosi prigovor, umesto njega voditi postupak i odlučivati o prigovorima.
Znam da se podrazumeva da ili predsednik suda neće biti postupajući sudija ili da će postojati etičnost da onda on ne odlučuje, ali slaba nam je to nada, s obzirom na probleme koje imamo. Četvrti stav glasi - predsednik suda dužan je da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora, menja se i glasi: „Predsednik suda, odnosno sudija određen godišnjim rasporedom poslova dužan je da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora“. Nije samo jezička izmena. Završili smo sa amandmanima kojima smo poboljšavali rad lektora, nego da bude precizirano da ako on već ima obavezu u roku, da onda to ima i sudija koje on godišnjim rasporedom rasporedi.
Ako će tumačenje biti da se to podrazumeva, ja mogu samo da se nadam da praksa neće demantovati to tumačenje ni u jednom ni u drugom slučaju, da neće biti predsednika suda koji odlučuje o prigovoru kad je postupajući sudija i da će svaki sudija određen razumete da i on takođe ima rok od dva meseca.