Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, poštovana gošćo Kuburović i poštovani gosti iz ministarstva, moj amandman u ovom slučaju na član 8. je u direktnoj vezi sa našim amandmanima na član 7. i tu bih hteo samo da ukažem na dve stvari koje mogu biti važne i za našu dalju diskusiju.
Najpre, ne mogu da razumem poštovani gospodine Arsiću kada npr. pročitam u jednom momentu obrazloženje Vlade za ne prihvatanje povodom i ovog amandmana, a onda se nakon toga javi gospodin Orlić i kaže kako to da niste pročitali obrazloženje Vlade, a ja upravo pročitao? To mislim da nije primereno, da neko ustane, da zameri nekom drugom da nije pročitao, a prethodno je to upravo pročitao. Tu sam saglasan sa gospođom Čomić, zaista je veoma važno da se slušamo dok ovde traje diskusija.
Takođe nikako ne mogu da razumem kada jedan narodni poslanik, ponovo gospodin Orlić našu amandmansku raspravu gospodine Arsiću, evo ovom slučaju u odnosu na amandman na član 8. koji sam podneo na stav 1, da za tu raspravu vezuje kovanicu nemojmo da trošimo vreme. Imam rečnik ovde poštovano gospodo, kaže – trošiti vreme – gubiti vreme. Nije primereno da se za amandmansku raspravu u jednoj Skupštini, naročito u onoj Skupštini koja ima takav status koji ima u našem ustavnom sistemu kao najvažnija politička institucija ovde kaže da je to gubljenje vremena.
Možemo da kažemo koristimo vreme, možemo da kažemo upotreba vremena, ali da kažemo trošenje vremena, još kada ministar kaže da smo u pravu za veliki broj amandmana, poštovana gospodo, molim vas, ne samo da pažljivo slušamo nego da pažljivo biramo i reči koje koristimo u Skupštini. Hvala.

Od 122 sekunde o amandmanu ste pričali tačno sedam.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Pozdravljam komplimentiram, slažem se da bi trebalo da iskoristimo vreme koje imamo na najbolji mogući način. Slažem se da bi trebalo da se čujemo. U tom smislu podsećam na moj poziv da se pročitaju obrazloženja. Nismo dobili one reči od strane uvaženih kolega koje smo bili u prilici da pogledamo u obrazloženju. Zbog toga sam podvukao da bi bilo dobro da ih razumemo ako smo ih eventualno propustili.
Što se tiče trošenja vremena, ja bih dame i gospodo bio više nego srećan, bio bih izvanredno srećan kada bi ovo mesto uticalo na ljude tako da sve što se ovde kaže mora da bude dobro, korisno i mudro. Više nego srećan, verujte. Na žalost tužna je činjenica da tako nije pa se ovde može čuti što-šta i što nije previše korisno, nije previše važno i ne ispunjava nam vreme, ni nas, a ni one ljude koji nas posmatraju.
U tom smislu ponekad intervenišem, ali ako će izbor reči o kom smo pričali pomoći da se razumemo bolje, povlačim poziv da ne trošimo vreme. Umesto njega, pozivam da ne koristimo vreme na pogrešan način. Mislim da je sada mnogo bolje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Znate, osvrćući se na ovaj visokoumni amandman, ispričaću jednu anegdotu vezanu za Napoleona. Kod njega je došao čovek koji se pohvalio Napoleonu na sledeći način, kaže - stavite ovu malu iglu za šivenje na nekih 30 metara, a onda se zatrčao punim sprintom i ubacio je konac u tu iglu. Onda mu je Napoleon rekao – svaka čast kako si to izveo. Kaže ja sam 25 godina ovo vežbao. Onda je Napoleon naredio da dobije 25 batina po zadnjici, jer je to toliko beskorisno i besmisleno, kao i ovaj amandman što je potpuno besmislen i beskoristan. To je sve što imam da kažem. Hvala.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Amandmanom koji je podnela poslanička grupa SPS preko mene na član 8. u stavu 2. pokušano je samo da se precizira ono što je u tekstu Predloga zakona, očigledno navedeno donekle i suvišno. O čemu se radi?
Rečeno je da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa. To automatski povlači za posledicu da je taj prigovor neuredan, jer ne sadrži ni jedan od elemenata koji su propisani članom 6. Onda se dodaje – ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice. Taj procesni nedostatak podnošenja od strane neovlašćenog lica je već sadržan u članu 6, što opet ukazuje na neurednost prigovora.
Stoga smo smatrali da bi možda daleko jednostavnija formulacija ovog teksta bila da se prigovor odbacuje ako ne sadrži bilo koji od elemenata propisanih odredbom člana 6. stav 2. ovog zakona ili ako je preuranjen.
Naravno da se mora prihvatiti obrazloženje predlagača, odnosno Vlade koje sam dobio u kome se ispoljava bojazan da bi u slučaju eventualnog i drugačije rešenja moglo da dođe do odugovlačenja postupka. Međutim, ovo je po nama samo pokušaj jedne preciznije formulacije, ali ono što je suština amandmana nije samo preciznost formulacije, jer u principu ona može da ostane ista kao što je u predlogu izneta, ali problem je u tome što se već u sledećem tekstu istog člana, odnosno stava navodi da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba.
Tu postoji jedan ozbiljan problem, jer ukoliko se sukobimo sa načelom dvostepenosti odnosno omogućavanja stranci da izjavi žalbu, bez obzira što prihvatam u potpunosti bojazan ili oprez predlagača da ne dođe do odugovlačenja postupka, mi u poslaničkoj grupi SPS stojimo na stanovištu zaštite stranke.
Smatramo da stranka mora imati pravo na žalbu, jer se postavlja pitanje da li donosilac odluke o odbačaju, ako govorimo o odbacivanju zbog neurednosti, može eventualno da pogreši ili zloupotrebi svoje ovlašćenje? Šta ćemo u situaciju ukoliko upravo u onim stavovima, o kojima smo govorili pod tačkom 6. i pod tačkom 7, se navedu podaci, ali donosilac rešenja smatra da ti podaci nisu dovoljni i odbaci rešenje? Stranaka je u toj situaciji blokirana i ne postoji mogućnost da koristi pravni lek, iako je moguće da je njen predlog apsolutno uredan. Zbog toga je zauzet stav da bi trebalo ipak dozvoliti mogućnost da se i u slučaju procesnog odlučivanja, dakle odbačaja, dozvoli pravo žalbe kao pravnog leka i na taj način omogući stranci, a naravno i višestepenom organu, da preispita odluku i na taj način izvrši jednu vrstu korekcije i nadzora nad radom prvostepenog organa. Zahvaljujem.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Da li neko želi reč?(Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

U članu 8. stav 2. tražimo da se menja i praktično da se iz postojećeg teksta izbrišu reči: „ako je preuranjen prigovor“. Ja mislim, pošto je moj lični amandman, da je to jedna velika zamka koja može da obesmisli ovaj zakon, a nije jedina. Pojam „preuranjenog prigovora“ nije jasan i upravo zato ova formulacija može dovesti do toga da sudija odbaci prigovor zato što smatra da se suđenje u tom momentu još uvek odvija u okviru razumnog roka, a to nije razlog za odbacivanje prigovora, već za odbijanje prigovora. Da ne objašnjavam ja šta je razlika između odbacivanja i odbijanja. Odbacivanje je procesna radnja, a odbijanje je meritorna odluka.
Tako da, šta je to preuranjeno? Na osnovu koje sudske prakse, na osnovu kog iskustva, na osnovu koje statistike, na osnovu čega neko može da proceni da je nešto preuranjeno? Možda neki spor može da se realno završi za mesec dana, a neki za dve godine. Mislim da sa ovom formulacijom koja je u postojećem tekstu mi imao veliki problem sa primenom ovog zakona. Praktično svaka mogućnost žalbe zbog neadekvatnog roka suđenja može da bude odbijena sa ovim povodom. Zato zahtevamo da se još jednom ovo ispita, da se analizira još jednom. Mislim da su argumenti jasni i da odluka može da bude brza i efikasna.
Na kraju, kolege kojima se negde žuri, koji imaju pametnija posla nego da sede u parlamentu, neka idu, ali dalje vređanje parlamenta time da neko nema vremena, da procenjuje trošenje vremena ovako ili onako, pa nema drugog posla za poslanika nego da sedi u parlamentu i da diskutuje na dobrobit građana Srbije.