Gospodine Živkoviću, mislim da ste prekoračili ona ovlašćenja sa članom 103, koji reguliše kako narodni poslanik ima pravo da ukaže na povredu Poslovnika. Inače, kolega Zoran Babić je govorio o članu 107. koji definiše dostojanstvo Narodne skupštine i obrazlagao je zašto on smatra da je dostojanstvo Narodne skupštine narušeno u svom izlaganju. Vi ovo što ste nastavili da govorite ne mogu drugačije ništa više da tretiram nego kao pokušaj replike kroz institut povrede Poslovnika i ne mogu više da vam dam reč po ovom pitanju.
(Zoran Živković, s mesta: Tražim da se glasa.)
Narodna skupština će se u Danu za glasanje izjasniti o ovoj povredi Poslovnika.
Sada nastavljamo po amandmanu.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Odgovor ministra se odnosi na član 13. stav 1. i dat je kao odgovor na pitanje o odbacivanju. Stav 1. člana 13. govori o odbijanju. Tako da, ne bi bilo loše da se napravi vrlo jasna razlika između toga šta se dešava kada se prigovor odbacuje, a šta se dešava kada se prigovor odbija.
Kada je kolega Živković podneo ovaj amandman, to je bio odgovor ministra, da nije pročitao član 13. stav 1. Njegov amandman se odnosi na odbacivanje, stav koji ste vi citirali - na odbijanje. Dve različite stvari, tako smo utvrdili još kada sam tražila da …
Izgleda da je narodni poslanik Vladimir Đukanović poslušao savet narodnog poslanika Zorana Živkovića, pa ću ja sačekati da se aktivitet završi. Zahvaljujem.
Ne bi bilo loše, ne zbog prihvatanja ili odbijanja amandmana, nego zbog jasnog razdvajanja šta je odbacivanje a šta je odbijanje.

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov i Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Ovaj amandman koji sam podnela sa kolegama je posledični, odnosno strateški, sa dodavanjem: „sudija određen godišnjim rasporedom poslova“ nakon: „Predsednik suda“. U stavu 3, na koji smo intervenisali istim dodavanjem reči, ipak ima jedno pitanje koje možemo možda razjasniti tokom ove rasprave. Stav 3. člana 9. kaže: „Predsednik suda može zahtevati da mu se dostave spisi predmeta ako, s obzirom na sadržinu prigovora, smatra da ih treba proučiti.“.
Mi, osim što tražimo da bude i sudija određen godišnjim planom, hoću da dam ilustraciju jednu, da bi se uverili u temeljitost naših pristupa i da bi možda ljudi imali koristi od ove rasprave mnogo više nego što se čini. Na primer, Ministarstvo pravde Republike Srbije nesumnjivo poseduje statistiku o vremenu okončanja parničnih sporova male vrednosti. Pretpostavlja se da će pravo na nematerijalnu štetu koja proizilazi iz, sproveli smo postupak sa sudijom koji je određen, sa predsednikom suda, svejedno.
Dakle, sproveli smo postupak utvrđivanja kršenja prava na suđenje u razumnom roku. Oni pravo na nematerijalnu štetu ostvaruju podnošenjem tužbe Republike Srbije i utvrđivanjem parničnog postupka male vrednosti. Na tom primeru, predsednik suda je dobio takav predmet, radi se o parničnom postupku male vrednosti, traži predmet da bi ga proučio, da bi radio sadržinu prigovora. Ulazi se, ako je to sve u redu i ako dobro odluči, ne odbaci i ne odbije, prigovor kakve su garancije da će onda parnica za naknadu nematerijalne štete da će se voditi protiv države Srbije i to da će biti okončana u razumnom roku.
Da li ćemo u slučaju kršenja razumnog roka u toku vođenja parnice, da li ćemo opet da primenjujemo odredbe Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Znači, to je moguće i vezujem se i za vaš odgovor koji ja ne smatram, ali u redu, ja razumem da možete posle četiri meseca ako vas odbiju posle pet meseci i slično, ali ovo su dva spora koja su vezana.
Dakle, ne radi se o stavu Vlade da odbije amandman, ja to razumem, ali se radi o brojnim sporovima za parnicu sporove male vrednosti koji ćete prvo videti u primeni ovog zakona. Pa, ne bi bilo, jer ja smatram da rasprava o amandmanima ima jedan od glavnih ciljeva da u dijalogu sa predlagačem, da oni koji treba da vide primenu zakona da razjasne razne nedoumice.
To znači smatram prioritetom, rasprave o amandmanima i zato imam negativan stav, vrlo negativan stav koji zovem alergijom na vladavinu prava da se osporava ideja amandmana, to je neverovatno, neverovatno. To je alergično na vladavinu prava i na nesvesno da mi ovde razgovaramo o amandmanima, ne zato da bi vi prihvatite moj ili da ja šaljivo ili manje šaljivo govorim o tome šta smo popravili lektorima, nego zato da neko ko je u sporu male vrednosti parničnom može od vas da čuje odgovor kako vi vidite ili je to ipak sledeći korak kada bude primenjen zakon, mislim da je to ljudima važno.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženim predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ukratko pošto malopre nisam imao pravo da se javim kada sam rekao, pa sada mogu. Dakle, pored stava 1. kojim sam ciljao na ono što ste pričali o preuranjenosti, ključniji je ovde bio za malopređašnje amandman stav 4. Dakle, član 13. stav 4, koji jasno kaže – stranka čiji su prigovor ili žalba odbačeni može odmah podneti novi prigovor iz razloga iz koga je prigovor odbačen, otkloni se taj razlog i on može da bude uzet u razmatranje, naravno ukoliko nije preuranjen.
Što se tiče ovoga o čemu ste sada govorili vezano za vaš amandman na član 9. Na našu veliku žalost u Srbiji postoje parnični postupci male vrednosti koji traju i po nekoliko godina i može se osnovano tvrditi da postoji naneta materijalna šteta, ne materijalna šteta stranci koja na jednu trivijalnu, rekli bismo stvar, čeka 10 godina.
Sa druge strane, imamo jedno postupanje naših sudova ne govorimo o posebnom predmetu, govorim generalno kada je tužena Republika Srbija, nećete verovati, ali zanimljivost je da se odlučuje ekspresno. To su jedni od najbržih postupaka kada tužite državu za ne materijalnu štetu.
Mogu da dam i svoje političko mišljenje o tome, imam na to pravo. Čini mi se da nekada sudija u takvim slučajevima postupaju kao da nisu sudije ove države ili kao da nisu odavde. Podsetiću vas u vreme kada ste vi bili deo izvršne vlasti, odnosno doneta je jedna odredba Zakona o parničnom postupku u kojoj je za slučajeve kada tužite državu bila predviđena obaveza odlaska na medijaciju. Kasnije smo bili prinuđeni to da menjamo zato što nam je prigovarano, samo da završim rečenicu, izvinite iz Evrope, ali to jednostavno jedno faktičko stanje sa kojim se srećemo moguće je i na taj novi sudski postupak pokrenuti ovaj. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući, uz sav rizik da ovo bude proglašeno za alergiju vladavinu prava i uz izvesnog žaljenja što moj predlog iz diskusije po amandmanu na član 8. izgleda nije prihvaćen od strane predlagača amandmana, bilo je nekih poziva da se možda konsultuje stenogram, podržavam, dakle tamo će se sigurno naći moje mišljenje po pitanju sadržaja na amandman po pitanju člana 8. Isto važi i za ovaj amandman na član 9. s obzirom da je i predlog u samom tekstu amandmana identičan. Ujedno i moj poziv i dalje stoji. Hvala lepo.

Hvala vam.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Reč ima Zoran Živković. Izvolite.

Još jedan član koji može da dovede do relativizacije ovog zakona koji je nadam se sa dobrom voljom i dobrom idejom počeo da se stvara, ali kao što sam rekao već i ranije, ako se ne popravi na adekvatan način, teško da će biti upotreb            ljiv. Ovde je naš predlog da u članu 9. stav 1. se menja i glasi da ispitni postupak počinje zahtevom provostepenog sudije sudiji ili javnom tužiocu u osnovnom postupku, da mu dostavi izveštaj u roku koji ne može biti kraći od pet radnih dana niti duži od 15 dana.
U tekstu predloga zakona se to formuliše – da mu dostavi izveštaj u roku od petnaest dana, a onda ide dalje, on može skratiti taj rok. Znači, ako se određuje taj rok u jednom zakonu, u jednoj rečenici, a u sledećoj rečenici se relativizuje to, pa kaže – sudija može da skrati taj rok, onda nema potrebe da se određuje rok. Ako se već određuje rok onda on treba da bude precizniji. Zato je ovo rešenje koje ja nudim u ovom amandmanu je preciznije. To znači, da rok možda može da se skrati, ali da ne može biti kraći od pet radnih dana, niti duži od 15 radnih dana.
Obrazloženje kojim je odbijen ovaj amandman je nešto što nije vredno čitati. Kaže – ne prihvata se iz razloga navedenih za ne prihvatanje amandmana narodnog poslanika Vladimira Pavićevića na član 7. Znači, amandman na član 9. koji sam ja podneo se ne prihvata iz razloga koji su navedeni na odbijanje amandmana narodnog poslanika Pavićevića na član 7. To je verovatno jedan dobar način pokazivanja odnosa Vlade prema narodnim poslanicima. Kaže, ova odredba je i predviđena u interesu stranke i efikasnog postupanja po prigovoru. To znači da ako sudija može odokativno da skraćuje rokove, da je to u interesu i to je nonsens…