Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Da stavim na stranu taj vekovni strah jedne grupacije ljudi u Srbiji od bilo kakvog rada, a posebno od rada koji nešto proizvodi, od bilo kakve fizičke aktivnosti koja donosi neko dobro njemu ili porodici ili široj zajednici, ali oko akcije „Sablja“- ponosan. Uvek, kad god je pomenete ja sam ponosan. Za vinograde, kad imate vremena, ili kada bude rasprava o toj temi, ja sam spreman da dam svoje mišljenje i znanje, koje nije na nivou visoke struke, ali je na nivou dobrog poznavanja. Oko toga nema, naravno, ničega ni pravno, ni moralno, ni na bilo koji način negativno. To je jasno kao dan.
To što se vi plašite od motike, to će vam se vratiti. Motika dođe do nekog čoveka kad-tad.
Pitanje nacionalnog socijalizma i „Sablje“ su potpuno dve nespojive stvari. Svako ko čita novine, a evo sada postoje i ova moderna sredstva komunikacije, a postojala su i 2003. godine, zna da je Jugoslavija, ali, naravno, dominantna Srbija, po veličini u njoj, primljena u Savet Evrope u vreme sprovođenja akcije „Sablja“, da smo se vratili u mnoge druge međunarodne institucije u isto vreme, da, što je manje važno, mnoge međunarodne institucije i domaće, ali pre svega građani Srbije, kada ima kažete „Sablja“ pomisle na neko dobro vreme. Ja nisam srećan što se to desilo, ja nisam srećan što je to moralo da se desi, ali ono što je urađeno u toj akciji služi na čast svim ljudima koji su u njoj učestvovali…

Vreme.

… pre svega policajcima i ljudima iz pravosuđa. Ako je to nekoga nateralo da se vrati u pravoslavlje, ja sam i zbog toga srećan, vidim da se neki krste tamo.

Pravo na repliku, Vladimir Đukanović.

Da, sada smo, uvaženi predsedavajući, čuli nešto zaista fascinantno od strane dotičnog poslanika, a to je da je to mnogo dobro što je olakšao džepove građanima Srbije jer moraju da plate tu akciju „Sablja“, debelo da je plate, zato što ste hapsili ljude bez ikakvog zakonskog osnova i držali bez prava na advokata. Jedini u svetu ko je mrzeo pravnike je bio baš Hitler. Izrazito je mrzeo pravnike, a vi ste izgleda mrzeli advokate jer niste dozvoljavali niko da ima pravo na advokata čak tamo. Toliko o toj humanosti.
Znate, ja nemam baš mnogo vremena da sa vama polemišem o vinogradima, to bi možda neki drugi organi trebalo sa vama da polemišu. Što se tiče motike, ne da se ne stidim, nego se veoma ponosim. I deda, a bogami i otac i mnogi drugi su se bavili zemljoradnjom, još uvek se, bogu hvala, bave, ali nisu mogli da steknu stan na Vračaru, kao što ste vi, jer nisu mogli da dobiju nikada bespovratnu subvenciju od države, a vi ste je dobili i dobili ste posle stan na Vračaru.
Mene bi bilo sramota, a vas, nažalost, nije i zato ima ona narodna poslovica, pošto se ponosite akcijom „Sablja“, čega se pametan stidi, zaista se onaj drugi ponosi, a vi se ponosite s takvom akcijom koje se ceo svet normalan stidi. Hvala.

Završavamo.
Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Prekršen je Poslovnik, gospodine predsedavajući, član 107. Nalazimo se u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Narodnoj skupštini Republike Srbije koja bira i razrešava vlade Republike Srbije. Nalazimo se u Narodnoj skupštini koja je birala i pokojnog premijera Zorana Đinđića. Da neko u ovoj sali, iako ja priznajem, politički se nikada nisam slagao, da neko u ovoj sali kaže - građani Srbije se sećaju kao dobro vreme, vreme iz marta-aprila 2003. godine, kada je nastradao jedan čovek, kada je nastradao premijer Vlade Republike Srbije u to vreme je u najmanju ruku poniženje Narodne skupštine.
Takva izjava, gospodine predsedavajući, je skandalozna za Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ja ne želim vama da sugerišem šta je potrebno da se radi, nisam ni predlagač, ni neko ko zastupa kažnjavanje u Narodnoj skupštini, ali takva izjava predviđa i očekuje od vas da je sankcionišete, a siguran sam da će javno mnjenje na takvo nešto imati krajnje negativan stav. Ubistvo jednog čoveka u Srbiji, da je dobro vreme za Srbiju i za građane Srbije je, u najmanju ruku, skandalozno.

Samo da odgovorim kolegi Babiću.
Ne mogu da kažem da se ne slažem sa većim delom vaše diskusije, gospodine Babiću. Narodni poslanici često zloupotrebljavaju institut i replike i povrede Poslovnika i sve ovo ovde što rade možemo da sankcionišemo i mi koji predsedavamo sednicom Skupštine, ali mislim da je najbolja sankcija ona koju građani daju na prvim sledećim izborima i cene rad svih nas.
Da li ste zadovoljni?
(Zoran Babić, s mesta: Slažem se.)
Po Poslovniku narodni poslanik Zoran Živković.

Povredili ste Poslovnik po članu 103, tako što ste dopustili prethodnom govorniku da zloupotrebi institut povrede Poslovnika, time što nijednom rečju nije govorio o povredi Poslovnika, niti je ukazao čime ste povredili Poslovnik, šta je trebalo da uradite ili šta ste uradili pogrešno.
Građani Srbije jako dobro znaju šta se desilo 12. marta 2003. godine. Građani Srbije jako dobro znaju šta se dešavalo posle i koje je bilo moje mesto i uloga u dešavanjima nakon ubistva, atentata na Zorana Đinđića. Nije nastradao Zoran Đinđić, nego je ubijen. Ubijen je od onih koji su bili protiv toga da Srbija pođe napred, motivisani i od onih koji su upozoravali Zorana Đinđića da je Tito imao neke probleme sa nogom pre svoje smrti, a to je vaš predsednik države.