Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici, prof. dr Branko Đurović i prof. dr Vladimir Marinković.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda Predloga zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvao da na današnjoj sednici prisustvuju Nikola Selaković ministar pravde, Čedomir Backović i Nela Kuburović pomoćnici ministra pravde, Goran Matić direktor Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, Jovan Ćosić načelnik Odeljenja Ministarstva pravde i Zlatko Petrović viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Neđo Jovanović, Vladimir Pavićević, Zoran Živković, Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić, magistar Dejan Čapo, Milan Petrić, Borislav Stefanović, Gordana Čomić, magistar Aleksandra Jerkov, Ivan Jovanović, Dejan Nikolić, Goran Ćirić, Balša Božović, Dragan Šutanovac, Vesna Marjanović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Aida Ćorović, Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv iznad člana 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, poštovani ministre Selakoviću, uvažena gošćo iz Ministarstva i naravno poštovani gosti iz Ministarstva pravde.
Gospodine Arsiću, ja ću koristiti amandmansko vreme od pet minuta na koje imam pravo kako bih uveo i druge narodne poslanike i u raspravu o sadržini naših 35 amandmana, koje smo podneli na Predlog zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kako bismo, a ja sam to rekao i u načelnoj raspravi, jedan relativno dobar predlog zakona, poštovana gospodo, učinili još boljim.
Moje je očekivanje bilo da će i ministar Selaković i njegova saradnica i njegovi saradnici da prihvate i jedno naše tumačenje da je rasprava o ovom predlogu zakona bila prilika da obezbedimo saglasnost i većine u ovoj Skupštini i opozicije u ovoj Skupštini, oko toga da na najbolji način uredim sadržinu jednog veoma važni predloga zakona.
Neše je očekivanje bilo da nakon što smo mi ovde saopštili da se ovim predlogom zakona na suđenje u razumnom roku želi efikasno pravno sredstvo za zaštitu stranaka od neopravdano dugog trajanja sudskog postupka.
Nakon što smo u načelnoj raspravi ovde rekli da je neopravdano dugo trajanje sudskog postupka jedan od vidova kršenja prava na pravično suđenje i da mi moramo da reagujemo na to, i nakon, poštovana gospodo, što smo i u načelnoj raspravi ovde saopštili, da je ovaj predlog usklađen u najvećoj meri sa nacionalnom strategijom reforme pravosuđa za period od 2013. godine do 2018. godine, kao i sa evropskim standardima gospodine Selakoviću, nama je prihvaćen samo jedan od 35 podnetih amandmana, uprkos tome što smo po mom sudu veoma dobro obrazložili sve naše amandmane, pozvali se ovde i na izvesne autoritete i u pravnoj nauci, kao što je predsednica Saveta Nove stranke, gospodine Selakoviću, gospođa Vesna Rakić Vodinelić.
Onda smo na primer, poštovana gospodo, evo, u slučaju našeg amandman na član 2. gde mi predlažemo da se u Predlogu zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku naziv iznad člana 2. menja i glasi – nosioci prava na suđenje u razumnom roku umesto „imaoci tog prava“, pa smo onda mi podrazumevajući da će onaj ko čita sadržinu našeg amandmana da razume da mi smatramo da je naš predlog primereniji, svrsishodniji, celishodniji od onoga što je predlog Vlade i fino u jednoj rečenici vrlo precizno to obrazložili, dobili odgovor od Vlade, odnosno od ministra Selakovića da Vlada predlaže Narodnoj skupštini da odbije ovaj naš amandman, a evo kakvo je bilo obrazloženje poštovana gospodo.
Ja, ministre Selakoviću stvarno, kao narodni poslanik, ne mogu da prihvatim takvo obrazloženje, jer nema obrazloženja nego ima konstatacije, ministre Selakoviću.
Evo, šta je konstatacije. Kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je izraz iz naziva člana 2. Predloga zakona primereniji.
Pa, gospodine Selakoviću, kada ste poslali predlog zakona u Skupštinu, ja mislim da sam ja jedan razuman čovek, ja sam razumeo da vi smatrate da je to najprimereniji izraz.
Ja, čitajući sadržinu zakona, video sam da postoji i primereniji izraz. I kada sam podneo amandman gospodine Selakoviću, ja nisam stavio samo u jednoj rečenici – moj predlog je primereniji, jer vi ćete da podrazumevate da ja smatram da je moj predlog primereniji.
Ali za to što vi kažete da je nešto primereniji, ja gospodine Selakoviću očekujem obrazloženje zašto je to primerenije, a ja nisam dobio to obrazloženje.
Evo, može sada da se dobije to obrazloženje i gospodine Selakoviću, ako vi mene ubedite da je vaše obrazloženje primerenije sada u toku rasprave ja mogu i da prihvatim, ali ja ne mogu da prihvatim obrazloženje u kojem neko kaže – ovo je primerenije.
Pa, pretpostavka je da taj koji nešto zagovara smatra da je to primerenije. To me malo podseća na naše rasprave sa gospođom Udovički u ovoj Narodnoj Skupštini.
Mi smo podnosili veliki broj amandmana na predloge zakona koje je ona branila. Usvojeno je nekoliko tih predloga naših amandmana, ali oni koji nisu usvojeni gospodine Selakoviću, znate kako je gospođa Udovički argumentovala? Evo, na primer, jedan amandman kaže – pa, ne prihvata se amandman zato što mi smatramo da je celishodniji.
Onda za sledeći neprihvaćeni kaže – ovaj je svrsishodniji, naš predlog je svrsishodniji. Onda ja pogledam u rečniku gospodine Selakoviću i onda pronađem da je - ono što je svrsishodno isto što i ono što je celishodno.
Onda kada vi kažete da je primerenije gospodine Selakoviću ja ne dobijem odgovor, a zašto vi smatrate da je primerenije? Na primer, evo da vam objasnim još malo.
Mi smo u obrazloženju fino napisali termin „imaoci“, termin je koji se upotrebljava u građanskom pravu, dok je termin „nosioci“, termin koji se može adekvatno upotrebiti i za stranke u krivičnom postupku i u svim drugim postupcima, ministre Selakoviću.
Mi smo obrazložili zašto mi smatramo da je naš predlog primereniji, bez da vam konstatujemo da je primereniji. Računamo da i vi kao razuman čovek razumete da ono što mi predlažemo, da iza toga stoji naša vera da je to primerenije. Onda vi nama umesto da obrazložite kao što mi obrazlažemo naše amandmane, da li je ovako gospodine Selakoviću, jesmo fino obrazložili? Jesmo.
Vi nama umesto obrazloženja šaljete jednu konstataciju. Kaže - ovo rešenje je primerenije. Ja to ne mogu da prihvatim, ni kao deo teksta. Vi možete sada da kažete ovako gospodine Selakoviću – pogrešili smo što u obrazloženju za neprihvatanje vašeg amandmana, dakle, mog amandmana, što nismo rekli zašto ne prihvatamo, pa da sada nakon što u prvoj rečenici kažete – pogrešio sam možda, evo vi, ili pogrešili smo, da onda kažete – evo sada ću pokušati da ispravim tu grešku i da vam objasnim zašto ja i moja saradnica i moji saradnici smatramo da je izraz koji smo mi predložili primereniji.
Ja onda mogu gospodine Selakoviću da se javim i da kažem – pa dobro, razumem da može da se pogreši, mogu da kažem – i da ne razumem da može da se pogreši.
Evo, gospodine Selakoviću aplaudira se ovde i opoziciji samo da se čuje kada imamo vrlo dobru argumentaciju. Ja mislim da je argumentacija za ovaj amandman je nama bila dobra i u ovom tekstualnom delu…

Vreme, gospodine Pavićeviću.

… a i sada gospodine Selakoviću. Hvala.

Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pavićeviću, dakle, ja sam prezadovoljan kada su ovakve stvari sporne u nekom Predlogu zakona. Ja mislim da obrazloženje može neko reći nije dobro, kao što ste rekli vi. Može neko reći – moglo je da bude bolje, ali ceneći vašu akademsku čestitost, a i činjenicu da niste, mi smo kolege po vokaciji, dakle, niste diplomirani pravnik, trudili smo se da ovaj zakon izradimo na takav način da bude običnom čoveku, građaninu razumljivo.
To je jedna od tendencija, jedan od zahteva Evropske komisije će biti i u postupku pridruživanja da zakonske tekstove činimo mnogo razumljivijim običnim građanima. Pravo se ne nosi, pravo se ima ili nema i građaninu je mnogo lakše da razume da je on imalac prava, dakle, ima nek pravo, nego da je nosilac prava.
Naravno, vama može i ovo obrazloženje da se ne dopada, ali ja kažem još jednom – srećan sam što su ovakve stvari sporne. Ovo nije suštinska, ovo je tehnička stvar.
Kao što nećete vi da odstupite od amandmana, neću ni ja od teksta. Kada bih ovo prihvatio onda bih odstupio i od terminologije u daljem tekstu zakona.
Dakle, neću da kažem da niste u pravu, ali hoću da kažem da smo mi kao predlagači sa ovim tekstom malo više u pravu nego vi kao podnosilac amandmana, i normalno to je razlika, možemo reći slobodno terminološko-tehničke prirode. Ovo nije suštinska i bitna stvar, ali zbog čitavog teksta zakona koji prati terminologiju od prve do poslednje odredbe, mislim da je bolje da ostane „imalac prava“.
Ako hoćete u našem najboljem pravnom spomeniku kada je u pitanju civilistika to je opšti imovinski zakonik za Crnu Goru, upravo se koristi izraz „imaonik“ ili „imalac prava“. Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Javljam se za reč.)

Gospodine Pavićeviću, po kom osnovu?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Pravo na repliku?)
Nemate pravo na repliku. Definitivno nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Javio sam se za sledeći amandman.

U redu.
Reč ima narodni poslanik Biljana Pantić Pilja. Izvolite.

Hvala vam.
Pozvala bih kolege da u danu za glasanje ne podrže ovaj amandman. Trudiću se laički kolegi da objasnim, pošto nije pravnik, iz kog razloga bi trebao da piše „imalac“, a ne „nosilac“.
Naveo je u obrazloženju da se „imaoci“ termin koristi više u građanskom pravu. Pošto se postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, to je malo ipak više građanski postupak, nego krivični, tako da nadam se da mi sada kolege pravnici i advokati neće zameriti, ali ja pokušavam onako laički da vam objasnim kolega pošto niste pravnik, iz kog razloga je bolje da stoji ovaj naziv, posebno imajući u vidu i Zakon o državnom premeru i katastru gde imamo isto gde se spominje imalac prava svojine, pa imamo Zakon o državnoj upravi „imalac javnih ovlašćenja“ i slično. Hvala vam.