Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, u članu 7. stav 2. Predloga zakona po našem mišljenju treba dodati jednu rečenicu: „Predsednik suda će zameniti sudiju u odlučivanju po prigovoru ukoliko se prigovor odnosi na predmet koji vodi taj sudija.“
Obrazloženje da po osnovnim principima odlučivanje po pravnim lekovima o višim instancama, tj. po drugostepenom odlučivanju, predviđeno je da ne može odlučivati po pravnim lekovima na predmete koji je taj isti sudija vodio, odnosno donosio odluke. Smatramo da sudijska odluka po podnesenom prigovoru može biti pristrasna, pa samim tim i negativna po podnosioca ovog prigovora i smatramo da je ovakva formulacija potrebna ovom članu da bi se moglo pozvati na nju. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Mi smo podneli amandman na član 7. koji reguliše podnošenje prigovora i postupak po prigovoru, kako sada glasi po usvojenom amandmanu i to tako da predlažemo da se stav 4. menja. On sada glasi: „Predsednik suda dužan je da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora“. Mi predlažemo da član 4. glasi: „Predsednik suda dužan je da odluči o prigovoru u roku od mesec dana od dana prijema prigovora, a ako je reč o postupku u kome je potrebno posebnim zakonom određeno hitno postupanje, odlučuje o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora.“

Za nas je neprihvatljivo da se odluka o prigovoru kojim se traži zaštita prava na suđenje u razumnom roku donosi u roku od dva meseca. Ovako određen rok obesmišljava svrhu, cilj i duh predloga zakona, naročito kada se ima u vidu odredba člana 5. stav 2. po kojoj normi rešenje o prigovoru i žalbi ne sme da utiče na činjenična i pravna pitanja koja su predmet suđenja ili istrage.

Dakle, postupak zaštite prava na pravično suđenje je procesnog karaktera, te smatramo da je rok od dva meseca za odlučivanje po prigovoru suviše dugačak i da treba da iznosi 30 dana. U tom smislu, amandmanom predlažemo da se i u postupcima gde je određena hitnost odredi rok od osam dana. Navodimo da je i sam predlagač zakona napravio razliku između ovih postupaka i to u članu 9. kojim uređuje rokove u ispitnom postupku.

Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što je procena da je dva meseca optimalan rok, s obzirom na sadržinu postupka po prigovoru, a naročito uzimajući u obzir rokove od 15 dana za dostavljanje izveštaja od strane sudija, odnosno predsednika veća ili javnog tužioca, vreme za koje treba predsednik suda da prouči izveštaj i spise predmeta, kao i da primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.

Mi se pitamo kako može biti dva meseca optimalan rok u slučajevima kada je na primer postupak hitan? Eto, da se ograničim na to, da ne računam redovne postupke. U pitanju su postupci u kojima se prvo ročište zakazuje za 15 dana. Ako se taj postupak oduži, pa onda još damo produžene rokove u postupku za ostvarivanje prava za suđenje u razumnom roku, dovešćemo do toga da se oduži postupak odlučivanja po prigovoru ili po žalbi za ostvarivanje prava u razumnom roku, što će onda dovesti i do obesmišljavanja celog ovog zakona, a i do komplikovanja postupaka u sudu, do opterećivanja predsednika suda i do onemogućavanja stranaka da ostvare svoja prava. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, iz izlaganja uvažene koleginice mogao bi se steći utisak da je u potpunosti u pravu. Možda bi bila u potpunosti u pravu podnošenjem ovog amandmana ako zanemarimo dve stvari, jedna koja nam je svima poznata, a to je ipak stanje u kojem se nalazi naše pravosuđe i ja sam, evo, prvi koji se zalaže da nakon nekog period, da li je to dve, tri ili pet godina, kada mi dođemo u situaciju da se kod nas znatno češće zakazuju ročišta nego što je to danas i da sudski postupak bude mnogo efikasniji nego što je to danas, da ovaj rok smanjimo.
Drugi razlog je činjenica da je ovde reč o standardu Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura. Često se dešava da neke stvari koje i ovde sami mislimo, izgovorimo i ima stvari u kojima mogu da se dosta složim sa vama, ali kada sednete sa stručnjacima koji predstavljaju Savet Evrope i razgovarate o nekom predlogu, odnosno nacrtu zakona, jednostavno od vas sa određenim razlogom koji obrazlože oni traže unošenje nekog svog standarda. Mislim da je mnogo manja verovatnoća da pogrešimo ako ih poslušamo, nego ako se trudimo da uradimo nešto što u našem sistemu još uvek ne funkcioniše a na svoj način, u prethodnom periodu, recimo, pre pet, šest, sedam godina znali smo često da se oglušimo o neka mišljenja Saveta i preporuke koje su dolazile sa te strane i najčešće, u najvećem broju slučajeva rezultati nisu bili dobri. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Potpuno sam saglasna sa obrazloženjem ministra da amandman ne treba prihvatiti, pre svega iz razloga što u članu 7. stav 4. predlagač ovog zakona, Vlada odnosno nadležno ministarstvo decidno i izričito kaže da je predsednik suda dužan da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora. Znači, taj rok od dva meseca koji je ovde dat može da bude i kraći.
Naravno, ni u kom slučaju ne smemo da prenebregnemo činjenicu da je sudija, predsednik suda dužan da zatraži i mišljenje od sudije, odnosno javnog tužioca i da je sudija odnosno javni tužilac dužan da taj izveštaj dostave takođe u roku od 15 dana, ali to ne znači automatski i decidno 15 dana, taj rok svakako može biti i kraći.
I ovde izgleda da se prenebregava član 9. ovog zakona koji se tiče ispitnog postupka i koji decidno i jasno kaže da predsednik suda može da zahteva od sudije odnosno predsednika veća ili javnog tužioca da mu dostavi izveštaj u vremenu kraćem od 15 dana ako je u pitanju hitno postupanje.
Ono što želim da naglasim to je da ovim Predlogom zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku prvi put u našem pravnom sistemu pokušavamo da uvedemo delotvorna pravna sredstva u interesu građana, kako njihovo pravo na suđenje u razumnom roku ne bi bilo povređeno i da ne bi, kao u nekim prethodnim vremenima, postupci u porodičnim odnosima, radi se o postupku koji je Evropski sud za ljudska prava potvrdio i utvrdio da je došlo do kršenje prava suđenja u razumnom roku, majka čekala da prvi kontakt sa detetom ostvari tek posle presude Evropskog suda za ljudska prava, a to je osam godina. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać, po amandmanu.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Samo sam htela gospodinu ministru da pojasnim. Poznati su nam standardi Evropskog suda za ljudska prava, ali smo smatrali da pošto on pokriva predmete koji dolaze iz više zemalja i ima drugačiji obim i opseg rada, da u našem domaćem zakonodavstvu možemo da predvidimo kraće rokove. Sigurno nam ne bi zamerili za kraće rokove, zamerili bi nam za duže od standarda.
Da odgovorim koleginici koja kaže da se ovim zakonom uvode delotvorna pravna sredstva za ostvarivanje prava na suđenje u razumnom roku. I sada postoje norme koje to obezbeđuju, ali zaista nisu delotvorne u praksi. Zašto se ne primenjuju, to je drugo pitanje. Zato se postavlja pitanje – čime garantujemo da ćemo i ovo primenjivati? Zahvaljujem.