Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pavićeviću, dakle, ja sam prezadovoljan kada su ovakve stvari sporne u nekom Predlogu zakona. Ja mislim da obrazloženje može neko reći nije dobro, kao što ste rekli vi. Može neko reći – moglo je da bude bolje, ali ceneći vašu akademsku čestitost, a i činjenicu da niste, mi smo kolege po vokaciji, dakle, niste diplomirani pravnik, trudili smo se da ovaj zakon izradimo na takav način da bude običnom čoveku, građaninu razumljivo.
To je jedna od tendencija, jedan od zahteva Evropske komisije će biti i u postupku pridruživanja da zakonske tekstove činimo mnogo razumljivijim običnim građanima. Pravo se ne nosi, pravo se ima ili nema i građaninu je mnogo lakše da razume da je on imalac prava, dakle, ima nek pravo, nego da je nosilac prava.
Naravno, vama može i ovo obrazloženje da se ne dopada, ali ja kažem još jednom – srećan sam što su ovakve stvari sporne. Ovo nije suštinska, ovo je tehnička stvar.
Kao što nećete vi da odstupite od amandmana, neću ni ja od teksta. Kada bih ovo prihvatio onda bih odstupio i od terminologije u daljem tekstu zakona.
Dakle, neću da kažem da niste u pravu, ali hoću da kažem da smo mi kao predlagači sa ovim tekstom malo više u pravu nego vi kao podnosilac amandmana, i normalno to je razlika, možemo reći slobodno terminološko-tehničke prirode. Ovo nije suštinska i bitna stvar, ali zbog čitavog teksta zakona koji prati terminologiju od prve do poslednje odredbe, mislim da je bolje da ostane „imalac prava“.
Ako hoćete u našem najboljem pravnom spomeniku kada je u pitanju civilistika to je opšti imovinski zakonik za Crnu Goru, upravo se koristi izraz „imaonik“ ili „imalac prava“. Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Javljam se za reč.)

Gospodine Pavićeviću, po kom osnovu?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Pravo na repliku?)
Nemate pravo na repliku. Definitivno nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Javio sam se za sledeći amandman.

U redu.
Reč ima narodni poslanik Biljana Pantić Pilja. Izvolite.

Hvala vam.
Pozvala bih kolege da u danu za glasanje ne podrže ovaj amandman. Trudiću se laički kolegi da objasnim, pošto nije pravnik, iz kog razloga bi trebao da piše „imalac“, a ne „nosilac“.
Naveo je u obrazloženju da se „imaoci“ termin koristi više u građanskom pravu. Pošto se postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, to je malo ipak više građanski postupak, nego krivični, tako da nadam se da mi sada kolege pravnici i advokati neće zameriti, ali ja pokušavam onako laički da vam objasnim kolega pošto niste pravnik, iz kog razloga je bolje da stoji ovaj naziv, posebno imajući u vidu i Zakon o državnom premeru i katastru gde imamo isto gde se spominje imalac prava svojine, pa imamo Zakon o državnoj upravi „imalac javnih ovlašćenja“ i slično. Hvala vam.

Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Javljam se za reč.)
Kolega Pavićeviću opet vi.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Gospođa Pilja je pokušala da…)
Njeno tumačenje vašeg izlaganja je odlično.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Mislim da me je pogrešno interpretirala i na osnovu člana...)
Vi ste stvarno profesorski govorili, svi smo ga razumeli, tako da nema šanse da je neko pogrešio.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Suština ovog amandmana je preciziranje ko ima pravo na suđenje u razumnom roku i ovim amandmanom ja preciziram, a rekli smo već iz čijeg pera mudrosti i iskustva su pisani ovi amandmani. Na pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak. Svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, stranke u upravnom sporu, okrivljeni u krivičnom postupku, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinski zahtev, itd.
U obrazloženju odbijanja kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 2. predviđeno pravo na suđenje u razumnom roku da ima svaka stranka u sudskom postupku, pa preciziranje koje se predlaže amandmanom nije potrebno.
Ministar je malopre rekao koristeći, čini mi se, ne baš ispravne izraze – obični ljudi i obični građani, sa idejom da su pravnici verovatno specijalni ljudi i specijalni građani, a pravnici su isto ljudi kao i svi drugi, da običnim građanima treba objasniti što bliže neku normu. Mislim da je upravo iz tog razloga ovo dobra varijanta da se prihvati naš tekst jer on precizira tačno ko ima pravo na suđenje u razumnom roku i sprečava tumačenja koja mogu da budu arbitrarna, koja mogu da budu ovakva i onakva, koja mogu da budu posledica neusaglašene sudske prakse, kao što imamo prilike svaki dan da vidimo po srpskim sudovima. Mislim da je precizna norma mnogo bolja za obične građane nego norma koja daje mogućnost tumačenja.
Nadam se da ovo nije konačan stav Ministarstva, odnosno Vlade i da postoji šansa da se prihvati ovaj naš predlog. Ako se to ne desi onda ćemo biti u kontradiktornosti jer kad predlažemo jedan izraz vi kažete – nije prepoznatljiv običnim građanima; a ovde je kada nudimo formulaciju koja je prepoznatljivija običnim građanima, to bi bilo u kontradikciji jedno sa drugim, amandman iza amandmana, stvarno bi bilo…
Vidim da, čini mi se da pokazujete razumevanje za ovaj stav. Ako je tako, ja ću biti zahvalan. Naravno, ja razumem malo da ste, šalim se sa kolegom Pavićevićem, on je najbolji čovek mogući koji može da bude u ovom parlamentu, zato je i u stranci u kojoj sam i ja i ima jednu romantičnu viziju o tome šta je srpski parlament, iz najboljih namera, tako da to treba tako i razumeti i drago mi je što je deo kolega prihvatio to njegovo gledište i to nagradio aplauzom, bez obzira iz kojih stranaka dolaze.
Dakle, ja očekujem da ipak prihvatite ovaj naš amandman, a sada moram da vam kažem nešto što je isto vezano naravno sa pravom i sa Vladom i sa stanjem u ovoj državi i sa jednom brutalnošću koja je porasla u zadnje vreme u ovoj državi, a to je informacija koju sam upravo primio iz Urgentnog centra Srbije, da je jutros od strane ljudi u kapuljačama prebijen državni sekretar Ministarstva prosvete, gospodin Milovan Šuvakov, i to je jako loša poruka. Bilo bi dobro da parlament dobije informaciju o tome šta se desilo, kako se desilo.
Neki dan smo čitali o ministru kulture, nešto slično i to je bez obzira na povode i razloge jako loša stvar da u Srbiji državni činovnici, javne ličnosti dobijaju batine na sred ulice verovatno kada je pošao na svoje radno mesto i mislim da aktuelna Vlada i parlament treba da učine nešto da Srbija ne bude zemlja u kojoj se dešavaju takve stvari. Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta i 30 sekundi od vremena samostalnog poslanika.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih želeo da pojasnim dodatno zašto nije prihvaćen amandman.
Dakle, ako pogledate pažljivo tekst predloženog člana 2, videćete pored načelne odredbe da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku. Dakle, kaže se - svaka stranka u sudskom postupku, obuhvatajući sve vrste sudskog postupka.
Zašto se ovde namerno kaže: „što uključuje i izvršni postupak“? Zbog toga što se primenjuje ne samo na ona izvršenja koje sprovodi sud, već koja sprovode i izvršitelji. To je razlog zašto je ovde istaknut izvršni postupak.
Okrivljeni je stranka u krivičnom sudskom postupku. Upravni spor je vrsta sudskog postupka. Upravni spor može da se vodi isključivo pred Upravnim sudom, ne može pred nekim imaocem javnog ovlašćenja, kao što je u ovom slučaju izvršitelj kome poverava izvršenje ili u nekim slučajevima po zakonu izvršitelj je isključivo nadležan da u određenim slučajevima sprovodi izvršenje. I to je jedan jedini razlog.
Zakon ima neku svoju sistematiku. Mislim da je nekada loše. Dakle, ima ovde logike zašto je ovako napisano. Ne kažem da vi niste u pravu, ali mislim da je ovako konciznije i bolje, primerenije. Apsolutno, ovo je situacija u kojoj možete reći da je nešto primerenije i da je nekoj zakonopisačkoj ili nomotehničkoj metodologiji ovo nešto što je prihvatljivije.
Dakle, zakon ima neki svoj jezik. Možemo da se sutra naći u situaciji da se neki drugi zakon poziva na ovaj zakona, onda je bolje da to bude što konciznije. To je razlog. Dakle, nema suštinske stvari ovo je opet jedna logično-tehnička stvar. Zahvaljujem.