Hvala.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem.
Dozvolićete i meni, pošto je izrečeno nešto što može da bude uznemirujuće za čitavu javnost i reč je o jednom od kolega koje poznajem, nije u pitanju državni sekretar, u pitanju je pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodin Milovan Šuvakov. Istina je da je jutros došlo do napada na njega, da je napadnut čovek kada je krenuo na posao i da je to nešto što zaslužuje apsolutnu osudu čitave javnosti, bez obzira da li pripadamo vlasti ili opoziciji. Ovo nisu vremena i ovo nije država u kojoj ovakve stvari smeju da se dešavaju i da se tolerišu. Ako se to dešava jednom visokom državnom službeniku na položaju, šta onda može da misli običan građanin?
U svakom slučaju, ono što je neposredno prethodilo tome jeste da ste prethodnih dana u javnosti mogli da čujete kolegu Šuvakova da je vrlo pristojno i ozbiljno govorio o neophodnim reformama u oblasti visokog obrazovanja i kao član Vlade Srbije, kao neko ko lično poznaje gospodina Šuvakova i ministra Verbića, apsolutno sam uveren da će država dati svoj maksimum da sankcioniše ovakvo jedno nedelo i da spreči svako buduće ponašanje prema svakom građaninu, a naročito prema onima koji drugim građanima služe za primer, kao što su ovakvi čestiti ljudi.
Kada je reč o ovom amandmanu, moram vam priznati ovde, gospodine Pavićeviću, da je u pitanju bila reč struke, ne pravničke, već isključivo jezičke. Rekao sam u raspravi u načelu da je od strane izuzetnih lektora ovaj Predlog zakona pregledan, da ova reč: „zatim“ nije postojala u radnom tekstu, ali da su lektori rekli da se prilikom većeg nabrajanja, kao što je to u ovom članu, da ima mesta korišćenja ove reči: „zatim“.
U prilog tome, da bismo ovim napravili jednu vrstu malog nereda u tekstu zakona, govori, recimo, činjenica da u članu 18. i članu 29. takođe imate korišćenje ove reči, ali vi tu niste podneli amandman. Ista je situacija, veći broj nabrajanja.
To je jedini razlog. Poslušali smo lektore. Ja sam ponosan što smo dobrim lektorima dali ovaj zakon, kao što ćemo i svaki budući zakon, jer je to od interesa za uredniji, bolji, pravilniji tekst naših propisa. Zahvaljujem.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li želite reč? (Da)

Hvala, predsednice.
Ja ću u svakom slučaju nakon potrošenog vremena koje mi je Poslovnikom dozvoljeno za amandman, koristiti i vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Predloženim amandmanom se pokušalo doprineti da se, po našem mišljenju, u poslaničkoj grupi SPS, preciznije definiše odredba člana 5, koja se odnosi na okončanje postupka. Ako bi se zadržala terminologija samo „okončanje“, to bi podrazumevalo znatno širi pojam u odnosu na ono što podrazumeva cilj ovog zakona, zbog čega smo mi predložili da se to definiše, dakle, da se odredba u stavu 1. promeni i glasi da prigovor i žalba mogu biti podneti do pravosnažnog okončanja postupka, zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Nesumnjivo je da je odrednica okončanja znatno šira u odnosu na pravosnažnost samog postupka.
Međutim, daleko značajniji razlog za podnošenje ovog amandmana jeste stav 3, gde se pojavljuje reč: „podrobno obrazloženje“. Ovaj termin „podrobno“ bi trebalo da naglasi značaj obrazloženja. Međutim, kako se svaki procesni zakon isključivo odnosi na sudije, prevashodno na sudije, dakle, na one koji primenjuju zakon, tako i svaka procesna norma upravo zbog sudija a ne zbog stranaka mora da bude perfektna, kako bi se sprečilo prevashodno pojavljivanje neujednačene sudske prakse i kako se sudije ne bi dovodile u situaciju da moraju da troše vreme da tumače norme.
Šta znači „podrobno“? Podrobno znači naglašavanje da obrazloženje mora sadržati znatno više od onoga što se očekuje. Međutim, procesnim zakonima, prevashodno Zakonom o parničnom postupku, mi već imamo obavezu da obrazloženje sadrži ono što mora u procesno-pravnom smislu da sadrži. Jer, ako ne sadrži elemente koje obrazloženje mora da sadrži, onda dolazimo do bitne povrede parničnog, vanparničnog, krivičnog ili izvršnog postupka. Ako je ta bitna povreda sadržana, onda se mora voditi računa o tome da i ono što se u obrazloženju navodi mora biti detaljno navedeno.
Zbog toga je, po našem mišljenju, sam termin „podrobno“ suvišan i u nomotehničkom smislu reči, opet po našem mišljenju, nepotreban, tako da je dovoljno da barem oni koji u praktičnom smislu reči primenjuju ovaj zakon budu obavezani da donesu obrazloženje, naravno u pisanoj formi, i da to obrazloženje u celosti odgovara onome što podrazumeva procesnu obavezu sudije, shodno odredbama odgovarajućeg procesnog zakona. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Hvala.
Naime, kada se radi o amandmanu koji je podneo moj uvaženi kolega Neđo Jovanović, reč je o jednom kvalitetnom, kako tekstu amandmana, tako i njegovom obrazloženju i čini mi se da na sveobuhvatniji, potpuniji, precizniji način definiše predmetni član 5. samog teksta Predloga zakona.
U 1. stavu tog istog člana teksta Predloga zakona kaže se – prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča. Mislim da je to ključno zašto bi se trebalo razmisliti o prihvatanju rešenja iz amandmana kolege Neđe Jovanovića.
Naime, što se tiče same pravosnažnosti, svi znamo da je sudska odluka ta koja na autoritativan način reguliše ponašanje stranaka u presuđenoj strani. On istovremeno mora da bude i izbor pravne sigurnosti. To, takođe, znamo, a to može samo ukoliko je regulisanje pravnog odnosa sudskom odlukom konačno i ne izmenjeno. Zakon deluje prema svakom. Sudska odluka je zakon koji se primenjuje na konkretan sporni odnos između konkretnih stranka i za te stranke predstavlja tzv. svojevrsni individualni zakona za rešenje spornog odnosa.
Da bi sudska odluka imala sve ove navedene kvalitete, ona mora da poseduje sigurnost, mora da poseduje izvesnost u njenoj neprimenjivosti, mora da poseduje autoritet. Upravo je to ono što sudskoj odluci daje institut pravosnažnosti. Između okončanog postupka i između pravosnažnog okončanog postupka ne stoji znak jednakosti jer to nikada nisu bili sinonimi.
Ukoliko okončate postupak može značiti i da je doneta sudska odluka koja ima određeni autoritet. Okončati postupak može značiti i objaviti sudsku odluku koja vezuje sud. Okončati postupak može značiti i dostaviti sudsku odluku koja deluje i prema strankama, ali sve to znači okončati postupak, a to znači takođe da u toj fazi postupka se radi o odluci koja nije pravosnažna. Iz tih razloga mislim da još jednom treba razmisliti o usvajanju amandmana koji je podneo moj kolega Jovanović. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, pre nego nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente Pravnog fakulteta iz Novog Sada koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Reč ima ministar Selaković.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege i kolege studenti, ne bih se složio sa ovde ovim što su iznele kolege Batić i Jovanović, a evo iz kog razloga.
Dakle, amandmanom gospodina Jovanovića kaže se – prigovor i žalba se mogu podneti do pravosnažnog okončanja postupka zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Mislim da ste ovom formulacijom promašili smisao stava 1. člana 5. zakona. Kada ste u stavu 1. kaže prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča, ovde se podrazumeva postupak povodom koga nastaje inicijativa, odnosno povodom koga se podnosi prigovor ili žalba na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. To je prvi razlog.
Drugi razlog koji je prisutan i kod drugih amandmana, kod nekih drugih amandmana koje sam video da su podneti na ovaj isti stav jeste i taj što prvo ne mora biti reči o postupku koji je pravosnažno okončan, odnosno koji za cilj ima u tom trenutku pravosnažno okončanje. Možda je reč o prvostepenom postupku, recimo, a možda je reč i o postupku koji se vodi po reviziji.
Imate amandman koji su kolege iz SDS podnele gde je slično obrazloženje o ovome koje vam sada iznosim za ne prihvatanje. Šta ćemo kada imate postupak po reviziji koji se vodi? U svakom slučaju mislim da niste pogodili sam smisao stava 1. člana 5. samim tim što se ovde misli na postupak u kojem postoji sumnja da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, a ne postupak ocene povrede prava na suđenje u razumnom roku, što bi se iz ove formulacije koju ste vi dali moglo zaključiti. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem gospođo predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici podneli smo amandman na član 5. koji reguliše zajednička pravila u poglavlju prigovora i žalbe i to na stav 1. koji glasi – prigovor i žalba mogu se podneti dok se postupak ne okonča.
Mi smo predložili da se reči „dok se postupak ne okonča“ zamene rečima „do pravosnažnog okončanja postupka“. Takođe predložili smo u stavu 3. da se reč „podrobno“ briše. Rešenje predloženo u amandmanu u odnosu na rešenje iz Predloga zakona smatramo da je preciznije i usklađeno je sa pravnim formulacijama iz svih procesnih zakona, a naročito se amandmanom jasno određuje rok do kojeg se prigovor i žalba mogu podneti.
U odnosu na stav 3. smatramo da odrednica „podrobno“ uvodi ne potrebnu konfuziju. Sem toga termin „podrobno“ bi otvorio prostor za zloupotrebu pravnog leka protiv rešenja, jer bi stranka uvek mogla da se poziva da obrazloženje nije dovoljno podrobno. Dalje, izraz „podrobno“ smatramo da je vrlo kolokvijalan i neprecizan.
Vlada je odbila amandman i u obrazloženju je napisala da se ne prihvata iz razloga što su predložene odredbe člana 5. Predloga zakona jasne i precizne i ne zahtevaju preciziranje koje se amandmanom predlaže. Jasan je i rok u kojem se pravna sredstva mogu podneti.
Recimo da je jasan predlog predlagača, ali amandmanom se daje jasnije rešenje i rešenje koje je terminološki usklađeno sa procesnim zakonima. I dalje nije jasno kako podrobno obrazloženje može da bude precizno određenje. Šta se smatra podrobnim? Šta će se desiti kada se građanin sutradan žali jer rešenje nije bilo podrobno obrazloženo?
U procesnim pravilima ne sme biti mesta za neprecizne norme i za eventualne zloupotrebe tih normi. Amandman koji je obrazlagao prethodni kolega i amandman kolege Živkovića i Pavićevića su vrlo slični, međutim moje kolege i ja iz poslaničke grupe Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS smo podneli amandman i predlažemo da se precizira član 5. Trudili smo se da i drugim amandmanima utičemo na tekst Predloga zakona i da ga poboljšamo iako u suštini smatramo i dalje da ovaj zakon uopšte nije potreban.
Nesporno da je svaki čovek osetljiv kada mu se uskrati neko pravo ili kada doživi nepravdu, bez obzira od koga potiče, posebno ako potiče od državnih organa i još više ako potiče od pravosudnih organa. Svima nam je poznata izreka da je pravda spora ali dostižna, međutim ako stiže kasno pravda više nije pravda.
Iz tih razloga, mi imamo u pravnom sistemu norme koje reguliše suđenje u razumnom roku, pre svega Ustav kao najviši pravni akt daje osnove za suđenje u razumnom roku i daje garancije. U članu 22. kojim su zaštićena ljudska i manjinska prava i u članu 32. gde je garantovano pravo na pravično suđenje sastavni deo prava na pravično suđenje je i suđenje u razumnom roku.
Pored toga, norme iz ostalih zakona i nekih procesnih i nekih koji regulišu materijalno pravo takođe regulišu rokove za suđenje i obezbeđuju suđenje u razumnom roku. Međutim, nesposobnost, nepostojanje snage da se sprovedu postojeće norme dovode do toga da mi sada nemamo suđenje u razumnom roku i da su stranke zaista oštećene odugovlačenjem suđenja.
Zbog toga mislimo da je ministarstvo i Vlada pribegla donošenju ovog zakona zato što nema snage i nema sposobnosti da primeni postojeće i važeće norme, ali to nije garancija da će primenom ovog zakona da će da se postigne cilj suđenja u razumnom roku. Ni ovaj zakon nam ne pruža nikakve garancije za to. Hvala.