Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, po amandmanu. Izvolite.

U načelnoj raspravi kolega Pavićević i ja smo rekli da je ovo dobar zakon, pre svega, zbog toga što se prvi put normira jedna važna životna oblast, a to znači to upravo pravo na suđenje u razumnom roku i zbog toga smo načelno podržali ovaj Predlog zakona, ali smo takođe rekli da sve što je dobro može da bude i vrlo dobro, pa i odlično, i sa te strane su upućeni naši amandmani. Tako da, ja mogu da razumem to da može i ovako i onako, ali čini mi se da smo izgubili tu neku nit, a to je prepoznatljivost zakona običnim građanima, ljudima koji nisu pravnici.
Ja sam siguran da za bilo koji zakon, kakav god, pisan bilo kojim stilom, pravnici će naći zajednički jezik, razumeće se, ali mislim da su zakoni pisani i za ljude koji nemaju pravno znanje.
Vaša argumentacija za prethodni amandman gospodina Pavićevića, da je to primerenije za razumevanje običnim građanima trebalo bi da se prenese i na sledeći član, a to je ovaj, gde se opet preciziranjem ko sve ima pravo na suđenje u razumnom roku, da se time ova zakonska materija približava građanima.
Razumem da može i ovako i onako, ali čini mi se da vi gubite doslednost u objašnjavanju, a to je posledica nedoslednosti u pisanju zakona, jer u jednom slučaju je važno ono što je jasnije građanima, a u drugom slučaju je bolje ono što je opštija norma. Mislim da tu nema logike.

Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se ovaj amandman ne usvoji iz razloga, pod broj jedan, onoga koji je Vlada obrazložila. Pod broj dva, nije tačno da je reč „svrsishodan“ i „celishodan“ isto, kao što reče jedan od mojih prethodnika.
Dozvolite da kažem da gospodin koji citira iz rečnika nije u pravu, jer on ima rečnik sa jednom knjigom, a ja sa devet, pa ga upućujem na knjigu broj pet od 1971. godine Matice srpske, knjiga broj 5, pa da vidi šta znači „celishodno“ i knjigu broj šest Matice srpske, na 770 strana, pa će videti da to nije jedno te isto, ali nemam nameru da to posebno obrazlažem.
U pravu ste, gospodine ministre. Ja nisam pravnik, ali postoji pravnička logika i da se sistem pravnički kroz zakon provlači. Po mom mišljenju, Vlada je u tom smislu potpuno u pravu.
Gospodinu docentu preporučujem da uzima rečnik od šest knjiga, pa će sigurno i obrazloženje biti drugačije.
Međutim, kada smo već kod suđenja u razumnom roku, hvala vam, gospodine ministre, što ste zaista konačno baš vi uspeli da taj zakon date u ovu Narodnu skupštinu. Ja ću citirati jedan izveštaj Zaštitnika građana iz 2011. godine, koji na strani osam navodi, pored ostalog, da je to jedan od velikih problema pravo na suđenje u razumnom roku i šest zadnjih izveštaja sam pročitao, dakle, do 2012. godine stalno se ponavljalo. Pa, gde su bila moja dva prethodna govornika? Zašto tada nisu poticali ovaj Zakon na suđenje u razumnom roku i definisali? Mislim da snose, ako ništa, bar deo moralne odgovornosti što to nisu postavili u ovom visokom domu. Hvala.

Kolega Pavićeviću, po kom osnovu želite reč?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Nije vas pomenuo.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Jeste, rekao je docent.)
Nije rekao.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, mi smo u članu 3. ovog zakona, odnosno deo koji se odnosi na pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, predložili zamenu stava 2. sa tri nova stava, koja glase: „U postupku odlučivanja po pravnom sredstvu kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku sud je dužan da postupa hitno. Postupci u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku imaju prvenstvo u odlučivanju. Stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku.“
Naime, ovim amandmanom smo prekomponovali stav 2. iz člana 3. Predloga ovog zakona kako bi se naglasilo da o pravnom sredstvu kojim se zahteva ubrzavanje postupka mora da se hitno odlučuje, te da ovi postupci imaju prvenstvo u odlučivanju. Dakle, i o pravnom sredstvu mora da se odluči u razumnom roku.
Ovaj amandman nije prihvaćen uz obrazloženje da je predloženi član delotvorniji. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

U članu 4, u poglavlju koje se odnosi na merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, mi smo predložili izmenu ovog člana, tako da je pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, a naročito se uzima u obzir složenost predmeta u činjeničnom i pravnom smislu, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, celokupno trajanje postupka i ponašanje suda itd.
Mi smo u ovom opisu člana naveli taksativno sve ono što je u predloženom članu bilo navedeno u nizu.
U obrazloženju koje smo dali, naveli smo da u odnosu na Predlogom zakona predloženi tekst, amandmanom se vrši određeno preciziranje člana 4, čije će pravilno razumevanje biti od izuzetne važnosti u primeni ovog zakona, na šta, između ostalog, ukazuje i pozivanje na član 4. u nizu bitnih odredaba čl. 10, 18, 30. i 31. Ovaj član je odbijen jer je, kao, dovoljno jasno i precizno objašnjen u onome što je Vlada predložila. Hvala lepo.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, dozvolite mi predsednice Gojković samo da i ja osudim ovaj fizički napad na državnog sekretara u Ministarstvu prosvete, gospodina Šuvakova. Mi smo ovde često raspravljali, nismo se razumevali oko mnogo stvari, ali, nasilje ne sme da se toleriše u našoj državi, niti bilo gde drugo. Mi ćemo uvek da se borimo, poštovana gospodo, protiv brutalizacije društva i fizičkog napada na bilo kog pojedinca, a posebno je to važno da se istakne kada je reč o nekim visokim funkcionerima, a naročito čoveku koji je veoma angažovan u Ministarstvu prosvete, kao što to jeste, gospodin Milovan Šuvakov.
Mi smo podneli amandman i na član 4. Predloga zakona i ja mislim, gospodine Selakoviću, da ovaj amandman treba da prihvatite. Radi se o tome da predlažemo da se iza zapete u članu 4. briše reč: „zatim“, jer mi smatramo da je suvišna. Vi kažete, ministre Selakoviću, da ta reč nije suvišna već je predložena formulacija preciznija, imajući u vidu da se u navedenoj odredbi nalazi veći broj elemenata koji se nabrajaju.
Ako bih ja sledio vašu logiku, ministre Selakoviću, onda bih ja mogao da zaključim da bi taj termin „zatim“ mogao onda i više puta da se upotrebi u članu 4, pa da onda nakon prvog nabrajanja imamo „zatim“, pa nakon drugog nabrajanja imamo „zatim“, pa nakon trećeg nabrajanja da imamo „zatim“ i onda biste vi, gospodine Selakoviću, bili dosledni argumentaciji.
Ovako, ja smatram, ako izbrišemo reč: „zatim“, da će to biti najpreciznija moguća formulacija sadržine člana 4. ovoga Predloga zakona i smatram da bi trebalo, evo sada ovde da kažete gospođi Gojković da i ovaj amandman poslanika Nove stranke, gospodine Selakoviću, prihvatate. Hvala vam.